andrej

У суштини и даље размењујемо монологе. Још горе, углавном линкујемо туђа мишљења. Поента ДИЈАЛОГА верника и атеиста није у томе да једни друге убедимо у своју позицију, него да покушамо да своју позицију суочимо с мишљењем другог и да и једни и други у том суочавању научимо нешто више о самима себи. Покушаћу да дам и неко опширније мишљење мало касније. dada

Покушај да ме разумеш. Алах није мој Бог. Ја верујем у Бога - Свету Тројицу. И ми православни Хришћани верујемо да треће Лице Свете Тројице, обитава само у Православној Цркви. Морамо у себи имати Светога Духа, којим би кроз Сина, дошли до Оца. Ја знам да је Православна Црква, једина истинита и да само у њој делује Дух Свети. Али, верујем да ће се сви добро људи спасти. Верујем да Бог, једини, истинити, прима молитве Африканаца упућене њиховим боговима и идолима. По мом мишљењу, Бог ће судити свету по четири закона. Ако те занима, навешћу их? Заборавих ово да наведем, да у Светом Писму пише: Један Господ, једна вера, једно крштење. (Еф. 4, 5) Драги Цвеле, пре свега, извини што ћу ти написати пар коментара, који су, веруј ми, добронамерни и не треба да их схваташ као напад. Пре свега, кад кажеш: да ли знаш да је арапска реч за Бога "Алах"? Да ли знаш да православни Арапи, који углавном припадају јерусалимској и антиохијској патријаршији, када на свом матерњем, арапском језику, говоре о Богу (који је, наравно, и за њих Света Тројица) они кажу управо "Алах"? Кад кажеш "лице" да ли размишљаш о грчком prosopon или мислиш на "личност" ipostasis? Када се, ова спорна места, дакле мало појасне, ето, мене би интересовало да наведеш та четири закона по којима сматраш да ће Бог да суди. Праштај и не замери.

Јован Деретић је из истог табора, погледај последњи клип који је поставио о.Иван и видећеш и њега. Они сви сарађују (мање или више "канонски"). Што се научне заснованости "теорија" тзв. "палеосрболога" тиче, од срца препоручујем сјајну књигу која разбија њихове незналачке мистификације: Радивоје Радић, Срби пре Адама и после њега, Стубови културе (има више издања, а каснија су и допуњавана).

Овде је, дакле, пемештена расправа која се развила из коментара на документарни филм RELIGULOUS Била махера, али се, у међувремену, претворила у нови покушај препуцавања верника и атеиста. Браћо, уместо да наставимо с бесплодном разменом монолога, покушајмо да развијемо дијалог. Махеров филм је и даље на: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6451.0.html

Ово је, дакле, тема о филму из наслова. Расправа која се из ње развила, премештена је под прикладнији наслов: Атеисти и верници-покушај ДИЈАЛОГА: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6605.0.html

Можда... Нема компромиса са змијом исконском која делује и довела је до свих јереси и секти одељених од Тела Цркве. А РК црква је за мене јерес (са дубинским хиљадугодишњим јеретичким карактером) и увек ће то бити. Са јеретицима нема компромиса. Јер компромис је дугорочна лаж која никоме не доноси добра. Ето то је спорно. Као што сам и претпоставио, ниси пажљиво прочитао шта сам написао. ОНИ су ти који праве компромис с нама (е сад друга ствар ако смо ми та змија на коју мислиш?) тиме што НАЈЗАД, хвала Богу и молитвама светог марка Евгеника, одустају од filioque? Ако за то не знаш, предлажем да се распиташ уколико желиш да будеш озбиљан саговорник о екуменизму. А поновићу, компромиса, у суштини, с православне стране и нема.

Шта ли је писац овде хтео рећи... 0110_hahaha Можда је парафразирао чувене речи - "8. Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда олази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа." (Јн. 3,8) или речи из посланице римљанима светог апостола Павла "13. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. 14. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; 15. Они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, 16. На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа." Рим. 2, 13-16. Дакле, можда је мислио на ова и многа друга слична места? А према твом мишљењу оно што важи за незнабошце, не важи за римокатолике? Разговор са њима, без нашег усвајања њихових догматских разлика, а уз њихов постепени поредак васеленском поретку (нпр. filioque враћен у статус "необавезног")? Шта је теби спорно у компромисима који само они чине у догматском смислу?

Ни мени се не свиђа, зато што спаја смисао (логос) са бесмислом. Ипак, треба ово некако објаснити а врло претенциозно бих се осетио да се назовем "апологетом" (мада се трудим да идем у том правцу). А врло би нејасно било да се представим као "комуниколог" што ми је струка у ужем смислу. Сектолог није много срећен назив, али је бар дескриптиван.

Што се мене тиче, имам 35 година. Наравно, свако верује у своје бајке. Међутим, козмологија никада није суштина вере. Заправо, небитно је како је свет настао - барем када је православље у питању, суштина је у онтологији (обожењу) и етици, а козмологија на то мало утиче.

Upravu si, budala ostaje budala, ne može ti se ni silom pomoći... Нема потребе за таквим квалификацијама. Човек има право да изражава негативан став и не буде због тога "будала."

Наравно, претпоставио сам да овакав форум то не би пропустио. Али, мислим да је филм довољно добар да подсећање није на одмет. pravopop

"Samo ti, dete, radi svoj posao..." Mozete da pricate kolko ocete jeretici ce uvek biti jeretici ma sta ko rekao... Vise verujem svecima nego pojedinim danasnjim svestenicima.... А зашто речи светог Вукашина клепачког цитираш у оваквом контексту, драги у Христу брате инсајдеру? Зар заиста поредиш такмичење у клању које су вршили усташе у Јасеновцу, са овим покушајима приближавања и међусобног разумевања наших различитости? И чему те (дис)квалификације према "јеретицима" са тако гордим и сигурним поуздањем да једино ти и они који размишљају попут тебе, исправно разумете одредбе светих сабора и светих отаца? А зна се да је православна Црква христова једина кој та тумачења, благодаћу Светога Духа, а преко светих архијерејских Сабора помесних катедри може да даје. И ти би тако олако да тврдиш да боље познајеш Свето Предање од Христових архијереја? Не верујем да су многи од нас овде претерано одушевљени саслуживањем неких православних клирика са иновернима - пре свега због тога што то може да саблазни оне који су, попут тебе, очигледно слабо утврђени у вери. Али твој став и став оних који размишљају у црно-белим категоријама "јеретици" (уместо иноверни, што би било и тачно и довољно) и "праведници" имплицира у најмању руку одсуство љубави и искрене жеље за спасење свих. Зар ти се заиста чини да је суштина православне вере у самозадовољном аутизму радости поседовања једине истине - и страха да се та истина ваљда "ритуално" испрља у сусрету с другим? Да ли наша или било која друга православна Црква мења догмате светих Сабора и отаца Цркве? Да ли хоћеш да одузмеш право данашњим архијерејима да су једино они власни да тумаче свете каноне и отачку мисао? Ако им то, наиме, одузимаш, ти се брате онда и уклањаш из домена њихове одговорности за твоју душу и самог себе постављаш прво уместо њих, а онда и уместо Бога, кроз ту и такву испољену свест о самодовољности. То православна Црква никада није била и никада неће бити. Овакве еклисиолошке прелести, које дијалог или чак и молитву са иновернима изједначавају са "клањем Срба у Јасеновцу" у основи представљају исту врсту мотивације (без обзира на степен последица), какву су имали усташе-кољачи - они су, наиме, такође били савршено мирни и уљуљкани чињеницом да кољу "јеретике" и "шизматике," не размишљајући о својим жртвама као о људским бићима. Тако и неки данашњи "ревнитељи" у име онога што је за њихове (прилично скучене) појмове "љубав" или "истина," са опасном самоувереношћу дисквалификују друге (па чак и архијереје сопствене СПЦ) као "издајнике" и "јеретике," а при том се још усуђују да се невероватним салтом постављају у улогу бранитеља светоотачких предања и светих јасеновачких мученика. Зар је заиста могуће да толико гордо верујете свом суду о томе шта је црквена истина? По којим то критеријумима људи данас себи дају за право да "тумаче" свете саборе и свете оце, као да о њима знају нешто више од десетак "погодних" цитата којима жонглирају и на које су свели читаво предање православне Цркве?

Дакле, претпостављам да је свима овде познат филм Павла Лунгина Острво из 2006. Погледао сам неколико страна уназад и видео да на њима нема новог филма овог руског режисера, чији опус изгледа треба да пратимо с дужном пажњом. Стога, извињавам се ако је ово већ познато и постављено негде раније (нисам прегледао свих 30 страница): ЦАРЬ, филм Павела Лунгина из 2009: http://www.imdb.com/title/tt1424431/ Трејлер: http-~~-//www.youtube.com/watch?v=86VdfZ0MPyU&feature=related Реч је, наравно, о новој верзији филма о Ивану Грозном. Вредело би размислити о мотивима нове екранизације живота овог цара, ако се сетимо да су претходне, Aјзенштајнове верзије (из 1944 http://www.imdb.com/title/tt0037824/ и, нарочито, 1958 http://www.imdb.com/title/tt0051790/) биле политичке алузије на Стаљина. Чини ми се да Лунгин показује све веће режисерске квалитете и завидно познавање православног етоса. Заиста је штета што наш ђакон Ненад Илић нема сличан ниво подршке, верујем да би и наша средњовековна историја, коначно добила своју достојну филмску верзију. До тада, ако желимо да се одморимо од западњачке баналности n-те верзије "Робина Худа" (са већ "архетипским" Раселом Кроуом), овакви филмови су више него достојан узлет ка свој реалности, суровости и лепоти средњовековља.

Пре свега, требало би се захвалити пријатељу XIO-у на заиста издашним и веома добро осмишљеним коментарима, за које је било потребно уложити известан труд да се напишу. Ово је, чини ми се, веома добар пример "апостолске мисије" религије разума. Као прво, драго ми је што имамо наговештај XIO-вог мотива да нам поклони оволико време, пажњу и озбиљност: Дакле, атеисти сматрају да више не смеју да буду пасивни и незаинтересовани за глупости које се чине у име религије - пошто последице могу да погоде и њих, зар не? Ово би, ако се не варам, Оскар Вајлд назвао похвалном врстом себичности: Прво бих искористио прилику да скренемо пажњу на одређене ствари. Наш пријатељ XIO говори о "верницима" и "атеистима" као о монолитним целинама. Па ипак, драги пријатељу XIO, зар нису ово мало олако дате генерализације. Ако ћеш ти рећи да је већина "верника" лоша, а ако ја кажем да је већина "атеиста" лоша, доћићемо до закључка до ког је много пре нас дошао древнохеленски мудрац Бионт - наиме, "већина људи је лоша." И заиста, у свакој замисливој заједници - верској, националној, расној, полној, културној - већина људи је лоша. Али, у односу на кога/шта? Чини ми се да је то тако, у односу на перспективу посматрача - оног који види и суди (свесно или несвесно) о свакој недоследности, свакој недораслости, сваком спотицању... Јер, неупоредиво је лакше бити статични посматрач туђих грешака, него судити самоме себи. Кажеш, 11 септембар и друге глупости почињене у име религије... Али, зар није то заједнички терет и оних верника (у овом случају исламских) који се са оваквим фанатизмом не слажу и оних атеиста који би да мирно проживе своју био-физичку егзистенцију, не марећи много ни за сопствену ни за туђу духовност. Тим пре нема никаквог места генерализацијама, ако узмеш у обзир да је XX век с правом назван веком геноцида - а већина тих геноцида - и Хитлеров, и Стаљинов, и Маов и Пол Потов - нису почињени у име било каквог "бога" него упркос свим "боговима" и на таласу свести да је "Бог мртав." Али, ако је "Бог мртав" зар није онда СВЕ ДОЗВОЉЕНО. Зар се свет не враћа на еволуционистичку "трпезу ловишта" где само најјачи опстају - тако што ће се прехранити слабима? Осим тога, да ли ће било какво "ангажовање" атеиста искоренити религију? Да ли са искоренивањем религије можда треба искоренити и етику коју она прописује? Да ли је било ко постао "плементитији" према себи и према ссвету, зато што је напустио веру? И има ли таквих, који уместо вере немају неку другу идеологију, утопију, парадигму...? Ако се не варам, атеисти (тачније, они који се таквима изјашњавају) чине убедљиву мањину човечанства. Већина Кинеза су, упркос комунизму, и даље верници (конфучијанци, будисти или таоисти - наравно, ове далекоисточне религије, често се граниче с философијом, али само међу образованијима - прост народ, који чини и даље огромну већину, простодушно верује у "божанство" самог Буде-Сидарте, који је, упрошћено рекавши, пропагирао идеју да "богова нема"); Индија је огромном већином побожна, без обзира да ли нам се тамошња религија допада или не; побожност муслиманског света, чак је и непотребно коментарисати - без обзира на бескрајне варијације ислама, број атеиста у муслиманским државама, на нивоу је статистичке грешке; Латинска Америка је убедиво већински сачињена од верника, а тамошњи римокатолицизам се развио и као социјална доктрина; у Африци само међу белим колонистима можда постоје неки који, ако баш и нису верници, нису макар подлегли неком од тамошњих раширених сујеверја. "Атеизма" (који је иначе појам који је, као и веру, немогуће генерализовати) дакле највише има на евро-северно-азијском и северно-америчком континенту, а најприсутнији је међу припадницима беле расе (убедљиве мањине у односу на оне који то нису). Без обзира на овај мањински статус, припадници наше расе и даље имају неку глупу идеју да су управо они једини просвећени и посвећени да управљају светом. Опет, у оквиру беле расе, атеисти чине убедљиво најмањи проценат у односу на људе који, макар и традиционално, прихватају неки вид вере/религије. Али, ова убедљива мањина, логиком Бионтове мисли обликоване кроз сопствене "модернистичко-просветитељске" критеријуме, сматрајући да је "већина људи лоша" (тј. "глупа" што се замлаћује нерационалним схватањима), види себе као просветљену елиту која на "рационалан" начин треба да води свет. Нико овде не тврди да не постоје и одређене самопрокламоване елите неких "верника" који исказују исте такве тенденције - али, није лоше да приметимо да се и једни и други лепо слажу у управним одборима мулти-националних корпорација, за које многи тврде да управљају светом мимо уобичајених демократских институција. Коначно, зар нису секуларистичке елите САД (тачније CIA) створиле, финансирале и наоружале исте оне "свете ратнике" (сетимо се кључних људи демократске странке тога доба - Збигњева Бжежинског и сенатора Чарлија Вилсона и њихове улоге у томе), а који су им се, након мање од три деценије, попут бумеранга вратили из Авганистана и ударили у зграде "близнакиње" и Пентагон? Све ово и још много тога не написаног узевши у обзир, чудим се, пријатељу XIO, да евидентно интелигентна особа попут тебе тако олако прибегава неодрживим генерализацијама о подели света на "вернике" и "атеисте." Узгред, чини ми се да се ова тема која би требала да буде коментар на филм помало претрпала овим нашим размишљањима па бих апеловао на сабраћу из администрације форума да размислимо да све што је речено од првог поста нашег драгог брата XIO-а, можда ипак преместимо у тему "Атеисти питају вернике." Од мене толико за сада, мада би још што-шта требало прокоментарисати, али, час је позан па бих то одгодио за касније.

Мислим да су ипак у питању лекови (упореди са наступима Веље Илића - мислим да је у питању иста терапија). https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4019.msg105339.html#msg105339 Управо као и Веља - умео је да "цугне" раније - али, мислим да су се у међувремену, болести које је навео брат Александар додатно погоршале. Ја га се сећам и из времена кад је престао да цирка - што не значи да и даље није било алкохола за друге. Али, то је све једна врло комплексна животна прича - утицајни људи СПЦ је такође знају, што је вероватно и разлог да из сажаљења и снисхођења још увек нема одлучније реакције према оцу Жарку. Вероватно има оних који се моле за њега и још увек надају да ће да се прибере. С друге стране, мрежа ових разних злонамерника га је сада по свој прилици потпуно узела под своје, па га и због тога нико не дира. Тренутно је користан онима који подривају Цркву - а ти сежу и дубоко и далеко... Овде ништа није једноставно - није реч о ортопедији него о микрохирургији, када је у питању уклањање тумора, који је данас захватио и многе људе који су некад били благоразумни.

Пошто и даље не добијамо објашњење од особе која је ово поставила, мишљења сам да постављено не треба избрисати јер претставља очигледне примере анти-семитизма и књиге које су споменуте на списку антисемитске литературе који је издао Савез јеврејских општина Србије. На овај начин су приказане бар неке од екстремнијих публикација и мислим да смо их овде на користан начин контекстуализовали у расправи која је уследила. Лично, био сам помало у дилеми да ли да отварамо причу о Ђурђевићу, али, сматрам да ће нас, с времена на време, неко питати о томе, а не можемо себи да приуштимо да не знамо основне информације. Пошто сам био у прилици да пружим неке од тих информација, сада знамо да су ту - управо где им је и место - дакле, у антисемитизму. Сва будућа питања о Ђурђевићевим "везама" са Црквом, требало би да линкујемо овде. Такође, апеловао бих на глобалне модераторе и администраторе да не бришу ништа од овога што је до сада написано - наводи из наведених књига ЈЕСУ крајње увредљиви, али предлажем да остану као илустративан пример антисемитизма код нас. Међутим, сваку даљу поруку или "рекламу" овог типа, требало би без оклевања избрисати - и ово овде је више него довољно неукуса, али је остављено из едукативних разлога.

Мислим да су ипак у питању лекови (упореди са наступима Веље Илића - мислим да је у питању иста терапија).

Да се не лажемо, брате, Реја и његову покојну супругу Веру сам лично познавао. Током деведесетих (прве половине) био је радо виђен гост и код блаженопочившег патријарха Павла и persona grata за многе тадашње (али и неке данашње архијереје). Отац Жарко Гавриловић је први човек који је дочекао Reja у Србији. Треба ли рећи и нешто о томе колико је отац Жарко почетком деведесетих био цењен као оксфордски докторант философије (колико год то данас невероватно звучало). Реј је страшно чудна прича - делује као најнезлобивији могући тип уживо - потпуно супротно начину писања. Једино што је у Србији постигао је да финансира излажење својих књига у којима се фанатично усмерио на "Јудејце" као "непријатеље Христа и хришћана" (зато заиста и јесам разумео онакву карађорђеву реакцију) - осим овог издаваштва, такође је успео да га "опљачка" неколико бескрупулозних типова (на превару - за редом). О некима је после преваре писао писма у емиграцију, о другима је писао аутобиографску књигу "Србин повратник међу новосрбима." Многи људи у Цркви (укључујући и самог Патријарха), дуго су показивали смирење и стрпљење сматрајући да је Реј у основи добронамеран, али да се "острастио" на западу (и то је писао аутобиографски - био је клинички психолог у САД а Јевреји, који су иначе доминантни у тој струци тамо, су му давали "Hard time"). Сви који су били добронамерни, узалуд су га убеђивали да преоријентише издаваштво и енергију на преводе светих отаца (што се на жалост и десило, али у кључу нашег брата оца "Исака Исакова") и савремену хришћанско-мисионарску литературу. Што се тиче љотићеваца - да, Реј је у основи био најближи тој и Ђујићевој струји (сам је био у четницима - ха, mono то вероватно није знао, пошто га, као муслиман, никад не би поставио 170fs799081 - док је његова покојна супруга била предратни члан Збора). Али, Реј је био и остао у основи безопасни соло-играч, вишеструко насамарен од "новосрба" - зато је чак и јеврејска заједница дуго трпела његову делатност (тим пре што је Рееј очигледно имао и одређену подршку СПЦ - која се међутим све више "тањила"). Ствар је коначно "пукла" када га је свјатејши патријарх Павле негде око 2001 године позвао и лично замолио да ипак промени курс издаваштва - Реј је ово протумачио као да су оно што он назива "ционистима" преузели после петог октобра и Цркву и државу - и то је написао у оној несрећној књизи. Изласком те књиге, сви смо мање-више одустали од било каквих даљих покушаја да исправимо ову несрећну ситуацију - наравно, доброг Рајка то није спречило да и даље настави по старом, укључујући и постављање нових директора-превараната на чело фирме, који су уредно "брстили" његов све мањи капитал. Коначно, све се завршило тамо где је, изгледа, једино и било могуће - на форуму попут ИХТУС-а... Још би се ту што-шта могло рећи, али не бих јавно... Не бисте ми веровали ко је све имао везе са Рејевом причом - из свих друштвених и црквених структура. Једино је преосвештени владика Атанасије (тада захумско-херцеговачки) од самог почетка разумео да са Рејом нико неће изаћи на крај и да је сваки покушај узалудан. Други су, ипак, мислили да треба пробати. Признајем, и ја сам био један од тих.

Драга suzo без претеране жеље да будем "адвокат" римо-католичке цркве, само бих вас упозорио да постоји веома развијена протестантска и секташка анти-католичка пропаганда и да свему томе не треба олако веровати. Осим тога, мислим да ово и није тема у тренутној дискусији.

О да - инсајдер... Али, на превару. Обрати пажњу на овог лика: Дакле, добили су нешто што ја јесам писао о тој теми (као и још неки, који су данас "безбедни" иза псеудонима). То је без мог знања објављено док сам био у војсци. Истини за вољу, лепо су ме "напаковали" - али, нико се научен није родио. Има и дужа прича, али може приватно... И пре него што ме неко овде сада разапне причао сам на ту тему и са Александром Нећаком (садашњи председник Савеза јеврејских општина) и рабином Асијелом. Они су били задовољни мојим објашњењем...

Скренуо сам пажњу на ову књигу др Ратибора М. Ђурђевића: http://www.dr-jurjevic.org/pages01/hriscanstvo%20i%20srbi.html#hriscani Ово је литература водећих "Бораца за веру..."

Драги/драга mono - ово што сте поставили и то овако без коментара, неприлично је из неколико разлога и, ако се не варам, у оштрој супротности са више правила овог форума (парафразираћу да не линкујем): 1. Ширење сваког облика мржње према било којој групи, овде се не толерише... 2. Рекламирање било каквих садржаја (а нарочито оних који шире поруку мржње) - такође се не толерише... 3. Линковање ка антиправославним сајтовима, у најмању руку је непожељно (укратко, уз сво дужно поштовање др Рајко Ђурђевић је, између осталог, и аутор књиге која пљује по свјатејшем патријарху Павлу као левичару - осим тога, треба ли спомињати да је чувени сајзт ИХТУС вероватно у вези с његовом истоименом фирмом). Стога, Вас бих замолио да на неки начин прокоментаришете ове постове, како би разумели која Вам је била идеја у вези овога. Осталу браћу и сестре из администрације, такође молим да ништа не бришу и зауставедрвље и камење, док не добијемо неко објаснење од особе која је ово поставила. Коначно, једна пикантерија - ако неко зна ко је особа која стоји иза псеудонима Исак Исаков, нека ми се јави на ПП - реч је о прилично утицајном клирику СПЦ и интересује ме да ли је ово можда и посредни напад на њега - што никако не би било добро.

Чек` мало пријатељу - па као што не зовем патком све што "кваче" не верујем баш олако ни сваком ко каже да има благослов - одговорно тврдим да ова клика НЕМА никакав благослов свјатејшег патријарха Павла - али, исто тако сам одговорно спреман да потврдим оно што неки од нас поуздано знају (наравно, тамо где треба а не овако јавно) - који су садашњи архијереји СПЦ део ове приче (и благосиљају је на разне, па чак и врло званичне начине). Можда бих ја ово и прећутао, да не знам за домаће окултисте, езотерике и гностике који имају владичанске Грамате - чак и да ми који знамо о томе ћутимо, "камење ће проговорити" - или, реалније, носиоци тих грамата. Али, о том-по том... Тек нас чекају искушења "у нашим редовима..."

Тако је оче Иване - побројали сте неке од површинских делова леденог брега. Само, ритање је колико бисмо дубоко били спремни да заронимо, нарочито у питању канонских припадника клира, који подржавају не само овакве, него и много, много горе приче - чак и у достојанству српских архијереја? Мене ово питање мучи лично и искрено и лично нећу предузети ништа даље, док се не консултујем са неким од оних архијереја које лично познајем и ценим. 89898989898989

Па јесте секта, али је проблем што људи немају очи да виде и уши да чују. Сајт БорбазаВеру и Ихтус објављују текстове Жарка Гавриловића, а он и Образ сарађују са њим, док се он хвали како има благослов од светог Патријарха Павла. Врх лудила! Као што видите, они сви заједно ишћерују "истину", осуђујући Владике и свештенство као и народ који слуша своје пастире. Можда ће они рећи како то нису знали када су ишли да буду гости код овога секташа. Но, како видим добро су се спремили за пљувачину по свему што је свето у Цркви, па нешто и не верујем да нису знали. Осим тога, амалгам гностичких јереси којима и ова прича НЕСУМЊИВО припада одавно је Саборски осуђен - све раније осуде гностицизма, дефинитивно су потврђене на Првом Васеленском Сабору у Никеји 325 г. У суштини, људи са оваквим ставовима су већ самоизопштени и то би евентуално требало констатовати у њиховим матичним епархијама, како им се не би догодило да приступе светим тајнама без исповести и покајања (наравно, под претпоставком да су уопште и били крштени).