Dragi

I nama treba litijum: https://fb.watch/uw7SWcLNAK/

Srpski komunista. A to je bio uvek komunistički program, mislim na srpske komuniste. Srpski komunisti polagali su nacionalno pravo na Bosnu i Hercegovinu i na Vojvodinu. Nauzvrat su smatrali da isto pravo na nacionalno samoopredeljenje moraju priznati Mađarima u Vojvodini, tamo gde su Mađari većina (severna Bačka), a na jugu Srbije i Jugoslavije da priznaju Albancima i Bugarima, tamo gde su Albanci i Bugari većina (danas na teritoriji KosMeta i Maćedonije). Bugari su 1945-e zamenjeni Maćedoncima, koji su iste godine proglašeni samosvojnom nacijom. Znači, srpski komunisti jesu one krajeve Kosova, gde su Albanci bili većina, priznavali Albancima. Ali obrnuto polagali su pravo na Bosnu i Hercegovinu i Vojvodinu. A ovo i jeste bio "partizanski" plan za buduću komunističku Srbiju, naime jedna Socijalistička Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine Vojvodina i Bosna-Hercegovina. Ovo će da promeni AVNOJ u novembru 1943. Sada se stvara samosvojna republika Bosna-Hercegovina, koja treba da miri Srbe i Hrvate zarad jedne jedinstvene Jugoslavije. Nauzvrat Srbija dobija Kosovo i Metohiju. Međutim!! Bosna-Hercegovina je tada imala srpsku većinu. Pravoslavni Srbi su činili 45 % stanovništva Bosne i Hercegovine, dok su Muslimani sa njihovih 32 % stanovništva Bosne i Hercegovine bili Srbi po nacionalnosti, ali su mogli da se deklarišu i kao nacionalni Jugosloveni. Svoju samosvojnu naciju, Muslimani dobijaju tek 1961. godine. Sve do novog ustava SFRJ 1963. godine, komunistička Jugoslavija je imala šest republika, od koje su tri bile srpske ! U 1960-ima sledi antisrpska revolucija, kada su progonjeni srpski partizani i prvoborci, te se govorilo da Jugoslavijom vlada velikosrpski hegemonizam i etatizam, i da Jugoslavija može jedino da opstane ako se ukloni ta velikosrpska hegemonija. Od (velikosrpske) NFRJ nastaje (antisrpska) SFRJ 1963. godine, i najzad se dobija onaj ustav iz 1974. godine, kada de fakto i Vojvodina i Kosovo postaju republike, faktino, ne zvanično. Dolaze Milošević i njegovi komunisti, koji smatraju da Jugoslaviju treba vratiti u pravac ranije NFRJ, ili pustiti Sloveniju i Hrvatsku da se odvoje, dakle onaj stari program kralja Aleksandra iz 1928, koji je zastupao i američki predsednik Roosevelt 1940. godine. No, ovoga puta Amerika nije bila za taj program, i znamo kako se završilo.

Pomislim da bi tuneli tog rudnika mogli bi da budu dobri za kasnije. Bog zna za šta, mi ne znamo nikad. Ali zašto da se ne iskoristi. U vezi rudnika, ne treba bi ZA ni PROTIV iz inata i političkog strančarenja, ono da protivnik ne sme da bude u pravu ni onda kada je u pravu (rekoše npr. ovi iz antifa 1970-ih). Geološki institut Srbije ako je, kako mnogi tvrde, korumpiran, onda to neka se objavi dokazima, a ne što možda zastupaju nešto što se ne slaže sa mojim stavovima, a ja pošto ne mogu da odgovorim argumentima, krećem u klevetovanje.

Da je meni njegove vere. Rođen je 1986 u Zenici, sa dvadeset se zamonašio, u 2006... Ja znam samo bla bla.

Ne budi ljut, brate. (pod uslovom ako si ljut) Nisam ja čovek Božiji da mogu i smem nekog da poučavam. Ja sam ti najveći luzer, i ovo mislim iskreno, šta ja mogu nekog da poučavam. Smešno je. Da me vidite pa da kažete: Gle ludaka, i on misli da bude nekome učitelj... Budimo samo malo oprezniji kada iznosimo svoje mišljenje, da ne bude da sudimo. Ovo važi i za mene. Oprosti.

Ali onda slušajmo Crkvu. Ja nisam Crkva, ja sam deo Crkve. I ti si deo Crkve, i Milan je deo Crkve, svi smo mi zajedno Crkva. A koliko puta govorimo u ime Crkve a ustvari mi govorimo samo za sebe? Dakle, ti si u pravu, i Milan je u pravu, svako na svoj način. I ovde treba naći onu zlatnu sredinu.

Zar mi biramo bolest? U Beču smo imali sveštenika, stradao je u saobraćajnoj nesreći tako što je neka žena u suprotnom smeru ulice izgubila kontrolu nad njenim automobilu i udarila direktno u kola gde nam se vozio pop kao putnik; bio je negde u provinciji da osvešta neko slavlje. Zar je sveštenik stradao zbog nekih svojih duhovnih uzroka? Zbog čega bi bili krivi, što verujemo da pomerimo goru sa jednog na drugo mesto, ali gora se ne pomera? Kao da molimo Boga da imamo depresiju i slično.... Lenjost, to je tačno. To je moja velika bolest.

Mislim da ne treba biti prestrog. Hrišćanstvo jeste ekumenizam. Mi smo poslati u svet, da naučimo sve narode da se krste u ime Oca i Sina i Svetog Duha. Da ih naučimo, ne da ih prisilimo - isto jedna razlika sa Islamom. Mi ne smemo da krivimo našu veru. A našu veru da krivimo možemo jednako sa ekumenizmom i sa anti-ekumenizmom. Nezaboravimo, Hrišćanstvo je vera ljubavi. Sa jedne strane ne smemo da krivimo, da mešamo našu veru, sa druge strane moramo da volimo. Danas osuđujemo Muslimane, sutra osuđujemo Rimokatolike, prekosutra patrijarhe Vasilija i Porfirija i Kirila.. pa čekajmo, znamo li nešto drugo osim da osuđujemo? Svi smo mi Crkva, deca Božija. Možda je bolje da se prvo pomolimo za ih, pa onda da ih osuđujemo?

U principu, ovo važi i za nas Hrišćane. I mi ne bi trebali da čitamo jeretičke knjige, niti da idemo u bogomolje nehrišćana, itd. Ne moramo da mrzimo i da uništimo nehrišćansko, ovde se opet osnovno razlikujemo od Islama. Ali ne trebamo da učestujemo u nehrišćanskim verskim ritualima. Verujem da nam je Islam poslat od Boga kao opomena - ne kao zamena, mi smo prava vera, nego kao opomena, da u konfrontaciji, ili poređenju, sa Islamom uvek sebe nanovo preispitujemo.

I ja sam pao. A vrag je kao more - kad je mirno, može da se plovi; gledamo 'amo, tamo, pazimo da ništa ne bude, i prođemo put na miru. Ali onda nastane vetar, krene oluja, dižu se valovi i udaraju u čamac, a treba i ovde proći onaj put, nema mi kud. Malo pre me je uhvatila takva oluja, sad se opet malo smirilo. Uhvatila me je sumnja i da u sve sumnjam. Sumnjam onda u sebe, u ljude, u samog Boga. To je pakao! Sumnjam, recimo, u Boga, iako empiristički imam svaki dokaz da Bog jeste. Po onome što znam, mislim da nije logično ne verovati u Boga. Ali kad udare valovi, tonim kao Petar onomad, i molim za ruku Hristovu da me podigne, i možda me podiže, ali ne vidim. Možda vragovi ratuju protiv mene i moje duše. Ali i ja sam neviđeni luzer, ovo i bez vragova.

Radikal! Ko bi to uspeo...?

Mene bi zanimalo, kako monasi savladaju seksualnost.

I zašto ne osuđujem narkomane. Mada ono nije rešenje. Cena za malo duševnog mira je ogromna, preskupa. Ne isplati se. Operacija i slično kod tebe ne ide..?

Još kao dete, kao tinejdžer, imao sam tu neku sliku sebe kao ptice feniksa, žar ptice mi Sloveni bi rekli, koja sagorava u lepoti i slavi, ali onda iznova i iznova vaskrsava. Veoma je romantično. Ali je fantazija. A najviše je fantazija ono o slavi i lepoti. U decembru punim 50. Ali izgledam mlađi. Prošli petak imao sam instalatera u stanu, on 42 a misli da sam mlađi od njega. Kad stavim naočare da čitam (od 2018), izgledam stariji. Da sam bogat, pa hajde nekako da smuvam godine; mada i bogati pate, duševno, ne materijalno. Nije ni njima lako. Nikome nije lako kad dođu godine. Kažem ovo, jer sam imao koleginicu na poslu, 30 godina stara, a ja se šalim da bi mogla da mi se svidi, a druga me pita koliko godina imam, ja tada 47 ili 48, a ova će: Star si ti za nju! (možda glupa izjava od nje, jer baš ona ima deset, petnaest godina mlađeg muža; ali možda se tad bila i kajala) Tako se i ja sada nekako osećam, kao zvezda koja se polako gasi, samo što nikad nisam imao slavu i lepotu kao one prave zvezde, jedna mala, beznačajna zevzda. Tu jednu depresiju mislim da sam imao uvek. I uvek sam bio malo zaljubljen u zaljubljenost. Možda sam se baš zbog toga sakrivao, zatvarao, da ne izgorim. Ali vreme prolazi, umoran sam a ne znam šta me još čeka, ili bolje: da li me nešto čeka.

@Ralex Koga inače imam osim Boga? 1.276 Aufrufe · 9.872 Reaktionen | #busterkeaton #this #silent |... WWW.FACEBOOK.COM #busterkeaton #this #silent. Silvio Blonde & His Invisible Orchestra · Makin' Whoopee