Nikola Knezevic

Снимка ће бити, врло брзо након трибина преко МЦ телевизије а трибина ће се такође преносити и уживо преко сајта МЦ-а. Наравно, уколико је то технички могуће може се преносити и преко Поука, али то би подразумевало да неко буде на лицу места, зар нe?

Позивамо вас на трибину Центра за истраживање религије, политике и друштва Ако се осврнемо на контекст Западног Балкана можемо да приметимо да су након пада комунизма, доминатне конфесије почеле да добијају значајни друштвено – политички простор, међутим, стиче се утисак да се оне нису ослободиле историјског баласта манипулације Светим у јавном дискурсу. Митска трансцеденца попут Косовског мита, национални романтизам, концепт праведног рата присутни су и даље у једној врсти грађанске религије. Верски и национални елитизам провејавају у јавном дискурсу земаља Западног Балкана. Иако се ради о секуларним земљама у којим су црква и држава одвојене ипак је приметна амалгамација верских и политичких симбола у јавном животу. Другим речима, политички дискурс није ослобођен религијских симбола, а још је мање домен религије слободан од политички мотивисаног говора и симболике. Какве су последице мешања религије и политике? Да ли је верски екстремизам и политички мотивисан? Како се религија и политика преплићу у јавном говору појединих верских великодостојника, као што је то недавно био случај? Какав је однос између јачања ултрадесничарских организација, насиља и односа Религије и политике? Треба ли односе Религије и политике посматрати као априори негативне или у њима видети и капацитет за сарадњу Цркве/Религија и државе у контексту решавања разних друштвено-политичких питања и изазова? Колико мешање религијског и политичког утичу на питања права ЛГБТ особа? Учествују: проф. др Зорица Кубурић, социолог религије, Филозофски факултет, Нови Сад доц. др Владимир Баровић, историчар, Филозофски факултет, Нови Сад доц. др Давор Џалто, теолог, Институт за филозофију и друштвену теорију доц. др Никола Кнежевић, политички теолог и аналитичар, Центар за истраживање религије политике и друштва модератор: мр Милица Димитријевић, Центар за истраживање религије, политике и друштва Трибина се одржава у оквиру програма Улога религије у помирењу и транзиционој правди http://www.cirelstud.org/vesti-i-obavestenja/tribina-posledice-mesanja-religije-i-politike http://www.mc.rs/posledice-mesanja-religije-i-politike.4.html?eventId=9003

To bi ja trebao da kažem budući da si prešao svaku granicu elementarne pristojnosti. Odjavljujem se.

Miroljub je verski i politički ekstremista što je pokazao i sa svojom namerom da ruši brane u Holandiji zbog Mladića i Karadžića, mislim da ste tu po političkim stavovima sličniji jer ovu dvojicu i ti smatraš herojima... Otkud ti pravo da prosuđuješ o mojoj porodici o kojoj ne znaš ama baš ništa? Vređaš! Razmisli malo o tome što pišeš i težini tvojih reči...

Ti kaza... Mislim da je svaki dalji razgovor suvišan.

Upravo tako, (moje) hrišćanstvo je anacionalno, tvoje je pak nacionalno. Mislim da je time sve rečeno i sa konstatacijom da nisam Srbin, što usput meni ne smeta uopšte... Ja bih ipak malo razmislio na tvome mestu jer je takva retorička i misaona matrica stvorila probleme na ovim prostorima a i neke narode... Sa druge strane, biti npr. Hrvat ili Srbin, je stvar jezičkih, kulturnih, geografskih i verskih nijansi, samo za one koje izvan svog nacionalnog identiteta ne nalaze svrhu naznačenja to može da predstavlja problem, mnogo je važnije naznačenje od naciona.

Slobodno, ovo je slobodna zemlja... Martina Lutera nešto ne preferiram posebno a kamoli idealizujem a o mitovima protestantizma takođe možeš da pričaš jer sam bogoslovski mnogo više pravoslavan nego protestant, pa ako si mislio na mit o Sola Scriptura složiću se sa tobom...

Ajde gastarbajteru koji srbuješ sa austrijskim pasošem, sada budi lepo fer kada me ovde klevećeš i navedi kada sam to ja igde otvoreno priznavao državu Kosovo? A moj bio se nalazi na sajtu "subverzivne" organizacije koju si pominjao http://www.cirelstud.org/clan/dr-nikola-knezevic-%28predsednik%29 i ništa nije sakriveno, doduše fale predavanja iz zadnje tri godine... A ovo zadnje ćeš razumeti Ich bin lieber ein ehrlicher Sünder als ein verlogener Heuchler.

Beograd - Poslednja istraživanja pokazuju da među mladima u Srbiji postoji izrazita netrpeljivost prema pripadnicima drugih verskih zajednica, a u javnosti je prisutna i konfuzija u vezi sa poistovećivanjem nacionalne pripadnosti i vere. Sve to vuče korene iz davne, ali i novije istorije, pa je na tribini Centra za istraživanje religije, politike i društva u saradnji s Institutom za studije kulture i hrišćanstva postavljeno pitanje da li i kako religije mogu biti faktor pomirenja na Balkanu. Predstavnici verskih zajednica u Srbiji složili su se juče da sve religije zastupaju zajedničke vrednosti na kojima treba da se gradi društvo, kao što je ljubav prema bližnjem svom. Oni su na tribini u Medija centru istakli i da verske zajednice ne mogu direktno da pomognu međunacionalnom pomirenju, ali da mogu i da je neophodno da verski poglavari porade na obrazovanju vernika. Rabin Isak Asiel naveo je da je „naše društvo brod koji smo svi dužni da kontrolišemo da se ne pojavi neka rupa u koju bi ušla voda, jer bi u suprotnom brod potonuo“. „Religija kao faktor pomirenja treba da gleda kako da obrazuje omladinu da čine dobro i to treba da bude sistematski, a ne jedan čas koji će biti odrađen. Kao društvo, duboko smo potonuli u mržnju“, naglasio je Asiel. Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić osvrnuo se i na uticaj medija kao faktor međureligijskog pomirenja. „Mi se možemo gledati i komunicirati preko interneta, ali ne možemo pozvati nekog na večeru na taj način, jer se miris večere ne oseti. Ali, miris krvi se i te kako oseti na internetu“, napomenuo je Jusufspahić. „Kada zasvetliš sebi, ne svetliš samo sebi“, poručio je objašnjavajući potrebu za promenom i obrazovanjem ljudi. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve i teolog Vukašin Milićević naveo je da je religija postala gotovo neodvojiva od određenih političkih formi i nacionalnog identiteta, ali da su „spoljašnji razlozi uticali da dođe do takve vrste identifikacije“. „Potrebno je više pažnje posvetiti prosveti. Kriza identiteta u velikoj meri jeste simptom prosvete kao ideje i to je problem celokupnog društva“, istakao je Milićević. Predstavnik Centra za istraživanje religije, politike i društva sveštenik i teolog Nikola Knežević ukazao je da naše društvo izbegava odgovornost „kriveći uvek druge za sopstvene probleme, a ne sebe same“. On je dodao da je veliki i uticaj medija koji više prenose negativne događaje i skandale nego pozitivne poruke. Novine Danas http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/duboko_smo_potonuli_u_mrznju_.55.html?news_id=258155

И ако финансира НЕД то значи да је ЦИА иза тога и априори нека диаболичка намера? Значи опет је неки заверенички дискурс у питању, јер друго ништа није на основу онога што си написао.

Његова Св. Патријарх српски је дао благослов оцу Вукашину да учествује у трибини по препоруци Њ. П. владике Андреја, па ако неко мисли да греше нека се обрати њима. Ко жели да присуствује добродошао је 28.3. у 10.30 на I спрату Медија Центра. Поента трибине је да се шири позитивна атмосфера дијалога и овом постмодернистичком и секуларизованом друштву покажемо лице црквава које су не само одговорне према прошлости, већ и према будућности, и покажемо једно лице другачијег од онога којег су до сада могли да виде а то су знали да буду скандали, корупција, нетрпељивост, мржња....

Центар за истраживање религије, политике и друштва у сарадњи са Институтом за студије културе и хришћанства Вас позивају да присуствујете Панел дискусија: Религије као фактор међунационалног помирења на Балкану Медија центар, Београд, 28.03.2013 10.30ч, Нова сала I спрат Позивамо Вас да присуствујете на панел дискусији под називом " Религије као фактор међунационалног помирења на Балкану " која ће се одржати 28.03.2013. у Медија центру у организацији Центра за истраживање религије, политике и друштва у сарадњи са Институтом за студије културе и хришћанства под покровитељством Националне задужбине за демократију - NED. Трибина жели да обради тему улоге Цркава и верских заједница у процесима међунационалног помирења и транзиционе правде као и њихове улоге у (пост)конфликтном друштву.[1] Опис: "Нема мира међу народима, без мира међу верама", Hans Küng Евидентно је да Религије на простору Балкана уживају значајан утицај како у културном и духовном смислу, тако и у смислу креирања националног идентитета народа. Ратни сукоби деведесетих година нису били верског карактера али су поседовали одређену верску конотацију. Двадесет година касније простор Западног Балкана налази се у једној врсти замрзнутог конфликта, у којем и даље бујају разне етничке и верске тензије. Лоша економска ситуација, политиканство, корупција, неповерење народа, појава екстремних група константни су фактори који чине читав регион подложним за стварање разних конфликата ниског интензитета, како међу народима тако и међу верама. Колико је поверење међу народима Западног Балкана и могу ли религије помоћи у стабилизацији ових односа? Могу ли оне примером заједничког дијалога да буду и један од кључних фактора помирења у региону? Имајући ово у виду, колико религије могу помоћи у процесима транзиционе правде и у именовању жртава? Какав је однос верског екстремизма и појаве ектремно десних групација и шовинизма? Колики је утицај религија на политику и обратно? Може ли папина посета Јасеновцу и Србији да помири антагонизам између српског и хрватског народа и укине селективне приступе прошлости? Учествују: Муфтија Србијански, Мухамед Јусуфспахић, Исламска заједница Србије рабин Исак Асиел, Јеврејска заједница Србије о. Александар Нинковић, свештеник и теолог, РКЦ о. Вукашин Милићевић, свештеник и теолог, СПЦ др Никола Кнежевић, свештеник и политички теолог, ЦИРПД модератор: доц. др Давор Џалто, Институт за студије културе и хришћанства [1] Трибина се организује у оквиру програма Улога религије у постконфликтном друштву и Улога религије у транзиционој правди под покровитељством организације National Endowment for Democracy

Осврнућу се касније на текст, то јест када ми време то дозволи. У уводу стоји да је одрицање од принципа Сола скриптура разно богоодрицању. Изгледа да ја нисам прави протестант или је нешто друго посреди, али знам да се нисам одрекао Бога али лично не верујем баш у принцип Сола скриптура.

http://www.religion-and-peace.com/sr/news/evropa-napusta-hriscanske-vrednosti--islam-dolazi-da-popuni-prazninu Na jedan od najvećih nemačkih praznika, Dan ujedinjenja koji se slavi 3 oktobra vršiće se veliki namaz. Interesantno je mesto gde će bogosluženje biti vršeno, a to je Luteranska crkva u Hamburgu. Islamsko društvo je kupilo ovu crkvu nakon što je broj protestantskih vernika u prethodnim godinama drastično opao. Pojedini mediji govorili su i o sumnjivoj legalnosti ovog posla. Daniel Abdin, potparol Islamskog društva iz Hamburga izrazio je žaljenje zbog tendencije medija da se muslimani prikažu na negativan način. "Nikada nismo imali nameru da preuzmemo crkvu. 20 godina smo vršili molitve u garaži a proteklih 8 godina tražili smo prigodno mesto gde bi smo mogli da obavljamo molitve. Razumem strahove koji dolaze od nedostatka bliskosti sa Islamskim svetom ali naš zadatak je da promovišemo dijalog. Crkva je bila u veoma lošem stanju. Mi ćemo je obnoviti poštujući izvorni arhitektonski izgled." Crkva je zatvorena od 2002. godine ali se i dalje doživljava od strane mnogih kao hrišćanski hram, objašnjava Matias Behtert iz Evangelističke crkve Nemačke. "Zgradu je prodao vlasnik, bez toga da je obavestio Evangelističku crkvu u Hamburgu. Pre 7 godina, nismo mogli ni zamisliti da će se objekat preprodati, a još manje da će biti prodat nehrišćanskoj organizaciji. U Hamburgu se odvija intenzivan međureligijski dijalog. Mi podržavamo naše islamske kolege u tome da nesmetano i otvoreno praktikuju svoju veru. Ipak, treba ukazati na razlike. Iako to smatramo neprijatnim, situacija je takva, kakva je." Kako izveštavaju mediji iz Nemačke, od 1990. godine do danas, zatvoreno je više od 800 crkava. Iako nisu sve pretvorene u džamije, ali trend je očigledan. Slična situacija se odvija i u Francuskoj gde crkveni velikodostojnici ukazuju na trend značajnog opadanja i napuštanja tradicionalne evropske vere - hrišćanstva. Roman Silantjev, profesor na Moskovskom univerzitetu, ocenjuje da ovo što se događa u Nemačkoj i Francuskoj jeste simptom raspada Zapadnog tradicionalnog hrišćanstva. Izgleda da Evropa napušta hrišćanske vrednosti, ali suprotno očekivanju neverujućih, upravo je Islam onaj koji dolazi da popuni prazninu a ne sekularne ili ateističke ideje. Izvor: Glas Rusije Prevod: Religije, politika i pomirenje Vest je moguće redistribuirati uz obavezno navođenje izvora prevoda

http://www.religion-and-peace.com/sr/news/pravoslavne-i-anglikanske-crkve-se-nalaze-na-razlicitim-strana-velikog-ponora-tvrdi-mitropolit-ilarion-%28alfejev%29 Evo i nešto kraće vesti na sprskom.

Prvi put na srpskom jeziku, dostupno na sajtu Religija, politika i pomirenje www.religion-and-peace.org. Jim Forest So zemlje: Pristup pravoslavnog hrišćanstva pomirenju http://www.religion-and-peace.com/sr/news/so-zemlje-pristup-pravoslavnog-hriscanstva-pomirenju Sajt "Religije, politika i pomirenje" kroz svoje sadržaje (članke, knjige, naučne polemike, intervjue) želi da obradi ulogu Crkava i verskih zajednica u procesima međunacionalnog pomirenja i tranzicione pravde kao i društveno - političkih implikacije religija na prostoru Zapadnog Balkana. Sajt je regionalnog karaktera i baviće se odnosima religije i društveno političkih fenomena i problema uključujući ad intra i ad extra kritički pristup. Drugim rečima, sajt će obrađivati sve teme vezane za odnose religija i savremenih društvenih pitanja, razvijajući pritom konstruktivni dijalog između različitih stanovišta. U javnosti se neretko uloga Crkava i vz u minulim konfliktima percipira kao apriori negativna dok se mirovni kapacitet koje poseduju Crkve i verske zajednice kao institucije sećanja stavlja u drugi plan. Neupitan je uticaj koje crkve i verske zajednice imaju na prostorima bivše Jugoslavije, pre svega kao gradivni faktor nacionalnog konsenzusa i svesti, od velikog kulturnog i duhovnog značaja sa jedne, ali ponekad tendencije politizacije i profanizacije Svetoga kao proizvoda amalgamacije verskog i nacionalnog sa druge. Ipak, kao neizbežan partner o ovim procesima, kao svojevrsni conditio sine qua non, Crkve i verske zajednice predstavljaju ključnu kariku u lancu bez kojih regionalno pomirenje jednostavno nije moguće. Uzimajući ovo u obzir, nužno se nameće pitanje uloge koju Crkve i vz zajednice mogu imati u procesima mehanizama tranzicione pravde, međunacionalnog pomirenja i kulture sećanja , kao i ulogu religija u društveno - političkom životu.

Закључак трибине је као што су то и медији пренели да Цркве и вз као институције од великог културног значаја могу да имају снажан утицај на међунационално помирење и да оваквим и сличним догађајима ову тему треба подстицати и тематизовати. Трибине које ће уследити биће на трагу томе а припрема се и конференција у Сарајеву која ће бити посвећена развијању подршке Цркава и вз у процесима транзиционе правде!

Заправо много више о теми Религије, помирења и политике моћи ће се ускоро прочитати на сајту www.religion-and-peace.com - "Религије, политика и помирење", првом регионалном сајту који ће се бавити анализом односа религије и политике, религије, помирења и процеса транзиционе правде на просторима Западног Балкана!

Нико се није једио, већ заиста услед својих обавеза и као професор, свештеник, муж и отац нисам у стању да учествујем много на дискусијама на форуму као што је то некада био случај на Верујем. А што се дијалога тиче, пробајте да будете аутор на блогу Тв Б92 као ја и да годинама трошите време дискутујући са ратоборним левичарима, атеистима и црквомрзитељима и све у љубави да им објашњавате... Ја волим дијалог, али нажалост, обавезе чине своје и све мање имам времена да диваним на овакав начин. Суштина трибина и програма које водим јесте да се да нагласак односу Цркава и међунационалног помирења, да се нагласи мировни капацитет Цркве који није уопште искоришћен на овим просторима, да се покрену и шкакљиве теме попут односа религије и политике, религије и превазилажења конфликата, итд. Трибине су поред академских предавања и публикација начин на који ЦИРПД жели да бар мало актуелизује ову тему. Ту је још и тема политичке теологије (делатног богословља које се бави друштвено политичким феноменима и проблемима) какве на овим просторима готово да нема (но то је посебна тема и на овом форуму је у другој рубрици)

Питаш ме Жељко шта се догађало? Да ли си погледао снимак трибине? Слика говори више од 1000 речи. Постоји видео запис и ту се налази сва дискусија, сва питања и одговори, од почетка па до краја. Нема ништа сакривено.

Као што је то и обичај, презвитер мора за догађаје овакве врсте да тражи благослов од надређеног му архијереја, а у случају о. Вукашина је то Архиепископ Београдско Карловачки, то јест Његова Светост Патријарх Српски, г. Иринеј. Да развејемо све сумње, о. Вукашин је ту био по благослову и све што је рекао је било одмерено. Жао ми је што поједини сматрају ову трибину субверзивном јер је циљ био разговор о конкретизацији активности Цркава и вз у процесима помирења али ја никога не желим да убеђујем у супротно. Видимо се на некој од следећих трибина.

Не желим да коментаришем овакве уопште изјаве овакве природе, осим да ће тих трибина бити још а свако нека мисли оно што жели, ово је демократска земља па свако има право на своје мишљење.

Волео бих Ирина да послушате још неколико речи које сам изговорио у Београду само са једног другог догађаја. Више ћете сазнати о томе на који начин посматрам ситуацију Срба у Хрватској.

Читам ти пост и питам се одакле си само извео све ове закључке????

Наравно да нису, нити очекујем да хоће. Цирпд је једини у Србији реаговао на то.http://www.cirelstud.org/vesti-i-obavestenja/saopstenje-povodom-jacanja-politike-madarskog-revizionizma Што се питања о медијацији тиче, то нема везе са конфесионалном позадином...