mila

Огањ је силазио и претходном јерусалимском патријарху. У ком тачно тренутку цениш да је његово срце постало прљаво и небоговидно? Човек је данас у мишјој рупи, расколник презрен од свих осим од шачице фанова. И честитам, управо си исповедио јерес. Учење да је за дејственост тајне неопходна нарочита лична врлина свештеника зове се донатизам.

Прихватам поенту. Мада је и такво неупоредиво чудо јавно чудо (освећење дарова се обавља пред нашим очима, или макар пред очима сведока), и увек је предмет вере. Ти не можеш довести атеисту на литургију и рећи му да се на њој очигледно догодило чудо. Њему то ни у лудилу није очигледно, него би те одмах препоручио за Лазу. А чин силаска Огња или Светлости се обавља у потпуној тајности, при чему је ефекат такав да спољашњији и недвосмисленији не може бити и може га не видети само слепац. Осим тога, текст молитве је преведен у потпуности буквално тек пре недељу дана (преведен је на руски на једном сајту и ја ћу пробати да га преведем на српски, ако стигнем, па да видимо који је теолошки смисао свега тога). Овако све испада као остварење маште "старотараца" - свештеник чита молитву коју скоро нико није видео својим очима, иза затворених врата, у потпуној тајности од црквеног сабрања.

Не да не треба, него није дужан. Литургија је темељ нашег спасења и телесним очима невидљиво чудо, за разлику од онога што се дешава на Велику Суботу на Светом Гробу. Ако наша вера зависи од тога да ли ће огањ сићи или не, нисмо баш најбоље умели да прочитамо сва слова у катихизису.

Не разумем. Ко извлачи из контекста? Тема је благодатни огањ, али ако се сам аутор позива на ауторитет расколничког патријарха, која је то порука православним људима на овом сајту? И шта значи ово болдовано? Је ли Курајев расколник? Је ли икада за последње три године оповргао сопствене речи? Је ли Locum Tenens Јерусалимске Патријаршије расколник? Је ли расколник начелник духовне мисије Руске Православне Цркве у Јерусалиму?

http://www.pravoslavie.ru/put/080426153810.htm "Кстати, если уж обращать внимание на то, что говорят Иерусалимские патриархи о Благодатном огне, то почему бы не вспомнить слова предыдущего патриарха – Иринея I: «Червяки и мусор те, кто не верит в Благодатный огонь!» Дакле, не "ништарије", него "црви и ђубрад".

За оне који читају руски, историја и опис јерусалимског чина Свете Светлости: http://www.rusdm.ru/pictures/O%20Blagodatnom%20Ogne%20in%20Ekaterini_.pdf "Процесија с Предстојатељем Јерусалимске Цркве на челу улази у храм Васкрсења и улази у олтар Католикона. Ту се Патријарх и клирици који га прате облаче у бело. Истовремено се одвија још једна радња коју помиње архимандрит Калист Милиара (аутор још једног рада о историји овог чина): из просторије крај Камена Поназања, која припада Јерусалимској Патријаршији, у Кувуклију се свечано преноси «кандило које се користи у овом свештеном чину»: носи га скевофилакс (најстарији свештенослужитељ) храма Васкрсења, у пратњи драгомана и једног архијереја. Драгоман скида печат с врата Кувуклије и скевофилакс, ушавши унутра, ставља лампаду на мермерну плочу Гроба Господњег. После његовог изласка из Кувуклије њена врата се опет запечаћују". Тамо је и комплетан текст молитве коју Патријарх чита уочи изношења Огња, а ово је најзанимљивији део: "...Ми савршавамо светојављање (објаву светлости), изображавајући (иконишући) Твоје милостиво према нама богојављање. Јер се у спасоносну и светозарну ноћ све испунило светлошћу: и небо, и земља и преисподња – натприродном тајном Твога силаска у ада и Твога тридневног васкрсења из гроба. И зато, побожно узимајући ову светлост, која непрестано гори на овом светоносном Твом гробу, ми је предајемо онима који верују у Тебе, истинску светлост, и молимо Те итд." Мада је вероватно боље да се не смућујемо овом темом у Пасхалној ноћи. Што год да је у питању, Христос Васкрсе.

"Узгред, ако већ обраћамо пажњу на то што говоре јерусалимски патријарси о Благодатном Огњу, зашто се не би присетили речи претходног патријарха - Иринеја I: "Ништарије су они који не верују у Благодатни Огањ!" Е, па ако тако каже свргнути јерусалимски патријарх...

Ни мени. А још мање ми се свиђају заказана чуда. Као да је Свети Дух дужан да сиђе сваке године равно у 14.00, таман кад почиње директан ТВ пренос.

А овако у тексту од пре недељу дана о Благодатном Огњу говори начелник духовне мисије Руске Православне Цркве, архимандрит Исидор: http://www.rusdm.ru/pictures/Beseda%20arh%20Isidora%20o%20Blagodatnom%20Ogne_.pdf "Године 2001. Чувар патријаршијског Престола Јерусалимске Цркве митрополит Петарски Корнилије у интервјуу у емисији “GКРIZES ZONES” на грчком каналу «MEGA» подсетио је да је 'свако створење Божје добро, јер се освећује речју Божјом и молитвом' (1Тим. 4, 4-5). Према његовим речима, у случају Благодатног Огња или, како га зову на грчком - Свете Светлости, 'ради се о природној светлости, али молитве које читају Патријарх или други архијереј који га замењује освећују ту природну светлост и због тога он има благодат Свете Светлости. То је природна светлост коју пале из Неугасивог Кандила које се чува у ризници храма Васкрсења. Али молитве имају моћ да освећују природну светлост и он постаје натрпиродна светлост. Чудо је у епиклези, у молитви архијереја; њом се освећује та светлост'. Како сад схватити ове речи? Поготово кад дођу са тако високог места. Пре три године је и ђакон Курајев изазвао пометњу кад је пренео речи патр. Теофила у вези с Благодатним Огњем, које је чуо лично из патријархових уста - http://kuraev.ru/smf/index.php?topic=142404.msg1523535#msg1523535: "Једнако искрен био је и његов одговор у вези с питањем о благодатном огњу: 'То је церемонија која представља representation, као и све друге церемоније Страсне седмице. Као што је некад пасхална вест засијала од гроба и осветлила читав свет, тако и ми сада у тој церемонији савршавамо репрезентацију тога како се вест о васкрсењу од кувуклије раширила по свету'. Ни речи 'чудо', ни речи 'силазак', ни речи 'благодатни огањ' у његовом одговору није било".

Да ли то аутоматски значи и да је Црква тамо где је већина? Занима ме чисто теоријски.

Паралела је ОК, јер си ти сам грех чије нечињење може изазвати гордост препоручио као могући антидот против гордости. Шта сад гордост има с темом? Мало ли је тога што може изазвати гордост. Да ли би, по истој логици, онима који држе до чистоте православне доктрине требало препоручити да приме јудаизам или будизам, чисто да се не би ложили да су нешто посебно разумели о животу и спасењу? То свакако не би био акт мржње - да мало свима буду све.

Ја нисам никог убила и свесно сматрам себе бољом и чистијом од убица. Знам да то не ваља, али то је јаче од мене. Шта ми ви препоручујете као решење које би ме отрезнило?

Јесте њена ствар, али стварно је грехота како девојка гине. Још мало, кад се демонизује до краја, мораће да је везују. Планирала да не једе више никад...? winter

Ово је језива слика. И показује праву природу њеног надахнућа. Огњени бројеви... Брррр.

Слажем се.

Није, него вакцине воде жестоку кампању против нас. Жао ми је ако ти је стварно тако лоше. Нека нас Господ све сачува од сваке несреће и болести.

Па ето. А ризична група су заиста курве и наркомани, деца курви и наркомана, педери и остале њихове колеге, и они који су дошли у контакт са зараженом иглом. Можда људи мисле да због посрнуле економије планирамо да подводимо бебе и тако попунимо кућни буџет, не знам. Или да можда верујемо да деца најбоље развијају рефлексе кад се играју зараженим иглама. И ја сам оба пута морала да се тестирам на хепатитис. То је обавезан документ за пријем у породилиште. Да сам имала имало петље, требало је да направим скандал и да им запретим тужбом за увреду части, као минимум. То се може окарактерисати као приговор савести сличан ономе на који се позивају хришћански родитељи широм света, које малтретирају да своју децу вакцинишу гардасил вакцином против папилома вируса који изазивају рак грлића материца. Вакцина убија, буквално, а дају их девојчицама од 9 година, као и дечацима, које плаше раком пениса који практично не постоји. Разуме се да хришћански родитељ не васпитава ћерку тако да се од 9 година пусти у промет, нити мисли да му је син баја ако крене да копулира с ким стигне у нижим разредима основне школе. Код хришћана је, макар номинално, предбрачни секс још увек нешто што није норма и зато је таква вакцина потпуно бесмислена у принципу. Али живи били па видели. Још мало и она ће и код нас постати обавезна. Вероватно неће дозвољавати упис у средњу школу ако дете није вакцинисано гардасилом.

И кад смо већ код овога: Никада није урађена ниједна научна студија о ефикасности вакцинације уопште. Тако да је идеја о добровољном тестирању толике популације више него оптимистична. И сад су се сетили да не би било лоше да се уради таква контрола, а дотад ће нам бебе по породилиштима фиксати вакцином против хепатитиса као да су за првих 12 сати живота већ стигли да постану курве и наркомани, и као да смо ми, њихови родитељи, исто курве и наркомани. Никада није узето, рецимо, 100 људи/деце који нису примили вакцину и 100 који јесу, па да се дугорочно прате ефекти (не)вакцинације на здравље тих људи. Али ако Светска Здравствена Огранизација (иста она која је доказано ставила БетаХЦГ у вакцине против тетануса фертилним женама по Латинској Америци и Африци) каже да су вакцине супер, онда је сигурно све у реду. greengrin

Ооо, па ово је лепа новост! Супер закон, нисам знала да постоји. Сад ми је поверење у српску медицину и правду порасло око 16 пута. Идем одмах да вакцинишем децу. Ко ће им желети добро ако не чика доктор?

Текст римокатоличке молитве освећења иконе доста недвосмислено говори о томе да се на њу призива благодат Св. Духа, како би је учинио свештеном: "With the sprinkling of hallowed water bless and make holy this icon unto Your glory". Ипак, ни ја нећу даље да инсистирам. Хвама и Вама, и свако добро!

Ово је римокатоличка молитва: Priest: Blessed is our God always, both now and ever, and unto ages of ages: etc. Priest: O Lord our God, Who created us after Your own image and likeness; Who redeems us from our former corruption of the ancient curse through Your man-befriending Christ, Who took upon Himself the form of a servant and became man; Who having taken upon Himself our likeness remade Your Saints of the first dispensation, and through Whom also we are refashioned in the image of Your pure blessedness; Your Saints we venerate as being in Your image and likeness, and we adore and glorify You as our Creator; Wherefore we pray You, send forth Your blessing upon this Icon, and with the sprinkling of hallowed water bless and make holy this icon untoYour glory, in honor and remembrance of Your Saint (N) [or, Mother of God]; And grant that this sanctification will be to all who venerate this icon of Saint (N) [or, Mother of God], and send up their prayer unto You standing before it; Ово је православна: По прiидите, поклонимcя: ψаломъ 88: Милости твоя, господи: см. Таже дiаконъ: Господу помолимся. Ликъ: Господи помилуй. Iерей же чтетъ молитву сiю: Гоподи вседержителю боже отецъ наших въ троицb святbй славимый и покланяемый, егωже ни умъ постигнутн можетъ, ни слово cказати возмогаетъ, егωже никтоже ωт человbкъ ннгдbже видb, точiю якоже ωт cвятыхъ пиcанiй научихомся, cице вbруемъ и cице тебе бога отца безначальнаго, и сына твоего единоcущнаго, и духа твоего cопреcтольнаго бытн иcповbдуемъ. иже въ ветcbмъ завbтb, въ явленiи твоемъ патрiарху аврааму во ωбразb трiехъ аггелъ, на поcлbдокъ же дней по воплощенiи единороднагω cына божiя, господа нашегω iисуcа христа ωт приcнодевы марiи, въ крещенiи ωт iωанна на iорданb, въ преcвbтломъ преωбраженiи на 0авωрb, и въ преcлавномъ вознеcенiи на елеωнb явивыйcя, ωбразъ пресвятыя троицы намъ показалъ еси: еще же и нерукотворенный ωбразъ господа нашегω iисуcа христа чудодbйcтвеннb имъ на убруcb изωбраженный, и едеccкому князю аvгарю поcланный, и тbмъ того и ины мнωги болящыя разными недугн иcцbливый, наcъ же чтити cей научивый: такожде и ωбразы и подωбiя cвятыхъ твоихъ угодникωвъ не ωтметаяй, но прiемляй: cамъ и нынb призри на iкωны ciя, яже раби твои въ чеcть и cлаву тебе единагω въ троицb cвятbй cлавимагω бога, и единороднагω cына твоегω господа нашегω iисуcа христа, пречистыя и преблагоcловенныя матере егω, владычицы нашея преcвятыя богородицы и приснодевы марiи, и въ память cвятыхъ твоихъ имярекъ cоωрудиша, благоcлови я и ωсвяти, и подаждь имъ силу цbлебну, вcbхъ козней дiавольcкихъ прогонительну, и во еже вcbмъ прилbжнω предъ ними молящымcя уcлышаннымъ бытн, и милость твоегω человbколюбiя привлещи, и благодать получити сотвори. Ты бо еcи ωcвященiе наше, и тебb cлаву возcылаемъ, отцу, и cыну, и cвятому духу, нынb и приcнω, и во вbкн вbкωвъ. Ликъ: Аминь. Iерей: Миръ вcbмъ. Ликъ: И духови твоему. Дiаконъ: Главы вашя господеви приклоните. Ликъ: Тебb господи. Iерей же, преклонь главу, тайнω чтетъ молитву сiю: Безначальне невидиме и непоcтижиме господи, иже древле въ ветcbмъ завbтb подωбiя херувiмωвъ ωт древа и злата и швеннагω дbла, въ скинiн cвидbнiя и въ храмb cоломωновb cотворити повелbвый, и нынb ωбразы не точiю въ воcпоминанiе твоихъ cпаcительныхъ благодbянiй и божеcтвенныхъ явленiй роду человbчеcкому, въ чеcть же и cлаву твоегω преcвятагω имене творимыя прiемляй, но и въ память и подражанiе cвятыхъ твоихъ угодникωвъ уcтрояемыя не ωтметаяй, уcлыши cмиренную молитву нашу: благоcлови iкωны ciя и ωcвяти, и подаждь имъ благодать и cилу бbcы ωтгоняти, и вcя недуги иcцbляти. Якω ты еси благоcловляяй и ωcвящаяй вcячеcкая, христе боже нашъ, и тебb cлаву возcылаемъ, cо безначальнымъ твоимъ отцемъ, и преcвятымъ, и благимъ, и животворящимъ твоимъ духомъ, нынb и приcнω, и во вbкн вbкωвъ. Ликъ: Аминь. И абiе кропитъ iерей предложенныя iкωwины по трижды, глаголя: ωсвящаютcя iкωны ciя благодатiю преcвятагω духа, ωкропленiемъ воды cея священныя, во имя отца, и cына, и святагω духа, аминь. Трижды. Занимљиво је да у Грчкој Цркви икону освећује искључиво архијереј: Миръ всьмъ. Главы наша г[с]деви приклонимъ. Г[с]ди, ц[…]рю нашъ, вседержителю, Отче г[с]да и с[…]п[…]са нашегω iи[…]са хр[с]та, повельвый рабу твоему мωυсею содьлати iкωну херувiмωвъ во с[…]тьй скинïи, и мы, г[с]ди, такω прïяли iкωну с[…]тую сïю въ память ωныя; молимся ти, ц[…]рю нашъ, ниспошли бл[…]годать с[…]таго твоегω д[…]ха и аггела твоегω на iкωну сïю с[…]тую; да аще кто молится пред нею, исполнится моленïе егω по бл[…]годати и м[…]л[с]ти и любови единороднагω твоегω с[…]на и человьколюбца г[с]да и б[…]га, и с[…]п[…]са нашегω iи[…]са хр[с]та. Возглас: [iА]кω тебь подобаетъ честь и поклоненïе со единороднымъ твоимъ с[…]номъ и с[…]тымъ твоимъ д[…]хомъ, ныне и приснω и во вьки вькωвъ. аминь. Дакле, види се да се црква моли да се на икону ниспошље благодат Св. Духа и да се освети кропљењем светом водом. Што ће рећи да она ту благодат претходно није имала.

Да ли ви говорите о простом благослову у смислу потврде да је икона урађена канонски или управо о освећењу иконе, без кога икона није довршена? То што раде римокатолици и што примање икона условљавају литургијским освећењем нема православно оправдање. И то што православни, по угледу на њих, освећују иконе и тако их "уцрковљују" такође нема оправдања. Али оно прво није проблем, разуме се.

Уколико се врате ауторски осликане иконе, тим пре неће бити потребно никакво констатовање факта да су оне свете.

Нисам рекла да сам сигурна, него да не верујем. И очито правилно радим што не верујем, јер такве молитве нису написане у време спорова, него тек у време Петра Могиле. Не можете рећи да је "тако нешто одувек сигурно постојало у некој обавезној или необавезној форми", јер нити то можете доказати (историјска је чињеница да је први пут на православном простору таква молитва дошла с Петром Могилом), нити се то може усагласити с учењем Седмог сабора, који јасно каже: "Нека они чују истину. Над многим предметима које ми сматрамо светима не чита се свештена молитва, јер су они по самом свом имену пуни светости и благодати<…> На исти начин и сам образ животворног крста, мада не постоји посебна молитва за његово освећење, ми сматрамо достојним поштовања и он нам служи као довољно средство да добијемо освећење <…> Исто важи и за икону". Ово је, да подсетим, одговор на објаву иконоборачког сабора да не постоји чак ни молитва за освећење иконе. Како можете ићи против тога и рећи да сте сигурни да је молитва за освећење иконе одувек постојала? Иконоборци сведоче да није, православни сабор сведочи да није, а ви тврдите да јесте?

Да не буде забуне, мислим да није потребно наглашавати да ни остало што сам писала о теологији иконе није моје лично мишљење, и ваљда сам аргументе за то дала. Тако ни о овоме немам своје мишљење. Колико знам, сам акт канонизације нема онтолошки значај. Званично прослављање светитеља ништа не мења чињеницу да је он свет - то је само констатација факта. Оно га неће учинити нимало светијим, нити ће канонизација непокајаног грешника учинити истинским светитељем. Осим тога, и неканонизовани и непознати светитељи се исто тако моле за нас као и канонизовани. Канонизација има пре свега педагошки смисао. Канонизовани светитељ је не само молитељ за нас, него и образац за угледање.