Srna

Ja sam ovu pricu prvi put cula kada sam bila u bolnici 2000. godine. , imala sam neku operaciju. I gle Milosti Bozije, dodje mi u posetu jedna monahinja, inace duhovno cedo Ave Justina. A ja skrhana, bez snage i zivota. Ona sede pored mene, i poce da mi ovo cita. Suze su joj isle na oci, jel je u svakoj reci dozivljavala i prisecala se Oca Justina iz dana kada je to pisao. Pocese suze i meni.. Ona kroz jecaj zavrsi citanje, pomoli se za mene i ja polako ustadoh... I Slava Bogu i Avi JUstinu, iz dana u dan mi je bilo sve bolje. I eto, i dan danas kada citam ovo, uvek se setim te monahinje, i ljubavi kojom mije ovo citala...

Drago mi je da smo saborni...

АРХИМАНДРИТ ДР ЈУСТИН ПОПОВИЋ СРНА У ИЗГУБЉЕНОМ РАЈУ ИСПОВЕСТ Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту. По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол. . . Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!. . . Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова. . . Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја - рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!... А сада? - Мрак је попао све моје очи. На све путеве, којима се крећем, полегла је густа тама. Моје мисли капљу сузама. А осећања вру тугама. Цело моје биће захватио је неки неугасиви пожар туге. Све у мени тугом гори, али никако да сагори. И ја јадна само једно јесам: вечна жртва паљеница на васионском жртвенику туге. А васионски жртвеник туге је Земља, сива и суморна, бледа и сумрачна планета... Моје срце је неприступачно острво у бескрајном океану туге. Неприступачно за радост. Да ли је свако срце - неприступачно острво? Реците ви што срце имате! Знате ли чиме су све опкољена ваша срца? Моје - све самим океанским понорима и безданима. И стално се дави у њима. Никако да се извуче из њих, да изађе из њих. Све чега се дохвати меко је као вода. Зато су очи замагљене од суза, а срце разривено од уздаха. Болне су ми зенице, јер су многе поноћи заноћиле у њима. Синоћ је сунце зашло у оку моме, а јутрос се није родило. Удавило се у тминама моје туге. Нешто страшно и језиво проходи моје биће. Плаши ме све што је око мене и изнад мене. О, да бих побегла од страхота овога света! А постоји ли неки свет без страхота? Зазидана сам муком, опијена пелином, пресићена чемером. Ја усплахирено будим срце своје од пијанства тугом, а оно се све више опија. Душу своју, поплашену и разјурену страхотама овога света, вичем да ми се врати, а она све безобзирније бежи од мене, тужне и сетне... Срна сам. Али чиме? - Не знам. Видим, али како, и то не разумем. Живим, али шта је то живот, не схватам. Волим, али шта је то љубав, не појимам. Патим, али како у мени ниче, расте и сазрева патња, то никако не разумем. Уопште, врло мало разумем од онога што је у мени и око мене. И живот, и љубав, и патња, све је то шире и дубље и бескрајније од мога знања и разумевања и схватања. Неко ме је спустио у овај свет, и у моје биће ставио мало разума, зато и разумем мало од света око себе и од света у себи. Све нешто несхватљиво и необично гледа у мене из сваке ствари, зато се и плашим. А моје крупне очи, да ли су зато крупне, да би што више сместиле несхватљивог, и сагледале несагледаног? Крај туге, неко је разлио у мени, и обесмртио, и овековечио нешто што је трајно као бесмртност и огромно као вечност. То је инстинкт љубави. У њему има нечег свемоћног и неодољивог. Он се разлива кроз сва моја осећања, кроз све моје мисли, и влада свецелим мојим бићем. Као мало, мајушно острвце, тако је биће моје, а око њега се бескрајно претеже, разлива и прелива она - загонетка моје душе: љубав. Ма куда кренула по своме бићу, свуда наиђем на њу. То је нешто свуда присутно у мени, али и најприсније. У мени: ја јесам, равно је са: ја волим. Љубављу јесам оно што јесам. Бити, постојати за мене је исто што и волети, љубити. И зар може бити бића без љубави? За такво биће не зна моје срнино срце. Не вређајте љубав у мени. Јер вређате моју једину бесмртност и моју једину вечност. А усто, моју једину бесмртну и вечну вредност. Јер шта је вредност, ако не оно што је бесмртно и вечно? А ја сам само љубављу бесмртна и вечна. То ми је све. Ја тиме и осећам, и мислим, и гледам, и чујем, и видим, и знам, и живим, и бесмртујем. Кад кажем: волим - ја тиме обухватам све своје бесмртне мисли, сва своја бесмртна осећања, све своје бесмртне чежње, све своје бесмртне животе. Са тим - ја сам изнад свих смрти и изнад свих небића, ја: срна сребрнаста, срна нежна, срна усплахирена... Кроз језиве урвине и страшилне поноре пролази љубав моја ка теби - плаво небо, ка теби - благи човече, ка теби - цветна дубраво, ка теби -мирисна траво, ка теби - Сведобри и Свенежни! Кроз безброј смрти пробија се љубав моја ка теби, о слатка Бесмртности! Зато је туга мој стални сапутник. Свака грубост - читава је смрт за мене. Највише сам у овом свету доживела грубости од једног бића што се зове - човек. О, понекад је он - смрт за све моје радости. Очи моје, гледајте преко њега и изнад њега ка оном - Сведобром и Свенежном! Доброта и нежност, то је живот за мене, то - бесмртност, то - вечност. Без доброте и нежности - живот је пакао. Осећајући доброту Сведоброг и нежност Свеноежног, ја сам сва у рају. Нагрне ли грубост људска на мене, о! то пакао нагрне са свима своји страхотама. Зато се плашим човека, сваког човека, осим доброг и нежног. Крај потока сам, чије обале реси плаво цвеће. А поток је од мојих суза. Ранише ме људи у срце, и место крви потекоше сузе. Нежна небеса, ево вам казујем своју тајну: место крви у срцу имам сузе. У томе је мој живот, у томе моја тајна. Зато плачем за све тужне, за све недужне, за све понижене, за све увређене, за све гладне, за све беспризорне, за све уцвељене, за све намучене, за све ојађене. Моје мисли се од туге брзо загрцну и претворе у осећања, а осећања се излију у сузе. Да, осећања су ми бескрајна, и сузе безбројне. И готово свако моје осећање тугује и плаче, јер чим крене из мене у свет око мене, наиђе на понеку грубост људску. О, има ли грубљег и суровијег бића од човека?... Зашто ли сам бачена у овај свет, међу људе? Ох, некада, давно -давно, када у својим густим и бескрајним шумама нисам знала за људе, свет је био за мене радост и рај. И ја сам своја рајска расположења и усхићења радосно ткала између мирисавог цвећа и витких бреза, између питомих дубрава и плавих небеса. Но у мој рај крочио је он: груб, суров и охол, он - човек. Згазио ми цвеће, посекао дрвеће, замрачио небо. И тако, мој рај претворио у пакао. . . О, не мрзим ја њега због тога, већ га жалим. Жалим га што нема осећања за рај. А од тога нема већег ужаса за створење, за ма које створење. Знате, срна не може да мрзи; она може само да жали и сажаљева. Све увреде, све грубости она одбија тугом и сажаљењем. . . О, људи, како сте сурови и груби! Чула сам да постоје демони. Зар је могуће да су гори од људи? Само једно молим, само једно желим: да не будем душа у човеку, осећање у човеку, мисао у човеку... Сваку грубост људску ја доживљујем као тежак ударац по срцу. Од тога се јавио тумор на срцу. О, колико модрица имам на срцу! О, колико удараца!. . . Ах, да! Та ја сам у изгубљеном рају: срна у изгубљеном рају! Ох, смилуј се на мене, Сведобри и Свенежни! Гомиле модрица, једна до друге, једна на другој, и тако се направио тумор на срцу! Ох, спаси ме од људи, од грубих и злих људи! Тиме ћеш мој свет претворити у рај и моју тугу у радост... Више од свега што се воли, волим - слободу. Она се састоји у доброти, у нежности, у љубави. А зло, а грубост, а мржња, - то је ропство најгоре врсте. Робујући њима, робује се смрти. А има ли од смрти страшнијег ропства? У такво ропство одводе људи, ти измишљачи и творци зла, грубости и мржње. А мене послали у свет, рекли и прорекли, одредили и предодредили: буди туга и љубав. И ја свим бићем испуњујем своје назначење: тугујем и волим. Тугујем кроз љубав, љубим кроз тугу. И зар могу другачије у свету који је насељен људима? Мој живот је у томе оквиру, у томе раму. Сва сам срце, сва око, сва туга, сва љубав, зато ме потреса страх, онај мили страх, за који зна само - тужна срна... У охолости својој људи и не слуте каква раскошна и чудесна осећања носимо у себи ми, срне. Између нас и вас, људи, зјапи провалија, те ми не можемо к вама ни ви к нама. Ви немате чуло за наше светове. Када бисмо ми срне срцем прешле у вас, прешле бисмо у пакао. Некада, ми смо биле у рају. Ви нам га људи претвористе у пакао. Шта су ђаволи за вас, то сте ви људи за нас. Причале нам брезе: видесмо Сатану где паде с неба на земљу, паде међу људе и - остаде. Он, отпадник неба, објавио је: најпријатније ми је међу људима; и ја имам свој рај, то су они: људи... Знам и предосећам: мене очекује бесмртност, боља од људске. За вас људе, тамо у оном свету, постоји и пакао. А за нас срне - само рај. Јер ви сте људи свесно и добровољно измислили грех, зло и смрт, па сте и нас, без нашег пристанка, повукли у њих својом пакошћу и злобом, пошто сте имали власти над нама. Зато ћете и одговарати за нас: за све наше муке, невоље, патње и смрти. Ви ћете и испаштати за нас и због нас. . . Слушала сам, плаво небо шапутало је црној земљи ову вечну истину: људи ће на дан Суда дати одговор за све муке, за све патње, за све невоље, за све смрти земаљских бића и твари. Све животиње, све птице, све биљке, устаће и оптужиће род људски за све болове, за све увреде, за сва зла, за све смрти што им је причинио у гордом грехољубљу свом. Јер са родом људским, пред њим, и за њим иду грех, смрт и пакао. Када бих бирала међу створењима, пре бих изабрала тигра него човека, јер је мање крвожедан од човека; пре бих изабрала лава него човека, јер је мање крволочан од човека; пре бих изабрала хијену него човека, јер је мање одвратна од човека; пре бих изабрала риса него човека, јер је мање љут од човека; пре бих изабрала змију него човека, јер је мање лукава од човека; пре бих изабрала свако чудовиште него човека, јер је и најстрашније чудовиште мање страшно од човека. . . О, истину говорим, из срца говорим. Јер човек је измислио и створио: грех, смрт и пакао. А то је горе и од најгорега, чудовишније и од најчудовишнијега, страшније и од најстрашнијега у свима мојим световима. Начула сам, роморио је поток од суза: људи се хвале некаквом интелигенцијом. А ја их гледам из њихових главних дела: греха, зла и смрти. И изводим закључак: ако се њихова интелигенција састоји у томе што су измислили и саздали грех, зло и смрт, онда то није дар него проклетство. Интелигенција која живи и изражава себе грехом, злом и смрћу, казна је Божја. Велика интелигенција - велика казна. Мене би увредили, када би ми рекли да сам интелигентна, на људски начин интелигентна. Ако је таква интелигенција једина одлика људи, онда - ја је се не само одричем него је и проклињем. Када би од ње зависио чак и мој рај и моја бесмртност, ја бих се занавек одрекла раја и бесмртности. Интелигенција без доброте је казна Божја. А велика интелигенција без велике доброте је неподношљиво проклетство. Са интелигенцијом, без доброте и нежности, човек је готово ђаво. Слушала сам од небеских анђела, када су крила прали мојим сузама: ђаво је велика интелигенција без имало доброте и љубави. Човек интелигентан, а без доброте и самилости, пакао је за моју нежну душу, пакао за моје тужно срце, пакао за моје безазлене очи, пакао за моје кротко биће. Ка једној жељи душа се пропиње: да не живи ни у овом ни у оном свету крај човека који је интелигентан а нема доброте ни самилосне нежности. Само тако пристајем на бесмртност и вечност. Ако не, уништи ме, Боже, и претвори у небиће! У давна времена причале су беле срне: земљом је прошао Он: Свеблаги и Свемилостиви, и земљу у рај претворио. Где је стао, ту је рај настао. На сва бића и на сву твар из Њега се лила бескрајна доброта, и љубав, и нежност, и милост, и благост, и мудрост. По земљи је ходио, и небо на земљу сводио. Звали су га Исус. О, ми смо у Њему виделе да човек може бити диван и прекрасан, само кад је безгрешан. Он је и нашом тугом туговао и са нама плакао због зала што нам их људи починише. Био је са нама, а против творевина људских: греха, зла и смрти. Волео је сва створења нежно и самилосно; миловао их неком божанском сетом; и бранио од људског греха, од људског зла, од људске смрти. Био је, и заувек остао - Бог наш, Бог тужних и уцвељених створова, од најмањих до највећих. Само они људи који личе на Њега - мили су нам. Они су род наш, и бесмртност наша, и љубав наша. Душа је тих људи саткана од Његове доброте, и самилости, и љубави, и нежности, и благости, и праведности, и мудрости. Њихова је интелигенција божански мудра, божански добра, божански кротка, божански самилосна. И они личе на светле и свете анђеле. Јер велика интелигенција и велика доброта, спојене у једно, и јесте анђео. Зато наша љубав сва хита ка Исусу свеблагом, сведобром, свемилостивом, свенежном. Он је - Бог наш, и Бесмртност наша, и Вечност наша. Његово Еванђеље је више наше него људско, јер је у нама више Његове доброте, Његове љубави, Његове нежности. . . Он, о! благословен Он у свима срцима и у свима нашим световима! Он - Господ и Бог наш! Он - наша слатка утеха у овом горком свету који пролази, и наша вечна радост у оном бесмртном свету који наилази...

KAKO ĐAVO OBMANjUJE ČOVEKA (iz knjige "Put neba") Beše neki monah pustinjak, veliki podvižnik u pustinji u predelu Aleksandrije, imenom Ilarion, veliki isihasta. Imao je skoro sto godina. Molio se Bogu nekoliko godina: "Pokaži mi, Gospode, koje je lukavstvo đavola kojim oni zadobijaju najveći broj duša za carstvo pakla! Koja im je majstorija i metod da odvrate ljude od dobroga puta, da bi ih učinili robovima greha i odveli u pakao. Kako oni zadobijaju više duša za pakao nego li anđeli čuvari za Carstvo nebesko?" Molio se otac godinu dana, dve, tri i nije mu Bog odgovorio. Jedne noći, kada je bio na molitvi, a beše duboko u noć, napolju beše mesečina kao dan, čuje neki glas: - Avo Ilarione! - Molim, Gospode? - Uzmi sveti krst u ruku, uzmi svoj štap, oseni se znakom svetog krsta, iziđi iz kelije i idi do obližnjega proplanka, i kada budeš stigao na proplanak, stani tamo pored kojeg drveta. Ali se ne boj onoga što ćeš videti! Stoj tamo i gledaj na sredinu proplanka, dok ne budem došao. Kada je on čuo da ga je učio da se naoruža znakom svetog krsta, poznao je da je poziv od Boga. Otišao je starac, kazujući molitve u umu, i stigao je na proplanak. Beše velika tišina; ne duvaše vetar te noći. Video se samo mesec i zvezde. Otišao je stari monah pored nekog drveta i stojaše pazeći. Odjednom, vide da se nasred proplanka pojavljuje presto, carski tron. Kao da beše od munja, kao plamen ognjeni. Najpre se pojavio presto, i začudi se. Zatim vide da dolazi satana i seda na presto. Ramena mu behu kao nakovanj. Koža mu beše kao mastilo, sa dlakom kao što je medveđa, sa snažnim kandžama. Imao je krunu sačinjenu svu od zmija i držao je u ruci štap u vidu aždaje. Kada ga je video, osenio se znakom Svetog krsta. Satana je seo na onaj presto i triput pljesnuo dlanom o dlan. Kada je pljesnuo, ispunio se vazduh đavolskim četama. Pukovi đavola, hiljade i milioni. Jedni, koji su izgledali da su od najvećih, velmože pakla, stojahu blizu njega. Drugi - nad šumom i drugi - po vazduhu; koliko pogled obuhvati - samo đavolske čete. Kada je monah video tamo toliko likova pakla i toliko đavola, setio se reči iz kelije, koja mu beše rečena: "Ne boj se", naoružao se znakom Svetog krsta i stojao pažljivo. Tada, nakon što su se sabrali kao pesak morski, na svim stranama su se videle samo čete đavola, ustao je satana na noge i rekao: - Sakupio sam vas ove noći, u ponoć, ovde, jer hoću s vama da obavim ispit. Treba da položite težak ispit. Znate li vi zbog čega sam vas pozvao? I reče jedan: - Gospodaru, ne znamo! - Evo zbog čega sam vas pozvao ovamo. Da izađe na raport svaki od vas koji zna najbolju majstoriju da obmanjuje ljude i da ih dovodi u moje carstvo. I da mi pokaže kako on obmanjuje svet i kako zaglupljuje čoveka i obmane ga, te ga dovede u večnu muku i u naše carstvo. Koji je metod, koja je vaša majstorija, jer u celom svetu to vam je posao: da obmanjujete ljudske duše. Da vas vidim koliko ste iskusni u obmanjivanju ljudskih duša! Koji mi bude pogodio misao, ako mi bude kazao savet kako obmanjuje svet onako kako ja mislim, evo daću mu da upravlja paklom tri minuta, postaviću ga za cara umesto mene na tri minuta, i učiniću ga velikim generalom nad ostalima. Tada je izašao jedan iz mnoštva i rekao: - Živ bio, tvoja mračnosti! Došao sam da podnesem raport kako ja obmanjujem ljude! - No da vidimo! - Ja - veli on - kažem čoveku ovako: "More čoveče, idi ti i u crkvu, i posti, i moli se, i čini čak i milostinju, i druga dobra dela. More, ali ni sa đavolom nemoj kvariti odnose! Idi i u restoran, idi i u krčmu, na igranke, na provode, na igre na sreću, da bi se i s ovim svetom proveselio!". Tim metodom sam obmanuo vrlo mnoge. Ubacujem im pomisao, jer drugu silu nemam! Druga nam se sila nije dala iz pakla. Rajski anđeli imaju od boga silu samo da ubacuju čoveku misao da čini dobro. Mi imamo silu samo da ubacujemo čoveku pomisao da čini zlo. Ali da ga prisilimo ne možemo, jer čovek ima samovlasnost koju mu je bog dao. Ne možemo da ga prinudimo da zgreši; samo ako je glup i sluša misao koju mu ubacujemo. I tako sam obmanuo vrlo mnoge. Kada izađu iz crkve, neki se zaustave u krčmi. Tamo se svaki sretne s rodbinom, s prijateljima. Uzme po rakiju, popije po čašu; poneki uzme i cigaru, dođe i koji svirač da mu svira. Iz tog razloga čovek se spotakao, nije mu više ništa koristilo što je ujutru bio u crkvi, jer se uveče vratio iz naše službe. I tako postupam sa svakim. I upitao je satana: - Jesi li moge obmanuo? - Živ bio, tvoja mračnosti, mnoge! - Obmanuo si gluplje od sebe, ali nisi učinio ništa naročito. - Zbog čega, tvoja mračnosti? - Ti kažeš čoveku da ide i u crkvu, da ide i u krčmu, da ide i na zabave, da ide i na Sveta mesta, da i čita, da se i moli, zatim da ide na nedozvoljene provode, ali Hristos mu kaže u Jevanđelju: Niko ne može dva gospodara služiti! (up. Sa Mt 6, 24), to jest i meni i Njemu. Ti si ga podstakao, možda čovek nije bio duševno pripremljen i odlazi nekoliko puta, ali nakon izvesnog vremena dolazi anđeo i ubacuje mu misao: "More čoveče, ne možeš hoditi dvema stazama; ili s đavolom ili s Bogom". I čovek, budući ukoren strahom Božijim, to napušta. "More, držim se jedne, jer nema spasenja u hodu po dvema tazama?" - Jesi li postradao tako? - Postradao sam i tako! - Vidiš! Rekao sam ti ja da si obmanuo gluplje od sebe. Dakle, znaj da nisi odgovorio dobro. I pozvao je jednog komandant, od onih velikih, jednog kapetana, i rekao mu: - Uzmi ga na leđa, odnesi ga u zbor i udari mu deset batina po leđima i pošlji ga na dno pakla, jer je glup! Izbio ga je, umesto da mu zahvali! Nije mu se dopao njegov savet. Tražio je drugi bolji. Izađe drugi na raport. - Živ bio, tvoja mračnosti! Ako te ja ne zadovoljim, drugi te neće zadovoljiti. - Da te vidim, junače! Kako se zoveš? - Hromi se zovem. - Kako ti obmanjuješ ljude? - Evo kako, veličanstvo. Ja kažem čoveku ovako: More čoveče, nema Boga, nema đavola, nema anđela, nema pakla, nema raja, nema večne muke, nema večne slave, sve je ovde, na ovom svetu! Ako imaš šta da jedeš i šta da piješ i imaš žena i novca mnogo, ako imaš poštovanje od ljudi, kuću i mnoga bogatstva, ovde je raj. I ako nemaš, ovde je pakao. Dakle, toliko je, koliko je čovek na ovom svetu. - I jesi li obmanuo mnoge? - Mnoge sam obmanuo! - I ti si obmanuo gluplje od sebe. Znam da si obmanuo, ali glupe, jer one koji poznaju Sveto Pismo ne možeš obmanuti. Jer Sveto Pismo kaže čoveku da ima Boga, da ima đavola, da ima anđela, ima pakla, ima raja, ima večne muke, ima večne slave, ima kazne za greh, ima na nebu nagrade za dobro delo. Sveto Pismo je puno takvih učenja, i koji ga čitaju ne veruju tebi. Čak i više od toga. Bog, kada je sazdao čoveka, stavio mu je u dušu i u telo osećanje Boga. Ma koliko bio kogod paganin, oseća da postoji nevidljiva sila u njegovoj duši, a to je savest. Savest ga grize kada čini zlo i raduje kada čini dobro. I glas savesti ne može biti odraz materije, nešto materijalno, jer je nevidljive prirode. Savest je glas boga u čoveku, i cim je zgrešio, grize ga: "Zašto si tako učinio?" Može niko da ga ne kori. Može da ga ne vidi niko kada čini greh. Kad god zgreši, taj zakon, koji je Bog usadio Adamu prvo, nazvan i zakonom prirode ili savesti, odmah ga grize. Ponekad ga grize tako jako, ako je greh velik, da ga dovodi blizu očaja. Ispunjava se onda reč koja kaže u psalmima: Karanjima zbog bezakonja pokarao si čoveka, i istanjio si kao paučinu dušu njegovu (Ps 38, 14-15). To jest istanji se nada kao paučina i, od mnoge griže savesti, skoro da izgubi nadu. Ako se savest uprlja sa mnogo grehova, ponekada tako jako grize čoveka, da mu ta griža (to prekorevanje, prim.izd.) savesti postaje muka nad mukama. Zbog savesti ne može ni da jede dobro, ne može više ni da spava, ni mira više nema, ni moliti se ne može. Savest grize, grize kao crv u drvetu. "Zašto se učinio i zašto se razgnevio Boga takvim gresima?" Dakle, uzalud mu ti kazuješ da nema Boga, jer mu savest kazuje, i - posle savesti - kazuje mu i Sveto Pismo. Ti veliš da učiš čoveka da nema Boga, da nema đavola, da nema anđela, da nama pakla, na nema raja, ali mu savest kazuje da ima, i Sveto Pismo je puno svedočenja po kojima se dokazuje da postoji Bog, da ima anđela, ima večne muke, ima večne slave. Dakle, i ti si - rekao je satana onome s raportom, koji se hvalisaše da ovim savetom obmanjuje mnogo sveta - glup i ne donosiš veliki doprinos carstvu pakla; ne donosiš veliku korist! Tako je postradao i taj đavo koji je došao s drugim raportom pred satanu, kao što je postradao i prvi, koji se hvalio da je učinio nešto naročito. To jest, umesto da ga pohvali, da ga učini velikim nad mnogim đavolskim četama, izbio ga je i pod sramotom poslao na dno pakla, što je glup i ne ume da obmanjuje ljude. Obmanjivao je, ali je obmanuo suviše malo i suviše je malo duša odveo u pakao! Postradao je i ovaj đavo kao i prvi koji je učio čoveka da ide i u crkvu i u krčmu i da čini i Božije i satanino. Dakle, i taj se zlo proveo. I sada od đavolskih četa koje su bile prisutne pozvao je drugog na raport. I beše ćutanje među đavolskim pukovima, jer behu milioni demona oko šume i onoga proplanka, i ne izlazaše nijedan, jer se bojahu da će postradati kao što su postradali ostali, da će ih, umesto hvale, izbiti i poslati na dno pakla. Satana je sedeo na prestolu i čekao da izađe još koji na raport, govoreći: - Ako mi treći koji izađe pogodi misao, to jest izloži mi plan za zadobijanje duša za carstvo pakla, bolji nego one dvojice koji su mi pre podneli raport, onda ću ja toga učiniti generalom nad mnogim đavolskim vojskama i postaviću ga da sedi na mom carskom prestolu tri minuta. Nakon što je satana tako rekao, iz onih nebrojenih đavolskih pukova nije neko više hteo da izađe, zato što se bojahu da ne postradaju kao što su postradala druga dvojica, koja su pre podnela raport i njemu se nije dopalo. Ipak, posle nekog vremena izađe jedan grbavi, sa četiri reda rogova, jedna mu noga pačija, jedna beše konjska. Imao je znake pakla na svom čelu, rep beše dugačak, od ne znam koliko metara pozadi. I kada je izašao, otišao je pred stanu, kako on seđaše na prestolu tamo nasred proplanka, i rekao mu: - Živ bio, tvoja mračnosti! Satana ga pita: - Kako se zoveš? - Kusi se zovem! - Ehe, vidim te starog i grbavog. Čini mi se da ti znaš razne majstorije da obmanjuješ duše, da ih dovodiš u moje carstvo. Kusi je rekao: - Ni tvoja mračnost ne zna šta znam ja! - Da te vidim! Čini mi se da si velik majstor da zadobijaš duše. - Ni ti ne znaš šta znam ja! Imam majstoriju, jer sam omatorio u borbi sa ljudskim dušama toliko hiljada godina, i njom mnoge duše odvodim u pakao. Kao što u zimu padaju pahulje snega, tako ja spuštam u pakao duše svakoga dana. - I kako si uspeo da dovedeš toliko duša u moje carstvo? - Ja neću reći kao prvi đavo koji je izašao na raport. Čovek zna da ne može služiti dva gospodara i lako ga zadobije anđeo za svoju stranu. Ali neću reći čoveku ni kao onaj drugi glupan, da nema Boga, nema đavola, nema anđela, nama pakla, nema raja. Ne! Jer Sveto Pismo kaže da ima i Boga i đavola i anđela i pakla. Ja toliko kažem čoveku: "More čoveče, ima Boga, ima đavola, ima anđela, ima večne muke za greh i večne slave za dobro delo, ali imaš još vremena! Zar si glup? Baš od danas da započinješ dobro delo?" Ako je dete, kažem mu: "More dete, ti od sada imaš da živiš! Dolazi mladost, treba da se oženiš, treba da se provodiš na svetu! Nemoj da izgubiš mladost tako uzaludno, jer život treba proživeti!" A ako je mladić, kažem mu: "Nakon što se budeš oženio i zasnovao domaćinstvo, posle toga ćeš otpočeti dobro delo. Sada jedi, pij, provodi se, čini sva zla, ta mlad si. Oprostiće ti Bog, jer on poznaje čovekovu nemoć. Pokajanje ostavi za sutra, ostavi za preksutra, ostavi za dogodine, za kasnije". Učim čoveka da odlaže pokajanje od danas za sutra, od sutra za preksutra! "Kakvu milostinju hoćeš sada da činiš? Ne žuri! Pokajaćeš se pred smrt! Sada hoćeš da postiš, da istrošiš zdravlje tela? Neka u starosti, jer post je za stare! Hoćeš da se moliš? Da izgubiš toliko sati moleći se Bogu? Pa sada imaš posla. Eto, imaš da gajiš decu, imaš da stičeš kuću i miraz ćerkama, imaš da ženiš i udaješ. Imaš toliko!" I zabunim ga sa životnim brigama i stalno mu kazujem: "Ostavi za drugi put". Kada dođe anđeo i kaže mu: "More čoveče, daj podušje za mrtve!", ja mu kažem: "Zar si glup? Sada imaš da odevaš decu, imaš da praviš svadbu, imaš da činiš to i to!" Anđeo dolazi i kaže mu: "More čoveče, hajde otpočni postiti postove, tokom godine, sredom i petkom!" Ja mu kažem: "Nemoj postiti, jer ćeš izgubiti zdravlje! Ti treba da radiš, da skupiš imanja, imaš da gajiš decu!" Ili dolazi anđeo i kaže mu: "More čoveče, ispovedaj se i ostavi greh, ostavi razvrat, ostavi pijanstvo, ostavi duvan, ostavi psovke!". "Eh, zar još od sada? Kasnije, pred smrt, ispovediću se svešteniku, razdrešiće me i gotovo. Pa knjiga kaže da te zatekne dobra končina, a dotle se možeš provoditi ovako!" S tim me svi slušaju - kaže đavo - i stalno odlažu dobro delo od danas do sutra. Sveto Pismo kaže drukčije. Duh Sveti budi ljude, govoreći: Danas, ako glas Njegov čujete, nemojte da budu tvrdokorna srca vaša (Jev 3, 7-8). I kao što sam kazao, glas Božiji u čoveku je savest, koja ga grize zbog greha i kaže mu: "Čoveče, napusti greh! Ostavi se krađe, ostavi se bludničenja, ostavi se psovanja, ostavi se pijanstva, ostavi se pušenja, ostavi se zlih stvari, zavisti, zlobe, svađe". Bog mu zapoveda danas, a mi mu kažemo: "Ne danas, nego sutra, preksutra, u starosti!" I kazujemo mu ovako: "Daj meni današnji dan i ti uzmi sutrašnji!" I tako je - veli - greh u čoveku, kao kad bi uzeo velik ekser i bradvom počeo da ga ukivaš u suvo hrastovo drvo. Ako ga udariš čekićem jedanput, dvaput, triput, lako možeš izvaditi ekser. Ako ga ukuješ do polovine, teže je, a ako ga sasvim ukuješ, treba da rascepiš drvo! Takav je i greh! Ukiva se u prirodu navikom. I ako čovek ne ostavi danas greh, kada je svež, što više stari, tim ga se teže može odvići. Jesi li video u bakru zelenu rđu? Da si bakar čistio svakodnevno, sjajio bi kao sunce! Ali ako je ostavljen godinama, uhvatio je zelenu rđu, ne možeš ga više ničim na svetu oprati, samo ako ga istopiš. Takva je duša kada ostari u grehu. Ako nije danas ostavila greh, neka ne misli da će ga sutra ili preksutra ostaviti lakše. Jer po meri proticanja vremena, greh stari, ukiva se u prirodu, i uobičajavanje postaje druga priroda; navika postaje druga priroda, i čovek čini greh hteo-ne hteo, i s velikom se mukom čovek oslobađa greha, nakon što je ovaj ostareo u njemu! Navika, po kanonskim zakonima Crkve, jeste deseti stepen greha, jer dalje sledi očaj, pretposlednji stepen. I kada sam video čoveka da se navikao na greh godinu dana, dve, deset, ne znam koliko, moj je zauvek! I tako ja uspevam da ih obmanem, jer hiljade i milioni ljudi odlažu pokajanje od danas do sutra, i svi postaju robovi grehu; jer koji greh nije ostavljen danas, sutra-prekosutra sve više hvata korene i sve je teži. A kada čovek hoće da ostavi greh, greh se diže na njega s velikom silom: "Zar si glup, more? Sa mnom si živeo! kako da se maneš mena? Šta još preostaje? Da živiš kako te ja učim i kako si navikao na mene!" Tako sam, kao što sam ti pređe kazao, naučio i obmanuo toliko duša, da one padaju u pakao kao što padaju pahulje kada veje, s jednim jedinim savetom: "Dobri ljudi, ima još vremena za dobro delo; ne budite glupi da ga otpočnete baš od danas ili baš od ovoga časa!" Dakle, kažem vam, vaša mračnosti, to je moj savet i moja majstorija, i imam u paklu četu od hiljade i stotine hiljada mojih učenika, koje sam tako naučio, i šaljem ih po celoj zemlji da šapću čoveku na uho: "Čoveče, za dobro delo ima još vremena. Sutra, preksutra, za godinu dana, za dve, u starosti". I uspeo sam i uspevam. Idi i vidi u paklu kolike sam gurnuo i guram ovim savetom! Tada je satana rekao: - Bravo! Najbolji savet - da učiš čoveka da odlaže pokajanje od danas do sutra: "Baš danas hoćeš da se ispovediš? Baš danas hoćeš da se pričestiš? Baš danas hoćeš da tvoriš milostinju? Zar ne vidiš da nemaš vremena? Ostavi za sutra!" Sada pošto si mi pogodio misao, daću ti svoju krunu i štap da tri minuta vladaš paklom, i svi da naučite od njega to lukavstvo, da biste doveli što više duša u moje carstvo, da bi se sa nama mučile u vekove vekova. Nakon što je video i čuo sve to, monah je video satanu da je pljesnuo triput dlanom o dlan i kao varnica se ugasio u vazduhu, i nije više video ništa i nije se više čulo ništa. I on je ostao začuđen onim što beše čuo, kako satana obučava svoje učenike i bezbrojne đavole iz pakla, da uče ljude da odlažu pokajanje. Tada je došao anđeo Gospodnji i rekao mu: - Avo Ilarione! - Molim, Gospode? - Tri godine se moliš Bogu da ti pokaže kako đavoli obmanjuju ljude i kako ih odvode u carstvo pakla! Eto video si svojim očima i čuo svojim ušima kako! Idi u svoju keliju, uzmi svesku, dohvati pero i napiši sve što si video, sve što si čuo svojim ušima, da ostane za naraštaje koji će doći, za poslednje, ova satanina majstorija. Jer ceo svet treba da zna, da najbolji savet đavola da bi zadobili duše za carstvo pakla, jeste da uče čoveka da odlaže dobro delo od danas do sutra, od sutra do preksutra, od mladosti do starosti, do smrtne postelje, i tako da ih sve odvedu u pakao! Amin.

Svinjski grip:.. -Kako se zena moze osloboditi svinjskog gripa? - Resi se krmka i nabavi piletinu.............

Slazem se sa Vama. Naravno, trebalo bi svakako proveriti da li su pod odredjenim imenom, zaista i prave osobe. Da li je neko mozda od Vas vec imao to iskustvo, da Vam se neko lazno predstavio?

Unapred Vam se zahvaljujem. Smatram da je bolje da znamo, da ne bi smo nedaj Boze bili prevareni.... Svako dobro Vam zelim

Nije pominjao nikakve obrede, samo je pominjao nekih , cini mi se 9 Bozijih darova.. Toliko pamtim.. Moguce je da gresim i da je naziv Pentakostalna crkva, sve jedno nije mi poznato ni jedno ni drugo...

Koliko sam ja razumela, skupljaju se u Svajcarskoj, i tom prilikom tumace Sveto Pismo. Glavni medju njima je onaj koji je imao ziv susret sa "Bogom".. Navodno kroz poslusanje iz Svetog pisma...Toliko sam razumela...Zato i zapitah da li Vi mozda nesto vise znate o tome?

Oprostite, mozda gresim, ali pre izvesnog vremena sam pricala sa covekom koji mi je jasno rekao da pripada Pentaganoj crkvi. Zato sam i postavila ovo pitanje, nikada do tada nisam imala prilike da cujem za to...

Mozete li mi objasniti sta je to PENTAGONA CRKVA?

OSVRT NA TEKST , VLADIKE I SVEŠTENSTVO NA FACEBOOK http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/3549_ancient%20faith%20radio2.jpg&size=500 "Prednosti i mane virtualne društvene mreže u širenju duhovnosti“ „Čudan smo narod mi Srbi? Prvo smo podelili nebo na srpski raj i srpski pakao, a sada bi jos i da uskratimo slobodu koju nam je sam Hristos dao. Pitam, sta ima lose u tome da se jedan Vladika, obrati svome stadu i putem interneta ili facebook-a? Zar je nemoguce cuti rec Boziju i ovim putem? Znate li koliko divnih i odanih Svestenika i Monaha ima koji se bas pored PC ekrana bore za duse necije, i koliko sati provode trudeci se da nekome pomognu da pronadju svoj put do SPASENJA VECNOG? Znate li koliko je molitava uzneto Gospodu na taj nacin? Zato Braco i Sestre, pustimo neka svako umnozava svoje talante na onaj nacin, koji je Gopodu mio..” Napisah i stadoh…Poceh da citam ostale komentare…Suze mi same idu na oci. Pa braco i sestre, dragi “Akademci”, da su odgovore pisali nepravolavni ili pak inoverni, razumela bih. Ali sta je to sto ne da mira nasem coveku, jednom pravoslavnom coveku koji zivi u Srbiji, pitam se koju on crkvu pohadja, na kojoj sluzbi ucestvuje i o cijem spasenju misli.. Pokazimo Braco i Sestre malo razuma, urazumimo se i pomolimo Gospodu da nas prosvetli.. Jedne veceri, sedeci u tami za svojim racunarom, u mislima hiljadu pitanja, a u dusi ocaj i praznina. Postavljam sebi pitanje, kuda dalje? Kako? Prizivam Gospoda…U tom momentu, trazeci nesto, ni sama ne znam sta, nekako dodjoh do sajta “Manastir Lepavina”. Poceh da citam, divni tekstovi, divne pouke i u svakom od njih pronalazim delic sebe.. Tada ugledah na sajtu, razgovor sa ocem Gavrilom putem “Skajpa” . zacudih se. Pa zar je moguce da je Gospod cuo moj priziv…Prikljucih se, predstavih se i iznesoh svoj problem…DUSA MI SE NAPUNI NEKOM CUDNOM RADOSCU; srce treperi, obuzese me osecaji.. KAKO SU VELIKA DELA TVOJA GOSPODE…pa me uputi da bas u ovom momentu, kada sam izgubila i tracak nade, a ti mi saljes Oca Gavrila, da me uputi ovim putem. Cuje se rec Bozija ovim putem, cuje se u Srbiji , cuje se u Evropi, cuje se u Svetu.. A mi svi sabrani u Hristu oko PC ekrana, u nekoj cudnoj sabornosti, slusamo i hranimo nase duse koje su GLADNE HRISTA… Pa eto, Braco i Sestre pa sami rastumacite.. Ko zna koliko je nas koji smo se ovim putem vratili Gospodu. CUDNI SU PUTEVI GOSPODNJI. Zivimo u svetu gde se sve usavrsava, gde svakodnevno tehnologija ide napred, a zasto bi mi stajali. Ko zna koliko nas je ocajnicki trazeci utehu, bas ovim putem pronaslo smirenje. Svakim putem, koji je od Gospoda dat i blagosloven, treba ici… Njegovo Vladicanstvo - Vladika…Sta treba reci? Pastir koga je Gospod poslao da cuva svoje stado. A ko je njegovo stado? I gde se ono nalazi? Braco i Sestre, stado je rasuto po celom svetu, a to smo mi. Rasuti po svim krajevima planete, zalutali i trazimo svoga pastira koji ce nam pruziti ruku spasenja. Zar ima nesto lose u tome, sto je tehnika dostigla takav nivo, da nasi Pastiri mogu u svakom momentu biti uz nas. U Gospodu smo svi jedno, ne postoje granice, niti nacije niti drzave. Pa se pitam, gde je greska? Oprostite mi Braco i Sestre, sto Vam se ovako obracam. Ko zlo trazi, zlo ce i naci , a ko dobro trazi, dobro ce i pronaci. Sto bi Otac Tadej lepo rekao: “Kakve su nam misli, takav nam je i zivot”, Zato Braco i Sestre, ne sudimo, ne trazimo zla tamo gde ga nema. Nego sve gledajmo kao promisao Boziju, i trudimo se da sve sto se desava da nas necemu uci. Tako cemo smirujucii sebe pred Gospodom, smiriti i one oko nas. Ne trazimo zlo u Vladikama, Svestenicima, Monasima, nego zaronimo svi u svoje duse i pogledajmo sta je u nama samima. Ako ne postujemo coveka, ni dela njegova, postujmo barem cin koji im je sam Gospod dao. Jel, svaki je covek, Ikona Bozija, i na najcrnjem liku kada se dobro skine prasina mora imati barem zracak svetlosti. Tako je i sa nasim srcima. Nije lako Braco i Sestre biti Hriscanin, jel to znaci odreci se samog sebe i unistiti svoje JA. I sve to Hrista radi. SVE ZA HRISTA, A HRISTA NI ZA STA….Zablagodarimo Gospodu, i NE SUDIMO, DA NAM NE BI SUDILI…A nase Pastire, pustimo da hrane svoje stado onako kako je to Gopsodu milo, jel ti isti pastiri nisu tu radi njih samih, vec radi nas i spasenja dusa nasih. Oprostite mi Braco i Sestre jos jednom na smelosti da sve ovo kazem. Znam da sam mala, i da sam niko i nista, i imate pravo ako pomislite ko sam ja da Vam se obracam, ali shvatite ovo kao jednu javnu ispovest, jedan moj razgovor sa samom sobom i oprostite mi, i pomjanite mene gresnu. Nedostojna sluškinja, Raba Božija Sonja Emreković 03 juni 2009 godine IZVOR:http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=3549

Misija u Engleskoj i Americi Nastupilo je vreme kada su malena Srbija i Veliki srpski narod krenuli ka Golgoti, u sudbonosne dane stradanja i ratovanja za ujedinjenje svih srpskih zemalja i svih južnoslovenskih naroda. U svim događajima 1912-1914.godine, Nikolaj živo i aktivno učestvuje. Njegove besede nose pečat herojstva i patriotizma. Stradanje i nacionalni stoicizam srpskog naroda upoređuje sa golgotskom žrtvom Hristovom i sa stradanjem hrišćanskih mučenika i svetitelja. Početkom 1915.godine, predsednik srpske vlade Nikola Pašić, poziva Nikolaja u Niš i upućuje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija austrijsku propagandu protiv Srbije. “Pa šta da im kažem?” - tražio je Nikolaj instrukcije od Pašića. “Kašće ti se samo” - posle dužeg ćutanja odgovorio je ćutljivi Pašić. Imao je puno poverenje u Nikolaja, koji je već bio stekao slavu velikog besednika i bogoslova, širom celog pravoslavnog i hrišćanskog sveta. Pune četiri godine, od aprila 1915. do aprila 1919.godine Nikolaj je po Americi i Engleskoj držao brojna predavanja: u crkvama, univerzitetima, koledžima, bioskopskim dvoranama, hotelima i po drugim ustanovama, objašnjavajući srpsku pravednu i oslobodilačku borbu protiv austrougarske carevine. Na velikom zboru u Čikagu, avgusta 1915. pridobio je za srpsku stvar znatan deo naroda i sveštenstva i to ne samo pravoslavnog nego i rimokatoločkog, protestantskog i unijatskog. Veliki broj dobrovoljaca, Srba i Hrvata, otišao je tada na Solunski front da pomogne srpskom i savezničkim armijama u oslobađanju Srbije. Načelnik engleske armije izjavio je posle rata, da je “otac Nikolaj bio treća armija” za srpsku stvar. Neka od svojih predavanja i beseda iz tog vremena objavio je u četiri knjige na engleskom jeziku: “Duša Srbije”, “Srbija u svetlosti i mraku”, “Duhovna preporod Evrope” i “Agonija crkve”. Vladika Žički i Ohridski Po završetku rata, dok je bio u Engleskoj, izabran je 25.marta 1919.godine za episkopa Žičkog, odakle je krajem 1920. premešten na drevnu Ohridsku episkopiju. Tih godina, bila je živa diplomatska aktivnost i crkve i države, pa je Episkop Nikolaj bio član brojnih delegacija i misija u Atini, Carigradu, Svetoj Gori, kao i u Americi i Engleskoj. Tek kao episkop Ohridski i Žički, Vladika Nikolaj razvija svoju punu misionarsku i jevanđelsku delatnost. Iako pod teškim uslovima, on svakodnevno putuje po eparhiji, poučava narod i propoveda. Kao nekada Sveti Sava. Obnavlja ratom porušene crkve i manastire. Osniva sirotišta za nezbrinutu decu. Da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande, osniva Pravoslavnu narodnu hrišćansku zajednicu ili Bogomoljački pokret kojim je rukovodio između dva rata. Iz tog pokreta se regrutuje veliki broj monaha i monahinja koji pune srpske manastire. Pod njegovim blagotvornim uticajem počinje u srpskom narodu veliko duhovno buđenje a u crkvenom životu ogromno pregalaštvo. Značajno je pomenuti da su Ohrid, sa svojim drevnim svetinjama na obalama Ohridskog jezera, susedna pravoslavna Grčka i Sveta Gora, izvršili ogroman uticaj na Nikolaja. On se sav okrenuo Svetim ocima i pravoslavnoj vizantijskoj klasici i duhovnosti. Uvideo je da su Sveti oci, sve one duhovne probleme koji su njega mučili i kojima je on tražio odgonetku na zapadnim univerzitetima, rešili pre mnogo vekova. U ovom ohridskom periodu nastaju njegova sjajna dela: “Reči o Svečoveku”, “Molitve na jezeru”, “Omilije” i “Ohridski prolog” - ta čudesna i jedinstvena knjiga u celom pravoslavnom i hrišćanskom svetu. Po želji Arhijerejskog sabora i pravoslavnog narodna Šumadije, Nikolaj je 1934.godine vraćen na tron Žičke eparhije. Odmah se dao na obnavljanje manastira Žiče i ona je ubrzo zablistala starim Nemanjićskim sjajem. Obnovio je i mnoge druge manastire, naročito venac manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koja je nazvana Srpska Sveta Gora. U vreme konkordatske borbe 1936.godine Nikolaj nije mogao ostati po strani. Ustao je u zaštitu svoga naroda i svoje crkve i zahvaljujući njegovom ogromnom ugledu i autoritetu Konkordat je pao. Takođe, u dramatičnim martovskim događajima 1941. godine, Vladika Nikolaj je uz Patrijarha Gavrila imao svoj udeo u rušenju antinarodnog pakta vlade Cvetković - Maček. Nemci mu to nikada nisu mogli zaboraviti i oprostiti. Na golgotskom putu Početkom 1941.godine ratni požar se uveliko širio Evropom. Crni oblaci su krenuli ka jugu i počeli se nadnositi nad Srbijom. Komandantu južnog fronta, generalu Aleksandar fon Leru, Hitler je lično izdao naređenje: “Uništiti srpsku inteligenciju, obezglaviti vrh Srpske pravoslavne crkve, i to u prvom redu patrijarha Dožića, mitropolita Zimonjića i episkopa žičkog Nikolaja Velimirovića, kao i kaluđere i monahinje srpskih manastira”. Čim su Nemci okupirali zemlju, odmah su vojne i policijske snage upale u Žiču i izolovale Vladiku Nikolaja. 12. jula 1941.godine uhapsili su ga i prebacili u manastir Ljubostinju u zatočeništvo. Bio je to njegov rastanak sa Žičom. Pod jakom nemačkom stražom Vladika je u Ljubostinji ostao sve do 3. decembra 1942.godine kada je zajedno sa jeromonahom Vasilijem Kostićem, potonjim episkopom Žičkim, i svojim sinovcem Jovanom Velimirovićem, prebačen u manastir Vojlovicu kod Pančeva. Posle nekoliko meseci, krajem maja 1943.godine, Nemci su u Vojlovicu doveli i patrijarha Gavrila. Svoje tamničke dane, Vladika Nikolaj je ispunio danonoćnim radom i molitvom. U Ljubostinji je napisao svoja poznata dela: “Teodul”, “Srpski narod kao Teodul”, “Srednji sistem”, “Indijska pisma”, “Mudra igumanija ljubostinjska”, “Stoslov o ljubavi” i druge knjige. U Vojlovici je ispravio Vukov prevod Svetog pisma Novog zaveta. Pred kraj rata, 15. septembra 1944.godine Nemci su Vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila sproveli iz manastira Vojlovice u zloglasni koncentracioni logor Dahau u Nemačkoj. Oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su bili zatočeni od nemačke soldateske i koji su prošli pakao logora Dahau. Oslobođeni su 8. maja 1945.godine od strane savezničke 36. Američke divizije. Neko vreme potucali su se obojica po zemljama zapadne Evrope a zatim se Patrijarh vratio u zemlju i preuzeo dužnost poglavara Srpske crkve. Nikolaj je krenuo golgotskim stazama emigracije. Nije želeo da se vrati u svoju voljenu Srbiju u kojoj je nasilno došao na vlast bezbožnički i bogoborački komunistički režim. Smatrao je da će više za svoj narod uraditi ako ostane u emigraciji i pokrene svoje prijatelje u Evropi i Americi da pomognu Srbiji. “Kada kuća gori, požar se gasi spolja” - često je govorio. Preko Engleske stigao je u Ameriku. Tamo je nastavio svoj misionarski i spisateljski rad. Iz ovog vremena potiču njegova dela: “Kasijana”, “Zemlja nedođija”, “Žetve Gospodnje”, “Divan” i njegovo poslednje nedovršeno delo “Jedini Čovekoljubac”. Zajedno sa protom Aleksom Todorovićem pokreće religioznu biblioteku “Svečanik” u kojoj objavljuje bisere pravoslavne hrišćanske duhovnosti. Iz Amerike je slao pakete i pomoć crkvama i manastirima, monasima i monahinjama, sveštenicima i narodu. Sve što je imao, sve je poklonio svome narodu. Okupljao je i mirio Srbe u tuđini i učio ih da, samo ako budu vezani za svoju crkvu i svoje običaje, mogu sačuvati svoje ime i svoje korene u dalekom svetu. Prvi posle Svetog Save Svoje posledwe dane, Vladika Nikolaj je proveo u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. Upokojio se mirno u Gospodu, rano u nedelju, na poklade 18. marta 1956.g. Smrt ga je zatekla na molitvi. Iz ruskog manastira, prenet je u srpski manastir Svetog Save u Libertvilu i sahranjen uz velike počasti u srpskom narodnom groblju pored manastira. Na vest o Vladičinoj smrti zajecala su zvona sa tornjeva svih srpskih crkava širom sveta. Naročito u njegovoj “Domaji”. Tuga je obavila srpske manastire, monahe i monahinje, sveštenstvo i narod, naročito njegove verne bogomoljce. Tuga, ali istovremeno i radost. Svi su znali i dušom osećali da je Srbija dobila još jednog molitvenika pred prestolom Gospodnjim. Narod mu se odmah počeo moliti kao svetitelju. Veliki stradalnik za života, postao je još veći stradalnik posle smrti. Proglašen je za izdajnika i neprijatelja svoga naroda. On, koji je preživeo sve strahote rata, i koji je bio zatočenik najzloglasnijeg fašističkog logora, proglašen je za saradnika okupatora. Mnogi su se takmičili ko će ga više popljuvati i poniziti. Pljuvali su i ponižavali sebe. Nikolaj je ostao nedokučiva veličina, duhovni stub i uporište, najgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najveći srpski crkveni pisac i mislilac. Episkop Lavrentije je sabrao njegova dela i izdao u petnaest velikih tomova sa preko 12.000 stranica, počasni doktor Glazgovskog i Kolumbijskog univerziteta, veliki otac crkve i duhovnik, od čijeg duhovnog kapitala Srpska crkva danas živi i živeće kroz vekove. Nema sumnje on je prvi posle Svetog Save. Lelić - novo srpsko svetilište Zato prenos njegovih svetih moštiju u Srbiju, može se samo uporediti sa prenosom moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu. Savremene srpske generacije doživele su posebnu Božiju milost da ih u isto vreme pohode dva najveća Srbina - Sveti Sava, zidanjem hrama na Vračaru i Vladika Nikolaj povratkom iz Amerike. Neka bi dao Bog da njihov zagrljaj pod kupolama hrama na Vračaru i u manastiru Žiči bude zagrljaj praštanja i izmirenja svih Srba širom celoga sveta. Neka njegova zadužbina u Leliću, gde će počivati njegove svete mošti, postane novo srpsko svetilište - novi Ostrog i neka se širom srpskih zemalja ispuni Vladičina molitva, zavet i amanet svim Srbima: Da se Srpski narod OBOŽI, SLOŽI i UMNOŽI. Molitvama Svetog Vladike našeg Nikolaja, Gospode Isuse Hriste Sine Božiji, pomiluj i spasi nas - AMIN. POHVALNA PESMA SVETOM VLADICI NIKOLAJU Glas 8. Zlatousti propovedniče Vaskrslog Hrista Putovođo roda srpskoga krstonosnoga u vekove Raspevana liro Duha Svetoga Ponosi i ljubavi monaha Radovanje i pohvalo sveštenika Učitelju pokajanja svenarodni Vladiko Čelovođo bogomoljne vojske Hristove Sveti Nikolaje srpski i svepravoslavni Sa svim svetima Nebeske Srbije Moli Jedinog Čovekoljupca Da podari mir i slogu rodu našemu

Sveti Vladika Nikolaj Velimirovic Rođenje i rano detinjstvo Vladika Nikolaj Velimirović rođen je na Tucindan 23. decembra, po starom, ili 5. januara 1881. godine, po novom kalendaru. Rodno mesto Vladike Nikolaja je maleno planinsko selo Lelić, smešteno na severnim padinama planine Povlena, nedaleko od Valjeva. Roditelji njegovi, Dragomir i Katarina, prosti šumadijski seljaci, imali su devetoro dece. Nikola (Vladičino svetovno ime) bio je prvo dete u roditelja. Ostalih osmoro je poumiralo od raznih bolesti, a jedan od njih - Dušan (otac blaženopočivšeg Vladike Jovana), poginuo je u ratu 1914. godine. Mali Nikola je kršten u manastiru Ćelijama, koji je tada bio parohijska crkva sela Lelić. Znamenita porodica Velimirovića potiče od Antonija - Ante Jovanovića, koji se u valjevski kraj doselio iz Srebrenice u Bosni. I danas taj zaseok u Leliću zovu “Bošnjaci”. Antonije je bio načelnik sreza podgorskog i jedan od viđenijih ljudi u tadašnjoj Srbiji. Sahranjen je ispred severnih vrata manastira Ćelija. Grob mu je do danas dobro očuvan sa kamenom pločom i krstom od crvenog mermera. Joakim Vujić, u svome “Putešestviju po Serbiji”, zapisao je susret sa načelnikom sreza podgorskog Antonijem Jovanovićem u Leliću. Po Antonijevom sinu Velimiru nastalo je prezime Velimirović. Mali Nikola je odgojen i vaspitan u uglednoj srpskoj patrijarhalnoj zadruzi koja je imala preko tridesetoro čeljadi. Otac Dragomir, bio je retko pismen seljak za ono doba. Pored uobičajenih seoskih poslova, bio je pisar i delovođa sreza podgorskog. Do danas su sačuvane deobne presude pisane njegovim lepim i čitkim rukopisom. Pošto je zbog poslova često odsustvovao od kuće, brigu o vaspitanju dece preuzela je njegova smerna supruga Katarina - potonja monahinja Ekatarina. Ona je prvi učitelj i vaspitač malog Nikole. Još kao dete vodila ga je za ručicu u obližnji manastir Ćelije na bogosluženje i pričešće. Učila ga da se prekrsti i kako se Bogu moli. Tih prvih detinjih dana pored toploga skuta materinog, Nikolaj se docnije često sećao. Jedan takav događaj, opisao je u svojoj autobiografskoj molitvenoj pesmi - “Molitva roba u tamnici”. Osnovna škola i gimnazija Kada je Nikola malo odrastao, otac Dragomir reši, da ga, kao najstarijeg i najbistrijeg od svoje dece, upiše u školu. Osnovna škola sela Lelića bila je u manastiru Ćelijama. Pošto su deca pohađala školu iz drugih sela udaljenih i preko dvadeset kilometara, prostrani manastirski konak je pretvoren u internat. Nedeljom i praznikom roditelji su dolazili u manastir na bogosluženje, obilazili decu i donosili potrebne namirnice i čistu preobuku. Kuća Velimirovića udaljena je od manastira 4-5 kilometara. Nikola je po prirodi bio mali i sitan, te da ne bi pešačio svakodnevno toliki put, otac ga predade u školski internat. Tako otpoče Nikolino školovanje i obrazovanje pod kupolama svetoarhangelskog hrama u manastiru Ćelijama. Ćelijski učitelj, Mihailo Stuparević, uočio je Nikolinu revnost i darovitost, pa je po završenoj osnovnoj školi, savetovao ocu Dragomiru da Nikolu pošalje na dalje školovanje. Bistri i otresiti seljak posluša učitelja i Nikolu upisa u Valjevsku gimnaziju. Gimnazija u Valjevu je bila na dobrom glasu ali nije bila potpuna. Imala je samo šest razreda. Posle završene Gimnazije nastala je dilema: gde i kako nastaviti dalje školovanje. Uz odobrenje oca Dragomira, Nikola krene sa svojim drugom Petrom Kosićem da se upiše u Vojnu akademiju. Zbog neuhranjenosti i malog obima grudi Nikolu na konkursu odbiju, a Petar se upiše i postane visoki oficir srpske i jugoslovenske vojske, poznat u događajima oko puča generala Simovića 1941. godine. Upis u Bogosloviju Tragajući dalje za školom u koju da se upiše, Nikola sazna da je objavljen poziv za upis učenika u poslednju generaciju stare Beogradske bogoslovije. Primao se neograničen broj učenika. Nikola se prijavi i bude primljen i upisan u prvi razred. Njegovi drugovi su uglavnom bili upisani u bogosloviju sa po dva razreda gimnazije. Toliko je bilo potrebno. Nikola je završio šest razreda i veš bio prilično oformljena mlada ličnost - mladi intelektualac. Odmah je u bogosloviji bio zapažen. Oduševljavao je svoje profesore i drugove razumevanjem najzamršenijih problema iz oblasti nauke, filosofije i teologije. Pored obaveznih udžbenika i skripti počeo se uveliko koristiti bogoslovskom i filosofskom literaturom u savlađivanju nastave. Svaki trenutak slobodnog vremena je koristio da što više pročita i nauči. Od prvih bogoslovskih dana počeo je čitati dela svetskih klasika. Do kraja školovanja pročitao je dela Njegoša, Dostojevskog, Puškina, Tolstoja,Šekspira, Getea, Igoa, Dantea, Voltera, Ničea... Duhom svojim nadnosio se i nad tajanstvenom mudrošću dalekog Istoka, čitajući i proučavajući sveštene i filosofske knjige drevne Indije. I docnije, celog života se vraćao Indiji. Žalio je što hrišćanstvo nije uspelo da prodre u Aziju. Smatrao je da bi ga indijski duh sklon kontemplaciji i mistici još više produbio i obogatio. Zato je napisao nekoliko poznatih dela na tu temu: “Hriste, dođi u Aziju”, “Indijska pisma”, “Indijski Savle” i dr. Posle završene bogoslovije, Nikolaj je postavljen za učitelja u selu Dračići nedaleko od Valjeva, na putu za Kosjerić. Tu se upoznao i sprijateljio sa sveštenikom Stevom Popovićem, emigrantom iz Crne Gore. Sa njim je odlazio na razne sveštene obrede u selo gde je upoznao duhovni život srpskog sela i seljaka. Letnje raspuste je provodio u Boki na lečenju. Pisao je iz Boke svome prijatelju, svešteniku Stevi, i u tim pismima su ostali prekrasni opisi Boke Kotorske i života naroda u Crnoj Gori i Dalmaciji. U to vreme, Nikola je već uveliko ovladao veštinom pisanja i besedništva. Pored pisanja i saradnje u "Hrišćanskom vesniku", pisao je i u drugim crkvenim i svetovnim časopisima i novinama. Kao učitelj u Dračiću napisao je jedan pozorišni komad koji je izvođen u valjevskom pozorištu. Nažalost to delo je izgubljeno. Posle kratkog učiteljevanja u Dračiću postavljen je odlukom ministra prosvete Srbije za upravnika škole u Donjim Leskovcima. No učiteljska služba nije bila cilj mladog Nikole. Dva doktorata Neposredno posle završetka bogoslovije, kao odličnom i darovitom učeniku, nuđeno mu je da ide na studije u Rusiju. On je pošto-poto hteo na Zapad. Nije mogao odmah dobiti stipendiju. Rešio je da čeka. I jednog dana stigla je odluka ministra prosvete da se Nikoli obezbeđuje stipendija za nastavak studija na starokatoličkom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj. Želja je bila ispunjena. Nikola je spakovao kofere i otputovao u Švajcarsku. U Bernu je Nikola prvi put dobio potrebne uslove za učenje i studiranje. Imao je državnu stipendiju koja mu je obezbeđivala pristojan život. Sa fotografija iz tog doba vidi se da je on već tada postao uglađeni i lepo odeveni evropski student i gospodin. Dobro je naučio nemački jezik i pored svog matičnog fakulteta u Bernu odlazio je da sluša predavanja na drugim fakultetima širom Švajcarske i Nemačke. Ostajao je čitave semestre na poznatim fakultetima slušajući čuvene profesore teologije i filosofije. Po završenom fakultetu prijavio je doktorsku tezu i doktorirao na temu: “Vera u Vaskrsenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske Crkve”. Iz Švajcarske, Nikola se vraća u Beograd, sa namerom da studije nastavi na Oksfordu u Engleskoj. Nije odmah dobio stipendiju, ali on otputuje u Englesku. Verovatno intervencijom i vezama prote Ilića, ubrzo mu je dodeljena stipendija. Bez velikih teškoća Nikola nauči engleski jezik i završi filosofki fakultet u Oksfordu i doktorira iz filosofije na temu: “Filosofija Berklija”. Ovu temu je branio na francuskom jeziku u Ženevi. I tako sa dva doktorata i perfektnim znanjem tri glavna evropska jezika, Nikola se vraća u Beograd. U Beogradu nije dočekan sa oduševljenjem. Mala balkanska sredina dočekala ga je sa zavišću a crkveni ljudi su zazirali od njega zbog toga što se školovao u rimokatoličkoj Evropi. Ni jedna diploma nije mu priznata, navodno zbog toga što nije imao završenu punu gimnaziju. I on, sa završena dva fakulteta i položena dva doktorata na dva najznamenitija evropska univerziteta vraća se u srednju školu i polaže sedmi i osmi razred gimnazije u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Posle toga je postavljen za suplenta Beogradske bogoslovije kao svršeni student filosofije. Predavao je svetovne predmete i jezike. Monašenje Tek što je počeo predavanja u bogosloviji, Nikola se ponovo razboleo. Bolovao je dugo i teško. U bolnici se zavetuje, da će, ukoliko preživi, primiti monaški čin i celog sebe staviti na službu srpskoj crkvi i svome narodu. I čim je izašao iz bolnice, odlazi u manastir Rakovicu, nadomak Beograda, i tu 20.decembra 1909.g. prima monaški čin, dodavši svome svetovnom imenu samo jedno slovo “j”. Dobio je monaško ime - Nikolaj. Odmah posle monašenja, na predlog tadašnjeg Mitropolita Srbije Dimitrija, mladi jeromonah Nikolaj odlazi na studije u pravoslavnu Rusiju na čuvenu Duhovnu akademiju u Petrograd. Da se “opravoslavi”, kako je govorio Mitropolit. Kada je stigao u Petrograd, Nikolaj se upiše na Akademiju kao svršeni beogradski bogoslov ne pominjući svršene fakultete i doktorske titule, niti pokazujući pismo i preporuku Mitropolita Dimitrija koje je ovaj uputio petrogradskom mitropolitu da se Nikolaju nađe pri ruci. Nikolaj je slušao predavanja i ostao potpuno nepoznat među studentima sve do svog prvog učešća u diskusiji na jednoj od brojnih književno - duhovnih večeri koje su redovno održavane na Akademiji. Svojim znanjem, govorničkim darom i talentom zadivio je profesore i studente, a posebno petrogradskog Mitropolita, koji odmah od ruske vlade za Nikolaja izdejstvuje besplatnu voznu kartu za putovanje po celoj Rusiji. I Nikolaj tako krene u obilazak velike ruske zemlje i njenih svetinja. Neposredno je upoznao široku i duboku pravoslavnu slovensku rusku dušu. Iz Petrograda, Nikolaj se vraća u Beogradsku bogosloviju. Međutim, školska učionica bila je pretesna za njega. On počinje seriju svojih propovedi po beogradskim crkvama. Po tematici i načinu proiznošenja one su bile prvorazredni duhovni i kulturni događaji u Beogradu. Uzimao je teme iz života sa originalnom obradom: “Lagano korača Hristos”, “O mislima u ogledalu”, “Čija je zemlja”, “O omladinskom pesimizmu”, i dr. Istovremeno počinje objavljivati svoja pisana dela: “Religija Njegoševa”, “Besede pod Gorom”, “Iznad greha i smrti” i dr. Njegove propovedi i knjige zatalasale su našu crkvenu i kulturnu javnost i postale prvorazredna duhovna i kulturna senzacija. Brzo je postao poznat širom svih srpskih zemalja. Godine 1912. Nikolaj je pozvan u Sarajevo na proslavu desetogodišnjice srpskog kulturnog društva “Prosveta”. Došao je u centar Herceg Bosne sa glasom proslavljenog propovednika. Dočekala ga je prepuna crkva i porta svega onoga što je Bosna i Hercegovina imala srpskog i kulturnog. Propoved je počeo rečima: “Dolazim iz Srbije, tog ostrva slobode, da vama, našoj braći u ropstvu, donesem pozdrave Beograda”. Pozdravqen je ovacijama. Posebno je oduševio bosansko-hercegovačku omladinu i članove “Mlade Bosne”, koji će se 1914. godine, uoči sarajevskog atentata, na grobu Bogdana Žerajića i nad Nikolajevim “Besedama pod Gorom” kao nad Jevanđeljem Hristovim, zakleti na vernost i istrajnost. U Sarajevu se Nikolaj tada upoznao sa najviđenijim predstavnicima tamošnjih porobljenih Srba: Dučićem, Šantićem, Ćorovićem, Grđićem, Ljubibratićem i drugima. To je bilo vreme austrijske aneksije Bosne i Hercegovine, pa je Nikolaj obrnuvši čitavu stvar izgovorio reči koje su ušle u legendu: “Svojom velikom ljubavlju i velikim srcem, Vi, Srbi Bosanci, anektirali ste Srbiju Bosni”. Austrijske vlasti su ga na povratku u Beograd nekoliko dana zadržale na pretresu u Zemunu. Sledeće godine nisu mu dozvolile da poseti Zagreb o proslavi godišnjice Njegoša.

TRI KLjUCA ZA OTVARANjE UNUTARNjE MOLITVENE RIZNICE NADjENI U DUHOVNOM BOGATSTVU SVETIH OTACA U srce moje sakrih reci Tvoje (Ps. 119, 11). Um treba da se trudi svim silama da se uzdize gore (Katafigiot, gl. 19). Ako svaki covek ima svoja licna svojstva, naklonosti i sposobnosti, onda se jedan i isti cilj postize razlicitim putevima, na razne nacine, koji vode tome cilju. To vazi i za zadobijanje unutarnjeg molitvenog delanja: ono se stice raznim putevima, o cemu nam svedoce opitna zapazanja Svetih Otaca. Jedni od tih nacina su opsti, kako za uspeh u molitvi, tako i za napredak u hriscanskom zivotu. U njih spada, po recima svetog Simeona Novog Bogoslova, bezuslovno poslusanje; spada takodje - vrlinski i podviznicki trud. O tome peva Crkva u svojim pesmama: "Pronasao si trud, bogonadahnuti, za postizanje bogovidjenja" (tropar svestenomuceniku). Tu spada isto spoljasnje moljenje za unutrasnju molitvu: Gospode, nauci nas da se molimo (Lk. 11, 1); kao i osobito blagodatno dejstvo. Najbolji primer za to je prepodobni Maksim Kapsokalivit, koji kad je jednom celivao ikonu Bogomatere, posle dvogodisnjeg upornog moljenja njoj, najednom je osetio sladost i toplinu, koja se kosnula njegovog srca; mladi Georgije dok se prosto molio, iznenada je ugledao unutarnju svetlost i stekao neprestanu samodelatnu molitvu, itd. Postoje, medjutim, i drugi bitni nacini za zadobijanje unutarnje molitve, koji se neposredno odnose na nju. Kod Svetih Otaca nalazimo tri takva nacina: 1. Cesto prizivanje imena Isusa Hrista; 2. Sabranost paznje prilikom prizivanja; 3. Ulazak unutra u sebe, ili kako kazu Oci Crkve: silazak uma u srce. Posto upravo ova sredstva na najbrzi i najudobniji nacin otkrivaju i nama Carstvo Bozje i otvaraju riznicu unutarnje duhovne molitve u nasem srcu, veoma je prikladno da ih nazovemo kljucevima za dopiranje ovom skrivenom blagu. KLjUC PRVI Ako kolicina vodi kakvoci, onda i cesto, skoro neprestano prizivanje imena Isusa Hrista, makar to bilo u pocetku na rasejan nacin, moze da dovede do sabrane paznje i topline srca. To sa razloga sto je ljudska priroda u stanju da usvaja izvesna raspolozenja posredstvom ceste upotrebe i navike. Jedan duhovni pisac kaze: Ako hocemo da bilo sta cinimo dobro, treba da ga cinimo sto cesce. I Sveti Isihije kaze da cesto ponavljanje radja naviku i pretvara se u prirodu (gl. 7). To primenjeno na unutarnju molitvu, kao sto se vidi iz zapazanja iskusnih ljudi, biva na ovaj nacin: Onaj koji zeli da stekne unutarnju molitvu donosi odluku da cesto, skoro neprestano priziva ime Bozije, tj. da ustima izgovara Isusovu molitvu: Gospode Isuse Hriste Sine bozji, pomiluj me gresnoga. Ili u skracenom vidu: Gospode Isuse Hriste pomiluj me. Ovako uci prepodobni Grigorije Sinait. Isti ovaj svetitelj dodaje da je skraceni vid pogodniji za pocetnike ne odricuci, uostalom, ni jedan ni drugi. On samo savetuje da se reci molitve ne menjaju cesto, kako bi se sto lakse priviklo na prizivanje. A da bi se jos vise podstakao na neprestano vrsenje molitve onaj koji se tome uci, on odredjuje sebi za pravilo, da u izvesnom vremenskom periodu izgovori molitvu odredjeni broj puta, tj. da u toku dana i noci izgovori toliko i toliko stotina ili hiljada molitava na brojanice. To cini ne brzo nego veoma lagano, pokrecuci jezik i usta. Posle izvesnog vremena usta i jezik onoga koji to upraznjava sticu takvu naviku i takoreci samopokretnost, i to do te mere da ce bez nekog osobitog napora poceti sami od sebe da se krecu prilikom izgovaranja imena Bozjeg, cak i pri zatvorenim ocima. U produzetku ce ovo kretanje jezika poceti da prati um, koji ce se postepeno oslobadjati od rasejanosti i postajati sabran i pazljiv prema molitvi. Na kraju, moze doci i do silaska uma u srce, kako kazu Oci. Um, naime, kad se vrati u srce, zagreva ga toplinom bozanske ljubavi, tako da sada samo srce, slobodno, bez pritiska, s neizrecivom sladoscu, pocinje da priziva ime Isusa Hrista i da se s umilenjem izliva pred Bogom neprekidno, saglasno recima: "Ja spavam a srce moje bdi" (Pesma nad pesmama, 5, 2). O plodotvornosti cestog umnog prizivanja imena Isusa Hrista, divno kaze Sveti Isihije: Kao sto ;D, ukoliko cesce pada na zemlju, utoliko je cini meksom, tako i ime Hristovo, ukoliko ga cesce prizivamo, utoliko cini zemlju srca naseg radosnijom i veselijom. Iako je navedeni nacin, zasnovan na iskustvu i zapazanjima Svetih Otaca, dovoljan kao pogodno sredstvo za zadobijanje unutarnje molitve, ipak, postoje i uzviseniji nacini, a to su: paznja i uvodjenje uma u srce. Ovaj prvi nacin prvenstveno odgovara onima koji se jos uvek nisu navikli na paznju i koji ne umeju da se trude nad svojim srcem. Isto tako on moze da bude uvod i priprema za sledece nacine. Uostalom, svako treba da bira shodno svojim osobinama i sposobnostima; svako neka bira ono sto mu vise odgovara, kako kaze monah Nikifor. KLjUC DRUGI Paznja znaci, kako kaze monah Nikifor, cuvanje uma, ili ona znaci - sabiranje uma u sebe samoga i udubljivanje njegovo u bilo kakvu stvar, kroz zanemarivanje svih drugih misli i predstava. Koliko je ona vazna za one koji se bave molitvenim podvigom, o tome svedoce prepodobni Kalist i Ignjatije, navodeci reci prepodobnog Nila, koji kaze da paznja koja trazi molitvu, sigurno ce je naci. To stoga sto se molitva daruje paznji vise nego bilo cemu drugome, zato se i treba truditi nad njom. (Dobrotoljublje, deo drugi, gl. 24). Slicno ovome kaze i Sveti Isihije: Ukoliko vise budes pazio na misli, utoliko ce zelja za Isusovom molitvom kod tebe biti veca (gl. 90). I jos: Blagodareci krajnjoj paznji, vazduh srca se ispunjuje radoscu i tisinom (gl. 90); sabrana trezvenost je toliko neophodna molitvi, koliko svetiljka svecnjaku (gl. 102). Isto tako i monah Nikifor, posto je izlozio ucenje o unutrasnjoj molitvi, zavrsava: ako se ne bude moglo, na osnovu obrasca koga je on dao, uci u srce onda treba upotrebiti sto dublju paznju i sabranost prilikom molitve, koja ce, bez ikakve sumnje, otvoriti vrata srca, i razgoreti unutarnju molitvu. On uverava da je to iz iskustva poznato. Uostalom, i Sveto Pismo potvrdjuje ovu istinu, da se bez paznje nemoguce sjediniti s Bogom. I tako, onaj koji zeli da preko duhovne sabranosti i paznje postigne unutarnju molitvu, treba da se, koliko mu je to moguce, pridrzava samoce, da izbegava razgovore sa ljudima, da vrsi molitvu polagano, i ne odjednom previse, nego sa izvesnim razmacima; treba da se udubljuje u rec molitve, kao sto se to radi prilikom pazljivog citanja knjige. Nuzno je da po mogucnosti odgoni pomisli i da svu svoju paznju sabere na Isusa, koga priziva, i na Njegovu milost, koju moli. Ponekad kad se zavrsi molitva, malo pocutati, kao u ocekivanju Bozjeg odgovora, trudeci se pri tom da paznja bude sabrana i u momentu rasejanosti. Neophodno je da stalno imas na umu, da si se radi Gospoda odlucio da uvek prebivas u molitvenoj sabranosti, pri ociscenju uma od pomisli. KLjUC TRECI Treci kljuc je ulazak unutra u sebe ili u srce. Ne oslanjajuci se ovde na svoja razmisljanja, izlozicemo shvatanje i ucenje Svetih Otaca o samoudubljivanju i ulasku u srce, na nacin koji su oni sami iskusili kao verne putovodje istinskoj duhovnoj unutrasnjoj molitvi. Svetootacke pouke po ovom pitanju izlozicemo njihovim sopstvenim recima, podelivsi ih radi preglednosti na tri sledece grupe: U prvu grupu spadaju Oci koji su nam ostavili pune pouke o Isusovoj molitvi, kao na primer: Simeon Novi Bogoslov, Grigorije Sinait, monah Nikifor, monasi Kalist i Ignjatije Ksantopuli; U drugu grupu - Oci, koji su ostavili kratke izreke o unutrasnjoj molitvi, kao sto su: Isihije Jerusalimski prezviter, Filotej Sinajski, Teolipt mitropolit, Varsanufije i Jovan; Na trece mesto cemo staviti veoma korisnu za dusu povest o Avi Filimonu. On nas podseca na ceo put podviznistva. IZVOR: "Kazivanja jednog Bogotrazitelja svom duhovnom ocu" "Kazivanja jednog bogotrazitelja svom duhovnom ocu" nije obicna knjiga. Njen sastavljac je nije pisao da bi se njome proslavio. Da je imao tu nameru ne bi sakrio svoje ime. O njemu pouzdano samo znamo da je bio, kako sam sebe naziva ,,po milosti Bozjoj hriscanin, po delima veliki gresnik a po zvanju - beskucni bogotrazitelj poklonik". Jedini cilj ove Bogom i smirenjem svetih ozarene duse bio je: da proslavi svojim svedocanstvom i iskustvom Ime koje je iznad svakog imena i u kome je jedini spas ljudima (sr. D. Ap. 4, 12), tj. Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista.

Prkosna pesma Ja kći Božja Srbija izjavljujem dragovoljno kroz lance i žicu pred svedocima Silom, Mukom i Nepravdom da kriva sam i da priznajem krivicu! Kriva sam što sam neko a ne niko i netko Kriva sam što u doba opšteg Srbobrsta idem u pravoslavnu crkvu doduše, poretko i što se krstim ovako s tri prsta! Kriva sam što jesam a treba da nisam Kriva sam odavno što stojim uspravno i gledam u nebo, umesto u travu Kriva sam što se drznuh protiv krivde kriva sam što opet slavim svoju krsnu slavu! Kriva sam što pišem i čitam ćirilicom Kriva sam što pevam smejem se i psujem (a ponekad i lajem) Kriva sam, i priznajem da ne znam što znam, i da znam što, ne znam Kriva sam i da završim s najvećom krivicom (pre nego što se zacenim od smeha) Kriva sam, tvrdoglavka što sam Pravoslavka i Svetosavka i što ne verujem u sveti zločin i oproštaj greha! Kriva sam i grešna, dakle što postojim i kad već postojim i još drsko stojim što bar ne priznam da ne postojim! Ako to priznam da sačuvam glavu izgubiću časni krst i krsnu slavu Ako ne priznam crno mi se piše ceo svet će na moju Zemlju da kidiše Rulje bivših ljudi lopova i golja čopori robota i drugih monstruma kidisanje na moje voćnjake i polja i na moje bele kuće pored druma oko kojih, kao najlepše odive cvetaju trešnje, jabuke i šljive (...) Moja ružna slika ozarena lika koju umnožavate u večeri i jutra to je slika vaše svesti i podsvesti To nisam ja, spolja to ste vi - iznutra! Mnogo smo važne Zemljo moja mila Ja i Moje sestre Istina i Pravda čim se na nas digla ovolika sila čim su na nas zinule krivda i nepravda Šta će ovde džihadlije krstaši ameri koji Mi čerece sinove i kćeri Mora da su čule belosvetske bande da imamo zlatna Srca pa ih vade da ih presade u sopstvene grudi ne bi li i oni tako bili ljudi (...) Ja se ne plašim smrti crne duge već ropskog života i bolesti duge Smrt je česta pojava medj nama Srbima kao što su proleće leto jesen zima I nije strašnija pogotovo danju od suše poplave zemljotresa mraza kad je čovek sretne na svome imanju okadjene duše i svetla obraza Zlonamernici siti i maniti sve mi zabraniste u rodjenoj kući al ne može mi niko zabraniti da pevam i da se smejem, umirući A to se vama više ne dogadja ni kad svadbujete ni kad, vam se radja! Poštedite me koca i konopca i razapnite me na vrhu planina kao vaši praoci što su mog praoca Isusa Hrista Nazarećanina Ja ću da gledam a vi zažmurite Inače će vam se oči rasprsnuti od sjaja mog lica Samo požurite Što me pre razapnete PRE CU VASKRSNUTI!!!! Dobrica Eric

МАЈЧИНА МОЛИТВА Оче Свети, Бесмртни, из кога излазе сва доброта и благост, скрушено Ти се молим за децу коју Си ми подарио да родим. Сачувај их у твојој милости и светости, да би се Твоје Име прослављало у њима. Упути ме Твојом милошћу, како да их подигнем за слављење Твога Светога Имена, а на корист осталих људи. Обдари ме потребним стрпљењем и снагом за то. О, Господе, просвети разум моје деце Твојом премудрошћу, да науче душом и мишљу да Тебе воле. Усади у срца њихова страх и одвратност према сваком пороку, да би могли ићи правим путем без грешности. Украси душе њихове чистотом, добротом, понизношћу, марљивошћу, стрпљењем и сваком врлином. Чувај усне њихове од свих клевета и лажи. Благослови моју децу, да би могла напредовати у врлинама и светости и расти у под Твојом заштитом, а и љубави поштених људи. Нека би њихови анђели чувари били са њима и чували их у младости од варљивих помисли, злих и грешних кушања овога света и од свих замки нечистих духова. А кад моја деца погреше пред Тобом, не окрени своје Лице од њих , него, према Твоме великком милосрђу буди милостив и њима, јер Ти си једини који чистиш људе од свакога греха. Награди моју децу овоземаљским добрима и свим што им је потребно за спасење. Сачувај их од разјарености, гнева, несреће, зла и мука кроз све дане живота њиховог. О добри Господе ја Ти се моолим, награди и мене радошћу и весељем од моје деце. Сачувај ме у честитости и праведности да са својом децом могу стати пред Тебе у дан страшног суда Твога, и да без страха кажем : Ево ме Господе, са децом коју си ми дао, да заједно са њима величам Твоје најсветије Име. Амин

Pomaze Bog, Oce Blagoslovite! Radujem se da ste se prikljucili na ovaj forum, i lepo je da ste izabrali i ovakav nacin misionarenja. Nadam se da ce mnogima Vasa rec i rec ostalih Svestenika koji su se ovde prikljucili pronaci put do mnogih kojima je "ZIVA REC UTEHE" vise nego potrebna. Mene jedno pitanje odavno muci, pa bih Vas molila da mi pomognete. Poznato mi je da Pravoslavni vernik treba da posti, ali sam cesto cula da nije dovoljan samo telasni post, tj, da covek treba da posti i duhom? Mozete li mi objasniti malo blize sta to ustvari znaci? Sta je to sto covek treba da radi da bi POSTIO DUHOM? Unapred Vam se zahvaljujem...