1ОдТребињскихТамбураша

Tako je najlakse. Bez ikakve odgovornosti. Tojest, ne moraju da "polazu racun" ikome iz SPC.
Kad "dogori do nokata" (sto im ne zelim), uvek mogu da se "naprave ludi" 

Jeste. Vidi se.
A kukao si, sa pravom, kada je tvoja popadija ovde pominjana. A sada sebi dozvoljavas da pominjes tudju zenu. Jadno i bedno

Jeste. Vidi se.
A kukao si, sa pravom, kada je tvoja popadija ovde pominjana. A sada sebi dozvoljavas da pominjes tudju zenu. Jadno i bedno

I zasto sam ja sada "poslat od nekoga", aovaj "Svetilan" nije?
CIA snjaka CIA 
Eksapostilare-nema veze sa tobom, nego vidim da si ti nov

Морам признати да се не слажем са ставом архимандрита Карелина.Ако је велики духовник,не мора да значи да је у свему у праву.

Ја сам био у манастиру Преображења на Метеорима.

Зар није средом и петком разрешено на уље уколико се тада слави српски светитељ?

Старац се од других свештенослужитеља разликовао, па се чак и разилазио са њима, по својој пламеној жељи, одлучности и ревности да свакога причести.
- Не лишавајте благодати оне који хоће достојно да се причесте и сједине са Христом, не просуђујте о њиховој недостојности и неприпремљености, јер им је Судија Сам Христос! - говорио им је.
Али неки духовници из манастира су се због своје строгости ипак оштро супротстављали старцу у овом спасоносном делу.
- Не јурите према Чаши, није то некаква супа! - чуло се чак и од проповедника са амвона на рачун оних богомолитеља који су се често причешћивали.
А старац је поклоницима говорио:
- Док обилазите света места, свуда се причешћујте, у свим храмовима, у свим манастирима. Чак и ако услед сплета околности не будете у прилици да прочитате правило пред свето Причешће. На путу се сва молитвена правила замењују Исусовом молитвом. Само да у вама буде присутна скрушеност срца и жеља да се сједините са Христом.
Уосталом, и велики старац преподобни Серафим Саровски је својим Дивјејевским сестрама заповедао да се што чешће причешћују Светим и Животворним Христовим Тајнама: "Што чешће, то боље - говорио је - јер благодат која се дарује кроз причешће тако је велика, да човек, ма колико да је недостојан и грешан, само ако са смирењем и свешћу о својој свегрешности приступи Господу Који нас све искупљује, чак и ако је од главе до пете био прекривен ранама од грехова, очистиће се благодаћу Христовом, и постајаће све светлији и светлији, док се сасвим не просветли и не спасе".
СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ
ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!

Једва чекам недељу.Нисам се причестио од светог цара Констатина и царице Јелене.

Хм..Владика Атанасије говори владици Артемију да чита свете Оце,а владика Артемије доктор теологије.По мени проблем праве монаси из Црне Реке који су отишли без канонског отпуста.Владика Артемије је послушао одлуку Сабора.

319.gif

Јесам.

Покажи свештеницима шта пишу свети Никодим Агиорит,свети Макарије Коринтски,свети Серафим Саровски,свети Јован Златоусти,свети Василије Велики,свети старац Сава Псково Печерски,свети старац Пајсије и многи други велики оци.Можда промену мишљење.

Брате Искушеник,све потписујем.Врло трезвен став,који не залази у две крајности-зилотизам и неки сентиментални екуменизам.

Да ли неко зна каква отприлике буду питања на пријемном?

Брате,јел знаш да има подвижника који цео пост ништа не једу и зар је то апсурд.Погледај житије светог Герасима Јорданског и примере великих светогорских подвижника.

Знам све то,али ти ја причам да сам читао примере великих подвижника који су постили и на Васкрс.Тако да није ништа страшно ако ови посте на води Петровски пост,иако није тако по Типику.

Имали смо благослов да у Керасији упознамо најпоштованијег духовника Јеротеја, наследника Хаџи-Георгија Посника. Он нам је приповедао о Хаџи-Георгијевом писму епископу Хиоса, у којем се говори о уздржању и подвижништву његовог монашког братства. Осим тога, велики подвижник у овом писму непопустљиво објашњава епископу да не нарушава свете каноне тиме што пости суботом, недељом и на празник Васкрсења (Пасхе
АРХИМАНДРИТ ЈОАНИКИЈЕ КОЦОНИС
СТАРЕЧНИК
(изреке светогорских стараца)

Боље је да људи читају старца Порфирије него да гледају Дигиталног анђела. isus-sinai

Број 666 и антихрист
Да вам кажем шта ми је још рекао:
„Оче Атанасије (узео ме је за руку тако чврсто), ја сам сада слеп, моје телесне очи не служе ме више,  јер имам рак на хипофизи, али ипак имам духовне очи и видим. Пре него што одеш, желим да ми нешто кажеш. Шта је рекао Старац Емилијан, наш Емилијан, о броју 666 и о антихристу?“
То је било оних дана после Чернобила. Људи су били узнемирени и ишли су у великом броју сваки дан, посебно Старцу Порфирију који је био близу Атине, и тако узнемирени питали би га:
„Шта ће се догодити? Хоће ли доћи антихрист да нас бележи бројем 666?“
И упитао ме је:
„Хајде, реци ми, дете моје, шта каже Старац Емилијан о броју 666 и о антихристу?“
Ја му кажем:
„Старче, прекјуче на једном скупу рекао нам је да не бринемо. Него да се бринемо о томе да имамо живи однос са Христом, а антихристу да не дајемо много значаја, јер ће он постати центар нашег живота а не Христос.“
Одмах је лупнуо ручицама о кревет и рекао:
„Шта кажеш, дете моје, шта кажеш, дете моје, слава ти, Боже, што сам нашао и једног духовника да се слаже са мном. Бре, дете моје, ови духовници, шта урадише                              људима овде! Узнемирили су душе, проузроковали су мноштво проблема, породичних и психолошких са бројем 666. Људи не могу да спавају и почели су да узимају лекове за смирење и успављујуће пилуле како би могли да спавају. Каква је то ствар? Не жели тако нешто Христос, дете моје. И да ти кажем нешто?“
Ја му кажем:
„Старче, шта?“
Каже ми:
„За нас хришћане, за нас када живимо Христом не постоји антихрист. Хоћеш ли ми рећи, овде где ја седим на кревету можеш ли сести и ти?“
Рекох му:
„Не, Старче.“
Каже ми:
„Зашто?“
Одговорих му:
„Јер, ако седнем на вас, спљоштићу вас.“
Каже ми:
„А када би могао ти да седнеш?“
Кажем му:
„Када одете ви, могу да седнем ја.“
Каже ми:
„Тачно тако, дете моје, тако се догађа и са нашом душом. Када у себи имамо Христа, може ли да дође антихрист? Може ли да уђе ма које друго супротно постојање у нашу душу? Зато што данас, дете моје, немамо Христа у себи зато и бринемо о антихристу. Када ставимо Христа у себе, све постаје Рај. Христос је све и тако увек, дете моје, да говориш људима, а противника немојмо се плашити. И гле да ти кажем нешто. Када би сада дошао сам антихрист са неком справом са ласерским зрацима да би ме обележио на силу бројем 666, ја се не бих забринуо. Рећи ћеш ми, старче, зар то није знак антихриста? Да, али и хиљаду 666 неизбрисиво да напише по мени ласерским зрацима,  ја се не бих забринуо. Зашто? Зато што, дете моје, и прве мученике су бацали зверима, они су се осењивали крстом, а зверови су постајали као јагањци; бацали су их у море, осењивали би се крстом и море је постајало земља по којој су ходали; бацали су их у ватру, осењивали би се крстом и ватра је постајала пријатна свежина. Благословено моје дете, шта смо ми данас? Верујемо ли у Христа? У крст? Ма, зашто ли је Христос сишао? Да није можда сишао како би оснажио наше страдање? Тако, дете моје, да говориш и Старцу, и да говориш људима да се не боје антихриста. Ми смо деца Христова, ми смо деца Цркве.“
Ово што је урадио је оставило велики утисак на мене.
И додао је:
„Да ти кажем нешто?“
Кажем:
„Молим, оче.“
„Како је Патријарх Димитрије дошао у Атину?“
Кажем му:
„Авионом.“
„Е, добро, знам да је дошао авионом. Зар је човек дошао пливајући? Са којим документима је дошао?“
Кажем му:
„Са пасошем, Старче“.
„Грчким или турским?“
Кажем му:
„Не знам“.
„Е, сад ми се и паметан правиш! Са турским је дошао. А који је национални знак Турске, знаш ли?“
Кажем му:
„Не знам, Старче“.
„Е, сада претерујеш, не знаш национални знак Турске? Полумесец. А знаш ли како су Оци наше Цркве називали полумесец након што се појавио Мухамед?“
Кажем му:
„Не, Старче“.
„Е да узмем твоју диплому и да је исцепам. Какав си ти теолог?“ рече шаљиво.
Дијалог између о. А.танасија и о. Клиа, коме о. А. препричава један свој сусрет са Старцем Порфиријем:
- Представљате га веома лепо, видим га испред себе сада.
- Ма, и ја га имам испред себе, у срцу га имам. Зато вам све ово и казујем тако. И још је рекао:
„Полумесец је знак антихриста. Ако је полумесец знак антихриста, а Патријарх наш има на свом пасошу овај знак (а на печатима, колико печата лупају наопачке?  ), што ће рећи - да је наш Патријарх Антихрист!? Не, бре дете моје, не бре дете моје! Немојмо толико ограничавати еванђелску поруку! Није Христос толико ограниченог ума колико смо ми људи који желимо да одбранимо и заштитимо своја права. Тако да кажеш и Старцу и тако да говориш људима; нити антихриста да се бојимо, нити броја 666“.
И ово је, оче Клио, оставило на мене утисак и веома сам одахнуо. И ја то говорим људима који ми долазе.

Велика је и дивна тајна Причешћа. Чак и отшелници и пустињаци ни за чим нису толико жудели колико да им се да могућност да приме Свето Причешће. Св. Марија Египћанка умолила је св. Зосима, да joj донесе свету тајну на Јордан и да је причести. Преп. Пафнутије враћајући се од св. Онуфрија, наиђе у пустињи на скромно обиталиште четворице младића подвижника. Кад их је Пафнутије упитао, да ли се и како причешћују, они одговоре, да сваке суботе и недеље посећује их ангел Божји и даје им Свето Причешће. Пафнутије остане до прве идуће суботе и лично се увери. Кад је сванула субота, цело оно обиталиште испуни се неисказано дивним мирисом, и када сви они беху на молитви, ангел Божји у виду прекрасног младића, светлог као муња, појави сe c пречистим Тајнама. Пафнутије се уплаши и падне на земљу од страха. Но они га дигоше и приведоше ангелу, те се и он заједно са њима причести из руку ангелових. Из руку ангелових причешћивао се и св. Онуфрије, по његовом сопственом казивању, као и многи други отшелници и пустињаци. Сасвим је, дакле, погрешно мислити, као да се отшелници и пустињаци нису причешћивали. Бог, који је промишљао o њиховој телесној храни, није их оставио ни без животворне хране тела и крви Христа Господа.

:cheesy2:

slavabogu

Једем кифлу и пијем чај.

Ко је она?