Православни Богословски факултет Универзитета у Београду

[deda]

Кратка историја

Почетком деведесетих година XIX века Српска православна црква у Краљевини Србији почела је, путем чланака у црквеној штампи, да развија идеју о нужности повећања богословске образовне спреме јер се средњошколско образовање које је стицано у београдској Богословији показало недовољним за потребе Цркве. Током 1892. године идеја о вишем образовању је разрађивана и добила је своју тадашњу форму у оквиру предлога за оснивање више трогодишње Богословије која би као факултет могла ући у састав београдске Велике школе. Када је министар просвете 1893. године покренуо питање подизања Велике школе у ранг универзитета, сматрало се да ће на њему бити места и за теолошки факултет. Међутим, Комисија за подизање Велике школе у ранг универзитета и црквена делегација, постигле су тек 1899. године договор да на будућем београдском универзитету буде заступљен и теолошки факултет. Да би спремила своје будуће кадрове за универзитетско школовање Црква је почетком XX извршила реформу средњег богословског образовања. Али упоредо са овом школском реформом суочила се са и са недостатком наставног кадра који би предавао на будућем теолошком факултету. Због тога, иако је Законом о Београдском универзитету из 1905. године било предвиђено и оснивање Богословског факултета, идеја тада није спроведена у дело. Високо теолошко образовање, о којем се расправљало и наредних година, чекало је нову прилику. Она се указала током априла 1914. године када је у пројекту о изменама и допунама Закона о Београдском универзитету, било предвиђено и коначно установљење Богословског факултета. Међутим, Државни савет Краљевине Србије није се сложио са овим предлогом јер је сматрао да високо теолошко образовање треба сместити у виду одсека на неки од већ постојећих факултета, сасвим извесно Филозофског факултета. Али, реализацију једне или друге идеје прекинуло је избијање Првог светског рата. Овај рат је прекинуо и настојања Карловачке богословије Српске цркве, у тадашњој Аустро-Угарској, да прерасте у самосталан факултет, јер се статутом из 1906. године сасвим приближила факултетском облику и садржини наставе.

Након Првог светског рата, доласком руских избеглица у ослобођену Србију и уједињену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, стигао је и богословски академски професорски кадар па је тиме и извесност оснивања теолошког факултета бивала све ближа. Професорски кадар Карловачке богословије са академским титулама је давао овој идеји потпуну извесност. И заиста, 1920. године, почео је са радом Православни богословски факултет Београдског универзитета. Прва седница новооснованог факултета одржана је 6. септембра у универзитетском Ректорату, а предавања су почела 15. децембра 1920. године. Трајање студија на Православном богословском факултету износило је четири године. Школске 1920/21. на факултет се уписало 107 студената, углавном Срба. Током наредних година на факултет су се уписивали у значајнијем броју и руски студенти. Иако је број студената током првих година варирао, доцније је почео да расте и школске 1938/39. године на факултету је студирало 340 студената. Факултетска библиотека је такође отворена 1920. године и имала је у почетку око 2.000 наслова. Факултет је 1926. године покренуо свој научни часопис Богословље, а студенти су 1932. године покренули свој часопис Светосавље. Оба часописа престала су да излазе 1941. године због избијања Другог светског рата. Стари дом студената Православног богословског факултета, који се налазио на Косанчићевом венцу, срушен је током бомбардовања 6. априла 1941. године. Током Другог светског рата Православни богословски факултет није радио, а испити су на њему у том периоду одржани само три пута.

Одмах након Другог светског рата поставило се питање опстанка Православног богословског факултета на Београдском универзитету. Ипак, иако суочен са разним опструкцијама, факултет је наставио да ради као део универзитета још неколико година јер су југословенске комунистичке власти сматрале да се за његово избацивање нису биле погодне међународне околности. Тако је Влада Народне Републике Србије одлуку о одстрањивању Православног богословског факултета са Београдског универзитета донела 15. фебруара 1952. године. Одлука је реализована 30. јуна исте године, а сутрадан је основан Богословски факултет Српске православне цркве. Током педесетих година (1950, 1951, 1954) Богословски факултет је објавио три броја научне публикације Зборник Православног богословског факултета. Факултет данас објављује три часописа: научни часопис Богословље који је поново покренут 1957. године, научни часопис Philotheos чији је први број објављен 2001. године и студентски часопис Логос који је покренут 1991. године.

Деведесете године XX века донеле су знатан бољитак Богословском факултету Српске православне цркве јер се стотине младих људи одлучивало да студира на њему. Иако се питање враћања факултета у састав Универзитета у Београду отварало неколико пута у јавности, током деведесетих ова идеја није реализована. Услови за повратак факултета на универзитет стекли су се након промене власти у Југославији и Србији 2000. и 2001. године. Повратак Богословског факултета на Универзитет у Београду догодио се нешто доцније, када је Влада Републике Србије, на предлог свих традиционалних цркава и верских заједница у Србији и уз подршку 22 факултета Универзитета у Београду, 9. јануара 2004. године поништила решење Владе Народне Републике Србије од 15. фебруара 1952. године, којим је овај факултет искључен из састава Универзитета у Београду. Оглашавањем ништавим наведеног Решења значи да оно правно никада није постојало и да није произвело ниједну правну последицу, те да је Факултет државни факултет, да то никада није ни престао да буде, да је у саставу Универзитета у Београду и да никада није ни престао да буде у саставу Универзитета у Београду. Тиме је Богословски факултет Српске православне цркве поново постао Православни богословски факултет Универзитета у Београду.

Данас на Православном богословском факултету студира око 1300 студената.

ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИЈЕМНОМ ИСПИТУ

ЛИТЕРАТУРА:

●Православна вера1,2,3 и 4, Томас Хопко, Каленић.

ДОКУМЕНТАЦИЈА ПОТРЕБНА ЗА КОНКУРС ЗА ПРИЈЕМНИ ИСПИТ И ЗА УПИС

●диплома средње школе

●сведочанства за сваки разред средње школе

●лекарско уверење о способности за студирање

●уверење о држављанству

●извод из матичне књиге рођених

●попуњена пријава за конкурс која се подиже на факултету

●уплата 3000 дин на жиро рачун факултета бр: 840-2046666-36 са позивом на број 05 на име накнаде за пријаву на конкурс за упис,

●благослов надлежног епископа

ТЕРМИНИ ЗА ПРИЈАВУ, ПОЛАГАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА И УПИС:

●Пријављивање кандидата: 22,  23.  и  24. јуна  2009. године од 10 до 12 часова.

●Објављивање листе са просечним оценама из средње школе: 25. јуна 2009. г.

●Подношење приговора  на листу са просечним оценама: 26. јуна 2009.

●Полагање пријемног испита: 29. јуна 2009. године у 10 часова.

●Објављивање резултата: 30. јуна 2009. године на јединственој ранг листи

●Примедбе на јединствену ранг листу:  (36 сати од објављивања) 01. и 02. јула 2009.; доношење решења по жалби (декан) у року од 24 сата од пријема жалбе – 03. јула 2009. године:

●Објављивање коначне ранг листе - 04. јула 2008. године

●Упис: од понедељка 06. јула 2009. године, према распореду.

Контакт

Адреса:

Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Мије Ковачевића 11б

11060 Београд

Србија

Телефони: 011 2762 732, 2762 958

Студентска служба: [email protected]

                            [email protected]

НАСТАВНИ ПЛАН

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Стручни назив:

Теолог – практични смер академских студија

ПРВА ГОДИНА

1.Увод у Стари Завет

2.Општа историја цркве

3.Увод у философију

4. Историја религије

5.Историја Српске цркве

6.Црквено појање

7. Пастирско богословље са психологијом

8. Први страни језик 1

ДРУГА ГОДИНА

9.Увод у Нови Завет

10.Библијска ерминевтика

11.Старозаветна историја и егзегеза

12.Старозаветна теологија

13.Катихетика са хришћанском педагогијом

14.Догматика

15.Први страни језик 2

16.Изборни предмет 1

17.Изборни предмет 2

ТРЕЋА ГОДИНА

18.Новозаветна егзегеза

19.Новозаветна теологија

20.Канонско право

21.Патрологија 1

22.Омилитика

23.Методика наставе

24.Литургика

25.Изборни предмет 3

26.Изборни предмет 4

27.Завршни рад

ОСНОВНЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ

Стручни назив:

Теолог – општи смер академских студија

ПРВА ГОДИНА

1.Увод у Стари Завет

2.Увод у богословље

3.Увод у философију

4.Философија 1

5.Црквенословенски језик

6.Музикологија са црквеним појањем

7.Грчки језик

8.Први страни језик 1

ДРУГА ГОДИНА

9.Увод у Нови Завет

10.Библијска ерминевтика

11.Старозаветна историја и егзегеза

12.Старозаветна теологија

13.Општа историја цркве

14.Хришћанска етика

15.Философија 2

16.Први страни језик 2

17.Изборни предмет 1

18.Изборни предмет 2

ТРЕЋА ГОДИНА

19.Новозаветна егзегеза

20.Новозаветна теологија

21.Догматика

22.Патрологија 1

23.Хришћанска археологија са црквеном уметношћу

24.Историја Српске цркве

25.Историја религије

26.Теолошка епистемологија

27.Изборни предмет 3

28.Изборни предмет 4

ЧЕТВРТА ГОДИНА

29.Патрологија 2

30.Основи римокатоличке теологије

31.Основи протестантске теологије

32.Хришћанска антропологија

33.Канонско право

34.Хришћанска социологија

35.Литургика

36.Изборни предмет 5

37.Завршни рад

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ ЗА ШКОЛСКУ 2008/2009. Г.

1          Херменеутика (Савремена философија)            др Богољуб Шијаковић

2          Византијска философија                       др Богољуб Шијаковић

3          Аскетско богословље                                  др Давид Перовић

4          Библијска антропoлогија                       др Дражен Перић

5          Библија пред савременим изазовима                 др Родољуб Кубат

6 Старојеврејски језик                                  др Драган Милин

7 Историја западне цркве                           др Радомир Поповић

8 Историја помесних цркава                       др Радомир Поповић

9 Мисиологија                                              др Порфирије Перић

10 Плуристичко друштво и његови непријатељи др Зоран Крстић

11 Агиологија                                             др Максим Васиљевић

12 Латинска патристика                                  др Владан Перишић

13 Античка и српска реторика                              др Војислав Јелић

14 Културна историја Византије                       др Радивој Радић

15 Његош и његошологија                             др Мило Ломпар

преузето са: www.bfspc.bg.ac.yu

[deda]

прослава св. саве 2009.

преузето са: www.bfspc.bg.ac.yu

[deda]

Промоција студентског часописа Логос

-Порука за будућност  -

Нови број студентског часописа „Логос“ званично је представљен на промоцији одржаној у амфитеатру Православног Богословског факултета, 20. маја 2008. у 18.30 часова. Чланови редакције били су домаћини свима који су желели да поздраве почетак једне савремене визије света из хришћанске перспективе, кроз вид актуелног медија.

Уважени гости, професори, студенти и сви људи добре воље дочекани су са речима које су представљале сажетак онога на чему је група студената редакције „Логос“ радила месецима. Досадашњи читаоци часописа,  Логос познају као строго стручно штиво. Овим бројем покушано је часопис и теме православних студената учинити непосреднијим и ближим ширим читалачким круговима. Зато је дошло до промене дизајна часописа. Логос садржи и стручне текстове из области културе, света око нас и различитих животних сегмената, који у животу човека имају значајну улогу. Овакав приступ аудиторијуму имао је за циљ да буде продуктивнији, истичући суштинске вредности хришћанског предања на непосредан и ненаметљив начин, а кроз контекст епохе у којој живимо.

На промоцији су говорили студенти Срђан Радмановић, Марко Јовановић и Марко Јефтић. У свом обраћању Срђан Радмановић је представио идејни концепт часописа – мисао водиљу, која је различите ауторске чланке спојила у целину. Тема часописа је милосрђе. Оно се распростире на све људе, којима је помоћ потребна али и на целокупну природу, која је угрожена. Милосрђе не сме да остане на теоријском плану. Прочитани одломци из Светог Писма и из беседа светог Василија Великог и Јована Златоустог подсетили су на то. Милосрђе је чин хришћанске љубави, знак одговорности према заједници, коју једни са другима имамо у Цркви. То је делотворна љубав, према којој нас Господ препознаје као своје. У свом обраћању, Марко Јефтић  је нагласио да је часопис плод тимског рада. Плод је свесности да је са савременим светом неопходно говорити на његовом језику, користећи достигнућа технологије, дизајна и уметности. Предање нас поучава да је то најаутентичнији начин хришћанског дијалога. Тада је присутне позвао да се придруже победничком тиму. На изненађење свих, на промоцији су се појавили чланови студентског  фубалског тима. Они су из Немачке донели победнички трофеј, а своје утиске и емоције пренели су на присутне у говору Бранислава Кеџића.

На завршетку промоције, позив на милосрђе упућен је свима. Замисао редакције часописа била је да сав приход од продаје буде упућен манастиру свете Петке код Параћина. Он је чувен по томе што у њему монахиње брину о деци ометеној у развоју. По томе су јединствена установа у нашој Цркви. Помоћ им је преко потребна. Можемо је извести само заједничким снагама. Само заједно можемо измолити осмех бар једног детета. То је кључ хришћанске заједнице и саборности. То је кључ хришћанске одговорности за себе и ближње. То је порука новог часописа  „Логос“, која се не завршава овим бројем.

Хуманитарна акција часописа „ЛОГОС“ ПБФ-а

Студенти суодлучили да прикупљени новац од продаје овог броја иде манастиру св. Петке Изворске код Параћина чије се монахиње брину о деци ометеној у развоју и којима је помоћ преко потребна.

(види детаљније на:  http://www.bfspc.bg.ac.yu/hum_logos)

преузето са: www.bfspc.bg.ac.yu

[deda]

Е, да. Људи, часопис студената ПБФ-а Логос, верујте ми, невероватан је. Нешто ново на овим просторима. Ако кога интересује, можемо да се договоримо па некако да пошаљемо (док трају залихе). Мислим да је сада око 150дин, тако нешто и сва кинта иде у добротворне сврхе. А вреди сваку пару. Ја имам оба броја и још нисам све прочитао.

[Милош]

?? ???? ??? ????? ? ??? ????? ??? ????????.

?? ??? ?????? ;D

[deda]

?? ???? ??? ????? ? ??? ????? ??? ????????.

?? ??? ?????? ;D

??????...  ;D

[Милош]

?? ???? ??? ????? ? ??? ????? ??? ????????.

?? ??? ?????? ;D

??????...  ;D

????? ?? ???? ?? ?? ?????????... 

[Alexandros Agapos 888]

Хвала Богу ја има оба два броја Логоса и са нестрпљењем чекам када ће изаћи и трећи број. Бог ме благослови тиме да сам се удостојио да будем у редакцији тог дивног часописа и морам рећи да је тамо веома лепо.... Ја планирам да упишем Православни богословски факултет и ако ми Бог да здравља ( и памети ) и наравно дозволу господина професора Кубата улазим у редакцију и планирам да радим за њих. Факултет вам је диван, упознао сам пар људи са њега и могу рећи само речи хвале!

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Хвала брате и ми то мислимо. Наш је, па какав да је, волимо га!

Ових дана ћемо кренути са постављањем литературе за испите на факултету по годинама. Додуше то је тежак посао, али надамо се да ће се студенти теологије придружити и помоћи. Ја, захваљујући мом пријатељу Аци, имам сва најновија предавања Владике Игнатија из Догматике. Верујте ми, то се зове отварање очиjу духовних! Ускоро ћемо их поставити за скидање.

[deda]

????? ????? ? ?? ?? ???????. ??? ??, ?? ????? ?? ??, ?????? ??!???? ???? ???? ??????? ?? ??????????? ?????????? ?? ?????? ?? ????????? ?? ????????. ?????? ?? ?? ????? ?????, ??? ?????? ?? ?? ?? ?? ???????? ????????? ?????????? ? ??????. ??, ??????????? ??? ????????? ???, ???? ??? ????????? ????????? ??????? ???????? ?? ?????????. ??????? ??, ?? ?? ???? ???????? ???! ?????? ???? ?? ????????? ?? ???????.

?????????? ?????????? ?? ??????? ??. ???? ??? ?? ????? ????????? ? ?????? ????? ??? ???????. ?????????? ???? ???????? ?? ?????.

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Ниси разумео. Тамо постоје само наслови, али не постоје књиге из којих можеш да читаш. Наведена је само литература. Ми би могли да убацимо књиге, али за почетак оне основне за испите. Помогли би свима који студирају, желе да студирају, воле да се информишу дамо праву информацију

[deda]

Ахаааааааааааааа....        па то је... екстра само... невероватно огроман посао.  али ок... биће ваљда и тога...

[Guest свештеник Иван Цветковић]

полако ћемо...

[Guest ja]

Православни богословски факултет у Београду

Акредитација – потврда квалитета

Аутор: Ксенија Кончаревић, Број 1011, Рубрика Црква и наука

Православни богословски факултет Универзитета у Београду по много чему је специфичан на високообразовном простору Републике Србије: већ скоро деведесет година он представља стожер теолошког образовања и научноистраживачког рада у окриљу Српске православне цркве, али је истовремено, од повратка на Београдски универзитет јануара 2004. године, ова установа успела да организацију наставе и научноистраживачког рада у потпуности усклади са најсавременијим стандардима.

Много је ентузијазма и воље, времена и енергије, знања и вере у сопствене потенцијале уложено у то да Факултет постане респектабилна установа у земљи и препознатљиво место на интелектуалној мапи света, престижни центар за стицање највишег богословског образовања који привлачи студенте из свих српских земаља и дијаспоре, затим студенте из бројних помесних православних Цркава, али и припаднике других конфесија.Резултати уложених напора нису изостали: прошле године Факултет је добио акредитацију за научноистраживачки рад у области друштвено-хуманистичких наука, а овог пролећа акредитацију за свих пет својих студијских програма и за установу у целини. О томе о коликом је успеху реч, сведочи и чињеница да је у овом кругу акредитацију добило свега нешто више од половине пријављених факултета, пошто је било потребно испунити веома високе стандарде у погледу квалитета програма, наставног кадра, простора, опреме. Богословски факултет је, максималним улагањем напора на обезбеђивању свих прописаних стандарда, омогућио студентима који желе да истражују дубине православне теологије погодан духовни и интелектуални амбијент за формирање личности у духу хришћанског етоса и стицање знања неопходних за вршење свештеничке и вероучитељске службе, за компетентно професионално ангажовање у црквеним, државним структурама, у сфери јавног информисања, масмедија, невладиним организацијама – свуда где људи жуде за тим да чују глас Цркве, јеванђељску поруку љубави, вере и наде.

Студије на Православном богословском факултету организоване су у пет студијских програма на првом, другом и трећем степену студија. Основне академске студије реализују се у два студијска програма. Студије општег смера трају четири године, и на њима се стиче целовит увид у библијско, патристичко, догматичко, литургијско, канонско-правно учење Цркве, њено историјско и културноуметничко наслеђе, уз темељно изучавање и других за теологију релевантних дисциплина (философских, филолошких, хуманистичких). Студије практичног смера трају три године, а на њима је тежиште на оним богословским дисциплинама које ће омогућити добро сналажење у разним аспектима пастирског и катихетског рада (пастирско богословље са психологијом, катихетика са хришћанском педагогијом, омилитика, црквено појање и др.). На оба смера постоји и широка понуда изборних предмета, за које се сваки студент опредељује у складу са својим афинитетима. Други степен студија јесу дипломске – мастер студије, које се такође остварују у два програма – једногодишњем и двогодишњем, издиференцирана по смеровима, док трећи, највиши степен представљају докторске студије у трогодишњем трајању.

НАСТАВА

Наставу на Православном богословском факултету изводи 40 стално запослених и наставника и сарадника, од тога 22 доктора и 10 магистара наука. По потреби, Факултет ангажује и афирмисане стручњаке из праксе, предаваче из иностранства и наставнике других високошколских установа. Допринос наставника и сарадника Православног богословског факултета у Београду развоју теолошке мисли, али и хуманистичких наука у целини, могао би се оквалификовати као веома значајан. За скоро девет деценија постојања, више од стотину наставника и сарадника објавило је преко хиљаду монографских публикација и више од десет хиљада научних и стручних радова.Факултет је успешно сарађивао, и данас сарађује, са другим високошколским институцијама у земљи и иностранству. Он је покретач и издавач пет периодичних научних публикација, од којих су неке у рангу часописа од међународних значаја, где своје радове објављују угледни теолози, али и експерти за друге области.

Под окриљем Факултета осмишљавају се, припремају и реализују научноистраживачки и уметнички пројекти, стручни и научни скупови, међу којима посебну пажњу стручне и шире црквене јавности привлаче редовни полугодишњи симпозијуми у оквиру пројекта „Српска теологија у ХХ веку“, финансираног од Министарства науке Републике Србије, као и студентски симпозијуми (такође два пута годишње) са широким спектром обрађених теолошких тема.

ИНСТИТУТА ЗА ТЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА

Посебан замах развоју научноистраживачке делатности на Факултету, која се систематски имплементира у наставни процес, дало је оснивање Института за теолошка истраживања октобра 2008. године. Институт је конципиран као интерна научно-истраживачка јединица Факултета која би у року од 5 до 10 година могла да прерасте у посебну научно-истраживачку установу на буџету Министарства науке Републике Србије. Делатност Института обухвата библијске науке, патрологију, систематско богословље, практично богословље, историју Цркве, филологију, философију. Институт већ реализује амбициозно замишљену издавачку делатност (дисертације, теолошке студије, критичка издања превода светоотачких дела), а у припреми су и Годишњак и Зборник као нове периодичне публикације.

БИБЛИОТЕКА

Библиотечка грађа Православног богословског факултета броји преко 150.000 наслова. Прва књига у библиотечком фонду заведена је још 12. децембра 1920. године. Тада је Факултет располагао са 3.075 публикација. Највећи допринос фонду пружили су легати истакнутих професора Факултета – др Јордана П. Илића, др Стевана М. Димитријевића, др Драгутина Анастасијевића, др Сергија Викторовича Тројицког, др Милоша Ердељана, др Душана Глумца и других. Поред тога, библиотека поседује и посебан фонд старих и ретких књига. У фондовима је заступљен и велики број наслова из стране и домаће периодике. Публикације које се могу наћи у библиотеци Факултета углавном су теолошког, философског и историјског садржаја. Као стручну библиотеку, могу је користити не само студенти и наставници, него и сви заинтересовани истраживачи из наведених области.

На Факултету се користи и најмодернија информациона опрема неопходна за научноистраживачки рад и студирање. Омогућен је приступ интернету свим наставницима, сарадницима, студентима и ненаставном особљу. Поред електронског каталога факултетске библиотеке, расположиви су и претраживачи осталих значајних библиотека у Србији и иностранству. Постоји онлајн приступ свим базама података и сервисима на интернету који су доступни преко Академске мреже Србије, а обезбеђена је и обука студената и запослених ради што ефикаснијег коришћења свих библиотечких и информационих ресурса.

У склопу припрема за акредитацију, на Факултету су уложени изузетни напори да би се испунили прописани стандарди у погледу простора и опреме. Реновирана је и климатизована читава зграда Факултета, укључујући и два интерната, од којих се један, мушки, налази у њеном склопу, а други, женски, у засебном објекту (зграда је, иначе, саграђена 1995. године искључиво из сопствених извора и донација Цркве). Темељно је реконструисан факултетски параклис у коме се обављају богослужења и спроводи практична настава из низа предмета (литургика, црквено појање, омилитика), а преуређен је низ просторија за несметан рад и пријатан боравак студената, наставника и посетилаца Факултета. Посебно треба истаћи улагања у набавку књига и опремање читаонице, која задивљује својим укусним ентеријером, пријатношћу и комфором. По најсавременијим стандардима опремљена је и електронска учионица са 60 рачунара за потребе студената. Поред учионица и вежбаоница, Факултет поседује и два амфитеатра погодна за одржавање не само предавања, него и културно-уметничких манифестација, трибина, промоција, научних и стручних скупова. На Факултету постоје и просторије за рад Студентског парламента – Заједнице студената, редакције студентског часописа „Логос“, шах-клуба и фудбалског клуба, који постижу запажене успехе у земљи и иностранству. Студентима и професорима на располагању су и књижара са одличним избором теолошке и духовне литературе, скриптарница и фотокопирница, а за часове предаха трпезарија у којој се, после богослужења, уз послужење воде духовни разговори, размењују искуства и учвршћују пријатељства која остају за цео живот. Током реновирања и опремања, Факултет је велику подршку добио од Министарства вера, Министарства просвете и Министарства науке Републике Србије, црквених донатора, а уложена су и значајна материјална средства из сопствених извора.

БОГОСЛУЖЕЊА

Знања која се стичу на Факултету пружају широку општу културу, дају озбиљан увид у традицију, савремено стање и перспективе теологије, али предавачи настоје да успоставе равнотежу између теоријског и примењеног аспекта тих знања. Инсистирање на претежно теоријским знањима, наиме, представљало би отежавајућу околност за прилагођавање потребама праксе, и зато се много напора улаже у вештине од значаја за обављање пастирске, мисионарске, вероучитељске, делатности у сфери масмедија. У факултетском параклису студенти активно учествују у пуном кругу дневних богослужења (вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, часови, изобразитељна, литургија, а уочи великих празника и свеноћна бдења), упознајући се са разним парохијским и монашким типицима. Неколико пута годишње обавља се пракса у манастирима, што студенти веома добро прихватају, и зато многи од њих и самоиницијативно током распуста и празника одлазе у обитељи у којима обављају разна послушања и стичу искуство неопходно за будуће служење. Стога није чудо што неки већ током студија примају свештенички чин, а има и оних који се одлучују за монашки живот. Професионална пракса изводи се и у школама (у оквиру Катихетике са методиком верске наставе), а доста се пажње поклања и организованим хуманитарним активностима (помагање деци са посебним потребама и онима без родитељског старања, социјално угроженим категоријама становништва и друго).

Право уписа на Факултет имају младићи и девојке са завршеном четворогодишњом средњом школом (гимназија, богословија или нека друга средња стручна школа), уз сагласност надлежног епископа. Студије су отворене и за кандидате из других православних Цркава и инославних хришћанских заједница, уз прибављену сагласност Светог архијерејског синода. Сви пријављени кандидати полажу пријемни испит из основа богословља и опште информисаности. Право уписа без полагања пријемног испита имају лица која већ поседују диплому неког факултета или више школе. Током студија млади теолози могу конкурисати за стипендије Министарства вера Републике Србије и рачунати на остале погодности везане за смештај и исхрану.

Диплома Православног богословског факултета у Београду има висок рејтинг и у православним земљама и на Западу. Усаглашеност програма и режима студија са начелима Болоњске декларације, која је крунисана добијеном акредитацијом, додатни је гарант чињенице да су наши студенти теологије равноправни грађани академског света који не познаје границе. Да је тако, потврђује успех бивших студената ове установе који су стекли, и данас веома успешно стичу дипломе доктора теологије на најпрестижнијим универзитетима у иностранству. Многи бивши студенти афирмисали су се и у настави веронауке у разним образовним профилима, а они који су одабрали свештенички или монашки позив, образац су пастира наших дана, добро упућених у проблеме савременог човека и спремних за пружање помоћи у најразличитијим околностима – од саветодавног рада са разним узрасним категоријама, преко најразличитијих хуманитарних активности, до, рецимо, борбе са наркоманијом и помоћи младима у одговарању на дилеме одрастања и изазове савременог доба.

И на крају, рецимо да су гости Факултета обично пријатно изненађени његовим амбијентом, организованошћу, добрим међуљудским односима, топлином и предусретљивошћу свих запослених и студената. У том погледу нећемо се мењати: Факултет ће и ове године пружити добродошлицу и одличне услове матурантима који желе да се овде школују. И, што је најзначајније, поверење указано добијањем акредитације мора се оправдати одржавањем постигнутог нивоа и сигурним корачањем напред у развоју наставног и научноистраживачког рада. За тај подвиг смо у потпуности спремни.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1011/tekst/akreditacija-potvrda-kvaliteta/

[Guest Светлана]

Јачање академских односа између њујоршке Академије Светог Владимира и Богословског факултета у Београду

5. јун 2009 - 10:18

 

У њујоршкој Академији Светог Владимира 2. и 3. јуна 2009. године одржани су разговори о академској сарадњи између Академије и Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Разговоре су водили представници ове две елитне школе и то, у име домаћина, декан др Џон Бер, о. Чед Хетфилд и проф. Џон Барнет, а у име београдског Православног факултета Епископ др Максим (Васиљевић) и о. Владан Перишић. У пријатном разговору одређени су почетни услови и смернице за израду заједничких курикулума на мастер-дипломским студијама.

Између осталог било је речи и о:

a) размени студената,

:mad: курсевима предавања професора и у Београду, и у Њујорку,

c) заједнички симпосиони,

d) заједничке публикације.

Представници двеју акредитованих установа планирају почетак имплементације пројеката од јесени 2010. године.

http://www.spc.rs/sr/jacanje_akademskih_odnosa_izmedju_njujorske_akademije_svetog_vladimira_bogoslovskog_fakulteta_u_beog