Вилер Текс

Ево и једне, негде око неког Ваљевског села .

Амин! 
Овај текст треба проследити на адресе свих надобудних лакованих менаџерчића и оних што се хавле како имају просторије за одмор са "лејзи бегом", сонијем и осталим инфантилним глупостима. 
На посао сам дошао да зарадим плату. Сви пријатељски односи се развијају спонтано, као што се то дешава и у школи и на факултету. Остале варијанте су насиље умотано у "френдли енвајормент".
 

Амин! 
Овај текст треба проследити на адресе свих надобудних лакованих менаџерчића и оних што се хавле како имају просторије за одмор са "лејзи бегом", сонијем и осталим инфантилним глупостима. 
На посао сам дошао да зарадим плату. Сви пријатељски односи се развијају спонтано, као што се то дешава и у школи и на факултету. Остале варијанте су насиље умотано у "френдли енвајормент".
 

Koliko puta ste čuli da vam neko kaže „Mi na poslu smo kao porodica“ ili „Svi se pomažemo kao familija“? Dejvid Hanson (David Hansson) danski je programer i osnivač „Ruby on Rails“ okvira za veb razvoj (postoji i kod nas – Ruby on Rails Srbija), kao i Instiki viki (Instiki wiki) softvera. Takođe je i partner u firmi za veb razvoj softvera „Basecamp“. Ko-autor je i bestselera „Getting Real“, „Rework“ i „Remote“.
On je na sajtu „Signal vs. Noise“ podelio svoje mišljenje o tome zašto kompanije ne treba da budu naše porodice. U doba kada većina direktora ubeđuje zaposlene da na poslu svi treba da se drže jedni drugih i da se ponašaju kao porodica, ovaj uspešan čovek i veb preduzetnik, ima drugačiji pogled na sve.
Prenosimo njegov tekst:
„   Kompanija nije porodica
Kada god menadžeri počnu da pričaju kako je njihova kompanija kao velika, skladna porodica, pazite se. Kada to kažu, obično ne misle na to kako će vas kompanija zaštititi bez obzira na sve, ili kako vas bezuslovno vole. Znate, kao što to biva u skladnim porodicama. Motiv je više taj da se očekuje jednosmerni oblik žrtvovanja: Vaš.
Kada se priziva slika porodice, onda postoji i neka vrsta žrtve koja sve to prati. Ako radite noću, ostajete duže na poslu ili čak preskačete ili skraćujete odmor, vi niste iskorišćeni, ne, ne, vi to radite za porodicu. U takvoj postavci stvari lako je zaboraviti sopstveni racionalni interes.
Ne morate da se pretvarate da ste porodica da biste bili ljubazni. Ili dobri. Ili da biste štitili nekog ili da bi neko štitio vas. Sve te vrednosti mogu da budu još i bolje izražene kroz principe, pravila i što je najvažnije kroz dela.
Na kraju krajeva, zar već nemate porodicu ili prijatelje koji kao da su vam braća i sestre? Moderna kompanija nije ulica puna bandi koju čine siročad koja pokušavaju da prežive u ovom teškom, surovom svetu. Time što pokušavate da zamenite porodicu koju već imate još jedan je pokušaj da stavite potrebe kompanije iznad potreba svoje porodice. To je bolesna smicalica.
Najbolje kompanija nisu porodice. One su potpora porodica. Saveznici porodica. Postoje da bi obezbedile zdravu, ispunjujuću radnu sredinu, tako da kada zaposleni isključe računare u dogledno vreme, postaju najbolji muževi, supruge, roditelji, rođaci i deca koji mogu da budu.“
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
 
http://www.bizlife.rs/biznis/poslovni-saveti/programer-osnivac-nekoliko-veb-projekata-kompanija-nije-vasa-porodica/

Не знам шта испаде и али ја сам написао врло јасно да једни друге морамо да трпимо.

Не знам шта испаде и али ја сам написао врло јасно да једни друге морамо да трпимо.

Наравно да ће човек да изабере некога ко му се свиђа и са ким има нешто заједничко. Али то не значи да постоје разлике које морају да се "претрпе".

Како смо сад дошли до овога? Превише се бре ложимо...

Сурово!
Благо оном ко то схвати и мушком и женском. Односи се на мушкарце исто само су манифестације другачије...

Јел стварно не разумеш или ме зезаш? Ако мени мој муж сатима прича о неким ауто деловима, што ја уопште не разумем, а ни не интересује ме (није предмет мог интересовања, заиста), али га не прекидам и не кажем да ме смара и не искључим једно уво а другим слушам утакмицу, него уђем активно у садржај онога што прича, пратим ток приче и трудим се да разумем (при чему и нешто научим), онда се ја не мучим мислима да је он смарач а не мучим ни сенбе да пасивно седим а после га окарактеришем као убицу мог времена, него градим наш однос. Улажем труд да наш однос буде квалитетан уз обострано разумевање и поштовање оног другог, јер сутра ће и он мене слушати када причам о нечему што није предмет његовог интересовања. Ми на тај начин и учимо једно од другог али и учимо једно о другом, и ширимо круг нашег живота који живимо заједно.

А решили их нису у расправама...Нити има много смисла можда о томе расправљати.
Опет кажем будимо људи...
Трпиш,трудиш се да скапираш жену, успут буде неких веселих дана и тако до праве љубави. 
Тако оне са нама....
Ко у пракси то ради нема фрку, али ни то није апсолутно. Можда се кроз неку брачну муку и спаси...ко ће то знати...
Живели!
 

А решили их нису у расправама...Нити има много смисла можда о томе расправљати.
Опет кажем будимо људи...
Трпиш,трудиш се да скапираш жену, успут буде неких веселих дана и тако до праве љубави. 
Тако оне са нама....
Ко у пракси то ради нема фрку, али ни то није апсолутно. Можда се кроз неку брачну муку и спаси...ко ће то знати...
Живели!
 

Ваљда тог неког кога упознаш треба да гледаш као једног јединственог а не једног од милион шрафова са карактеристикама.

Ваљда тог неког кога упознаш треба да гледаш као једног јединственог а не једног од милион шрафова са карактеристикама.

Ваљда тог неког кога упознаш треба да гледаш као једног јединственог а не једног од милион шрафова са карактеристикама.

Ваљда тог неког кога упознаш треба да гледаш као једног јединственог а не једног од милион шрафова са карактеристикама.

Нисмо ми табори. То прво сви требају да схвате.
 

Ја сам углавном на мушкој страни када су мушко-женски односи у питању и мислим да су младе жене данас веома нефер и углавном ми се не допада како размишљају, и верујем момцима када кажу да су девојке данас заиста у великој већини уврнуте, у крајњој линији имам два сина од 20 и 22 године и знам кроз шта пролазе. Међутим, оно што је изнето кроз генерализације да су све жене такве како их је Адамс (прешли смо на ви, изгледа, пошто као краљица драме морам да унесем неки проблем у свој пост ) описао, не може да буде ни од какве користи, само појачава стереотипе и удаљава нас једне од других. Требало би нас приближити једне другима а не појачавати подељеност у два табора и некакву нетрпељивост кроз генерализације. Мени не дође да ударим никога ко плаче, ни мушко ни женско, неки разлог постоји, па и ако су сузе начин да се до нечега дође, требало би видети шта је заправо прави разлог и проблем и решити то што је довело до таквог понашања, ако вам је уопште стало до те особе. Ако није, једноставно идите од ње. Али не лепите етикету на род, побогу. Мушкарац када плаче? Када? Када попије па се зблесави сопственим потиснутим емоцијама? Ето још једног стереотипа. Дајте, па свако је за себе, нисмо ми клонови. Па ја сам од свог мужа више научила него од рођеног оца. И мајке, нарочито од ње када су мушко-женски односи у питању. Али, шта сам научила од свог мужа? Какви су мушкарци? Не. Научила сам какав је он. Шта воли а шта не, шта жели у животу, како посматра живот,... Научила сам од њега како да упознам и разумем наше синове. Мени доста.

Само пијаааан могу да преболим
То су екстремне ситуације, опасна ствар. Мораш да развијш унутрашњи даљински управљач...па неке ставиш на "муте" а неке и појачаш и прође то добро на крају. 
 

Нормалан човек Не мере то другачије...или се заврши распадом брака или нервног система...
Кад би жене мање причале...ах бајко моја неостварена...

Нормалан човек Не мере то другачије...или се заврши распадом брака или нервног система...
Кад би жене мање причале...ах бајко моја неостварена...

хахах...ма не брате, него јеси ти чуо за човека који се расправио са женом до краја?

Потписати договор са ким? Тачијем,Чекуом, Харадинајем? Ти људи се не договарају ни са ким. А ко би био гарант?
То све звучи разумно што ти кажеш, али мислим да је ипак боље га не признати.Као што постоји милион комбинација испод жита којима се уништава Србија од стране нашег руководства, верујем да постојим милион комбинација којима може да се помогне нашем народу на Косову и Метохији и бори за интересе Србије а при том да се не призна независност покрајине. 
Није ваљда да наша власт само нас може да вуче за нос а Албанце не може? Како су ту неспособни?

Али заиста није нормалан човек. Ко нормалан има идеју да мења свест једном народу???
Лоботомија на државном нивоу.