Плаво Небо

Драги Родитељи,

Прије свега Вас молим да ми опростите на великој несрећи и жалости, коју сам Вама нанио. Ја сам иначе здрав, но то не значи ништа, да ли сам болестан или мртав – то ми је потпуно ради мене, свеједно – но мени је једино жао Вас и цијелога народа, због несреће која га је снашла. Мени и мојим несрећним друговима већ је расправа свршена, а у четвртак ће нам се прогласити осуда.

– Каква ће бити не знам, али бих најволио да ме на смрт осуде.

Не могу Вам писати о својим душевним мукама, но то Вам и не треба знати. Како сам рекао – опростите ми и помирите се са тим да мене више нема, а ја Вас волим и љубим изнад свега срца и душе. Гледајте на сваки начин да Никицу школујете.

Више ништа, него безброј пољубаца Вама и свима које познам. Много Вас воли и поштује Ваш син

Гаврило

Последње писмо Гаврила Принципа

Пред аустроугарски суд у Сарајеву изведено је — поводом Принциповог атентата на аустријског престолонаследника двадесет и пет махом младих људи који су били оптужени за убиство Франца Фердинанда. Суђење је почело 12. октобра 1914, а осуда изречена после шеснаест дана. Када је завршена главна расправа, председавајући је позвао оптужене да устане онај ко се каје за учињени чин. Сви оптужени су устали осим пркосног Гаврила Принципа. Председник суда га је упитао зашто не устане и зар се не каје. Принцип је рекао да је њему само жао што су деца изгубила оца и мајку, а посебно што је убио надвојвоткињу Софију која је била Чехиња; тај хитац је био намењен аустријском генералу Поћореку, поновивши да му није жао што је убио аустро-угарског престолонаследника који је мрзео све Словене.

Да то нисам урадио Немци би нашли други изговор.