Јелена011

Sad ste me podsetili na moju kumu i baku, doduse nije mi bila baka bila je druga zena mog deke, krstili su me u kuci, krisom kod dede u Kraljevu, bas mi nedostaju...

Sjajan tekst, procitah ga sad ne znam koji put...
Ljudi misle da je najbolje pobeci od mraka i da se sto pre treba uljuljkati u "svetlo na kraju tunela". Nazalost, bez tog mraka ne bi bilo ni svetla i ako ne naucimo da se suocavamo sa mrakom u nama i mrakom oko nas, svetlo ce nas isuvise zuljati.
 
Ne vidim da ovaj tekst kao negaciju onog Hristos Voskrese, samo kao nesto sto mi volimo da preskocimo, a to je stradanje na Krstu, Golgotu. 

Auuuu sta sve necu procitati
Duhovno i dusevno su dva razlicita pojma.
Ispovedamo se kod duHovnika, u Crkvi resavamo svoje duhovne probleme i slicno, a za dusevne tu je cika doca.,kao sto kad nas boli zub ne idemo duhovniku i ne ispitujemo da li je generalno uzev uzrok zubolje greh, jer eto sve je onda greh jer u gresima rodi me mati moja-citaj cim smo rođeni, smrtni smo i gresni, al to veze nema,sa zadatom temom
Dok god mislimo da je lecenje duSevnih problema stvar VOLJE, mi samo stancujemo nove duSevne probleme.
Taj fazon- da tzelis sve bi ti se resilo, odluci i bice ti, je suludo opasan.
Ako je mogao jedan apostol pre 2000 god, mozemo i mi da shvatimo da to s voljom blage veze nema, da nismo automati u koje ubacis parametre i funkcije -greh1, greh2...grehn, nego smo slobodna bica tela, duha i duse koji se,medjusobno prozimaju, sadejstvuju i projavljuju u zajednici i sve to kao sistem spojenih sudova.
Tako reci -idi ispovedi se, odluci i kraj, je ponekad potpisati smrtnu presudu coveku i navesti ga na suicid. Jer ako to ne moze,nije dovoljno dobar ako nije dovoljno dobar cemu sve to, ako vec nisa nema smisla onda je patnja nepodnosljiva....
Mentalna i dusevna higijena su podjednako bitne kao i telesna, a tek u harmoniji tela, duse i duha mi se ostvarujemo kao licnosti i to ne samostalno nego povezani sa drugima
..
Toliko komplikovano da izjave poput sve si to istripovao su plod poluznanja i otaljavanja odnosa sa,drugim.

Avo, ja bi to vako rekla - ima pravoslavca koji misle da su pravoslavci, a veci su katolici od katolika, dok ima katolika koji se katolicima zovu a vecma su pravoslavci od rodjenog pravoslavca.
 

Gresna ti dusa, pred nosom si mu uzeo poslednju dobru zenu
Nema bre, kako ne shvatas, nema dobrih zena koje bi htele da se udaju za postene, ne toliko lepe i ne toliko bogate ljude Goku zar nisi naucio do sad?!

Nesicu provociras
Uvek je do coveka, znas i sam
Dakle ako je otpo -sam pao sam subio sam kriv. Nije imao dovoljno vere jel?
Mislim daj, ti stvarno ocekujes mnogo
Svi su puni vere, molitve, sve u fulu, a onda izadjes na ulicu pogledas oko sebe i vidis cemer i jad. Bas mi leze danas teks arhimandrita Andreja, primenjiv na tvoju temu... Mlogo komplikujemo i mnogi su na dugme nedeljom na liturgiji, kad tad ce shvatiti da na dve stolice ne mogu. Muka je sto je jako malo ljudi koji su spremni reci -evo tu sam, ne moras biti na dugme. Sve je uglavnom licemerje i bezlicni odnos.
http://www.pravoslavie.ru/srpska/105931.htm

Tvrtko,
misliti samo na sebe ima dve strane medalje, jedna je ona koju ti zasigurno ne poznajes, tipa sticanje, zelja da imas sve i to sve odmah i sad, da te drugi ne zanimaju i slicno i tacno je da ne mislis na taj nacin na sebe.
Ali postoji druga strana iste medalje, koja nam je vecini poznata. Kada mislimo da nas bas niko ne razume, da niko ne shvata koliko nam je tesko, kada u svakoj prilici smo fokusirani na ono lose sto se nama desilo ili desava, kada mislimo da je drugima lakse iz ma kog razloga. Tada su prosto nase misli uperene ka nama samima, ne vidimo druge ljude, ne shvatamo da je i drugima tesko, mozda i teze, ne shvatamo nase porodice, poznanike prijatelje. Oni nam govore da promenimo nacin razmisljanja, a mi uporno da ali stvar je takva i takva vi mene ne razumete...
I to je ljudski i vecini je poznato pogotovo kad nam se desi nesto lose u zivotu taj period tuge, zatvorenosti ume da potraje. Tada nam se cini da drugi misle da je nama lako, i tad obicno ide ona " lako je tudjim gloginje mlatiti", ali u vecini slucajeva tj kod normalnih ljudi ono sto pricaju nije motivisano time da ih boli uvo za nas, nego bas zato sto su i sami bili u slicnoj situaciji govore nam iz iskustva da ce i ta muka proci, da se ne predajemo, da mozda zbog trenutnih osecanja i povredjenosti vidimo stvarnost malko iskrivljeno.
Znas, ma koliko ti mnogima od nas isao na zivce ovde sto stalno vrtis istu pricu, nisu ovde ljudi ni zli ni pokvareni ni neosetljivi, iz dobre namere i zelje ljudi pokusavaju da te utese i obodre, govore ti kako znaju i umeju da ma kako ti se cinilo nije sve bas tako, govore ti da razumeju i patnju i bol i usamljenost i nemastinu, ali i da uvek postoji svetlo na kraju puta. Nisu ovde ljudi od kamena pa da kazu ma pusti ovog sta bulazni, svi mi bismo voleli i tebe i sve ljude koji pate da vidimo srecnije, zdravije, ispunjenije i da se zajedno radujemo.
Na kraju sam kazes, tebi je potrebno malo i ti si jako skroman. Nemoj se ljutiti na devojke koje nisu toliko skromne nego se nadaj da ce te Bog upiznati sa nekim ko razmislja slicno tebi. To je jedan nacin, bez zlobe, pivredjenosti, ljutnje na one ciji se sistem vrednosti razlikuje. A drugi je da se malo i ti potrudis, jer znas prirodno je i nema nista loseg u tome da tezis boljem. To ne znaci da ces biti sebican i surov ako budes stajao finansijski bolje. Nista neka devojka nije zla ni pokvarena ako zeli pinekad da sa tobom proseta po gradu, sednete negde na pice, odete u pozoriste, bioskop, jednog dana da mozete mozda da putujete, pa i da odes nekud u manastir treba novaca za put, ili negde skromno na more pogotovo kad dodju deca to i zdravstveno i svakako prija. Sve te zelje ne moraju da se ispune, ali nema niceg loseg u tome, nema pokvarenosti. Ne govorim o jahtama, dalenim destinacijama i slicno, ko takav zivot sanja obicno tako i sam moze da zivi i trazi sebi para u skladu sa tim. I nije rec o tome da ti sad imas ne znam stek ispod jastuka, nego da shvatas i ti to tako, da bi i ti zeleo tako, da se trudis koliko je u tvojoj moci. Pa kad dodju deca, iako smo svi mi uglavnom dobijali sve za dete sto od rodbine prijatelja, nepoznatih, opet treba imati makar u naznakama. Hocu reci bas sa nekom minimalnom dnevnicom, a ne tezis da nesto promenis, ne mozes da bas krivis devojku da je zla ako je obazriva. Tu na scenu stupa tvoj stav, a ti unesto da budes siguran u sebe, da je razuveris ti nju krivis sto hoce bolje. Pa nece ona kucu na bahamima, nego da zna da moze da se osloni na tebe, da neces prosto da dignes ruke, da ces se truditi i teziti da zajedno steknete. Samo to, ne da ces uvek imati i moci, nego da neces reci ja sam takav meni ne treba nista. Jer tad nisi ti sam nego ste vi zajednica. I tu stupa ono - nije muz gospodar svig tela nego zena i nije zena gospodar svog tela nego muz. Bas zato sto vise ono "ja zelim" nije vazno nego nam je vazno sta je bitno onom koga volimo. Bez prebacivanja, bez nabijanja na nos, bez zlopamcenja. To je ljubav u braku, kada,cinimo ne ono sto mi zelimo nego sto je potrebno nasem najblizem. Od stnica do kruonih stvari. Koliko samo znam ljudi po unutrasnjosti koji su srecni kad zena nadje posao za desetak hiljada mesecno, muz radi negde za mozda malo vise, imaju kucu kakvu takvu, nesto baste ako imaju srece da sade za njih povrce, jednu dve koze i ihaaj divote. Koliko njih radi na gradjevini, pa da izvines dve hiljade dnevnice nije ni malo. Znas koliko noci se moj dragi vratio iz kafane sa ni hiljadu dinara zarade, a ujutru ni za jemo ni za pelene. Pa Boze moj, bice. Al ni jednom nisi mogao cuti jaoj zene traze mnogo, svi samo gledaju na interes, sve je tesko. Vremena jesu teska, sve manje posla ima za nadnicu i to je vecini najteze po unutrasnjosti jer bi radili da imaju gde, ali to ne znaci da je zelja da imas da odvedes devojku na kafu losa sama po sebi. Kako god se cinilo nije nemoguce uz malo vere i rada na tom mracnom pogledu. Tu je i Crkva, i duhovnik, sve ono sto si ti rekao jednom da ne bi verovao duhovniku niti bi pricao o tome...

Tvrle, ma koliko mislio da te niko ne razume, vecina ljudi je bivala ranjena na raznorazne nacine mnogo vise od jednom, i dosta nas ovde zna sta znaci nemati, sta znace crvene opomene za struju i infostan, znamo i sta znaci kad ti dete trazi nesto a ti ne mozes ni jednu glupavu igracku kod kineza da mu priustis pa se igras stipaljkama, kesama i starim kutijama..i kad smisljas hiljadu jedan nacin spremanja krompira i pasulja jer je to sve sto imas u kuci, i ono sto si nekada slusao od svojih roditelja sad ponavljas ti - samo ti jedi mama i tata su vec jeli... mnogo toga jos sto ti sad ne vidis jer si povredjen i mislis samo na sebe i svoj bol. Nisi jedini kome je tesko, to je ljudsko osecanje tako "uobicajeno" nazalost. A svi mi koji ti ovde nesto pricamo ne govorimo ti iz mrznje, nego sto vidimo stvari malko drugacije jer smo bivali na mestima gde si ti sada, ali smo upoznali i drugu stranu zivota, koja je prelepa, ne zato sto imas, nego zato sto si ziv, sto se radujes svakom novom danu i svakoj novoj prilici i svakom novom coveku koga sretnes, a koji je citav jedan mikrokosmos za sebe. Samo tolicno, promenis okvir naocara kroz koje gledas na svet i iako to nece promeniti sam svet promenice tebe. Jeste tesko, na momente zivot zna biti bolno surov zbog mnogo gorih stvari od povredjenog srca, ali je zivot najdragoceniji dar koji nam je Bog mogao dati. Malo vise radovanja i gledanja drugog, malo manje fokusa na sebe i svet ce izgledati lepsi i laksi. Ali dobro i to je stvar volje i zelje, mozes i tako nastaviti ako mislis da ti je lepo tu gde si sad. U svakom slucaju tvoj zivot tvoja stvar! A za to smo svi mi odgovorni svako u svom zivotu i niko nam drugi nije "kriv".

Ima tu isto brale kvaka 22
Znas koliko sam puta cula to -ma samo da mi Bog posalje nekog specijalnog, posebnog, prozorljivog duhovnika da me lepo procita, pomoli se, uradi ciribuciriba, i svi moji problemi bi bili reseni. Eto da ima blagocestivih dovoljno duhovnih dusa oni bi znali sta meni da kazu i ja ne bi imo problem.
Al to ne da je dusevni, to je vec sad duhovni problem koji se zove gordost. Sta, nasa bolest je toliko posebna i mi smo specijalni, jedinstveni i neponovljivi da nam treba "jak" duhovnik, ovakav il onakav biraj karakteristiku po zelji. Nisu nam dovoljno dobri lekari, nije nam obican pop dovoljan, pa onda ne valja ni jeromonah vidi ga kaki je, pa ovaj ma de ces njega ma neee nije njegova molitva opitna i tako sve redom, problem je u drugima jer samo da su drugi kakvi nisu ja bih se sredio. Tu je ta kvaka 22.
Pravoslavlje je jednostavno, smiris se i teras dalje. Nema tu dovoljno nedovoljno dobro. Ako pricamo o duhovnom. Problem je sto kako u dusevnoj tako i u duhovnoj sferi ne postoji recept, univerzalan i konacan. Ne postoji terapija jednoznacna i definitivna niti jednacina kao u matematici. Pa bre i lekova za visok pritisak ima sto vrsta, kako li tek ljudi zamisljaju da postoji tek tako jednostavno resenje za mnogo tananije i kompleksnije stvari.
Sto, jel nekom ispod casti da ode normalno kod psihica, da se smiri i kaze Boze imam frku pomozi pa ako uspe da se jos lepse pomoli Bogu i zahvali mu na daru sto se muke resio?! Nego neee, nije to bas dobro to je nuzno zlo, bilo bi bolje da ga je izlecila molitva iskusnog starca, to bi mu pokazalo kako je on vredan i dostojan? Pa nije Hristos magijom lecio ljude nego lepo uzeo blato i vodu pa malo zamesio stvar pa namazo na oci a prethodno je bilo deder se ti malo pomakni i dodji. Mogo je da dune il da pomisli u svojoj glavi i kvit. Al jok, sta mu je trebalo da prlja ruke?! Nije Njemu trebalo nego da nas nauci da nema tu dostojnog i manje dostojnog, ovo kao misticni prozorljivi starac svi se raspilave stavljaju amine i vicu slava Bogu, a kad ti pomogne obucan covek onda pa kao eto jbg. Pa nije ti covek pomogo jer je svetaki mega car pa ni cak sto je mnogo pametan nego sto mu Bog dao da ti pomogne. Slava Bogu. Jer naravno da je On jedini taj kojim se lecimo.
 

Anika me je podstakla da kazem nesto.
Cesto među verujucima cujem kako je psihologija, psihijatrija, psihoterapija zlo, nesto lose, bezbozno. Sa svim varijantama i nijansama toga kako oni veruju u Boga a ovi ne priznaju dusu i slicno.
A sa druge strane imamo gomilu zaista depresivnih, anksioznih ljudi među verujucima koji to od muke kriju od drugih verujucih. Sto bi rekao jedan brat koji ide u "dobru" bg crkvu u kojojstoji "agape" posle liturgije, svi su kao veseli, raspolozeni, divni, a pola njih cim stigne kuci popije neki lek jer je u teskoj muci. Samo se to krije jer nije valjda dovoljno pobozno i kao kako su oni verujuci a imaju ... (upisati problem po zelji).
I mnogo puta cuh kovanicu -daj preporuci mi nekog a da je "verujuci psihic", "pravoslavni psiholog" i slicno. Ljudi to je zamka te iste bolesti. Kad polomite nogu ne trazite verujuceg ortopeda jel? Bitno da je covek dobar lekar koji zna posao. Tu vera pistaje teret ne zato sto je vera losa nego sto smo je mi krivo shvatili. To je Ava Zoran bas lepo opisao o Njegosu sada. Psiho strucnjaci ne znaju o vama ono sto vi ne kazete, oni barataju samo onim sto vide i cuju, nemaju magicni stapic ni kristalnu kuglu i ne idete tamo da se ubedjujete da li ima Boga il nema, sta je to njihov problem. Oni su tu da pomognu i da kad vec ste pokusali sami i niste uspeli da vam daju jedan drugaciji pogled na stvari i na vas i to sto vas muci. Niko nije manje ili vise vernik ako pati od depresije ili sizofrenije ili napada panike. Pa ne kazete nikom e ti da si neki vernik ne bi imao lupam upalu pluca. Ako vam treba neko iz tog spektra batalite to da li je vernik il vakav nakav, idite kod strucnjaka koji zna poso. Resite problem, a vasu veeu vam niko ne moze oduzeti. Jer tako upadate u zacarani krug - ne mozete radeci istu stvar dobiti razlicite rezultate. Da je moglo da se sredi samo od sebe sredilo bi se, dajte sansu necem drugacijem, mozda uspe. Nije medicina svemoguca i te lekare vodi Bog ako cemo tako, ne govore oni to sami od swbe eto doslo im. Pruzite ljudima sansu da su dobronamerni.

Paradokso, iskreno ja bre ne znam nikoga ko nije imao post porodjajnu depresiju makar u blazoj formi. Da izvines ja mislim posle svega da je to normalno. Al zaista. Ok, intenzitet i tok se razlikuje al ja nikog ne znam kome hormoni nisu napravili rsum. Pa devet meseci smo filovane hormonima i odjednom bum, na stranu sve drugo. To ne racunam u depresiju jer je cista fiziologija. Ja sam se tako prepala sad poske drugog porodjaja jer mi jr opadala kosa u pecatima i mislila sam ko zna koji je sad to slucaj kad vidim da je i to normalno tj moze itekako i desava se porodiljama i tacno kako su rekli evo to opadanje se zavrsilo, pocela je da mi izrasta kosa. Samo jos da pricekamo da se rupe popune. Al taj osecaj uzasa mene koja bukvalno moram da usisavam dva puta dnevno jer sve oko mene i bebe je puno moje kose i kosa koja opada kako je dodirnem, bre nosila sam kapu onu hirusku da se ne linjam toliko. Al to je normalno. Ne kazem da to nije depresija jeste i podjednako realna, i nazalost trebalo bi pricati o tome otvoreno, jer porodilji jos samo to fali da misli da je flipnula. Nije ti lakse od saznanja da je to normalno i uobicajeno al nekako i jeste jer znas da nisi umislila nista niti si ista uradila po principu to nisam ja to je moja nova sauma. Tu je sad ovo grizlijrvo, kakve bre pozitivne misli, ne pomaze tu bre nista, al kad znas da je nesto fizioloski proces to saznanje ti pomogne da izdrzis i da se ne okrivljujes. Idealno bi bilo da imas podrsku i nekog s kim to da podelis. Al avaj.

Eh Kratose, 
tako su zene nekada i dozivljavali?Sta je tu cudno?
 
Moj dragi se cudom nacudio kad je cuo, a valjda mu tad doslo u glavu, da je zenama do skoro bilo zabranjeno da se skoluju, pa se nesto sav zbunio...
 
Zena je nekada smatrana zlom, posto je Eva uradila sta je uradila, onda su sve zene eve koje oce muskarce na zlo da navedu...
 
Mnogo toga u sferi musko zenskih odnosa treba "dekonstruisati" sto bi Paradoksica rekla, jos uvek je taj kvazi patrijarhat jak.
Zena mora da dokaze da je covek, inace ga je ugasila.
 
 
@Ivan Ivkovic...ovde postoji samo patologija, ukoliko se neko iz sveta vodi monaskom literaturom pa ovako i gleda zene. ili ako je u svetu pa recimo umesto sa porodicom provodi vecinu vremena sa prijateljima pa i zenskim, pa mozes da kazes eto sta ce zenjen covek sa zenom da sedi i divani. Mislim, neka divani ali moze biti znak patologije ukoliko vise voli sa drugima nego sa svojom zenom. To opet nije zdravo ali nema toliko veze sa musko zenskim odnosima, nego covek ima svoj problem sto ne moze sopstvenu porodicu istrpeti pa mu treba da se odmara danima uz druge...Dakle nije do zena nego je problem u njegovom bezanju. A onda kad sagresi sa nekom zenom bude - eto sta ima muskarac da sedi s tudjim zenama. Al nije do zena nego do prioriteta. Ko u ovom ludom vremenu u kom se rinta od jutra do sutra, umesto onih par sati dnevno juri da bude s drugima konstantno i dugotrajno, ima zesci problem. 

Uopste se ne cudim sto ortodoksni jevreji ni ne sede za istim stolom sa zenama, ukoliko nisu njihove...
To mi je potpuno sizofreno stanje, vidjam ga i kod muskaraca i kod zena u neofitskom periodu ili tamo negde oko klimaksa.
 
Mnogo je lakse misliti da su zene\muskarci "neduhovni", da su musko zenska prijateljstva nemoguca, da treba da zivimo "molitveno", a pri tome ostajemo u gradovima, za racunarom, u svojoj slobodi cesto sa roditeljima ili bez ikoga nad svojom glavom.
Kad sam jednu zenu kojoj je tako sve bilo "svetovnjacki", pitala sto ne ide u manastir nije razmislila ni sekund pre izjave "ju pa ja sam dama, gradsko dete, zar ja da kopam krompir i da slusam neke starije zene bez skole".
Jok, sta joj fali? Radi, sama je, ni jedan muskarac joj nije dovoljno dobar ni pobozan, radovno je u crkvi, ustaje u cik zore da se moli, cita psaltir dnevno, sva je u "podvigu", ali podvigu koji ona sama bira po svojoj volji i ne prilagodjava se nikom, nikoga nema da joj poremeti njene sopstvene planove niti ogranici njenu slobodu... Stvarno, sto bi ona isla u manastir?
 
Ovakvi tekstovi pisani za monahe pre mnogo vekova uopste ne prilice coveku sada. Ko zeli da ide u monahe put pod noge, bez kompjutera, telefona i ostalih smicalica. 
 
Coveku koji zivi u svetu ne prilici da ide u ovakve krajnosti, to je samo zamka kako je on duhovan a drugi nisu.
 
Ko je na taj nacin duhovan, za njega je poslusanje u manastiru.
 
I onda ako jeste u manastiru, da, onda mi je sasvim logicno da se u mladosti i u periodu dok je mlad monah kloni zena jer raspiruju strasti. Pogotovo ako je sto bi o Justin rekao kaludjer, tj ako je vec imao iskustvo telesnog zivota... Isto vazi i za zene...pa tamo negde u starosti kad telo klone i strasti i prirodno se utisaju moze i da se maje sa svetom.
 
Kratos, ovakvo shvatanje zena je prilicno uobicajeno bilo tamo davno daleko 
Eto uticaja pozitivnog feminizma, zene se vise ne smatraju kao pohotne, bludne, hodajuci antihristi kojima samo seks moze da ublazi histeriju, nesto smo vise od komada namestaja i nasrtljivaca na musku pohotu koje inace ne bi bilo da nema zena jelte 

Nisam znala kakobda kopiram jednu fejs belesku, ide dole samo tekst inace je profil Nebojse Jovanovica, psihoterapeuta.
Čovek nikada ništa ne radi ako od toga nema neku korist-to je jedna od najvažnijih stvari koje sam naučio od čika Frojda, mada on to nije baš tako formulisao-ali je smisao isti. Ako želimo da razumemo ljudi onda je nužno da razumemo njihove motive. Ne postoji ponašanje bez motiva. Svako ponašanje ima motiv i usmereno je ka zadovoljavanju tog motiva. Čovek nikada ništa ne radi bez nekog motiva, a zadovoljenje tog motiva je korist koju očekuje od nekog ponašanja. Naravno, motiv može biti i nesvesan (često i jeste).  Ne postoji nerazumljivo ponašanje, postoji samo ponašanje koji nismo u stanju da razumemo. Sve što čovek čini, makar nam izgledalo najluđe, najiracionalnije…usmereno je ka zadovoljenju neke njegove potrebe. Potrebe koje čovek pokušava da zadovolji ne moraju biti razvojne, ne moraju biti zdrave, njihovo zadovoljenje ne mora biti dobro za njega…  Nesvesno zadovoljavanje neke potrebe koje stoji ispod nekog simptoma koji osoba ima Frojd je nazvao “sekundarna dobit”-nesvesna emocionalna korist. To je veoma važno da znamo.
             Čovek može da čini koješta na svoju štetu, da zbog toga što čini ima razne probleme. Rekli bismo da je njegovo ponašanje besmisleno, beskorisno…Međutim, nećemo mu pomoći da se promeni u koliko ne shvati kakvu korist ima od tog svog iracionalnog ponašanja, koji motiv zadovoljava kroz to, koja mu je “sekundarna dobit”. Najčešće sekundarne dobiti od raznoraznih neurotičnih ponašanja su privlačenje pažnje, dobijanje brige-nege, izvlačenje od odgovornosti, izbegavanje odrastanja, kačenje o druge-održavanje zavisnosti, iskajavanje nesvesne krivice…  Dakle, ako se u nečemu ponašate glupo i iracionalno, razmislite o tome kakvu vajdu imate od toga, šta dobijate time. Odgovor “ništa” je neprihvatljiv jer je to psihološki nemoguće. Ne postoji ponašanje bez motiva. Dok ne pronađete te skrivene motive “vozaćete” sami sebe. Ako i dalje ne možete da nađete motive za sopstvene gluposti-trkom na psihoterapiju da shvatite šta vas tera da se ponašate glupavo. 
 
U kontekstu teme, ne zaljubljujemobse u pogresne, nego nesvesno biramo spram svojih unutrasnjih motiva, iz raznih pogresnih uverenja.
Ukoliko se resimo toga sto nas muci i uvidimo te motive, itekako se mozemo promeniti, a samim tim i "vrstu" partnera koje biramo. Samo reci nekom -sam si kriv sam si birao je ne samo bezobzirno i gladno, neempaticno, nego i netacno, jer put do spoznaje sebe i svojih unutrasnjih pokretaca nije ni lak ni kratkotrajan, a mi ne znamo ko se koliko i kako bori na tom putu.
 

Ово је вјероватно најглупљи потез СПЦ од њеног оснивања до данас.
Ови који су се сјетили такве идеје се вјероватно труде да уђу у историју, па на било који начин.

Да ли је неко ИКАД видио Вучића да се причестио?
Да ли је тај човјек уопште крштен?
Да ли је нормално да се највиши црквени орден додијели човјеку који држи бесједе о томе да је Косовски завјет "обичан бесмислени мит"?
Да ли је нормално да се највиша црквена одликовања додијеле човјеку под којим је Србија подијељена више него икад?
Под чијом влашћу људи који су били на улицама 5. октобра се са носталгијом сјећају Милошевића?
Човјеку чији је план да се одрекне Косова?
И највећа симболика - човјеку који назив школе "Св.Сава" преименује у "Шеих бин Зајед"?

Ако му додијеле тај орден, ја ћу лагано прећи у РПЦ,
а вама братијо и сестре, на здравље и на спасење са оваквим црквеним "вођама"...

Ma jok, nisam uvredjena, prosto mislim bas tako. Nije to pijaca, ja nudim ovo ti nudis ono. 
Ne razumem sta za tebe znaci mentalno oboleo, a gore mislim da sam lepo napisala za koga je grupa. Za sve one koji zele da rade na sebi. Ovo nije grupa za ljude koji imaju klinickih problema i kojima je podrska potrebna i u vidu farmakoterapije. 
Sa Hristom to ne vidim kakve veze ima. Mi nismo duhovnici, niti se igramo sa tim. Prosto isto kao sto kad ides kod lekara ne pitas sta nudi lekar a ne nudi Hristos kad zelis da radis na sebi, da upoznajes sebe, da upoznajes svoja osecanja i brines se o njima potrazis pomoc psihoterapeuta. Sasvim je u radu verovati u Boga biti liturgijski hriscanin, pricescivati se, ispovedati se, ziveti a recimo imati ponekad osecanja koja nas preplavljuju i sa kojima ne znamo sta cemo. U redu je reci - meni, je tesko i potrebna mi je podrska a da to ne znaci da ne verujemo u Boga. Ovo je cisto ljudska stvar, nas dusevni, emotivni zivot. Iako se moze desiti da se to preliva i na duhovni plan, nekad nismo svi u prilici da budemo i emotivno akroz zreli i sigurni. Nemamo svi idealne zivotne prilike, nismo svi odrastali na isti nacin niti vaspitani tako i sasvim je u redu da to naucimo u kasnijem zivotnom dobu. 

Na prvo pitanje odgovor imas gore vec. A na drugo, odgovor je da nismo na pijaci. To ces morati da vidis s Bogom. 

Dragi prijatelji forumasi,
 
Evo mene posle nekog duzeg vremena opet.
Ovog puta imam jedan poziv za sve zainteresovane za rad na sebi.
U toku je formiranje psihoterapijske grupe u Beogradu. U pitanju je psihodrama, to je pravac grupne psihoterapije koji je osnovao Jakov Moreno. Kod nas mozda ne toliko poznat pravac ali, u svetu dosta popularniji. O Morenu i pravcu mozete dosta saznati na internetu ukoliko vas zanima. Ono sto je meni, vazno da vam kazem je sledece:
- to je grupna psihoterapija, dakle odvija se u grupi koja je tu da svakog coveka podrzi u njegovoj jedinstvenosti.
- to je akcioni pravac, a to znaci "manje price vise rada". Nije u pitanju grupa u kojoj cete doci i pricati o onome sto vas muci u krugu ljudi, kao sto vidjate na filmovima ili kako se radi po nekim grupama samopomoci.
- nema (beskrajnih) analiza, davanja saveta i pozicije terapeuta kao Boga koji sve zna i vama prosipa mudrost.
- ma kako se osecali i, kakve probleme imali vi imate ste gospodar svog zivota i vi donosite odluke. Dovoljno ste sposobni za to.
- Grupa je tu da bude vase sigurno mesto u kom mozete biti to sto jeste bez straha da ce vas odbaciti, tu je da vas podrzi i podstakne da upoznate sebe.
- Ono sto se desava na grupi tamo i ostaje. Principi iskrenosti, tajnosti, dobronamernosti su samo neki od principa koji vaze u grupi.
- Svi mi imamo kapacitet da rastemo i razvijamo se, da budemo stvaraoci, kreativni i spontani, samo nekima od nas je potrebno da se toga podsetimo.
 
Ukoliko zelite da otkivate sebe, ukoliko vam je blizak psiholoski rad, tu smo. Ukoliko imate nekih zivotnih kriza i potrebna vam je podrska, ukoliko imate problema sa vasim osecanjima poput strahova i depresija, ili prosto zelite da na sigurnom mestu u neosudjujucem okruzenju susretnete sebe i druge, grupa je tu za vas. 
 
Grupa psihodrame nije zamisljena kao radionica, nego kao grupa ljudi koji bi da rade na sebi. Stoga je neophodno vreme od barem godinu dana da taj proces dobije neku svoju formu. Grupa ima svoj tok i svoju dinamiku i ne dolazi na grupu kako ko kad zeli, prosto i zbog vas i zbog ostalih potrebno je da se odlucite da li zelite dokaziti na grupu u redovnom ritmu. Susreti se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 2h u centru Beograda. 
 
Grupu vode dva koterapeuta:
Ksenija Roganovic, dipl psiholog, psihodramski terapeut pod supervizijom sa visegodisnjim iskustvom u radu sa ljudima. Radila je u bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, trenutno u institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, u privatnim klinikama. Radila je sa zavisnicima, sa psihoticnim pacijentima, osetljivim grupama, adolescentima. 
Jelena  Marinković psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije. Takodje ima visegodianjeg iskustva u radu sa razlicitim grupama ljudi, zajedno sa Ksenijom vodila psihodramsku grupu pri centru za mentalno zdravlje, ogranak psihijatrijske bolnice dr Laza Lazarevic. 
Terapeuti imaju stalnu indirektnu superviziju mentora edukatora psihodrame ujedno i lekara psihijatra, sto znaci da je njihov rad podrzan kao i clanovi grupe za svaki eventualni problem ili konsultaciju. 
Ukoliko ste zainteresovani mozete me kontaktirati ovde ili u privatnoj poruci. Pre ukljucenja u grupu neophodno je obaviti jedan inicijalni intervju o cemu cemo se vec dogovoriti. 
Ono sto jeste strogo zabranjeno je ukoliko se prikljucite grupi koristiti forum za bilo kakvu razmenu informacija o clanovima grupe. Kao sto rekoh, sta se desava na grupi ostaje na grupi. 
Eto od mene toliko, veliki pozdrav i svako dobro! 
 
 

Ma jok, nisam uvredjena, prosto mislim bas tako. Nije to pijaca, ja nudim ovo ti nudis ono. 
Ne razumem sta za tebe znaci mentalno oboleo, a gore mislim da sam lepo napisala za koga je grupa. Za sve one koji zele da rade na sebi. Ovo nije grupa za ljude koji imaju klinickih problema i kojima je podrska potrebna i u vidu farmakoterapije. 
Sa Hristom to ne vidim kakve veze ima. Mi nismo duhovnici, niti se igramo sa tim. Prosto isto kao sto kad ides kod lekara ne pitas sta nudi lekar a ne nudi Hristos kad zelis da radis na sebi, da upoznajes sebe, da upoznajes svoja osecanja i brines se o njima potrazis pomoc psihoterapeuta. Sasvim je u radu verovati u Boga biti liturgijski hriscanin, pricescivati se, ispovedati se, ziveti a recimo imati ponekad osecanja koja nas preplavljuju i sa kojima ne znamo sta cemo. U redu je reci - meni, je tesko i potrebna mi je podrska a da to ne znaci da ne verujemo u Boga. Ovo je cisto ljudska stvar, nas dusevni, emotivni zivot. Iako se moze desiti da se to preliva i na duhovni plan, nekad nismo svi u prilici da budemo i emotivno akroz zreli i sigurni. Nemamo svi idealne zivotne prilike, nismo svi odrastali na isti nacin niti vaspitani tako i sasvim je u redu da to naucimo u kasnijem zivotnom dobu. 

Ma jok, nisam uvredjena, prosto mislim bas tako. Nije to pijaca, ja nudim ovo ti nudis ono. 
Ne razumem sta za tebe znaci mentalno oboleo, a gore mislim da sam lepo napisala za koga je grupa. Za sve one koji zele da rade na sebi. Ovo nije grupa za ljude koji imaju klinickih problema i kojima je podrska potrebna i u vidu farmakoterapije. 
Sa Hristom to ne vidim kakve veze ima. Mi nismo duhovnici, niti se igramo sa tim. Prosto isto kao sto kad ides kod lekara ne pitas sta nudi lekar a ne nudi Hristos kad zelis da radis na sebi, da upoznajes sebe, da upoznajes svoja osecanja i brines se o njima potrazis pomoc psihoterapeuta. Sasvim je u radu verovati u Boga biti liturgijski hriscanin, pricescivati se, ispovedati se, ziveti a recimo imati ponekad osecanja koja nas preplavljuju i sa kojima ne znamo sta cemo. U redu je reci - meni, je tesko i potrebna mi je podrska a da to ne znaci da ne verujemo u Boga. Ovo je cisto ljudska stvar, nas dusevni, emotivni zivot. Iako se moze desiti da se to preliva i na duhovni plan, nekad nismo svi u prilici da budemo i emotivno akroz zreli i sigurni. Nemamo svi idealne zivotne prilike, nismo svi odrastali na isti nacin niti vaspitani tako i sasvim je u redu da to naucimo u kasnijem zivotnom dobu. 

Slazem se, Dusan je sjajno resenje. Dusan, Jasna, Djuric, Ili, Vlada su zajedno, bili, pioniri psihodrame ovde i zajedno prosli krpz to davnih devedesetih jos tj krajem osamdesetih. Od tad kontinuirano rade sa ljudima, svako na svoj nacin i sa svojim ljudima. Dusan je ponovo tu, jedno vreme je samo povremeno dolazio dok je bio u Londonu, i sad ima i skolu plejbeka... 
Nije stvar toga da li, je neko, dobar, bolji najbolji, pogotovo u psihodrami, nekom legne jedan psihodramaticar, nekom drugi. Do ljudi je kako se povezu i, kako osete. Psihodrama je svet u kojem nema tacnih, i, pogresnih odgovora. Nekom prija Dusanova harizma, nekom recimo, profesorke Jasne, nekom legne dr Djuric, nekom se to promeni tokom, vremena. Svi, mi koji od njih ucimo godinama i tu smo godinama svi njih poznajemo i tu smo. 

Na prvo pitanje odgovor imas gore vec. A na drugo, odgovor je da nismo na pijaci. To ces morati da vidis s Bogom. 

Dragi prijatelji forumasi,
 
Evo mene posle nekog duzeg vremena opet.
Ovog puta imam jedan poziv za sve zainteresovane za rad na sebi.
U toku je formiranje psihoterapijske grupe u Beogradu. U pitanju je psihodrama, to je pravac grupne psihoterapije koji je osnovao Jakov Moreno. Kod nas mozda ne toliko poznat pravac ali, u svetu dosta popularniji. O Morenu i pravcu mozete dosta saznati na internetu ukoliko vas zanima. Ono sto je meni, vazno da vam kazem je sledece:
- to je grupna psihoterapija, dakle odvija se u grupi koja je tu da svakog coveka podrzi u njegovoj jedinstvenosti.
- to je akcioni pravac, a to znaci "manje price vise rada". Nije u pitanju grupa u kojoj cete doci i pricati o onome sto vas muci u krugu ljudi, kao sto vidjate na filmovima ili kako se radi po nekim grupama samopomoci.
- nema (beskrajnih) analiza, davanja saveta i pozicije terapeuta kao Boga koji sve zna i vama prosipa mudrost.
- ma kako se osecali i, kakve probleme imali vi imate ste gospodar svog zivota i vi donosite odluke. Dovoljno ste sposobni za to.
- Grupa je tu da bude vase sigurno mesto u kom mozete biti to sto jeste bez straha da ce vas odbaciti, tu je da vas podrzi i podstakne da upoznate sebe.
- Ono sto se desava na grupi tamo i ostaje. Principi iskrenosti, tajnosti, dobronamernosti su samo neki od principa koji vaze u grupi.
- Svi mi imamo kapacitet da rastemo i razvijamo se, da budemo stvaraoci, kreativni i spontani, samo nekima od nas je potrebno da se toga podsetimo.
 
Ukoliko zelite da otkivate sebe, ukoliko vam je blizak psiholoski rad, tu smo. Ukoliko imate nekih zivotnih kriza i potrebna vam je podrska, ukoliko imate problema sa vasim osecanjima poput strahova i depresija, ili prosto zelite da na sigurnom mestu u neosudjujucem okruzenju susretnete sebe i druge, grupa je tu za vas. 
 
Grupa psihodrame nije zamisljena kao radionica, nego kao grupa ljudi koji bi da rade na sebi. Stoga je neophodno vreme od barem godinu dana da taj proces dobije neku svoju formu. Grupa ima svoj tok i svoju dinamiku i ne dolazi na grupu kako ko kad zeli, prosto i zbog vas i zbog ostalih potrebno je da se odlucite da li zelite dokaziti na grupu u redovnom ritmu. Susreti se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 2h u centru Beograda. 
 
Grupu vode dva koterapeuta:
Ksenija Roganovic, dipl psiholog, psihodramski terapeut pod supervizijom sa visegodisnjim iskustvom u radu sa ljudima. Radila je u bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, trenutno u institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, u privatnim klinikama. Radila je sa zavisnicima, sa psihoticnim pacijentima, osetljivim grupama, adolescentima. 
Jelena  Marinković psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije. Takodje ima visegodianjeg iskustva u radu sa razlicitim grupama ljudi, zajedno sa Ksenijom vodila psihodramsku grupu pri centru za mentalno zdravlje, ogranak psihijatrijske bolnice dr Laza Lazarevic. 
Terapeuti imaju stalnu indirektnu superviziju mentora edukatora psihodrame ujedno i lekara psihijatra, sto znaci da je njihov rad podrzan kao i clanovi grupe za svaki eventualni problem ili konsultaciju. 
Ukoliko ste zainteresovani mozete me kontaktirati ovde ili u privatnoj poruci. Pre ukljucenja u grupu neophodno je obaviti jedan inicijalni intervju o cemu cemo se vec dogovoriti. 
Ono sto jeste strogo zabranjeno je ukoliko se prikljucite grupi koristiti forum za bilo kakvu razmenu informacija o clanovima grupe. Kao sto rekoh, sta se desava na grupi ostaje na grupi. 
Eto od mene toliko, veliki pozdrav i svako dobro! 
 
 

Dragi prijatelji forumasi,
 
Evo mene posle nekog duzeg vremena opet.
Ovog puta imam jedan poziv za sve zainteresovane za rad na sebi.
U toku je formiranje psihoterapijske grupe u Beogradu. U pitanju je psihodrama, to je pravac grupne psihoterapije koji je osnovao Jakov Moreno. Kod nas mozda ne toliko poznat pravac ali, u svetu dosta popularniji. O Morenu i pravcu mozete dosta saznati na internetu ukoliko vas zanima. Ono sto je meni, vazno da vam kazem je sledece:
- to je grupna psihoterapija, dakle odvija se u grupi koja je tu da svakog coveka podrzi u njegovoj jedinstvenosti.
- to je akcioni pravac, a to znaci "manje price vise rada". Nije u pitanju grupa u kojoj cete doci i pricati o onome sto vas muci u krugu ljudi, kao sto vidjate na filmovima ili kako se radi po nekim grupama samopomoci.
- nema (beskrajnih) analiza, davanja saveta i pozicije terapeuta kao Boga koji sve zna i vama prosipa mudrost.
- ma kako se osecali i, kakve probleme imali vi imate ste gospodar svog zivota i vi donosite odluke. Dovoljno ste sposobni za to.
- Grupa je tu da bude vase sigurno mesto u kom mozete biti to sto jeste bez straha da ce vas odbaciti, tu je da vas podrzi i podstakne da upoznate sebe.
- Ono sto se desava na grupi tamo i ostaje. Principi iskrenosti, tajnosti, dobronamernosti su samo neki od principa koji vaze u grupi.
- Svi mi imamo kapacitet da rastemo i razvijamo se, da budemo stvaraoci, kreativni i spontani, samo nekima od nas je potrebno da se toga podsetimo.
 
Ukoliko zelite da otkivate sebe, ukoliko vam je blizak psiholoski rad, tu smo. Ukoliko imate nekih zivotnih kriza i potrebna vam je podrska, ukoliko imate problema sa vasim osecanjima poput strahova i depresija, ili prosto zelite da na sigurnom mestu u neosudjujucem okruzenju susretnete sebe i druge, grupa je tu za vas. 
 
Grupa psihodrame nije zamisljena kao radionica, nego kao grupa ljudi koji bi da rade na sebi. Stoga je neophodno vreme od barem godinu dana da taj proces dobije neku svoju formu. Grupa ima svoj tok i svoju dinamiku i ne dolazi na grupu kako ko kad zeli, prosto i zbog vas i zbog ostalih potrebno je da se odlucite da li zelite dokaziti na grupu u redovnom ritmu. Susreti se odvijaju jednom nedeljno u trajanju od 2h u centru Beograda. 
 
Grupu vode dva koterapeuta:
Ksenija Roganovic, dipl psiholog, psihodramski terapeut pod supervizijom sa visegodisnjim iskustvom u radu sa ljudima. Radila je u bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, trenutno u institutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj, u privatnim klinikama. Radila je sa zavisnicima, sa psihoticnim pacijentima, osetljivim grupama, adolescentima. 
Jelena  Marinković psihoterapeut pod supervizijom, trener asertivne komunikacije. Takodje ima visegodianjeg iskustva u radu sa razlicitim grupama ljudi, zajedno sa Ksenijom vodila psihodramsku grupu pri centru za mentalno zdravlje, ogranak psihijatrijske bolnice dr Laza Lazarevic. 
Terapeuti imaju stalnu indirektnu superviziju mentora edukatora psihodrame ujedno i lekara psihijatra, sto znaci da je njihov rad podrzan kao i clanovi grupe za svaki eventualni problem ili konsultaciju. 
Ukoliko ste zainteresovani mozete me kontaktirati ovde ili u privatnoj poruci. Pre ukljucenja u grupu neophodno je obaviti jedan inicijalni intervju o cemu cemo se vec dogovoriti. 
Ono sto jeste strogo zabranjeno je ukoliko se prikljucite grupi koristiti forum za bilo kakvu razmenu informacija o clanovima grupe. Kao sto rekoh, sta se desava na grupi ostaje na grupi. 
Eto od mene toliko, veliki pozdrav i svako dobro! 
 
 

Gokuuuuuuuuuuu

Jaoj dosla sam u iskusenje da ti odgovorim ozbiljno i nadugacko, ali neka...uzivajte.
i ja glasam za plodna to je i mene oborilo s nogu (atributi plodnosti su cudo)