Васијан

Posto sam u poseti majci, prinudjen sam da slusam ili makar sa vremena na vreme cujem pink tv i nametnua mi se misao da je Slobodan Milosevic bio mala maca za Vucica danas! 

Не треба да очајавамо иако више пута грешимо
Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш, не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега, сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду, онда се покај. Он ће примити твоје покајање, као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50).
Међутим, ако не можеш да се покајеш, те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер, онај ко греши, и не каје се, али не очајава, самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Чак иако је такав човек, због својих грехова, потчињен демону, он ипак, из страха Божијег, неће послушати непријатеља, који ће покушати да га баци у очајање. Због тога он има удела у вршењу богоугодног дела. Такав човек је благодаран, трпељив, има страха Божијега, не суди, па му се неће ни судити. Све су то значајне врлине. О истоме говори и свети Јован Златоусти, када говори о аду. Он сматра да нам је ад чак од веће користи него Царство Небеско, јер се многи, из страха од ада, удостојавају Царства Небеског. Ад нас испуњава страхом, Царство нас закриљује љубављу, а у оба случаја нас спасава Христова благодат. Ако они на које су насрнула многа душевна и телесна страдања, претрпе до краја, не предају се немарности и очајању, спасиће се.
свети свештеномученик Петар Дамаскин

Дал` сте примјетили како је наш Бог ненаметљив, а колико је спреман да нам послужи?

...диван дан, диван дан, нашој Цркви рођендан, рођендан, рођендан,... Срећан и благословен празник!

Jasno je u kakvom svijetu živimo, gdje je dim cigarete prihvaćen i poželjan, a kada bi kadili tamjanom na tim mjestima gdje se puši ispali bi ludaci. Izopačili smo gledanja svoja i stavove u odnosu na one prirodne, rajske, u odnosu na ono vaspitanje iz našeg pravog doma a to je Carstvo Nebesko. Istina je da Gospod neće prestati da nas vaspita dokle god smo živi i radi to na najljepši mogući način, ne prestaje da nudi duhovno blago, ono što je duši potrebno više nego žednome voda, jer ovo je suštinska potreba... Ali mi ne znamo što nam je potrebno, ne želimo da znamo, mislimo da već dovoljno znamo o svojim potrebama. Čeznuti za Bogom u kome je sva naša potreba...a te Njegove sile sveblage i svepremudre (i svim najljepšim epitetima poznatim i nepoznatim sklone) do kojih nivoa nas preobražavaju to samo On zna...

Primjetio sam da postoje mnogi ljudi koji vrlo rado ukazuju na opasnost od činjenja ovoga ili onoga grijeha a pritom preskaču objasniti suštinu, zašto je to grijeh i u odnosu na što jeste.  Ljudi koji su privučeni tim duhom propovjedništva, zapovjesti ispunjavaju bez razuma, bez znanja o suštini dejstva grijeha tj vrline, kao hipnotisani, to su oni zombiji ili roboti, sa mog nekog stanovišta.
Starac Tadej svoje besjede koncetriše na suštini, gađe u centar, uči nas kako da živimo. Zato što i sam posjeduje karakternu crtu Gospoda Isusa Hrista,smirenost i krotost, može i da dočara. Koncetrisao se na blagosti i na karakteru kao niko od propovjednika koje sam ja slušao, možda zato što je i sam ubirao plodove blagosti, radosti u toj blagosti. Mnogo puta nam govori da molimo Gospoda da nam izmjeni karakternu osobinu, da budemo blagi, smireni krotki i da volimo Gospoda kao što Ga voli Bogomajka, sveti i blagi anđeli, pa jednostavno dopunjava kako počinjemo da ličimo na onoga koga volimo. Drugi propovjednici se koncetrišu na neke druge stvari više spoljašnje nekako hladne, a on toplotom tih, prije svega, blago izgovorenih riječi pa i riječi koje su lijepe same po sebi, grije unutrašnjost našeg bića, srca. Dok drugi promašuju srca naša...i ako ih pogađu,mi im ne otvaramo srca jer nemamo povjerenje u njih budući da sami ne posjeduju plod života u Gospodu Isusu Hristu, a to je Njegov karakter. Vjerujem da je postojalo ovakvih ljudi u istoriji, kao i da danas postoje na Zemlji ali su zasigurno jako rijetki, razlog je to što nismo sa radošću i od srca prihvatili našu vjeru i Gospoda Isusa Hrista, a daće On pa će biti više ljudi sa Njegovim karakternim osobinama, nadam se da ćemo i mi ličiti na Njega,biti njegovi cijelom suštinom svog bića.

Б е о г р а д е   с р е ћ н а    т и    с л а в а .
Исусе, Који си се вазнео, узнеси и душе наше у Царство Небеско!

Ponekad, nakon razgovora sa nekim ljudima, čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu...
...i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem.
 Pavle Vuisić

Zašto je između ostalog sasvim potrebna neprestana molitva,
pa evo zamislite situaciju, kada sretnemo neku osobu i stupimo u konverzaciju sa tom osobom i ne poželimo joj dobro, ne pomolimo se za nju...ako bi željeli i da objelodanimo tu situaciju svom sagovorniku,iskreno, to bi bilo jednostavno ovako: Ja ti ne želim dobro. Zastrašujuće zvuči čak i ne vjerujućim ljudima. A činjenica da smo  duhovno povezani sa svakom dušom u svakom trenu, da šaljemo te mislene talase svuda i prema svakome, htjeli to ne htjeli. A što šaljemo, šaljemo li nešto dobro, neku pomoć ili pak nešto što nije potrebno duši?
Oreol kod svetih je situacija da je ta osoba na određeni način shvativši kako misli zrače iz nas, odgovorno preuzela staranje o tim talasima, sveti je samo misleno odgovorna ličnost.

ZASTO SE ZA VASKRS FARBAJU JAJA?   Pronasao sam u jevrejskom leksikonu:   "beca (hebr.) = jaje,  u liturgici se termin obično odnosi na jaje koje se pojavljuje na seder stolu!  Budući da se, u vrijeme kad postoji Hram*, na Pesah prinose dvije žrtve: Korban Pesah (posebna pashalna žrtva) i Korban Hagiga (redovna praznička žrtva),  običaj je da se na seder sto stave dva pečena ili kuvana jela (na hebrejskom - šene tavšilin),  od kojih jedno (zeroa) predstavlja Korban Pesah, a drugo Korban Hagiga! Kako siromasi koji nisu u stanju da sebi priušte dva kuvana jela ne bi bili postiđeni  uobičajeno je da se kao drugo kuvano jelo koje simbolizuje - redovnu prazničku žrtvu,  stavi najjeftinije i najpristupačnije kuvano jelo: jaje!"   Преузето са: http://www.benevolencija.eu.org/component/option,com_glossary/func,display/letter,B/Itemid,61/catid,37/page,1/ (Jewish site ) * Tj. u vreme dok nije razoren.   ________________________    Tu se krije i odgorovor na pitanje - Odakle potice stari hriscanski obicaj da se pred Vaskrs (Novu Pashu) farbaju KUVANA JAJA u crvenoj boji? Uzmimo u obzir i podatak koji nam dolazi iz starog predanja da su to činile još prve hrišćanke - mironosice.   ________________________       Da li su za Pashu siromasniji Jevreji spremali kuvana jaja kao praznicno jelo  "Kurban Hagiga"?
Jesu.
Da li je taj obicaj bio sveprisutan kod Jevreja u vreme prvih hriscana: mironosica i apostola? 
Da, jer je to bilo vreme u doba dok je postojao Hram.
 
Prvi hriscani bili su iz jevrejstva i mahom siromasniji ljudi, te na slavljenickom rucku  za praznik Pashu zadržali STAROZAVETNO PASHALNO KUVANO JELO, ali sada kuvano u crvenoj boji, da bi se izrazila Novozavetna vera tj. vera u stradalog i vaskrslog Mesiju, i novozavetnu pashu - prelazak naroda Bozjeg u Obecanu zemlju kroz krv  Njegovu i Vaskrs (zato jaja kuvana u crvenoj boji), svesni da ,,Crkvu Bozju sebi stece krvlju svojom" Del.ap. 20:28.

Велика је срамота и туга да је светиња и поклоничко мјесто попут манастира Лепавина и чудотворне иконе Богородице Лепавинске остављена на старање три монаха и једног искушеника. Људи су преоптерећени. Неријетко викендом светињу посјети између 500 и 800 ходочасника. Без помоћи православних вјерника из Загреба и околних мјеста било би немогуће да братија спреми ручак за толико поклоника. Да дочека, послужи, склони... Примјера ради, трпезарија Острошког манастира има капацитет од 150 мјеста. Велика трпезарија манастира Лепавина прима и до 250 људи, док мала броји између 60 и 90 мјеста. Само у овом Часном посту викендом се трпезарије и по два пута пуне за један ручак. Животи лепавинске братије су потпуно посвећени служби ближњима - боготражитељима и утјехотражитељима. Јерођакон, отац Василије 20 од 24 сата дневно је са вјерницима. Остатак времена (покушава да) одмара. И опет су сви дочекани са осмјехом и благом ријечју. Сви су оставили јармове и понијели утјеху. Наду. Љубав. Рационално можда не још, али њихова бића, њихове груди знају да ће се вратити.
Само њих тројица и са њима молитве игумана Гаврила и Богородица.
Докле ће издржати?
Господе Исусе Христе, Сине Божији, спаси, помилуј и оздрави игумана Гаврила и дај снаге братији манастира Лепавине да достојанствено и постојано служе у мисији Теби. Амин! 

Може ли се на јућуб ставити филтер да ми у претрагама типа Дивна Љубојевић излази никада? Па, ни тада.

Ниједан од оних који су пре Христова доласка скончали, није то (савршенство) постигао без вере у Христа (Јевр. 11,40). Јер Логос (Божји) појавио се јавно у каснијим временима, али су Га и раније познали они чистога ума (Јевр.11,13.21.27; 2 Мојс.ЗЗ,1122), као што је то јасно код многих који су пре Њега стекли поштовање. (св Григорије Богослов, беседа о Макавејима)