Svetlost svetu

Здраво свима колико вас има!! ) Ја сам нова њушка    на овом форуму. Добио сам препоруке од једног мог познаника који је некада писао овде, каже да сте сјајни па сам дошао то да проверим. Дружимо се

Жута глава
јесте мала,
шишке црне,
дуг да врне,
Сањај, воли,
то не боли,
само кажем
жен се мори.

Жута глава
јесте мала,
шишке црне,
дуг да врне,
Сањај, воли,
то не боли,
само кажем
жен се мори.

Ја сам своју најбољу пријатељицу привео Христу!! Она је била толико залуђена неком својом теоријом постојања света, Бога, истине. Хтео сам да јој покажем светлост, био сам стрпљив, полако сам јој објашњавао све, док на крају нисмо завршили заједно. Е онда сам ја раскино јер нисмо могао више.... Али она је требала да се крсти.. Чујемо се повремо.. Ускоро ће се  и крстити

Ја сам у категорји Рубина. Ммм били рубин?

Жута глава
јесте мала,
шишке црне,
дуг да врне,
Сањај, воли,
то не боли,
само кажем
жен се мори.

O,svetlosti tiha sto radost javljas svetu ne pakosti tom detetu.Zero je mlad pa zelen,moze biti prevaren.Zene su zlo,bato moj,lukava to je lija sto sa zmijom prste svija.Zlo je zenu prvu savladalo i tako celim svetom ovladalo.Ako ima u te dara,radi i budi car ostvara,ne osvrci se nikad nazad,nema zene koja ce da te voli tek onako,to je prosto tako.Ako mozes,pitaj Oca Joila,kada meni verovati neces.Meni su bato moj sve te zene dosle glave,znaj i ne daj da ti srce zgrabi neko ko ce lako u kantu da ga baci.Voli,rece neko,ali koga,tog se pazi.Dok jos nije kasno gledaj,da ne moras posle i da zmuris.

Bog je umro za tebe, toliko o tome koliko "malo" vredis! Drugo, uvidjaces ko si tek u odnosu sa drugim ljudima i Bogom; hrli ka drugima, nemoj se samoocenjivati jer nijedan covek to ne moze. :*

Ниси ти учинио дан испразним и ружним , већ си дан провео у преиспитивању себе . То уопште није лоше . 
Самим тим што те мучи нека савест , а савест никада не потиче из мржње него из љубави , у теби има љубави . Зао човек , савести нема.

06. 08. 2015. године, један човек, један обичан човек, ког су сви волели, кога су сви познавали, постао је Администратор сатја Поуке.орг и, као такав, он је наставио да шири позитивне мисли овим виртуелним простором.
 
Сећамо се, а то је давно било, када је први пут дошао на Поуке.орг и, као и већина, сасвим стидљиво почео да пише своје мишљење, своје погледе на свет, своје шале и лагано осваја срца многих чланова ове, тада мале заједнице.
 
Данас, после толико година, остаје нам да се радујемо са њим, да га подржавамо и да му се, као Администратору, увлачимо у седални део тела.
На многаја љета, Администраторе РЈЛАХ!

Лото није намештен... :magarac:

Христ је живот, победитељ смрти. Жељко каже да је због напрорног живота, јада и беде некада дража смрт но живот.  Да је тако сви би у време Турака променили веру и ишли другим, "лакшим" путем... Има ту нечег другог... Мислим да одговор не лежи у рационалном одговру већу у осећајима и промислим душе. Није то ни инат, ни гордост, то је осећај да ће све бити у реду...
Како што каже Десанка Максимовић
 
"Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа."

много добар текст....
 
 
 
Архимандрит Јустин Поповић
 
"Срб је Христов, радује се смрти" - то је лозинка наше мученичке историје. Лозинка откликтана христочежњивим ђаконом Авакумом а увек ношена у срцу народном.
Шта значи она ? Значи ово: Србин се радује смртијер је Христов, а Христос је победио смрт и праведницима осигурао бесмртност и живот вечни.Живот људски има смисла и постаје радост за човека, ако човек живи и умире ради Христове Правде, ако живи и умире за Крст Часни и слободу златну. Христов човек радује се смрти, јер осећа да је смрт прелазак у бесмртност и вечност.
Ђакон Авакум је символ и образац нашег народног човека и страдалца за Небеску Правду, за Крст Часни и слободу златну. Авакумовска философија живота и смрти је наша народна философија.
Авакумовски оптимизам је наш народни оптимизам. вера у бесмртност човекова бића увек је жива и силна, нарочито када на њу нагрну муке за Христа и Правду Његову. Кроза све уздахе и муке из наше народне душе бруји авакумовска химна оптимизма: "Срб је Христов - радује се смрти".
Бесмртан је авакумовски национализам: народ има непролазну вредност само као носилац и бранилац Христове Истине и Правде, Христове Бесмртности и Вечности, Христовог Небеског Царства и Његових вечних вредности.
Авакумовски хероизам је беспримеран по заносу и неустрашивости: бесмртан самјер сам Христов, зато с радошћу жртвујем тело своје за Небеску Истину и Правду, за Христово и народно добро .
Авакумовско српство мерило је истинског, величанственог и узвишеног српства: Србин је Србин тиме што је Христов,јер као такав осећа да је бесмртан и вечан и у овом и у оном свету.
У чему је сила српске душе? У тој авакумовско-светосавској вери човекова бића и народне душе...
Данас се Европа више но икад претворила у фабрику смрти. Зато је данас потребнија него икад - вера у бесмртност и живот вечни. А то значи Васкрсли Христос и Његово Еванђеље....

Добрица Ерић
ПРКОСНА ПЕСМА
Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
(1993)

На Газиместану
Милан Ракић
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.

НАШИ ДАНИ
Владислав Петковић Дис
(1880-1917)
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова.
Остала нам још прашина на хартији,
К’о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
1910.

Узео сам да по први пут читам књигу "Колиба"... Људи моји, ако сам се због нече поштено исплакао то је због овог односа Бога и Мекензија.. Значи ово је предобро!!!

Сви могу да пишу овде. Нисам ја него ко гледа само своју палу грешност, али сам мислио да ако истакнем само оне добре ствари заборавићу да поменем оно због чега сам на првом месту овде... Сад кад прочитах целу тему, као да је отворила нека девојчица од тринаест година а не неко ко је мушко и има 21. брука..

Нема потребе за овликим извињавањем :good2:  Волим вас све и ако вас не знам.. Ја могу да будем љут само на себе.. Не знам шта да напишем...   Потребно ми је мало свега.. Да се неко извиче на мене, да ме слуша, да се смејемо.. ахахахха Боже колико ово звучи ретардираноо..

Ево о чему се заправо ради.. Овде нико не зна ко сам ни шта сам.. Зато је та слобод у писању, што вама личи на глупости.. По природи сам јако повучена особа, потребно ми је за промену да избацим неке глупости из себе и ако су за вас оне ситне и једноставне за мене некад буду ужасавајуће... Ја немам жељу да неког на нешто навучем, да испаднем духовит или да се доказујем, колико ће ово глупо да звучи, ја бих волео да нађем своје место под сунцем.. Имам 21. годину не знам ни ко сам ни шта сам.. Који је мој пут.. Нестрпљив сам па бих све сада.. Знам теме је глупа, то сам схватио одмах после неколико написаних постова и шта сад... :cmizdrenje: 7896634  Праштајте мало сам confused1

Данас сам разочарао пар форумаша јер исповести нису неке!

Вечерас сам се правио надмен јер сам желео да покажем једној госпођи из главног града, како ми са села нисмо глупи. Нисам могао да се исконтролишем и будем то што јесам, ућуткао сам је за сва времена.. Сад се кајем.

Ако би могли да се са мог профила уклоне ови амини.. Тј да не видим колико имам. Носи ме идеја да пишем постове који ће бити што више лајковани, само због лајкова а не због личног става.

Данас сам дозволио да ме очај обузме. Олењио сам се баш, па за неуспехе кривим друге, џангризав сам и љут.

Мало сам очијукао по темам и видео ово са дневницима. Заиста дивна ствар. Мени ништа друго не пада на памет него да овде пишем све оно лоше што сам данас згрешио а требало је другачије. Позивам и вас који би да се мало олакшају па пискарају. Уједно ово је моја прва тема на овом форуму