Marko Dragičević

Zato što je ona Majka Božija, I zato što molitve imaju najveću djelatnost pred Božijim prestolom. Na Sv. Liturgiji se najviše molimo Bogu i njega obožavamo a Mariji i svecima se molimo kao svojoj duhovnoj braći jer oni su pred Božijim prestolom

Katolici ne poštuju Mariju na pravi način, oni prave kipove i obožavaju je više nego Isusa. Protestanti su odbacili Sv. Predanje i zato ima hiljade protestantskih sekti 

Ja imam samo 13 godina

Ispravka: Otac te nije napravio, Bog te je napravio. Roditelji su samo prenjeli život a Bog je taj koji ga daje

Ok, Hvala vam na savjetima

Ok, ali jako bi volio da imam prijateljsku raspravu sa nekim muslimanom 

Hvala na informacijama, Bog vas blagoslovio i neka vam pokaže pravi put, mnogo vam Hvala

Hvala na informacijama, Bog vas blagoslovio i neka vam pokaže pravi put, mnogo vam Hvala

Hvala

Ok, Hvala vam na savjetima

Katolici ne poštuju Mariju na pravi način, oni prave kipove i obožavaju je više nego Isusa. Protestanti su odbacili Sv. Predanje i zato ima hiljade protestantskih sekti 

Ispravka: Otac te nije napravio, Bog te je napravio. Roditelji su samo prenjeli život a Bog je taj koji ga daje

Ok, Hvala vam na savjetima

Ja imam samo 13 godina

Ja imam samo 13 godina

Ja imam samo 13 godina

Prizivanje duhova je okultizam, a Sv. Pismo (Biblija) zabranjuje okultizam.

Hvala ti za informaciju, nisam znao da trebam naglasiti "Alah po islamu".

Postoji mnogo dolaza da je Isus Bog, navešću neke iz Biblije- "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa što je postalo nije postalo bez nje"(Jovan1:1-3). Ta Riječ je Gospod Isus Hristos. Evo još nekoliko citata; "Ja i Otac jedno smo"(Jovan10:30); "Reče mu Filip: Gospode pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. Reče mu Isus toliko vremena Sam s vama i još me nisi upoznao Filipe(Jovan14:8-9) Ovo su samo neki citati koji potvrdjuju Isusa za Boga. Ako neko misli da Isus nije Bog vara se.

Postoji mnogo dolaza da je Isus Bog, navešću neke iz Biblije- "U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i ništa što je postalo nije postalo bez nje"(Jovan1:1-3). Ta Riječ je Gospod Isus Hristos. Evo još nekoliko citata; "Ja i Otac jedno smo"(Jovan10:30); "Reče mu Filip: Gospode pokaži nam Oca, i nama je dovoljno. Reče mu Isus toliko vremena Sam s vama i još me nisi upoznao Filipe(Jovan14:8-9) Ovo su samo neki citati koji potvrdjuju Isusa za Boga. Ako neko misli da Isus nije Bog vara se.

Mohamed nije Božiji prorok jer mnoga njegova predvidjanja nisu istinita, evo primjera iz Korana"Shvatate li vi kakva je ova noć? Uistinu, kroz sto godina posle ove noći neće ostati na zemlji ni jednog živog stvora" (Buhari 116). Prošlo je hiljadu i po godina od te noći a na zemlji se normalno živi

Ni jedan Božiji andjeo se nikada ne bi usudio da napadne proroka. To je bio demon!

Опет ћемо википедијом отварити тему:
Ислам (арап. إسلام) је монотеистичка аврамска религија која потиче од учења исламског пророка Мухамеда из 7. века. Заснива се на вери у једног Бога (арапски: Алах), изабраност Мухамеда за божијег посланика, предодређеност људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, судњи дан и васкрсење мртвих. Постулати ислама објављени су у Курану, светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења које је од Бога, а преко анђела Гаврила (арап: мелека Џибрила), у пустињској пећини примио Мухамед.
Судњи дан
За више информација погледајте Кијамет
Муслимани верују у долазак судњег дана, када ће људи одговарати за учињена дјела, била добра или лоша.
Предодређење
За више информација погледајте Кадер
У Исламу, веровање у предодређеност (кадер) подразумева да је свезнајући Бог (Алах) одредио све што ће се десити. Он је створио створења према своме праисконском знању и мудрости. Њему је све познато и то је записано у „Левхимахфузу“. Алах је хтео да створења постоје и он их је створио и ништа се не дешава нити постоји без његове воље и стварања.

Пракса и дужности
По исламском учењу човек је религиозно биће, јер не постоји ни један човек на свету а да у нешто не верује. То се испољава укупним животом верника, а на посебан начин религиозном праксом, односно богоштовним делима.
Пет стубова ислама
За више информација погледајте Пет стубова ислама
Vernici tokom molitve, džamija u Damasku
У Исламу је пет богоштовних дужности, пет стубова ислама. Практичне дужности муслимана су:
    * Сведочење (арап: шехадет): "Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк";
    * Молитва (арап: намаз) пет пута дневно, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне).
    * Пост (арап: саум), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца Рамазана који траје 30 или 29 дана. Рамазан и рамазански пост се завршавају Бајрамом, великим муслиманским празником.
    * Милостиња (арап: зекат); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2,5% за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих.
    * Ходочашће (арап: хаџџ) у Меку, бар једанпут у животу, за онога ко је у стању;
Закон
За више информација погледајте Шеријат
Хаџилук у Меки укључујући и кружење седам пута око Кабе.
Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство. Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих. Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву. Четири опште прихваћена извора исламског закона су:
    * Куран (света књига)
    * Суна (обичаји пророкови)
    * Иџма (сагласност заједнице) и
    * Кијас (закључивање по аналогији).
Шиитско судство се у неку руку разликује, јер њихова хадиска традиција не признаје последња два извора него уместо њих прихвата иџтихад (слободно расуђивање) које преносе имами. Постоји пет класичних верско-правних школа, од којих су четири сунитске (ханефити, маликити, шаифити и ханбалити) а само једна шиитска (џаферити).
Џихад
За више информација погледајте Џихад
Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере. Џихад је сваки труд у име Бога, тј. на Божијем путу. Џихада има четири врсте:
    * Џихад оружјем за одбрану вере, части, живота и иметка.
    * Џихад против грешника руком и саветом у смислу хадиса: "ко од вас види нешто што не ваља, нека га сузбије руком, а ако не могне руком онда језиком".
    * Џихад против шејтана (сотоне), одупирањем човека његовом завођењу.
    * Џихад са самим собом ради устрајности на чињењу добрих дела и клоњењу од забрањених.[10]
Историја
За више информација видети Историја ислама и Праведни калифи
Ислам се развија у 7. веку у полуномадском политеистичком друштву Арабијског полуострва. Полигамија је код предисламских Арапа означавала моћ и престиж. У исламу је, пак, имала циљ да збрине удовице палих бораца.
Каравани из Меке и Медине саобраћају са Сиријом и Палестином, које су онда биле унутар хришћанског Византијског царства. На североистоку је било заратуштријско Персијско царство, на југу несторијански Јемен, а на западу, с оне стране Црвеног мора, монофизитска Етиопија. Дијалог са хришћанима у градовима као што су били Дамаск и Багдад, који су гледали на ислам као на јерес (и називали га хагаризам или исмаелизам), постављао је нова питања пред муслиманске теологе. Јован Дамаскин описао је расправу о пореклу зла: хришћани су је ставили уз слободну вољу како би сачували Божју правду; муслимани су порекло добра и зла извели из Бога, како би сачували његову свемоћ.[11]