Kur'an-islamska sveta knjiga: pitanja i diskusija

[shalom777]

Za muslimane, Kur'an(al quran,arap.- recitovanje) je sveta knjiga, objavljena od Boga,Stvoritelja.(arap. Allah).

Bog se,po islamu, ljudima objavljivao od samog čina stvaranja čovijeka i svijeta- preko svojih poslanika. Tako,npr prvi poslanik bio je Adem(hebr. Adam), a, poslednji, Arapin, Muhamed.

Neki od mnogobrojnih islamskih poslanika( kojih je bilo,ukupno, 120 000), ljudima su donosili određene knjige, koje je objavljivao Bog. Tako,na primjer, poslanik Musa(Mojsije) donio je knjigu Tevrat(Tora), Isa(Isus) Indžil, Davud(car David)- Zebur(Psalme), a poslednja Božija objava je, Kur'an, koji je objavljen poslaniku Muhammedu.

Po nauku islama, Muhamed je poslednji poslanik, a Kur'an je poslednja objava čovječanstvu, i svi su dužni da joj se pokoravaju i da je slijede.

Po brojnim predanjima(hadisima),ali i po samom Kur'anu, poslednja Božija objava ''spuštena je ljudima''(kako muslimani često govore), u noći Kadr, 27. večeri arapskog mejseca Ramazana.

Za noć Kadr, kur'anski pisac kaže da je ''vrijednija od hiljadu mjeseci'', jer je tada ljdima došla končna Uputa, ''knjiga u koju nema sumnje.''(sura Krava)

Muslimani vjeurju da je Kur'an Božiji diktat- svaka riječ,svako slovo, je napisano direktno od strane Boga, i nije podložno ni kakvoj promijeni, što daje Kur'anu posebnu svetost, autoritet i primat nad svim, prijeđašnjim objavama.(Tevrat, Zebur, Indžil)

...

Danas, međutim, postoje značajne zamjerke i osporavanja od stane nemuslimana na pomenutu kur'ansku nepogriješivost i autoritet. Otvaraju se izuzetno ozbiljna pitanja, na koja muslimani moraju da odgovore, kako bi opravdali svoju vjeru u kur'anski tekst, i, samim tim, pripadnost islamu.

Na ovom topiku, upravo možemo razgovarati o Kur'anu: njegovoj formi, sadržini, unutrašnjoj strukturi, te pomenutim,brojnim pitanjima koja su predmet vjekovnih diskusija i rasprava.

Pozdrav

[shalom777]

Da probijem led: :smiley: moje pitanje je: kada je Kur'an deifinitivno sakupljen kao jedna knjiga? Jer,kako znamo, Allah je Muhamedu objavljivao ajete 22 i po godine, koje su njegovi ashabi(učenici,prijatelji) pamtili,i,poneki,zapisivali.

Koja je bila metoda skupljanja pomenutih ajeta? Da li postoji original, prvi Kur'an i gdje se nalazi? Da li je postojalo više verzija Kur'ana tokom prva 2 vijeka islama?

Hvala.

Pozdrav

[Тавита]

قرآن 

Sastavljen je iz 114 (imenovanih) sura, od kojih 113 počinju sa: "U ime Boga milostivog..." (bi-smi llāhi r-rahmâni r-rahīm; بسم الله الرحمن الرحيم).

Pored sune, Kuran je glavni izvor islamskog zakona, šerijata.

[Тавита]

Najstariji Kur'an nalazi se u uzbekistanskom glavnom gradu Taškentu. Tačnije nalazi se u biblioteci Mui Mubarek medrese u starom dijelu Taškenta poznatijem kao Hast - Imam.

potice iy sedmog vijeka i napisan je u Medini...

vjeruje se da je napisan rukom treceg Halif Osmana,e sada njemu se pripisuje i  sastavljanje Kur"ana u jednu knjigu...

on je i ubijen dok je citao Kur"an..pa se na ovom najstarijem primjerku nalaze mrlje za koje se kaze da su njegova krv

[Тавита]

evo nesto o Osmanu...

"Osman ibn Affan vodi porijeklo od Umejje, jednog od najčasnijih kurejševićkih plemena, koje je nosilo zastavu u ratovima i imalo neka vjerska zaduženja oko Kabe. Bio je jedan od rijetkih pismenih ljudi tog doba. Ostao je zapamćen kao 3. halifa i kao pisar, koji je zapisivao Objavu dok je silazila Poslaniku s.a.v.s.. Imao je dva nadimka: Ebu-Abdullah i Ebu-Amr. 

Osman  prije islama

Osman ibn Affan je rođen u bogatoj trgovačkoj kući. Bio je lijepog ahlaka, pravedan iskren i pouzdan. Nije volio oružje. Izbjegavao je svaku svađu, prezirao nasilje. Nastojao je mirno riješiti probleme. Bio je veoma stidljiv.

Živio je čisto i uredno, za razliku od većine Mekanskih mladića toga doba. Nije pio alkohol, niti je bludničio. O sebi je znao govoriti: "Allaha mi, nisam počinio blud, ni u džahilijetu ni u islamu." Održavao je rodbinske veze i pomagao je svoju rodbinu. Iako je rođen u blagostanju i bogatstvu, ipak je bio darežljiv.

Život u islamu

Osman r.a. je primio islam još u vrijeme kada je na svijetu manje od 40-tak muslimana. Još u vrijeme džahilijeta, želio se oženiti Rukajjom, kćerkom Poslanika s.a.v.s., no ona se udala za Utbu ibn Ebu-Leheba. Kako je islam rastao, tako su Kurejšije pokušavale na svaki mogući način spriječiti to širenje. Tako je Ebu-Leheb, Poslanikov amidža, koji je već ranije bio oženio svoja dva sina sa Poslanikovim kćerkama, riješio da ih razvede kako bi na taj način Muhammeda a.s. pozabavio ličnim problemima. No, Poslanik se veoma obradovao time što su mu se kćerke razvele od mnogobožaca. Nešto kasnije, Osman r.a. se oženio Rukajjom. Nakon što se pojačao pritisak Kurejšija na muslimane, Osman i njegova žena Rukajja čine hidžru u Abesiniju, i tamo provode neko vrijeme. Tamo su dobili sina kojemu dadoše ime Abdullah. Kasnije, kada je bila dogovorena hidžra u Medinu, Osman i njegova žena su bili prvi koji su je izvršili.

Osman r.a. nije učestvovao u bitki na Bedru jer mu je žena Rukajja bila bolesna, pa je ostao uz nju. Nakon sretnog završetka bitke Rukajja umire. On nije želio da prekida rodbinske veze sa Poslanikom a.s., te zatraži ruku njegove druge kćerke Ummu Kulsum. Vjenčanje je bilo u rebiul-evvelu 3. godine po Hidžri, a dogovoren je isti mehr kao i za Rukajju. No, nije prošlo mnogo, a Osmanu r.a. je umro sin Abdullah u svojoj 6. godini i nedugo nakon toga, 9. godine po Hidžri umrla je i Ummu Kulsum, sa kojom nije imao djece. Kada je druga Resulullahova kćerka preselila na Ahiret, on je rekao Osmanu: "Kada bih imao i treću kćerku dao bih je za tebe." Zbog činjenice da je bio oženjen sa dvije Poslanikove kćerke, Osman r.a. dobio je nadimak "Zun-nurejn", što znači vlasnik dvije svjetlosti.

Za vrijeme života, obradovan je viješću da je zaslužio mjesto u Džennetu. Nije se pročuo smjelošću ni slavom u ratu. Bio je u bitkama na Hendeku, Hudejbijji, Hajberu, učestvovao je u osvajanju Meke, Hunajnu, Taifu i Bici na Tebuku i na Uhudu, za koju se priča da je pobjegao. No, kako nije bio pretjerano hrabar, on je činio sve da novčano pomogne muslimansku vojsku. Tako je jednom prilikom donirao 300 deva sa cjelokupnom opremom i hiljadu dinara, pa je Poslanik a.s. na to rekao: "Šta god Osman od danas uradi, neće mu naškoditi"

Treći halifa

Nakon smrti Omera r.a, okupilo se vijeće kako bi izabrali novoga halifu. Bilo je predloženo šest ashaba, da bi nakon rasprave trojica odustala, a ostali su: Osman ibn Affan, Alija ibn Ebu-Talib i Abdurrahman ibn Avf. Abdurrahman ibn Avf je tada rekao: "Ja ću preuzeti na sebe izbor, i odredit ću onoga ko je preči od vas dvojice", pa je ispitivao stanovništvo u nadi da će volja naroda odlučiti. Međutim, kada ni jednom od njih dvojice narod ne ukaza povjerenje, on se odluči da okupi vjernike u džamiji, te sa minbera zatraži od kandidata da se zakunu Allahovom Knjigom i sunnetom Njegovog Poslanika a.s. da će raditi kao Ebu-Bekr i Omer ibn el-Hattab. Alija ibn Ebu-Talib odgovori da se ne može zakleti, ali da će uložiti sve od sebe, a Osman izreče zakletvu, te tako postade treći halifa.

Za vrijeme Osmanovog hilafeta nastavljena su osvajanja na istoku. Osvojena je Armenija i Azerbejdžan, a stanovnici Taberistana i Gruzije su se dobrovoljno predali. Period hilafeta Osmana r.a. je period kada su muslimani bili najjači, i kada su živjeli u najvećem blagostanju. To vrijeme je zapamćeno po sljedećem:

    * Kovan je novac koji je dopro u sve krajeve hilafeta.

    * Formirana je mornarica koja je izvojevala mnoge pobjede.

    * Medina je postala prijestolnica

    * Kur'an je sastavljen u jednu zbirku po pravilima koja važe i danas.

Izmjenjivao je namjesnike na visokim položajima i na njihova mjesta postavljao svoje rođake, pa je to izazvalo nezadovoljstvo muslimana. Nagomilani gnjev prerastao je u pobunu. Prvo se pobunio narod Kufe, zatim Basre, a u Egiptu se pripremala pobuna i zavjera o ubistvu halife. Iako je bio svjestan teškoće u kojoj se našao halifa nije htio preći u Šam gdje bi mu bila pružena zaštita, nego je govorio: "Allah mi je dovoljan, a divan je On zaštitnik"

Preseljenje (smrt)

Pobuna je prerasla u opsadu Osmanove r.a. kuće. Okupili su se stanovnici Egipta, Kufe i Basre, a bilo je i nekolicina muhadžira i ensarija koji su se kasnije razišli zbog obavljanja Hadždža. U petak 8. zul-hidžeta 35.HG pobunjenici su preskočili zidove kuće i sukobili se sa stražarima. U kuću su upali: Muhamed ibn Ebu-Bekr, Kenane ibn Bišr ibn Itab, Sevdan ibn Hamran i Amr ibn el-Hamk. Zatekli su Osmana r.a. kako čita Kur'an. Kenane je željeznim štapom udario halifu, oborivši ga na stranu, a Amr ibn el-Hamk mu je sjeo na prsa i devet puta ga udario nožem. Halifa je umro sa riječima: "Neka je slavljen uzvišeni Allah"

[Тавита]

Allah kaze:

"I kao Kur'an, sve dio po dio ga objavljujemo da bi ga ti ljudima malo pomalo kazivao, i prema potrebi ga objavljujemo" (El-Isra, 106)

Kur'anske sure i ajeti, nesumnjivo, nisu objavljeni onim redom kako danas stoje u  Kur'anu , prvo sura "El-Fatiha" pa "El-Bekare" pa "Ali'Imran" pa "En-Nisa" itd. To pored istorijskih izvora potvrdjuje i sam sadrzaj kur'anskih ajeta. Neke sure i ajeti svojim sadrzajem odgovaraju pocetnom periodu objave a nalaze se na kraju Kur'ana kao sura "El-'Alek" i "En-Nun", a neke pak odgovaraju vremenu poslije Hidzre i kasnom periodu Poslanikove misije a nalaze se na pocetku Kur'ana kao sure "El-Bekare", "Ali'Imran", "En-Nisa", "El-Enfal" i "Et-Tewbe".

E sa,razlicitost sadrzaja sura i ajeta i njihova potpuna povezanost sa dogadjajima koji su se desili tokom vremena pozivanja obavezuju nas da tvrdimo da je Kur'an objavljivan 23 godine u periodu Poslanikove misije.

Ajeti koji pozivaju mušrike da prihvate islam i odbace idole odgovaraju mekanskom periodu, prije Poslanikovog preseljenja u Medinu, kada je on i bio pogodjen idolopoklonstvom. Ajeti koji pozivaju na borbu i izrazavaju propise, objavljeni su u Medim kad se islam poceo širiti, kada je Medina predstavljala vrhovnu islamsku vlast.

Na osnovu prethodne analize kur'anski ajeti i sure se dijele prema lokalitetu i vremenu objave i prema njenim povodima i uvjetima.

1) Neke mekanske sure i ajeti, a i neke medinske, ako su objavljene prije Poslanikove hidzre smatraju se mekanskim. Tu je najveci dio sura i posebno kratke sure. One sure koje su objavljene poslije Poslanikove hidzre nazivaju se medinskim pa ako su objavljene i van Medine, pa cak ako su objavljivane i u Mekki.

2) Neke sure i ajeta su objavljeni na putovanju a neke u mjestu boravka. Pored toga, Objava se dijeli na onu koja je došla nocu i ona koja je došla danju,na to obavezno treba da se obrati paznja, na onu koja je objavljena u ratu i ona koja je objavljena u miru, na onu koja je objavljena na Zemlji i onu koja je objavljena u nebeskim sferama, na onu koja je objavljena medu ljudima i onu koja je objavljena u stanju osame.

3) Objava nekih sura je ponovljena kao npr. sura "El-Fatiha" koja je objavljena i u Mekki i u Medini. I neki ajeti su objavljeni više puta kao ajet

"Pa, koju blagodat Gospodara svoga poricete"

koji je u suri "Er-Rahman" ponovljen trideset puta.

Isti je slucaj i sa ajetom

"To je zaista pouka, i vecina njih nisu bili vjernici, a Gospodar tvoj je, doista, Silan i Milostiv"

koji je u suri "Eš-Šu'ara" - Pjesnici, ponovljen osam puta.

Neki ajeti su ponovljeni u više razlicitih sura kao ajet:

"Oni govore: Kada ce vec jednom ta prijetnja, ako istinu govorite",

koji je ponovljen u šest razlicitih sura.

Pored toga u Kur'anu nalazimo recenice koje su cjeloviti ajeti na jednom mjestu, a na drugom mjestu nalazimo samo njihove dijelove kao kod ajeta:

Allah je - nema boga osim Njega - Zivi i Vjecni",

koji se nalazi kao cjelina na pocetku sure "Ali'Imran", a u suri "El-Bekare" dio je "ajeta o Prijestolju".

Bez obzira na sve kazano najveci broj ajeta objavljen je samo jedanput. Razlog ovom odstupanju je potreba jaceg objašnjenja, upozorenja i skretanja paznje.

Slicna ovim odstupanjima su i odstupanja izmedju dugih i kratkih sura i ajeta. Uz suru "El-Kewser", najkracu u Kur'anu, ima i ona "El-Bekare" koja je najduza, kao i ajet koji je najkraci uz 280 (ne znam da li je tacan broj) ajet o dugu u suri "El-Bekare" koji je najduzi u Kur'anu.

Sva ova odstupanja imaju sasvim odredjen smisao. On se mozda najbolje otkriva u dva energicna ajeta, u 20 i 21 ajetu sure "pokriveni". Prvi ajet je samo jedna recenica, a drugi ima više od petnaest recenica.

Jedan od vidova razlika koje pronalazimo pri usporedbi sura i ajeta jeste svakako razlika u jezgrovitosti, kratkoci i opširnosti u izrazu medju pojedinim ajetima što se jasno vidi kod poredjenja sura "El-Fadzr" i "El-Lajl" sa surama "El-Bekare" i "El-Maide". Vecina mekanskih sura su jezgrovite i kratke dok su medinske opširne i duge.

Na osnovu ovakvih razmatranja utvrdjeno je da je prva Objava koju je dobio Muhammed a.s. bila sura "El-'Alek" ili prvih pet ajeta ove sure, a posljednja sljedece rijeci Uzvišenog Allaha:

"I bojte se Dana kad cete se svi Allahu vratiti, kad ce se svakome ono što je zasluzio isplatiti, nikome krivo ucinjeno nece biti". (El-Bekare, 281)

- Povodi objave

Vec smo kazali da je mnogo sura i ajeta vezano za dogadjaje i zbivanja iz vremena Poslanikove misije kao sure "El-Bekare", "El-Hašr" i "El-'Adijat" [42], ili su objavljene kao nuzni propisi i islamski zakoni kakav je slucaj sa surama "En-Nisa", "El-Enfal", "Et-Talak" i drugim [43].

Ovi razlozi koji su uvjetovali objavu sura ili ajeta nazivaju se "povodi ili uvjeti objave". Njihovo poznavanje uveliko pomaze razumijevanju ajeta i njihovih unutarnjih znacenja i tajni. Muhadisi (prenosioci i sakupljaci Poslanikovih izreka) iz generacije Poslanikovih drugova i sljedbenika zainteresirali su se za hadise koji govore o povodima objave i prenijeli veliki broj ovih hadisa.

Kod sunnija ima jako mnogo hadisa koji govore o povodima objave, mozda nekoliko hiljada, a kod šiija ih je malo, ne više od nekoliko stotina. Kod svih hadisa ove vrste primjetno je da nemaju potpun sened, lanac prenosilaca, i da nisu pouzdani i vjerodostojni. Oni su nepotpuno tradirani i u analizi pobudjuju sumnju u vjerodostojnost iz sljedecih razloga:

Prvo: Kontekst velikog broja ovih hadisa upucuje da pripovjedaci povode ne prenose usmenim putem, neposrednim preuzimanjem i prenošenjem, nego prenose neka kazivanja o tome, zatim ajete dovode u vezu s tim dogadjajem i to kategoricki povezuju. Povod objave koga spominju je, u stvari, rezultat njihovog slobodnog rasudjivanja i zakljucivanja, a nikako njihovo osobno vidjenje i sigurno osjvedocenje.

Potpora ovome što tvrdimo su brojne protivurjecnosti u ovim hadisima. Za jedan ajet se navodi nekoliko hadisa o povodima njegove objave koji su medjusobno prrotivurjecni i medju kojima se nikako ne moze postici saglasnost Za neke ajete cak jedna osoba, kao Ibn Abbas npr., navodi više povoda objave koji se medjusobno ne mogu usaglasiti.

Pojavljivanje ovih protivurjecnih i slabih hadisa moze se razumjeti na jedan od dva nacina: ili su oni plod slobodnog rasudjivanja i nisu neposredno usmenim putem preneseni, pa je svaki muhadis pokušavao napraviti vezu izmedju ajeta i njegovog povoda objave ne imajuci cinjenice u stvarnosti, ili su svi ovi hadisi, ili veci dio, ubaceni, apokrifni i nemaju veze sa stvarnošcu.

Pojavom ovih mogucnosti pada i sama svrha razmatranja povoda objave. Na osnovu prilozenog nemoguce je uspostaviti potpunu sigurnost cak ni za hadise ciji je sened (lanac prenosilaca) valjan, jer valjanost seneda, istina, iskljucuje laz i slabost prenosilaca, ali mogucnost krivotvorenja i specificnog odnosa prema hadisu sama po sebi ostaje.

Drugo: istorijski je utvrdjeno da je u doba hilafeta bilo zabranjeno pisanje hadisa i sve što je bilo zapisano na plocama i listovima, a bilo je hadis, spaljeno je. Ova zabrana je trajala do kraja prvog stoljeca Hidzre, ili otprilike 90 godina.

Zabrana je otvorila mogucnost prenošenju hadisa po smislu. Postojala je opasnost izmjene hadisa svaki put kad je jedan prenosilac pricao drugom tako da hadisi u prenošenju izgube svoj oblik. Ovo je sasvim jasno onome ko je proucavao prenošenje hadisa razlicitim putevima. Mozda covjek prisustvuje kazivanju dva hadisa u jednoj prici i u nekom detalju ne moze da ih sastavi. Širenje prenošenja hadisa po smislu, na sumnjiv nacin, jedan je od faktora koji je prouzrokovao umanjivanje vrijednosti hadisima o povodima objave.

- Redoslijed objavljivanja sura

Nema nikakve sumnje da kur'anske sure i ajeti u Kur'anu nisu ustanovljeni onim redom kako su objavljivani Poslaniku a.s.. Stara ulema islama, a posebno oni od sunnija, utvrdjivali su redosljed sura i ajeta onim redom kako su oni prvotno objavljeni. Jedan od stavova na kome se temelji ovaj redosljed jeste hadis koga prenosi Ibn Abbas,

Sura "El-Fatiha" je objavljena u Mekki i zapisana u Mekki zatim je Allah dodao ono što je htio. Prvo što je objavljeno od Kur'ana bilo je:

1) Al-Alaq - Ugrušak

2) Kalem - Pero

3) Muzzemmil - Umotani

4) El-Muddesir - Pokriveni

5) El-Laheb - Plamen

6) Et-Takvir - Prestanak sjaja

7) El-A'la - Svevišnji

8) El-Lajl - Noc

9) El-Fedzr - Zora

10) Ed-Duha - Jutro

11) El-Inširah - Širokogrudnost

12) El-'Asr - Vrijeme

13) El-Adijat - Oni koji jure

14) El-Kevser - Mnogo dobro

15) Et-Tekasur - Nadmetanje

16) El-Ma'un - Davanje u naruc

17) El-Kafirun - Nevjernici

18) El-Fil - Slon

19) El-Felek - Svitanje

20) En-Nas - Ljudi

21) El-Ihlas - Iskrenost

22) En-Nedzm - Zvijezda

23) Abese - Namrštio se

24) El-Kadr - Noc Qadr

25) Eš-Šams - Sunce

26) El-Buradz - Sazvjezdja

27) Et-Tin - Smokva

28) El-Kurejš - Kurejšije

29) El-Kari'a - Smak svijeta

30) El-Kijame - Smak svijeta

31) El-Humeze - Klevetnik

32) El-Murselat - Poslani

33) Qaf - Qaf

34) El-Beled - Grad

35) Et-Tarik - Danica

36) El-Kamer - Mjesec

37) Sad - Sad

38) El-'Araf - Bedemi

39) El-Dzinn - Dzini

40) Ya-sin - Jasin

41) El-Furkan - Furkan

42) El-Fatir - Stvoritelj

43) Merjem - Merjema

44) Ta-ha - Ta-ha

45) El-Vakia - Dogadjaj

46) Eš-Šu'ara' - Pjesnici

47) En-Neml - Mravi

48) El-Kasas - Kazivanje

49) El-Isra' - Nocno putovanje

50) Yunus - Junus

51) Hud - Hud

52) Yusuf - Jusuf

53) El-Hidzr - Hidzr

54) El-An'am - Stoka

55) Es-Saffat - Redovi

56) Lukman - Lukman

57) Sebe' - Saba

58) Ed-Dehr - Vrijeme

59) El-Mu'min - Vjernik

60) Es-Sedzde - Padanje nicice

61) Eš-Šura - Dogovaranje

62) Ez-Zuhruf - Ukras

63) Ed-Duhan - Dim

64) El-Dzasije - Oni koji klece

65) El-Ahkaf - Ahkaf

66) Ez-Zarijat - Oni koji pušu

67) El-Gašije - Teška nevolja

68) El-Kehf - Pecina

69) En-Nahl - Pcela

70) Nuh - Nuh

71) Ibrahim - Ibrahim

72) El-Enbija' - Vjerovjesnici

73) El-Mu'minun - Vjernici

74) El-Dzasije - Teška nevolja

75) Et-Tur - Gora

76) El-Mulk - Vlast

77) El-Hakka - Cas neizbjezni

78) El-Me'aridz - Stepeni

79) En-Nebe' - Vijest

80) En-Nazi'at - Oni koji cupaju

81) El-Infitar - Rascjepljenje

82) El-Inšikak - Cijepanje

83) Er-Rum - Bizantinci

84) El-'Ankebut - Pauk

85) El-Mutaffifun - Oni koji pri mjerenju zakidaju

Prema Ibn Abbasu ovaj dio Kur'ana je objavljen u Mekki a ono što slijedi u Medini.

86) El-Bekare - Krava

87) El-Enfal - Plijen

88) Ali 'Imran - Imranova porodica

89) El-Ahzab - Saveznici

90) El-Mumtehane - Provjerena

91) En-Nisa' - Zene

92) Ez-Zilzal - Zemljotres

93) El-Hadid - Gvozdje

94) Muhammed - Muhamed

95) Er-Ra'd - Grom

96) Er-Rahman - Milostivi

97) El-Insan - Covjek

98) Et-Talaq - Razvod braka

99) EI-Bejjine - Dokaz jasni

100) El-Hašr - Progonstvo

101) En-Nasr - Pomoc

102) En-Nur - Svjetlost

103) El-Hadz - Hadz

104) El-Munafikun - Licemjeri

105) El-Mudzadele - Rasprava

106) El-Hudzurat - Sobe

107) Et-Tahrim - Zabrana

108) El-Dzumu'a - Petak

109) Et-Tegabun - Samoobmana

110) Es-Saff - Bojni red

111) El-Feth - Pobjeda

112) El-Maide - Trpeza

113) Et-Tevbe - Pokajanje"

Preneseni hadis od Ibn Abbasa odredjuje broj sura u Kur'anu na 113 i medju njima ne spominje suru "El-Fatiha". U drugom hadisu koga prenosi El-Bejheki" [46] od 'Ikrime tvrdi se da Kur'an ima 111 sura, a medju njima nisu spomenute sure "El-Fatiha", "El-'Araf' i "Eš-Šura". On prenosi i drugi hadis od Ibn Abbasa u kojem se tvrdi da Kur'an ima 114 sura s tim što postoje dvije predaje

Izlaganje o sakupljanju Casnoga Kur'ana nuzno je iznijeti u dva dijela:

a) Kur'an prije Poslanikove smrti

Kur'an je objavljivan ajet po ajet i sure po sure. Pošto se koristio cudesnom cistotom jezika i nadmocnim stilom širio se zapanjujucom brzinom. Arapi su bili zaljubljenici cistote jezika i stilistike, padali su u zanos pred Kur'anom i dolazili iz dalekih krajeva da slušaju neke ajete sa usana Bozijeg poslanika a.s.

Velikaši Mekke i uglednici iz plemena Kurejš obozavali su idole i bili najzešci neprijatelji misije islama. Vrlo zestoko su pokušavali udaljiti ljude od Poslanika i ne dati im priliku da slušaju Kur'an tvrdeci da je on magija kojom su opcinjeni. Uz sve ovo, ipak su sa strahom u mrklim nocima dolazili blizu kuce Poslanika i slušali ajeta koje je Muhamed a.s. ucio.

Muslimani su vrlo marljivo memorirali i cuvali Kur'an jer im je Poslanik naredio da ga uce zajedno , a oni su vjerovali da je Kur'an Bozanski Govor. Kur'an je prvi temelj njihovog vjerskog ucenja i naredjeno im je da u namazu uce suru Al-Fatiha i druge potrebne dijelove Kur'ana.

Nakon sto je Poslanik preselio u Medinu i organizirao zivot muslimana naredio je zajednici svojih sljedbenika da posebnu paznju posvete Kur'anu i njegovom poucavanju. Poslanik ga je izucavao i obznanjivao vjerske propise i ono što mu je objavom stiglo. Svakodnevno se zapisivalo ono stoje stizalo dok Kur'an nije bio pohranjen. Oni koji su se bavili tim poslom ispricavali su se zbog izostanka na ratnom polju o cemu i Kur'an govori

S obzirom na to da su Poslanikovi drugovi muhadziri bili nepismeni, nisu znali ni citati ni pisati, Poslanik je iskoristio Zidove zarobljenike i svakom od njih naredio da nauce pismu nekoliko njegovih drugova. Na taj nacin se oko Poslanika našla grupa onih koji su znali citati i pisati.

Jedna grupa medju njima je radila na ucenju i memoriranju Kur'ana i zapisivanju njegovih sura i ajeta. To su oni koji su kasnije bili poznati kao (hafizi) ucaci, recitatori. Od njih je u bici kod Bi'r Mau'na poginulo cetrdeset ili sedamdeset osoba

Sve što je bilo u cijelosti objavljeno ili postepeno dolazilo zapisivano je na plocama, plecnim kostima brava i palminoj kori, i pamceno je.

Ono što nije podlozno nikakvoj sumnji i što se ne moze opovrgnutii, jeste svakako to da je najveci broj kur'anskih sura kruzio i bio raširen medju ashabima, Poslanikovim drugovima, prije Poslanikove smrti. Pojavila su se mnoga imena sura u mnoštvu hadisa prenesenih i kod šiija i kod sunija. Ti hadisi opisuju nacin Poslanikove dostave islamskog poziva, nacin obavljanja namaza i nacin kako je Poslanik ucio, recitirao Kur'an. Tako u hadisima nalazimo posebna imena za skupine sura koja su se koristila prije Poslanikove smrti kao što su druge sure, sure od stotinu ajeta, medjusobno slicne sure po duljini i kratke sure.

dada Kur 'an poslije Poslanikove smrti

Nakon Poslanikove smrti, halifa Alija , Bog bio zadovoljan njime, koji je prema Poslanikovoj naredbi poucavao ljude Kur'anu u svojoj kuci  poceo je sakupljati Kur'an u Mushaf (knjiznu zbirku) prema redoslijedu kako je on objavljivan. Nije prošlo ni šest mjeseci od Poslanikove smrti a imam Alija as je završio sakupljanje Kur'ana u cijelosti i dao ga na korištenje ljudima.

Godinu dana nakon Poslanikove smrti  izbio je rat na Jemami u kome je poginulo sedamdeset ucaca pa je tadašnji hilafet razmišljao da sakupi sure i ajeta u jednu knjigu bojeci se izbijanja drugog rata, nestanka ucaca i odlaska Kur'ana sa njihovom smrcu.

Hilafet je naredio da se svi ucaci, Poslanikovi drugovi, okupe pod rukovodstvom Zejd bin Sabita i sakupe Kur'an sa ploca, palmove kore i plecnih kostiju koje su bile cuvane u Poslanikovoj kuci i kod drugih ashaba. Kada je sakupljenje bilo završeno prepisali su nekoliko primjeraka i razaslali ih po islamskim pokrajinama.

Nakon izvjesnog vremena treci halifa Osman  uocio je da Kur'anu prijeti iskrivljavanje i mijenjanje iz nehata prilikom prepisivanja pa je naredio petorici ashaba, medju njima je bio i Zejd bin Sabit, da uzmu Hafsin Mushaf, koji je bio prvi primjerak Ebu Bekra, i prema njemu prepisuju. Takodjer je naredio da se svi primjerci Kur'ana iz muslimanskih gradova vrate u Medinu i budu spaljeni.

Napisano je pet primjeraka Kur'ana.(Osman o kojem sam govorila iznad). Jedan primjerak je ostavljen u Medini, jedan je poslat u Mekku, jedan u Šam, jedan u Kufu i jedan u Basri. Tvrdi se da je osim ovih pet primjeraka po jedan poslat u Jemen i Bahrejn. Ovaj prvi primjerak je poznat pod imenom "Mushaf vodic" i svi kasniji primjerci Kur'ana prepisivani su na osnovu njega.

Izmedju ovih primjeraka i Mushafa koji je zapisan po naredbi prvog halife ne postoje razlike izuzev u jednoj stvari, a to je: u Mushafu prvog halife sura Et-Tewbe nalazila se izmedju sura "sure od stotinu ajeta", a sura "El-Enfai" nalazila se izmedju "medjusobno slicnih sura". U "Mushafu vodicu" sure "El-Enfal i "Et-Tewbe" smještene su na jednom mjestu izmedju sura El-A'raf i "Junus".

[иље]

Захваљујем се Тавити што је изнела хронолошки редослед сура.

Овај редослед је од кључне важности за разумевање Курана. 

У Курану постоји правило укидања (повлачења, поништења) старих правила и њихова замена новим.  Ради се о томе што је објава Курана трајала дуги низ година, тако да се дешавало да се за једну исту ствар пропис мења.  Добар пример за то је употреба алкохола.  На почетку објаве Курана конзумирање алкохола није било забрањено.  Било је забрањено обављати молитву у пијаном стању.  Но, каснијим сурама алкохол је потпуно забрањен.  (Муслимани ту појаву у Курану објашњавају постепеним увођењем закона...)

Правило које регулише ту појаву је да каснији прописи замењују пређашње, тако да ако се у Курану за једну те исту ствар нађу два правила - на снази је оно које се налази у сури која је касније донесена.

Невоља је у томе што редослед сура у Курану не одговара ономе по ком су оне објављиване.  Стога је неопходно знати хронолошки редослед сура да би се знало које правило је на снази, а које је укинуто.

Иако се тачан редослед сура не може са свом сигурношћу утврдити (изгледа да се ни муслимански учењаци по том питању не слажу сасвим) ипак се суре са сигурношћу могу поделити у два дела: на оне које су донесене у Меки и на оне донесене у медини.  Притом, све суре донесене у Меки претходе свим сурама донесеним у Медини.

У том смислу је претходна Тавитина порука драгоцена.

Ова појава (различитих прописа за једну те исту ствар) је извор великих неспоразума када јој се не приступи са дужном пажњом.  Треба рећи и то да муслимани недовољно образовани у својој вери понекад износе као аргумент (у разговорима са немуслиманима) укинуте куранске одредбе.  Ваља ово имати на уму.

Поздрав!

[иље]

Интересантна расправа се водила на једној другој теми (види https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,1877.45.html и даље) у вези куранског стиха:

(9.30) Jevreji govore: "Uzejr je -Allahov sin", a Hrišćani kažu: "Mesih je -Allahov sin".  To su riječi njihove, iz usta njihovih, oponašaju riječi nevjernika prijašnjih, - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?

Neo је прво одговорио:

Spomenuti ajet se odnosi na jevrejsku sektu, (ili bolje reći sekticu), koja je bila nastajena u Arabiji, u vrijeme kada je zemljom hodao posljednji Božiji poslanik. To nije generalizovanje svih jevreja.

Čak sumnjam da u raznolikoj jevrejskoj zajednici DANAS uopće i postoji sekta ili čak manja grupa njih, koji vjeruju ovako nešto. Danas, jevreji uglavnom, ili skoro stoprocentno, predtavljaju monoteiste..

To je bilo vjerovanje nekog jevrejskog plemena koje je u vrijeme Muhammeda saws bilo nastanjeno u Arabiji.

На додатне примједбе Neo је појаснио:

Kontekst je bio sljedeci: Grupa jevreja i grupa kršćana su vodili raspravu. Kršćani su rekli da je Isus Božiji sin. Jevreji su tražili dokaz za tu tvrdnju. Kršćani su rekli da je dokaz to sto je Isus a.s. umro i oživio, dakle nije običan čovjek. Jevreji su tada rekli da je i Uzeir a.s. umro, bio mrtav 100 godina i oživio dakle po istoj logici i Uzeir je Božiji sin. Onda je Bog objavio Poslaniku a.s.:

"Jevreji govore: “Uzejr je – Božiji sin”, a kršćani kažu: “Mesih je – Božiji sin”. To su riječi njihove, iz usta njihovih, oponašaju riječi nevjernika prijašnjih, - ubio ih Bog! Kuda se odmeću? "

Dakle ajet je objavljen povodom konkretne rasprave između dvije konkretne grupe kršćana odnosno jevreja. U ajetu u orginalu je koristen glagol "qalet" što znači "rekli su", "govorili su".

Kako ste vi zaključili da Bog kaze da oni "vjeruju", ako pise "govore"?!

Затим се повела расправа шта у том контексту значи реч "говоре" па је Neo још додатно

појаснио да:

...Bilo je, nazovimo ga, sijelo i dvije skupine su raspravljale, jedni su REKLI da je Isus a.s. Boziji sin a drugi su REKLI da je po istoj logici Uzejr a.s. Boziji sin. Oni (ti jevreji) nisu rekli to zato sto su/nisu vjerovali u to, vec da ukazu na truhlost logike krscana. Vi stalno ponavljate glagol "vjerovati" ali njega nema u ajetu. Nije bitno da li TI krscani vjeruju u Isusa kao Bozijeg sina, ajet se ne odnosi na vjerovanje, vec na njihove konkretne RIJECI koje su oni IZGOVORILI prilikom rasprave, također, nije bitno da li jevreji vjeruju ili ne ,da je Uzejr Boziji sin-ajet se odnosi na ono sto su TI jevreji, koji s raspravljali, rekli. Dakle ajet se odnosi na konkretan događaj i konkretne rijeci dvije grupe ljudi.

--------------------------------------------

Сумирајмо Neo-ве речи:

Једна сићушна давно изумрла јеврејска сектица је тврдила да је Uzejr Аллахов син.  Тачније, није то ни тврдила него су то рекли на једном сијелу у расправи са кршћанима како би показали трухлост кршћанске логике у васкрсење Исусово.

И поводом те расправе је објављен поменути ајет.

Питање за Саладина (и остале муслимане): да ли је ово општеприхваћено муслиманско гледиште (с обзиром да га је и Recruit подржао), или је ово тумачење Neo измислио?

Поздрав!

[Eniz]

uvažena gospodo sugovornici i zastupnici, hriščanstva, savljam vam se na raspolaganje da pitate o postavljenoj temi , sti md aja zadržavam pravo da na svako pitanje postavim vama pitanje.Hvala unaprijed.Želja mi je unaprijediti međureligijski dijalog i pomoći boljem shvatanju islama onih koji nisu muslimani.

[Solomon Kane]

Када си дошао на форум обећао сам да ћу дати,првенствено теби а и свима осталима које интересује,у знак добродошлице,један мали поклон...изволи(те)!  :smiley:

multilanguage QuranViewer2 - portable

[Guest свештеник Иван]

uvažena gospodo sugovornici i zastupnici, hriščanstva, savljam vam se na raspolaganje da pitate o postavljenoj temi , sti md aja zadržavam pravo da na svako pitanje postavim vama pitanje.Hvala unaprijed.Želja mi je unaprijediti međureligijski dijalog i pomoći boljem shvatanju islama onih koji nisu muslimani.

Како се постављају многа питања у овом међурелигијском разговору, који ће, ако да Бог да буде без вређања, не би било лоше да позовоеш још неког пријатеља муслимана.

У сваком случају, да је срећа да смо одувек овако говорили о Богу.

[Eniz]

ja se zahvaljujem ljudima koji su poput vas i poput gospodina Ljubiše, koji uprkos našim različitostima, ne vide razlog za nepostojanje dijaloga među ljudima, komšijama a često i članovima iste obitelji koji su pripadnici različitih konfesija.Hvala

[Eniz]

Hvala Solomonu na poklonu a evo i vama klapklap

[pokajnik83]

Želja mi je unaprijediti međureligijski dijalog...

klapklap

[Eniz]

za svečenika Ivana.mislim da bi trebali o temama koje su nam zajedničke a ne koje nas čine različitim.Ovo zbog toga što očigledno neke vrijeđa. Mislim da bi možda trebali recimo napraviti jenu novu temu a to je vrijednost lijepog ponašanja u islamu i hriščanstvu.Izgleda moj gospodine, da ovdje neki nažalost nerazumiju šta znači teološko stav po nekom pitanju.Vi kako hočete ovo je samo prijedlog!