Мис Мун

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Evo juce rekoh da ce sve biti dobro, i jeste. Jutros su me zvali da me obaveste da sam dobila vizu, i sad mogu da odem i da radim u Nemackoj.   

@@Мис Мун, Pogledaj ovu temu, rasprava je bila o sličnom pitanju, da li su New Age učenja u skladu sa pravoslavljem.  https://www.pouke.org/forum/topic/24623-new-age-meditacija-mi%C5%A1ljenja-i-iskustva/

Дуго времена сам се бавио јогом и медитацијом, те психичком магијом... Хвала Богу што нисам одмакао много далеко. Могао сам да сам хтео, онај Славински чије сам књиге читао давао је све до детаља, и постепено до великих "висина".
 
Вежбе дисања су ми биле омиљене. Њима сам се малтене дрогирао. Ишао сам до крајњих граница, готово до 20:4-20:4 секунде. Волео сам и матрање речи, посебно оно ОООоооооМММммммм.
 
Престао сам озбиљније са тим када сам кренуо да практикујем мало више вежбе. Та "кобна" се звала "дисање кроз кости". Током те вежбе буквално сам се укочио толико да нисам могао да мрднем прстом. Молио сам се Богу да се извучем и не останем непокретан. Лежао сам тако паралисан дуже време док се полако нисам вратио у нормалу.
 
Често сам и након тога осећао неки неописиви страх док сам се бавио јогом и медитацијом. Нешто ми је говорило да ту нису чиста посла, а било је и много горих ствари.... Елем, да не давим много, прва православна књига до које сам у животу дошао, и која ми је променила живот("Покајање пут у живот вечни", Лазар Витанијски) отворила ми је очи и душу. У њој сам први пут уопште наишао на мишљење да јога и медитација имају везе са демонским светом. Знао сам раније да је Црква против враџбина, али за јогу нисам знао.
 
Моја препорука је да се тиме не бави нико. Опасност по психу, душу, па и демонску присутност(нека се смеје ко хоће, знам да је тако) је велика. Имамо толико здравих вежби поред јоге да је слободно можемо заобићи.

Пранајама и није тако лоша вежба. Ја то не могу да чиним јербо имам хроничну упалу синуса па после вежби пране глава ме откида.
Тако да нисам способан за хиндуизам.
 
Једно је физички бити смирен друго је хришћанско смирење.
То нису исте ствари.
 
За физичко смирење је довољно да човек свако јутро седне пола сата пред празан зид, да се потруди да не мисли ништа као пред спавање и да сугестијом опушта сваки мишић на телу. После 7 дана биће опуштен ко стондиран.
 
За хришћанско смирење је потребан двиг, подвиг, кретање, акција, напор, нервоза, напетост, јер хришћанско смирење подразумева победу ЕГА  држањем хришћанских заповести кроз мучан свакодневни живот.

Rekoše mi odmah na početku da toga ima i u hrišćanstvu.Nisam dovoljno stručna. :-/

Zanima me mišljenje ljudi koji imaju iskustva sa ezoterijom.Neko je proučavao,pokušao nešto da primjeni?Vjernik sam i vrlo sam skeptična prema svemu što je van hrišćanstva.Prijateljica,isto tako vjernik(pravoslavka)je počela da čita meni sumnjivu literaturu(Antony de Mello,Don Miguel Ruiz,Lazarev itd)pored toga čita Oshoa,spominje nekakve andjeoske brojeve,ide na yogu i isuviše je "srećna",i nekako previše sebična u toj svojoj sreći,što dosad nije bio slučaj,bila je saosjećajna.Ne znam šta da mislim o svemu tome pa molim hladne glave da kažu nešto,možda sam samo skeptik.

zaljubljenost je stanje, ljubav je odluka,  kad zaljubljenost prođe tek onda vidimo da li ima ili nema ljubavi.
Brak je zajedničko sazrevanje, velika odgovornost, brak je učenje u dvoje gde se moraju praviti kompromisi, gde jedna strana upotpunjuje drugu. gde se oba partnera trude da budu "jedno" na korist onog drugog a u slavu Hrista ( pošto nisi vernik vinstone zanemari ovo u slavu Hrista poklon )
”Brak je kao duboki bunar, pun bistre pijaće vode. Možeš da spuštaš u njega vedro I vadiš vodu celog života i nikad ga nećeš isprazniti. Uvek ceš vaditi bistru i svežu vodu.”
Odeljak koji se nalazi u Efescima je posebno dubok kada se radi o uspešnom Biblijskom braku. "Žene da se pokoravaju svojim muževim kao Gospodu, jer muž je ženina glava kao što je i Hristos glava Crkve, on kao Spasitelj svoga tela " (Efescima 5:22-23). "Muževi, volite svoje žene − kao što je i Hristos zavoleo crkvu i samog sebe predao za nju" (Efescima 5:25). "Tako su i muževi dužni da vole svoje žene kao svoja telesa. Ko voli svoju ženu− samog sebe voli. Jer niko nikada nije omrznuo svoje telo, nego ga hrani i greje −kao i Hristos Crkvu" (Efescima 5:28-29). "Zato će čovek ostaviti oca i majku i prionuće uz ženu svoju, i biće dvoje jedno telo" (Efescima 5:31).

Naletoh jutros na ovaj stih, nekako mi je "ko poručen" za ovu temu:
Псал. 25:12
Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере.
Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Има још нешто: шта год да одлучиш - биће добро, чак и кад ти се чини да си погрешила - схватиш после неког времена сврху тога што ти се дешавало. Углавном је реч о одрастању/узрастању. И тако се лагано стално пењеш. Нема ту великих раскрсница, то је само споља.

Ах, та вечна дилема.  Да је нема били би спокојни!
Савет? Живети дан по дан, без великих планирања. Па шта буде биће. Од размишљања може глава да пукне, веровала или не.
 
П.С. Мени и најмањи планови пропадају, но да је мира и здравља; друго Њему на вољу.
Џабе ми да се штрецам.

U vjeri sam i razumijem na šta misliš ali neke odluke čovjek mora donijeti sam (uz Njegovu pomoć naravno), jer On nam je podario slobodnu volju zbog nečeg.

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Slazem se da ne treba mnogo razmisljati, um je prevrtljiv. Neke odluke se ne mogu doneti racionalno. Udahnes duboko, umiris um, i otvoris se za on emocionalno u sebi. Osluskujes emocije i onaj unutrasnji glas koji N I K A D ne gresi. 
 
" Covek samo srcem dobro vidi, sustina se ocima ne moze sagledati"  ( Mali princ)

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Ja hiljadu puta merim i na kraju se toliko umorim da nemam snage ni volje da presečem
Sad, šalu na stranu, ono što mogu da kažem za sebe je da ja živim ovo što si ti opisala... Dal nam ta glava pravi toliko problema, ne znam, i meni dođe da mogu da je odšrafim, al ne ide tako... Evo, da podelim - veliki deo života, i dok nisam bio u veri, ja sam svu suštinu radosti i ispunjenosti video u drugima. Samim tim, trudio sam se da što bolje udovoljim ljudima oko sebe, učinim ih srećnim u nadi da će njihova radost, makar na kratko biti i moja. Samo, čini mi se da nisam to sproveo kako treba.
Evo me, tu gde jesam, drugog ne mogu da krivim osim mene (mada povremeno poželim) i dođe mi na um juče: "E, burazeru, što ne može da ti bude važno ovde i sada?" Zašto gubimo lepotu života zbog stvari koje će proći? Ne znam da li veruješ u Boga, ali podeliću misao jednog svetitelja, kada je imao iskušenja, rekao je: "Gle, stojim pred Bogom, i dobro mi je."
Imaš svakog razloga da se brineš. Imam i ja. Često se pitam i ko sam, zašto sam, odakle dolazim i kuda idem. Ali, nema razloga da nam ta briga pokvari ono što imamo (naravno ako imamo), a to je živi odnos sa čovekom i (za onoga ko veruje) kroz njega sa Bogom, što ja, na žalost, često dozvoljavam.
 
Što se zastoja tiče, ne znam, sa tim se i ja borim, valjda "um mora da siđe u srce, da bi delali ko jedno". "Možda nije svaki put koji izaberemo pravi, možda je prosto put koji smo izabrali." Sad, treba biti jak i stati iza svog izbora, a ne svaljivati krivicu.
PS: evo i jedna pesmica koju volim da slušam kad se osetim ovako. A ti primeni

Ne razmišljati mnogo, moliti se bez konkretnih namera, opustiti se

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

A gdje je ljubav?Univerzalna hrišćanska ljubav.Nedostatak ljubavi rađa zlo.U nedostatku ljubavi ja izabrah brak i porodicu. Btw ja sam nova ovdje,pozdrav svima! :-)

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Da li ste ikad osjećali da ste na raskrsnici života i ne znate kud da se uputite?Odjednom ne znate šta želite od života,ne znate šta vam je cilj,najveće želje vam se nisu ostvarile (ili jesu ali vas to nije ispunilo)?Kako se izboriti sa "zastojem u glavi"?Kako izabrati pravi put a ne osvrtati se svaki čas i ne pitati se da li ste dobro izabrali?

Ja sam nekako planirala da se ne udajem i budem sama i nezavisna kad sam bila mlada.
 
Onda sam imala par razočaravajućih vezica u tinejdžerskim danima. Na prilično neprijatnom kraju jedne od njih sam nekako počela da verujem i počela da se molim, ne znam ni sama tačno za šta - i onda sam sa 18 godina upoznala svog sadašnjeg muža. 
 
Naravoučenije: ne znaš kako će ti život izgledati ali se molitva uvek isplati!