kopitar

Kada proučavamo Bibliju većina nas uzima u razmatranje samo ono šta Biblija kaže ne osvrćuči se na to šta kaže naše telo I naš život .
Jer Bog je Život, I to ne makar koji život, nego naš život I život nas kao zajednice, jer kroz život Bog takođe razgovara sa nama.
A naš um I telo su takođe po Obrazu Božijem stvoreni tako da mi možemo posmatrajući procese u svom umu, i kako se oni odražavaju na telo, i na naš duh, da mnogo toga naučimo I o samome Bogu po čijem smo obrazu stvoreni.
Pavle Kaže da smo mi udi Hristovog tela, I pošto onda nije postojala svest o ćelijama mi danas možemo da shvatimo da smo mi ćelije Hristovog tela.
To nisu mogli da razumu mislioci ranijih vremena dok se nisu ćelije otkrile tako da njihova razmišljanja o duši I razumevanju Božanskog bića nisu mogla da budu potpuna.
Ali danas kada je nauka otkrila ćelije I mnoge druge stzvari o funkcionisanju tela mi možemo daleko dublje da razumemo te duhovne stvari jer znamo da smo po obrazu Božijem stvoreni.
Danas mi vidimo da ćelije imaju receptore za razne materije koje su im potrebne pa kad kod pušača nema nikotina u krvi ćelije signaliziraju da nema nikotina našem intelekt jer je intelekt servis tela u našem umu.
 
Tada naš intelekt mora da nas nagovori da zapalimo jednu I u našem umu se pojavljuje misao začinjena željom da se zapali cigara I mi poslušamo svoj intelekt I zapalimo.
Kolektivna svest svih naših ćelija je naša duša, I ona se preko misli koje stvara naš intelekt očituje u našem umu, Ili bi bolje bilo reći u nama kao umu.
Dakle su ćelije onaj materijalni deo naše duše koji se kroz misli pojavljuje I kao deo našega uma, duhovna stvar. Tako duša je spoj materijalnog I duhovnog.
Kada umre telo ostaje samo duhovni deo duše u nama kao umu.
Jer mi nismo telo već Um koji živi u telu. Jeri Bog je Um, Logos preedeno znači, Reč, Um, Smisao I još neka značenja sva vezana za um.
 
Tako je Hristos zapravo Um koji je došao u telu a kroz njega smo mi kao njegova braća umovi koji žive u telu.
 
I pošto smo mi ćelije Hristovog tela, čitaj Hristovog uma, to kolektivna svest svih nas na planeti predstavlja Hristovu dušu. Božiju dušu, jer vidimo da I Bog ima dušu kao kolektivnu svest svih njegovih ćelija.
I kako mi kao um svojom voljom možemo da utičemo koje ćemo želje duše ispuniti tako I Bog svojom voljom može uticati na svoju dušu I na ono šta će se u njoj dešavati.
 
A stvori Bog čoveka od praha zemaljskog I udahnu mi duh životni I posta čovek duša živa.
 
Duh je sila Božija I on je pokretač materijalnog, U ovom materijalnom svetu se ne može ništa desiti a da to Duh Božiji ne pokrene, Tako svi hemijski procesi koji se obavljaju u ćelijama su pod kontrolom duha,
U ćeliji se desi oko dve milijarde dodira u sekundi između DNK I RNK, I sve to mora da ima neki redosled, o svemu tome vodi računa duh Božiji.
Da bi zapalili cigaru mi kao um samo treba da izrazimo volju a duh posle odrađuje sve ostalo, sve procese u ćelijama da bi mi podigli ruku I zapalili cigaru.
Duh je deo Božije sile u nama koji kreira naš život kroz ono šta se dešava u nama kao umu,usklađujući to sa zakonima života koje je postavio Bog Otac. A jedna od presudnih stvari koja je za Duh Božiji zapovest je naša volja, volja nas kao uma.
I pošto smo mi kao Hristova duša, u jako lošem stanju, ogrezli u materjalna zadovoljstva, to Gospod namerava da napravi čistku tako da će svoju pažnju početi da posvećuje samo onim mislima koje su spremne za život u zajednici, one koje su spremne da se žrtvuju za druge, da praštaju, da su milostive. Jer mi se kao Njegova duša u Njegovom umu manifestujemo kao misli I on više ne želi da posvećuje pažnju mislima koje donose gnev, bes, ljutnju, strahove, jad….On želi misli pune ljubavi, milosti, zahvalnosti, bezbrižnosti….
U vreme velike nevolje koje nam sledi preživeće samo oni koji budu umeli da žive za zajednicu, da im sve bude zajedničko. Jer bez morala nema zajedničkog života.
Tako posle smrti tela Duh se vraća Bogu a ako je suditi šta je Hristos rekao za Lazara kad je umro, A rekao je da Lazar nije umro nego spava, to mi kao duša koja večno postoji u Božijem umu, u svetu snova čekamo poslednji sud.
A svet snova je samo još jedan svet stvoren u Božijoj mašti za njegove ćelije samo što u njemu važe druga pravila jer nismo opterećeni telom.

To mi liči na nekakvu protestansku iskrivljenu teoriju....Pismo jasno kaže da se spašavamo po vjeri i to je tako.
Kao što je i subota dan odmora jer tako kaže Pismo i mi ne možemo reći da nije tako...to su neke početne postavke ako želimo razgovarati i nekoj temi , uvjek se kreće od onog što piše.

Dobro da ima i normalnih....

Нисте га разумели. Хтео је да каже да су момци из обезбеђења буздовани а не да су спортисти икада дочекивани са Бајом Малим Книнџом. 

Pa o tome nije bilo riječi ali dobro slažem se sa tobom kao što bi se složili i sa ova dva vrhunska teologa.

Nije tačno da dela nisu potrebna za spasenje,  Dela su proizvod vere i ako neko nema dela onda je njegova vera lažna,  Jer ko ima veru u Hrista a ne čini ono šta je Hristos govorio da treba činiti, postavlja se pitanje pa u šta onda taj neko veruje. U neko drugo jevanđelje koje nije od Hrista koji je jasno rekao šta trebamo činiti. Da se na šamar okrene i drugi obraz, da se blagosiljaju oni koji na kunu, da nahranimo i neprijatelje svoje, da ih napojimo..... Dakle ko nema sve to, taj  i nema veru u ono šta je Hristos govorio. Zavarava sebe da veruje, Pa i đavoli veruju i drhću al ne čine dobro. uzalud tako veruju na prazno. 
A dela se ne uračunavaju u spasenje jer su dela od Boga, Duh Božiji gleda naše misli i našu volju pa kad vidi da imamo volju da iz vere učinimo neko dobro on to sprovede u delo. Duh pokreće telo, a mi smo um koji samo izrazi volju, Duh vidi da smo izrazili volju i pošto je nama data slobodna volja to duh to sptovodi u delo pokrećući telo na akciju.Tako da je delo od Boga kao posledica volje nas kao umova, zato se delo ne uračunava u pravdu nego vera, jer poverovali smo Hristu i rešili da tvorimo dobro onako kako je rekao. Zato se vera uzima u pravdu jer je ona od nas kao duhovnih bića kao Umova, a dela se ne uzimaju u pravdu jer su od Boga.
Ali su ljudi pogrešno razumeli da se dela ne uzimaju u pravdu pa su protumačili da dela nisu potrebna.
A Pavle lepo kaže da je vera bez dela mrtva.

Zanimljiva ti je ta satisfakcija  potapljanje ustaša...

I Mikec kojeg iz nekog razloga nisi spomenuo , osiguranje ga nije pustilo na proslavu jer ga ne poznaju pa naravno što bi ga znali pa nije on Baja mali kninđža

Jedno pitanje za teologa:
Da li ako kažemo Bog Ljubav vrijedi i obrnuto, Ljubav je Bog?

U Efesu je katolička crkva, A u Jerusalimu pravoslavna. Bila sam na moru u Efesu. Nisam našla nikog ozbiljnog da idemo na izlet u tu crkvu. U Jerusalimu sam bila. Ima crkva i kao "grob". Mesto odakle se vaznela... Toliko znam. 

Ja pročitao kopitari služili u .....

Ja pročitao kopitari služili u .....

Ja pročitao kopitari služili u .....

Nemam loše mišljenje o tebi. Znamo se dugo sa foruma i dobar si mi lik. Ja joj dajem savet, zato što očigledno da niko drugi neće ili nema. Što je tragedija. Ali eto. MOra da očvsne malo. Ne može se biti Hrišćnin poslednjih vremena sa ovim malim propustima. Od malih stvari se počinje, a onda zlo dođe  podriva kroz te male grehe, pravi sve veće i veće... To je moj savet, zato što je dete i nema pojma o životu. Prvo zbog toga što ne znada naočare vrede 500 evra a ne 250 din. Kinezi nisu oftalmolozi. To su osnovne stvari koje čovek treba da zna, a ona ni to ne zna. Prosto treba smanjiti malo tu emotivnost u vreme kada vreme nije.

Što ti imaš loše mišljenje o meni 😥
Po meni odeš u bilo koju crkvu ispovjediš se i odeš na pričest ne treba oko toga stvarati probleme.
Što bi ona prelazila u katolike kad je Crkva i onako jedna, ona je član i ja je u duhu prepoznajem kao i tebe ali tu imaju neki koji daju savjet a mrzitelj su braće.

Христос посреди нас.
Колико знам, УВЕК се спремају Свете Тајне и УВЕК се износи чаша, односно путир ради причести.
Циљ Литургије и јесте да се верни причесте.
Ако се увек спремају Свете Тајне то значи да је морала да се обави и Проскомидија.
Питајте свештеника зашто није причешћивао.
Када ми нешто није јасно у вези Литургије, прочитам, распитам се ,па пред тог свештеника и питам.
Тако се учимо. Тако и треба јер су верни ЦАРСКО СВЕШТЕНСТВО.

Хвала Вам оче.

Хвала...

Želim pokoj vječni tvoj mami, razmišljaš u ispravnom duhu jer slušaš Crkvu.

Ништа ниси разумео брате Владимире, али није важно... Нек ти је благословен пост ако постиш, не пада ми на памет да расправљам са тобом о рођендану моје покојне мајке. Праштам.

Ја колико знам црква се моли за цео свет, па између осталог и за патријарха Порфирија. А исти тај Патријарх је више пута изјавио да је причешће НЕОПХОДНО сваке недеље. Зашто свештеници не слушају поглавара? Не знам..

Dobro posvađala si se i pomirila ko i sva druga djeca.
Svećenik ne može zabraniti pričest osim samo u nekim ekstremnim situacijama, osoba vidljivo pod utjecajem alkohola ili javno poznata osoba za koju se zna da omalovažava osnovne postulate kršćanske vjere i sl.
Odbiti od pričesti zbog nekog banalnih razloga je svetogrđe.

Kopitar, izvini, ali kod nas je malo drugačije. U stara vremena se za rukobludije odbijalo od pričešća 40 dana. Za abortus 40 godina. Prosto, tako je to kod nas. Mada ove nove generacijesu u tvom fazonu, ali ja ti govorim kako je nekad bilo. Sada bi da bičuju popa, ako i daje ljudima epitimiju.I ja bih volela da se pričešćujem kad mogu i kako mogu, i srećna sam ako mi to dozvole.

На свакој Литургији се причешћује, прво свештеник , па онда народ. Сви су недостојни Причешћа, прво свештеник кад се причешћује говори : Часно и Пресвето Тело_Крв дају се мени недостојном свештенику...
То му дође исто као кад се молимо у Оче наш да нам Бог опрсости грехе наше, као што и ми опраштамо дужницима својим, а ми опраштамо онима који нас увреде 0,01%, а Бог нам опрашта 99,99%, а оно мало нас понекад опомене.
Сигурно је свештеник мислио да пошто  је претходна седмица била трапава, па нико није постио, не треба да се ни причести, а он се сам причестио.
Најбоље је то објаснио Патријарх, Порфирије : Кад је пост пости, кад је мрс, мрси  , а кад је Литургија причести се.