Rassoban

http://www.fotoklubcolor-rijeka.hr/fotogalerija/2-salon-crno-bijele-fotografije/

http://www.yellowkorner.com/fr-fr/p/montmartre/2310.html

http://www.putovanja.info/forum/forum/topic/11662-fotografija/?page=28

http://www.fotoklubcolor-rijeka.hr/fotogalerija/2-salon-crno-bijele-fotografije/#!prettyPhoto

http://www.madeinmontenegro.com/vbforum/showthread.php?t=5785&page=241

http://www.putovanja.info/forum/forum/topic/11662-fotografija/?page=28

http://www.fotoklubcolor-rijeka.hr/fotogalerija/2-salon-crno-bijele-fotografije/#!prettyPhoto

Uspavanka
Svet ovaj,
u stvari, i nije
tako rđav i zao,
mada poneko plače,
i samuje,
i brine.
Možda je suton s krova
sasvim slučajno pao.
Možda bi i noć da svane,
možda bi i noć da sine.
Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuća postoje zato
da čovek lakše diše.
I sklapam oči.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
što se nad krošnjama njiše.
A sigurno je važno
i od svega najpreče:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoriš gorko,
i trne u tebi veče,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.
I važno je ovo,
važnije od najprečeg:
kad se toliko lepote
u sebi čuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadić tog nečeg
umotati u snove
i dosanjati svima.
Tako će vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ružnoće,
i plača,
i straha
i tuge.
I svaki put kad budeš
komadić sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,
ličiće jutro na tebe
više nego na druge.
Miroslav Mika Antić
   

Senka
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Miroslav Mika Antić

Senka
Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba
zbog svega što smo najlepše hteli.
Miroslav Mika Antić

meni najvise prija kompliment za kuvanje, kad gosti odu srecni i zadovoljni i kad me pohvale posle liturgije da sam pevala ko slavuj  iskreno!

Не малена, није све то битно. Али боли, знам. Јака си, то си већ показала, и не дозволи да те тренутак сломи, јер постоје много важније борбе које те чекају, и зато, искористи тај тренутак да се још више оснажиш, да будеш још боља према другима, онако како би други сада требали да буду према теби, а нису. Не замери им. Они се плаше, страх их је сопственог материјализма, и тај страх их чини ружним људима, ружном децом, ружним бићима. Одбаци све то, и погледај око себе. Ухвати се за најмању лепоту око себе и видећеш колико је она заправо велика, велика као цео тај дан који те притиска. Не плачи за успоменама, само их користи као добро гориво за корак даље, за корак, јер стати не смеш, а уназад ти нећу допустити.
Не малена моја, ниси ти рођена да плачеш због безобзирја. Ти си рођена у радости, да будеш радост. Загрли свој свет, узми осмех као штит, али и добро стегни мач и крени. Године су испред тебе, а ми смо са тобом.
Огрнула сам те љубављу, не може те овај хладни свет никако натерати да назебеш.

Ако ко хоће и може, молим вас да поменете моју ћерку Милицу, пролази кроз веома тежак период. Хвала

Ti si zreo za brak, jos samo da se ozenis vidi kako je sladak bebac, moj bratanac buci buci jeo i zaspao