Православни Србин
-
Број садржаја
2347 -
На ЖРУ од
-
Последња посета
-
Број дана (победа)
3
Content Type
Forums
Живе речи утехе
Profiles
Everything posted by Православни Србин
-
Зашто? Ово апсолутно није тачно.
-
Ок, Боксид, сада схватам шта желиш да кажеш. То је ок све што ти причаш и ја се слажем. Наравно да хетеросексуалност и брак имају Божји благослов и наравно да је то у складу са Божјим наумом о човеку.Ја и ти се нисмо разумели, јер сам ја говорио о научним чињеницама, а ти си говорио о онтолошким, о Божјем науму. То је неоспорно и ту нема дилеме. Чак шта више, мени то ни најмање не треба да се објашњава, јер и сам сматрам да хетеросексуалност свакако мора да има примат и врло сам козервативан кад су брак и породица у питању (зато сам, између осталог, и противник политичке идеологије хомосексуализма како сам навео у првој поруци). Чак, нисам ни рекао (а то није ни поента мојег писања овде) да хомосексуалност није грех. Поента мог писања овде јесте да ми ипак треба да схватимо да постоје људи којима је то (по научним чињеницама и доказима, а не можемо их ипак игнорисати у овој расправи) урођено, дакле, није последица њиховог избора него им је урађено. Сад лако је теби и мени који смо хетеросексуалци да причамо о томе да је хомосексуалност грех, кад нам то није урођено и немамо проблем са тим. Али, замисли неког коме то јесте урођено, а који је верник и жели да буде део Цркве, а опет има нагон и привлачност. При чему, не заборави, сексуални нагон и привлачност је изразито јака и врло их је тешко обуздати (сем посебне духовне снаге) и није свакоме дато да их обузда. Е сад, шта радити са таквим људима, који су верници, нису део ЛГБТ покрета или како се то већ зове, али опет имају снажну привлачност према мушком полу и не могу да га обуздају у потпуности? Да ли их треба осуђивати због тога, говорити им да ће завршити у паклу, или Црква ипак може да нађе начина да им приђе са разумевањем, а на крају Бог нека њима (као и свима) суди према делима? То је било моја поента овде. Ево, ја сам овде рекао шта о томе мислим, па ћу само поновити: Црква може да му приђе, више у складу са оним, такође црквеним, учењем да треба волети (значи, прихватити и разумети) грешника и помоћи му да се спасе. Јер, то је мисија Цркве. Да помогне човеку, да га прихвати и разуме, а не да га одбацује и осуђује у самом старту. Има она прича о монаху који је пио, па су многи говорили како је могао да неко буде алкохоличар и монах, а онда су монаси објаснили да је тај монах некада био много већи алкохоличар, али да је доласком на Свету Гору смањивао и смањивао и да је његов подвиг не у томе што није потпуно избацио алкохолизам (који је, по Цркви, исто грех), већ што се борио са тим и успео да у великој мери смањи. То је, по мени, прави пример прихватања и разумевања верника од стране Цркве- они му нису забранили у потпуности да пије, већ су ценили његову жељу да он смањи алкохол, иако није могао у потпуности да га избаци. Да ли Црква може тако да приђе и хомосексуалцу који је верник, да га разуме и прихвасти га, да прихвати његову борбу, а да коначну пресуду остави Богу, а не да му се фарисејски већ на земљњи пресуђује и осуђује? То је моје питање, и ја мислим да би требало тако да се приступи овом проблему.
-
Боксид, брате, Христос овде говори о разводу брака, а не о хомосексуалности. Знаш врло добро контекст ове Његове реченице. Фарисеји су Га, наиме упитали колико пута човек може да се ожени и разведе од жене, пошто је Мојсејев закон био врло либералан према мушкарцима и разводу. Е као одговор на то, Христос каже да је брак само један, моногаман и да нема развода, јер су се муж и жена спојили и постали су, уласком у брак, као један. Даклењ, контекст целе приче нема везе са хомосексуалношћу, већ са разводом брака. Христос овде уводи новину тиме што каже да кад се једном склопи, брак више не треба да се разводи. И каже да је тако било у почетку времена. Дакле, развод брака је у питању, не хомосексуалност. Али, кад си сад већ споменуо ово, не знам да ли схваташ да овом твојом логиком и тумачењем ове Христове реченице, неко врло лако, по истом принципу који си ти сад користио, може да оптужи целу институцију хришћанског монаштва да је заснована на кршењу ове Христове заповести. Том твојом логиком, монаси који се не жене, не рађају децу, него иду у манастир исто раздвајају мушкарца од жене. Наравно, мени који волим и поштујем наше монаштво то никад не би пало на памет, али неком другом би пало, и он би исто могао да се служи оваквом логиком. На пример, многи протестанти када говоре против монаштва се управо и служе овом логиком. Зато, мислим да ти је погрешна логика и тумачење.
-
Да, али полигамију практикује врло мали слој људи, углавном богсташи. Немају баш сви паре да издржавају толико жена и деце. Међутим, ето рецимо, турски султани су имали хареме са женама, па је опет међу њима била распрострањена ,,љубав према дечацима". Дакле, није баш све у тој немогућности да се дође до жене, мада не спорим да има и тога као фактора који одлучује на ову појаву.
-
Па није тако Боксид. Рекох ти шта је јасан научни критеријум да је нека појава природна. Наравно да је циљ природе и опстанак, размножавање. Али то није једини циљ природе. Зато је твоја тврдња како све што није у складу са размножавањем ,,неприродно" није тачна. То је само твоје тумачење, на које имаш право, али које не одговара чињеницама до којих су дошле природне науке. Рекох ти, није једини циљ природе размножавање. Тако да то што си узео само размножавање као критеријум јесте твоја грешка. Иначе, природне науке сматрају да хомосексуалност итекако има своју сврху у природи, гледао сам баш недавно предавања неких биолога који су тврдили да је појава хомосексуалности у природи у некој вези са женском плодношћу (нисам, право да признам, скапирао баш како и зашто), али је поента да појава хомосексуалности има своју природну сврху. То су чињенице, као што рекох, слагали се ми или не, али оне су неумољиве. Мислим да покушаваш да се извадиш, јер вероватно и сам схваташ недоследност и нелогичност своје тврдње. Види Боксид, ако тврдиш да је хомосексуалност неприродна само због немогућности рађања деце, онда је доследно да тврдиш да и сама хетеросексуалност није до краја природна, јер ни сваки облик хетеросексуалности не подразумева рађање деце. Постоје хетеросексуалци који нису имали децу, по твоме је њихов однос неприродан, зар не? И то и јесте био став доминантан нарочито на римокатоличком Западу који, занимљиво није изворно хришћански, већ проистиче из стоичке филозофске литературе. Наиме, стоици су сматрали да је само секс у служби рађања деце природан, а да је сваки други облик сексуалности (па чак и хетеросексуалност из задовољства) неприродан. Тај став је касније прихватио Ватикан. То је погрешан став. Дакле, Боксид, није само размножавање једино мерило и то требаш схватити.
-
Иначе, кад већ причамо о томе ,,шта је Бог рекао", занимљиво је да Господ Исус Христос никада није директно навео хомосексуалност као грех. А наводио је и прељубу, чини ми се, гордост, лицемерје, у оној епизоди са проститутком извире да, иако јој је опростио, и проституцију навео као грех, али хомосексуалност не. Не желим ништа овде да закључујем, само ово наводим као пример.
-
Да, наравно, слажемо се. Став Цркве и вере свакако не мора да има везе са науком и тиме шта наука, биологија и генетика кажу. И то није оно што опредељује Цркву да о нечему мисли као о греху. Ја само овде говорим да би Црква требала да промени неке ставове, више у складу са оним, такође црквеним, учењем да треба волети (значи, прихватити и разумети) грешника и помоћи му да се спасе. Јер, то је мисија Цркве. Да помогне човеку, да га прихвати и разуме, а не да га одбацује и осуђује у самом старту. Има она прича о монаху који је пио, па су многи говорили како је могао да неко буде алкохоличар и монах, а онда су монаси објаснили да је тај монах некада био много већи алкохоличар, али да је доласком на Свету Гору смањивао и смањивао и да је његов подвиг не у томе што није потпуно избацио алкохолизам (који је, по Цркви, исто грех), већ што се борио са тим и успео да у великој мери смањи. То је, по мени, прави пример прихватања и разумевања верника од стране Цркве- они му нису забранили у потпуности да пије, већ су ценили његову жељу да он смањи алкохол, иако није могао у потпуности да га избаци. Да ли Црква може тако да приђе и хомосексуалцу који је верник, да га разуме и прихвасти га, да пррихвати његову борбу, а да коначну пресуду остави Богу, а не да му се фарисејски већ на земљњи пресуђује и осуђује? То је моје питање, и ја мислим да би требало тако да се приступи овом проблему.
-
Ок, могу се сложити. Међутим, има разних узрока овог поремећаја. Један од њих је и стрес. У том контексту сам поменуо секс, јер је он јако лековит кад је стрес у питању. И како рекох, сексуалност позитивнмо утиче не само на физичке, већ и психичке појаве и проблеме. Психофизичко здравље (дакле и псдихичко и физичко) повезано је са њим.
-
Постоје врло занимљиви подаци око присутности хомосексуалне популације у свету. Наиме, нека итраживања говоре да конзервативне и хомофобичне земље имају већу присутност геј популације од либералних хомофилних држава. Рецимо, по томе, има мањи проценат хомосексуалаца у Холандији, него у, рецимо, Саудијској Арабији где је хомосексуалност забрањена. Исто тако, талибански Авганистан је забрањивао хомосексуалност, али је у њему била итекако развијена мушкла проституција и други облици хомосексуалности. Османска Турска је била истзо преплављена хомосексуализмом (толико да је написдана књига која се зове ,,Турски порок" којка баш о томе говори), иако је то била шеријатска држава где је хомосексуалност, логично, била забрањена. Ти подаци могу нас довести до врло занимљивих закључака.
-
Занимљив предлог. Иако бих са нечим могао и да се сложим, ипак остаје питање како обуздати сексуални нагон који је ипак јак нагон? Јер, неко може да га савлада, а да не трпи послердице, али неко ипак не може? Шта онда урадити? Како том човеку, који воли неку особу истог пола у складу са твојим коментаром, помоћи ако он једноставне не може да обузда свој нагон, за шта он није крив, то треба схватити, јер се ради о једном врло јаком нагону? А притом, да прертпоставимо да се ради о вернику који жели да живи црквеним животом.
-
Управо тако. Полна љубав је емоционално-сексуална. И тачка. И нема разлога ниједног да се једно одваја од другог.
-
Нисам рекао да не може да се живи без њега. Може, али питање је колико је такав живот, уколико нисмо монаси и људи који то могу да савладају без тешких последица, какав је то живот? По мени, не баш квалитетан.
-
Лепо си рекао да ти мислиш.Ок, то јесте само твоје мишљење. Међутим, Боксид, извини, али морам да приметим да си овде крајње недоследан. Јер, ако тврдиш да је хомосексуалност ,,неприродна" само због чињенице да искључује размножавање, онда мораш да тврдиш да и сваки хетеросексуални однос коме циљ није размножасвање је неприродан. Пошто тврдиш да је ,,природно" само оно што служи размножавању, онда по твојој логици ни сама хетеросексуалност није до краја ,,природна", пошто само вагинални хетеросексуални однос подразумева ,,прављење деце>", да се тако изразим. Јер, ни анални, ни орални хетеросексузални однос немају везе са размножавањем. Тако да, следећи твоју логику, можемо да закључимо и да је хетеросексуалкност до пола ,,природна", а од пола ,,неприродна". А то не само да је бесмислено, већ и смешно.
-
Види, Боксид, природно је све оно што постоји у природи. Дакле, ту нема простора за разна тумачења, твоја или моја, него је природно све што у природи постоји. Твоје тумачење да је природно само оно што служи размножасвању је твоје тумачење и ништа више. Али, научне и биолошке чињенице су јасне- хомосексуалност је природна јер постоји у природи и то не само код људи, већ и код животиња, у ствати код свих животињских врста сем оних који се асексуално размножавају. Чак су биологија, генетика и друге природне науке дошле до закључка, на основу емпиријских података, да постоји разлог зашто је сама природа, да тако кажемо, ,,удесила" да постоји у људској и животињској популацији одређени број људи и живпотиња са хомосексуалним склоностима. Читао сам о томе, пошто сам волео биологију, генетику и мислим да је један професор објашњавао да је то повезано са женском плодношћу. Тако да, итекако да природа има свој разлог зашто је један број популације такве, да кажемо, ,,направила", мада то није права реч. Тако да, једно су твоја или моја тумачење, једно је шта ми осећамо, а друго су биолошке и генетске чињенице које су неумољиве. Ето, један лик са којим сам причао о томе каже да му није јасно како неко, поред толико лепих жена, може да га привлаче мушкарци. Искрено, није ни мени јасно, али опет то не мења чињеницу да су ти људи рођени такви и да то није нешто што они могу да мењају. Једноставно, таква им је природа и то је то.
-
Прочитах и ову тему, и изнећу и своје мишљење. И сам сам некада имао став да је хомосексуалност неприродан, да је ствар избора и наравно прихватао црквена учења о томе. Међутим, онда сам се суочио са научним и биолошким чињеницама које су јасне и немају везе са нашим тумачењем истих. Хомосексуалност је у великом броју урођена, дакле људи се такви рађају, не постају такви. Тако да они не могу то да промене и не могу да ,,излече". Није психологија и психијатрија скинула хомосексуалност са списка болести због неке ,,завере геј лобија", како сам и сам некад мислио, него су људи схватили да хомосексуалност није психолошки поремећај, већ да је по среди нешто сасвим друго, пре свега биолошке и генетске природе. Јер, психотерапија није могла да нађе лек за то, а у међувремену су се генетика и медицина и биологија развиле и на основу нових научних истраживања нашли нове доказе у вези са хомосексуалношћу. Једноставно, за сваки психички и психолошки поремећај постоје лекови и методе лечења. Депресија се лечи, анксиозност се лечи (имамо овде и тему о томе), напади панике се лече, шизофренија и други низ психолошких оболења се лечи. И долази до излечења. А како да се лечи хомосексуалност? Не лечи, у ствари случајеви ,,излечених" хомосексуалаца у највероватније бисексуалци који могу и са једним и са другим полом, али како ,,излечити" неког ко је хомосексуалац и не може да има однос са супротним полом? Ево, баш недавно сам са девојком и неким ликовима разговарао о томе, и они (ти ликови) су тврдили да је то психички поремећај, а ја и девојка смо их логично упитали како се то лечи? Она им је баш навела конкретан пример да оде хомосексуалац и пожалки се психологу да га сексуално привлаче мушкарци и шта њему психолог да каже? Како може да му помогне? Једини психолошки проблеми са којима се хомосексуалци суочавају су проблеми што многи падају у депресију, имају разне осећаје негативне јер их већина одбацује и сматра ненормалнима па ту настају психички проблеми. Али, њихов сексуални нагон ка истом полу није једноставно психички проблем, већ њихова биологија и генетика. Такви су рођени. Зато мислим да данас треба да размислимо како ћемо прићи тим људима који нису криви што су такви, који једностоставно имају тај нагон од рођења, како ће им Црква прићи поготово што постоје хомосексуалци који су верници и који прихватају хришћанско учење. Како ће Црква тим људима прићи? Да ли осуђујуће у стилу ,,грешниче, горећеш у паклу ако се не одрекнеш свог сексузалног нагона", или ће ипак покушати да их прихвати и разуме такве какве јесу, допустити им да живе својим животом а на крају нека Бог пресуди свакоме, па и њима. А не да их ми овде већ ,,резервишемо" за пакао само због чињенице да их сексуално привлаче мушкарци. И да, размислимо о томе да би можда многи хомосексуалци били верници, али их став о хомосексуалности само удаљава од тога? Да се разумемо, нисам присталица геј парада и осталог што иде са том идеологијом хомосексуализма (која има изразит антихришћански карактер), али, опет сматрам да неке погледе у вези тих људи треба променити. Како рекох, можда многи од њих траже место себи у Цркви, али их радикалан и непомирљив став удаљава. Да ли добро чинимо ако тако наставимо да радимо?
-
Неко овде спомену да се без воде, хране и сна не може,, а без секса може. Да, може се, али питање је како се ,,може". Сексуалност је један од основних нагона и једноставно је неопходан за психофизичко здравље већине људи. Здрав је, лековит. На пример, изузетно је добар код поменуте депресије, јер је човек тада у најинтимнијем сусрету са другим људским бићем (партнером). Другачије речено, човеков сексуални партнер је његов најбољи антидепресив. Од ,,пилула среће" највећу корист има фармацеутска индустрија, и не кажем да не треба узимати лекове, али зашто уместо тога не узимати најбољи лек који нам је природа дала, тј. Бог како верујемо ми хришћани. Секс је и одличан лек против гојазности која, у коалицији са депрерсијом, представља највећу опасност по човеково здравље, како физичког тако и менталног. Секс лечи и стрес, као један од највећих проблема данашњице која уништава савременог човека. Научна је чињеница да оргазам доприноси лучењу заштитних хормона и неутрансмитера који нам буквално продужавају живот. Сексуална активност смањује стрес, а стрес разорно делује на наш организам и доводи до великог броја психофизичких проблема. Савремена научна истраживања показала су, на емпиријским подацима, да људи који редовно практикују секс дуже и здравије живе од оних који га не практикују редовно или уоптште. Секс лечи и агресивност, који је исто тако постао све већа појава у друштву. Показало се да агресивне особе имају врло слаб сексуални живот. И тако даље. Секс је неопходан, може се без њега живети, али питање је да ли је такав живот добар и квалитетан. Изгледа да научни подаци кажу да није. Последице лошег сексуалног живота могу бити и депресија, исфрустрираност, нервоза, гојазност, агресивност и други облици психофизичких проблема који нам могу упропастити не само квалитет живота, него и сам живот, другим речима могу нас брзо довести до смрти. Врло је мали број људи који могу да живе испуњено и мирно без секса. Наравно, ту мислим на велике подвижнике и Светитеље који су успели, јер су имали велике духовне снаге, да се потпуну одрекну овог нагона, а да опет сачувају своје здравље. Међутим, обичан прсечан човек, то не може и нема потребе да му се то ускраћује или да му се убацује у главу да ће бити више ,,побожан" и ближи Богу ако што мање упражњава сексуални однос са својом женом или жена са мужем. Та идеја, по мени, није хришћанска и не видим да има везе са хришћанским учењем, јер није се ни Господ Исус Христос, а нити Свети Апостол Павле мешао у то, нити су одређивали људима кад, колико смеју. Тек касније се, нарочито у римокатоличком Западу, створила читава теологија око тога где је секс проглашена малтене злом већим од многих других грехова и да се мора упражњавати што мање и то у сврху рађања деце, а без задовољства. Могу да замислим исфрустрираност човека набеђеног у то, кога хвата грижа савест у тренутку кад легне са својом женом, јер у суштини мисли да ради лошу ствар која га удаљава од Бога. Римокатоличко наметање целибата свештенству је, по мени, један од најгорих злочина над људима који је неко могао да смисли. Зато и није чудна поплава педофилије, хомосексуализма и других појава која потресају римокаточко свештенство. Иако они тврде да је то савремена појава, ја мислим да није, код њих то вероватно одувек постоји, али се пре у време доминације Ватикана то крило. Једноставно, кад су људима забранили да се жене и употребљавају један од основних нагона, они су их ставили на велики притисак па су они морали некако да се ,,празне". И то је донело много тога лошег, а ничег доброг. Хвала Богу, у Православљу тога није било, није било наметања целибата и Православље (и Оци и Црква) има много здравији поглед у том смислу од запада. Код нас је то стављено као пут избора и свако бира свој пут, без претензија да се намеће било шта. И треба људима рећи да су и брак и монаштво путеви ка Богу и да ниједно од ово двоје не ћини људе ближим Богу, него свако иде својим путем. Ето, написа ја већи коментар, јер мислим да има везе са темом. Јер, видео сам овде разне савете како превазићи анксиозност (као један од лакших прихолошких поремећаја), и све је то тачно, вера, опуштање, позитивно размишљање, али и психотерапија, све је те неопходно за превазилажење овог проблема. А ја бих на тај списак додао и секс, јер како рекох, смањује стрес, а стрес је један од кључних фактора код ове врсте обољења.
-
Грци су наша православна браћа, део су православног света и Цркве. Није Црква компартија па да тек тако ,,ишутирамо" из ње нашу браћу и православне вернике, само због једног спора иза кога стоји политика. Јер, иако има геј лобиста, фанатика, синкретиста, екумениста, итд, има и пуно верних, честитих православних хришћана којих се не смемо одрећи. Не смемо правити расколе и фракције, морамо чувати јединство Цркве. Раскол је највећа несрећа и то је оно што никако не смемо прижељкивати, нити се томе радовати. Морамо да се потрудимо да се то превазиђе. Помолимо се Богу да ипак превлада разум и до раскола не дође.
-
Свакако је поредио, у било ком контексту, Лењинову мумију са моштима Светитеља. И говорио како је Лењинова мумија у складу са руском религиозном и историјском традицијом. За мене, као православног хришћанина, поређење је неприхватљиво.
-
„Чак је комунистичка идеологија произашла из постулата религије. Кажу да маузолеј (Лењина) није у складу са традицијом. Зашто? Погледајте мошти у Кијевско - Печорској лаври и другим манастирима. Можете их видети. Наравно, треба да се вратимо коренима, али сигурно на одговарајућем нивоу“ – рекао је данас председник Путин на састанку са повереницима (Глас Русије) http://www.nspm.rs/hronika/glas-rusije-putin-uporedio-mumiju-lenjina-sa-mostima-svetitelja.html Поредио је Лењинову мумију (мумију убице и крволока, човека који је наредио ликвидацију петоро деце Цара Николаја) са моштима у Кијевско-Печерској лаври. Мени је то веома проблематично, као хришћанину.
-
Чекај а поређење Лењина са Светитељима теби није спорно?
-
Слажем се са тобом. Иначе, кад сам говорио запад мислио сам и на САД, а не само западну Европу (за коју се доста слажем са тобом). А и ја лично више готивим Амере него западну Европу и због тога што си навео ти. На пример, кад сам мислио на наше успешне и признате људе на западу, мислио сам на наше у САД.
-
Наравно да јесам. Цар Николај није био чак у Петрограду кад се то десило. Уопште није наредио напад на демонстранте. А израз ,,крвави Николај" су смислили најгори бољшевички пропагандисти да што више оцрне Цара и династију. Али, ок, Путину је Цар ,,крвав" али му је убица Лењин (наредио убиство једне целе породице и деце) раван поређења са Светитељима. Не знам како овдашњи православци то прихватају, мени је то неприхватљиво, али шта знам. Можда ја грешим.
-
Где да идем? На запад сам био, и тамо имам родбину која живи и ради. И до сад нисам наишао на неку мржњу или ниподаштавање. Да, има људи који нас не воле, има и предрасуда о нама. Али баш нека мржња и ниподаштавање, нисам наишао на то. Један мој другар је идеализовао Русију, на пример, а живи на западу. И решио за нову годфину да оде на Русију. И разочарао се толико да је рекао да му је сто пута бољи запад него Русија. Не имплицирам ништа, само кажем, има људи свакаквих свуда, на појединачним случајевима не можемо градити никакав општи став. Али, мени је мерило да ми као народ имамо много успешних људи на западу које сам запад признаје.Тако да баш не стоји то да нас мрзе и не могу да нас смисле. Што не значи ни да нас обожавају, многи на западу посебно у САД и не знају ко су Срби и где је Србија, нисмо ми баш толико битни коликло мислимо да јесмо.
-
Ево једна емисија о овој теми.
-
После свега што сам видео, мислим да ти тешко разликујеш ,,пљување" од критике. Свети владика Николај је оштро критиковао свој народ, а по твом резону би то било ,,пљување". Тако да, немој да се љутиш, али не могу твоје мишљење да уважим као релевантно. Опет погледај Тумаралов коментар, нема ту никаквог пљувања.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.