Petar-M

Извини али ако не легнеш са својим мужем у постељу, Богу не дајеш могућност да дарује нови живот. Мислим, Бог може и од камења створити децу Аврамову али ипак нам је дао заповест да се рађамо и множимо и тога се држи. А да ли ће се дете родити или не, то наравно Он одлучује. Прошетај се по градовима, па погледај, сви кафићи пуни, паркинзи пуни, сваки стан по двоје или троје кола, почели људи по парковима да паркирају, фрижидери пуни, па се храна још и баца, иде се на летовање, Црна Гора је већ превазиђена, сада Грчка, Италија и Шпанија доминирају лепо се облачимо, по неколико модела патика, ципела, те ове за тренинг, те ове за излазак, ове за посао, јакне у разним бојама не би ли могли све да уклапамо, да не причам о осталој гардероби. Педикири, маникири, фризерај у разним егзибицијама, тренинзи два до три пута недељно у теретанама, јоге, пилатеси, зумбе и остале фитнес варијанте, масаже бар једном месечно, а често и више пута у месецу. И да не набрајам даље, а могао бих још много тога. А ово велики део нашег становништва испуњава ако не све, онда бар нешто од овога. Али чак и да није велики део, ајде нека је и мањи, нека они бар испуне ово о чему причам. Или нека се једна жена или мушкарац који не живи ништа од овога, одрекне цигара и нека роди једно више бар. Па ту жртву би Бог наградио са једним дивним чељадетом које би сигуран сам израсло у великог човека, а тој мајци би дао утеху, радост, а у будућем животу венац мученички. Само зато што се одрекла тог задовољства. Толико је Господ милостив. Има сиромаштине, не кажем. Са њима се саосећамо и њима би требало да будемо на помоћи. Да ли смо некада питали неког који претура по контејнерима да ли му треба нешто новца или нешто од ствари које имамо на претек ? Да ли питамо комшије које знамо да су немоћни, треба ли им нека помоћ ? Можда само да попричамо са неким и да га саслушамо. То нама данас фали. Није проблем данас што смо ми свесни да има боље а ми то не можемо да имамо, већ што ни са то мало нисмо задовољни (опет не мислим на оне који грцају за хлеб). Ми смо богата земља која има мале плате, то је тачно. Каква нам је земља дата, плата нам не би требала бити мања од хиљаду евра. А што је то тако, то је друга тема. Углавном треба се загледати у себе и биће нам јасно. Ово сам убацио, чисто да и њих не изоставим али скупа вина се не пију само по ресторанима, имамо их ми у својим домовима када их платимо мало јефтиније у неком маркету, а путовања по европи колико видим и нису неки луксуз, с обзиром да агенције имају брдо посла. На крају крајева, нека свако ради по својој слободној вољи, да не би више дужили. Треба нешто и радити

Е па видиш, због те муке и жртве, ми смо рођени и хвала Богу живи смо, а због овог другог, нажалост, многи неће бити рођени, нити имати могућност да живе. Само полако и без нервозе. Не говорим ја о онима који састављају крај са крајем. Они нису проблем. Они када би рекли да неће да рађају због немогућности издржавања, разумео бих, па чак и подржао али већина таквих има више деце него ови које сам ја набројао. Ја све време причам о овим другима, а таквих је у мом окружењу и у Београду, а верујем и у осталим градовима, много. Такви највише и кукају и траже изговоре због своје себичности и потребе за конфором.. Ови који немају, ћуте и боре се и нелимитирају децу на једно-двоје. Бар већина, пошто видим да се овде увек нађе неки пример од изузетака, па се то ставља као правило.

Хвала ти на свим овим примерима. Дивим се тим људима у каквом су сиромаштву живели, а рађали толико деце. Док ћемо данас пре пушити две пакле цигара, седети по кафићима, хранити се по ресторанима, ићи у теретану, на масажу, облачити се у по скупим битицима, пунити фрижидере свим и свачим, пити добра вина, путовати по свету али никако нећемо рађати децу. За то се нема. Али хвала Богу има дивних примера и дан данас на које можемо да се угледамо ако хоћемо. Онај ко неће, нека живи у својим рачуницама. И то је поштено.

Зато и кажем да би било идеално када би спојили и једно и друго

Има и тога, слажем се. Али не бих рекао да су наши стари рађали децу само ради неких својих потреба, већ су имали мало другачију свест од ове данашње. И та свест доласком комунизма се полако мењала и сад имамо то што имамо. Боже опрости, испада као да су деца производи неке индустрије, јуче су нам требала, а данас нам не требају. Изгубила се та љубав која је спремна на жртву и вера, па се данас око деце више праве рачунице него што се гледа са неком љубављу и жељом за новим животом. Да смо задржали тај дух наших предака, не би можда у градовима било по 10-ро и више деце али сигурно би било у просеку више него данас и не би се толико изговарали и правдали. То нам говоре многи примери данас, којих хвала Богу и даље има.

Да, да су оне имале све ово што и ми имамо и живеле у оваквим околностима, могуће да би се и оне промениле и другачије радиле. Али пошто нису, нема потребе да у томе тражимо неко оправдање да би нам се савест умирила. Многа наша велика имена су изникла из сиромашних и многодетних породица, тако да то није никаква препрека да би неко био образован и имао добар стандард. Када би бирао једно са свим тим могућностима или петоро са скромним животом, бирао бих ово друго. Јер откуд ми знамо како ће живот њихов да се одвија. Могу из скромних породица да постану и високо образовани и добростојећи, а могу и из богатих породица, да заврше без ичега. Најважније је да своју децу васпитамо како треба, да им усадимо основне вредности које треба да их красе, да од њих направимо добре људе, па наравно после тога и све ово остало. Увек се за такве примере хватају они који су у могућности да имају гомилу деце. Ал када си их већ споменула, онда да кажемо нешто и о њима. Та деца јесу можда гладна сада али су хвала Богу добила могућност да ЖИВЕ. Бог им је подарио ту децу и видећемо где ће она бити за 10, 20 година. Верујем да многи који сада тако причају, тада ће се постидети. Не осуђујемо никога. Говорим за оне који имају за један више него пристојан живот, па нека буде и скроман, неће више деце јер им је главни изговор како немају довољно да би их одгајили, а на другој страни у себе улажу, толико да би комотно још двоје-троје могли да издржавају. То што раде, ја називам себичношћу и егоцентричношћу. То је и мени тужно. Колико се они боре бар за то једно, а на другој страни, некоме се да и више али он неће. Топли савет: не отварај црну хронику

Није то време прошло, него ми мало више болујемо него наши преци, па тако нисмо ни духовно ни физички способни за више, мада хвала Богу има и оних који јесу. Главни проблем је духовне природе, а то је наша себичност и егоцентричност и недостатак вере. Други проблем је нездрав начин живота. Данас најчешће чујемо од оних који нису на рубу егзистенције како кукају на све око себе и тешку материјалну ситуацију стављају као препреку за вишедетну породицу. То нам и животни примери говоре, где видимо више деце углавном у сиромашним породицама, а у оним осредњим и богатим, мање. По мени не би требало стављати било какав лимит на то колико данас треба имати деце. То је искључиво ствар супружника и договора између њих. Најбоље би било да пре него што уђу у брак о томе причају, да не би после дошло до проблема. Да ли су за то да планирају колико број деце или су за то "колико Бог да" на њима је да одлуче. Ја сам лично за то "колико Бог да" јер чврсто верујем да ће Бог дати таман онолико колико можемо да понесемо. Више од тога, сигуран сам неће дати.

Па идеално би било када би спојили те две опције али ни ова друга као једина опција се не искључује, само треба пазити да нам се не омакне ?

Таквог су става многи наши пастири. А свакако нисам чуо ни код једног који то одобрава.

Црква то не одобрава јер је то насилно спречавање зачећа.

Да, то видим. Тема јесте везана за брак али она самим тим обухвата и радње које предходе браку, као и оне у браку. Не треба слепо да се држимо само оно што је везано за брак да би се држали и теме. Јер да би боље схватили те ствари, потребно је рећи и нешто о ономе што томе предходи. Брат је питао нешто што му није јасно, а везано је за период пре брака, па нећемо ваљда да га оставимо ускраћеног за одговор и помоћ, само зато што се не држи стриктно теме ? ? Мада ако боље погледате, у том одговору, дао сам одговор и на ову тему ? Разбојника смо ставили у контекст блудног живота пре уласка у брак. Мада постоји блуд и у браку али то није везано за сексуални однос између мужа и жене.

Ако желе секс, могу да имају. Не видим ту проблем. Само без пилула за контрацепцију.

Не знам зашто би муж и жена уопште имали статус разбојника, када је секс у браку благословен ? ?

Какав ли је тек био првобитни текст ? ?

Па праве ако свби кажу: сада ћу мало да блудничим јер ми је тако лепо, па ћу се касније покајати и Бог ћеми опростити. А то да смо слаби, слаби смо, само нас то не спречава да се трудимо колико смо у могућности. Што ти кажеш, неко може више, неко мање, а неко ништа. Само и то ништа нека не буде без труда