Inner Truth

Sve što može da pođe naopako, poći će, zato nemoj da brineš.   

Zdravo fizičko telo čini da se osećamo zdravo i duhovno, ali kako duh može da utiče  na telo pogledajte u sledećem tekstu.
Emocije vam 'pišu' po tijelu: Pogledajte kako utiču na oči, sluh, kosu, srce, leđa...
 
Ideja ili teorija da svako sam sebi ’stvara’ bolesti više se ne svrstava u ekstremnu alternativu na koju zapadni ljekar prevrće očima u nevjerici. ’Kako razmišljaš, koliko se plašiš, koliko vjeruješ ili ne vjeruješ, koliko si spreman da se boriš i prihvataš’ sve se to negdje ’zapiše’ na tijelu.

Ovakav opis bolova ili bolesti i poremećaja možda vam mogu pomoći kako biste bolje razumjeli svoje tijelo i svoje misli i njihovu povezanost. Naravno da je svaki čovjek jedinka za sebe, mada za većinu važi sljedeće:

Glavobolje – pojavljuju se kada kažnjavate sebe. Migrene imaju oni koji žele da budu savršeni i sami stvaraju pritisak pod kojim žive. Ima tu i dosta potisnutog bijesa.

Sinusi – ukoliko vam prave problem, može biti da vas u životu iritira neko vama veoma blizak. Možda ćete imati osjećaj da se taj okomio na vas.

Oči – problemi sa očima ukazuju da postoji nešto što o sebi, svojoj prošlosti ili budućnosti ne želite da vidite. Poricanje i želja da 'ne gledate' to što se dešava, uzrokuje probleme sa čulom vida.

Sluh – problemi govore da postoji nešto što ne želite da čujete. Bol u uhu kaže da je u vama bijes zbog nečega što ste čuli. (Jeste li primijetili da partner osobe koja mnogo priča ima problema sa sluhom?)

Kosa– kosa je snaga. Kada ste napeti i uplašeni, stvarate 'čelične okove' koji počinju u mišićima ramena i šire se prema vrhu glave, a ponekad i na područje oko očiju. Kosa raste na tom vrhu i ako postoji napetost koja duže traje, vlasište se skupi, kosa ne može da diše i zato umire i opada. Nastaje ćelavost.

Glava– kada nešto nije u redu sa glavom, to znači da osjećate da nešto nije u redu sa vama. Glavu pokazujete svijetu i po njoj vas prepoznaju.

Vrat i grlo –  vrat predstavlja vašu sposobnost da budete fleksibilni u razmišljanju, da možete da sagledate drugu stranu i da vidite gledište drugih ljudi. Kad imate problema sa vratom, znači da ste bili tvrdoglavi u procjenjivanju svoje situacije, uvjereni da je vaše stanovište jedino ispravno. Grlo predstavlja sposobnost da kažete šta mislite, da tražite šta želite. Kada vas boli grlo, to uglavnom znači da mislite da nemate pravo na takav stav. Ne zauzimate se za sebe i potisnuli ste bijes. Laringitis znači da ste toliko ljuti, da ne možete ni da govorite. Grlo je i stvaralački protok kroz tijelo. Ako je vaše stvaralaštvo ugušeno, moguće je da ćete imati problema sa grlom. Isto tako, ako pokušavate da se promijenite ili ste usred promjene, primjetićete promjene u grlu.

Ruke – predstavljaju sposobnost da obuhvatite sva životna iskustva. Gornji dio je povezan sa sposobnostima, a donji sa vještinama. Stare emocije čuvate u zglobovima, a laktovi predstavljaju fleksibilnost u mijenjanju prvca u životu. Svaki prst ima svoje značenje. Ako posječete kažiprst, u vama su bijes i strah povezani sa egom u trenutnoj situaciji. Palac predstavlja brigu, srednji prst seks i bes, domali zajedništvo i tugu, a mali prst ima veze sa porodicom i pretvaranjem.

Leđa – ako imate problema sa leđima, može da znači da osjećate da vas okolina ne podržava dovoljno. Gornji dio leđa ima veze sa osjećajem manjka emocionalne podrške (muž, žena, šef vas ne razumeju). Srednji dio je povezan sa osjećajem krivice – kada bole, bojite se da pogledate šta je iza vas. Strah da nećete imati novca, da ćete živjeti u oskudici izraženi su u bolovima u donjem dijelu leđa.Pluća – predstavljaju sposobnost davanja i uzimanja u životu. Ako imate problema sa plućima, moguće je da se bojite da uzmete to što vam treba ili možda osećate da nemate prava da živite život kakav želite.

Grudi – su materinski princip. Ako imate problema sa grudima, to obično znači da ste pretjerali sa materinskim, zaštitničkim stavom prema nekoj osobi, mjestu, stvari ili pak iskustvu.

Srce – predstavlja ljubav, a krv je radost. Srce pumpa radost kroz tijelo. Kada u životu sebi uskratite radost i ljubav, vaše se srce skupi, skvrči i postaje 'hladno'. Rezultat je sporiji protok krvi i otvoren je put ka anemiji, angini pektoris ili infarktu. Ljudi koji su preživjeli srčani udar nikada se nisu radovali životu.

Želudac – vari sve vaše nove ideje i iskustva. Boli vas želudac. Šta ili koga ne možete da svarite? Ili, koja to nova iskustva ne možete da asimilujete? Uplašeni ste.

Noge – nose kroz život. Problemi sa nogama često ukazuju da postoji strah od kretanja, da se ide naprijed ili oklevanje da se krene u određenom pravcu. Kada nešto ne želite da radite, osjetićete probleme sa nogama. Koljena – su fleksibilnost. Kao i leđa. Izražavaju i sposobnost prilagođavanja, ponos, ego, tvrdoglavost. Kada vas zabole koljena zapitajte se gde ste to tako tvrdi, nepopustljivi, odbijate da se prilagodite.

Stopala – vezuju se za razumijevanje sebe i života oko sebe, prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Koža – predstavlja vašu individualnost. Kada imate problema sa kožom, osjećate da ste na neki način ugroženi, da drugi vama vladaju.

Previše kilograma – predstavlja potrebu za zaštitom. Gojazni ljudi traže zaštitu da ne bi bili povrijeđeni, omalovaženi, kritikovani, prevareni. Imaju strah od života.

Bol – bilo koje vrste govori o osjećaju krivice. Krivica uvek traži kažnjavanje, a kažnjavanje je bolno. Hronična bol je hroničan osećaj krivice toliko duboko usađen da ga čovjek nije ni svjestan.
 
 
http://aura.ba/article.php?article_id=1026
 
 
 

Jedno vreme u životu sam koristio molitvenik i čitao sam molitve i pre i posle jela,  pre i posle spavanja. Onda sam dugo izgovarao molitvu gospodnju svako veče sve dok ne zaspim. Unazad neko vreme budem obično jako umoran tako da zaspim u roku od odmah, pa onda izgovaram Oče naš kada sam u nekakvoj vrsti nemira. Molitva "Isuse Hriste Sine Božiji pomiluj me grešnog " mi trenutno popravi raspoloženje. U dugim šetnjama izgovaram spontane molitve srca,i tada razovaram sa Bogom, molim ga za svoje potrebe, za druge ljude, koji su mi na srcu, zahvaljujem mu često za sve ono što mi je dao, za snagu za sve ono što treba da uradim,i drugo.  

Dejane mislim da gresis. AU monarhiji nazareni nisu bili po volji jer su njima vise odgovarali Srbi vojnici od Srba koji se ne doticu oruzja. Uostalom prosecni nazaren je robijao ukupno 15-20 godina iz 2-3 presude za isto 'nedelo' - ne polaganja zakletve i nenosenja oruzja. Isti ljudi su robijali i u AU a posle i u Kraljevini SHS i Jugoslaviji kao sto je bilo i onih koji su robijali pod Kraljevinom a potom i u Titovoj Jugoslaviji. Poslednji verski zatvorenik u Srbiji je izasao nakon urgencije Amnesti International je upravo bio nazaren. Amerika, Kanada i Australija su nasim nazarenima davale humanitarne vize - upravo da najbolje godine zivota ne bi proveli na robijama zbog svojih versskih uverenja. Iz tog razloga danas u Srbiji nema vise od 2000 nazarena uglavnom u poznim godinama zivota - mladi su po belom svetu.
Razlog za pojavu nazarenstva u Vojvodini je bila cinjenica da su tamo Srbi ziveli u mesovitim sredinama te im je protestantizam bio blizi nego recimo njihovim sunarodvnicima u Centralnoj Srbiji s obzirom da su imalo komsije Evangelike - Luterane, Reformate - Kalvine itd.
Isto tako ne treba mesati ono sto se na engleskom zove The Nazarene Church s nasim nazarenima jer nasi nazareni su zapravo The Christian Apostolic Church of the Nazarene. Jedan od najpoznatijih nazarena nasih korena je Nick Vujicic ciji je otac dobio Australijsku humanitarnu vizu kad je stasao da ide u vojsku i na taj nacin je izbegao visegodisnju robiju.
O nazarenima je pisao Jasa Tomic - roman Nazareni, Simo Matavulj - pripovetka Novoverac i sl. Najveci deo nazarenske pesmarice je preveo i prepevao Jovan Jovanovic Zmaj koji nije bio nazaren ali je ta prvu protestantska pesmarica na srpskom jeziku 40 godina bila jedina na nasem jeziku.

Ovaj članak iznosi samo neke podatke.
Kalmici nisu bili odbaceni jer nisu bili Srbi. Tačno je da je iz tog razloga ratne 1942 Grad Beograd te godine prestao da finansijski potpomaže njihovo sveštenstvo (što je grad činio od 1934). Naime, Boljševička revolucija ih je poterala iz Rusije, a ista stvar im se desila i u Srbiji. Prvih 200 Kalmika je došlo 1920. u Beograd a do 1923. bilo ih je već oko 450-500 u našoj glavnoj varoši. Ogorčeni neprijatelji boljševika nisu hteli da sačekaju Crvenu armiju koja se primicala Beogradu, i krajem septembra 1944, ponevši sa sobom svoje svetinje iz hrama, skoro svi beogradski Kalmici raselili su se iz Srbije u pravcu Zapadne Evrope i Amerike. Dakle razlog njihovog napuštanja Beograda je bilo bežanje od komunista. U to ne bez razloga od 1918-1920 u nihovom rodnom kraju bili su spaljeni gotobo svi hramovi i poubijani svi sveštenici.
Hram nije bio na Zvezdari već u Malom Mokrom Lugu koji danas pripada opštini Zvezdara ali poznavaoci Beograda će se složiti da MMLug i Zvezdara nisu baš isto.
Iz članka proizilazi da je Hram maltene podigao Jaćimović što takođe nije tačno. On jeste dao plac i nešto cigala i crep, što je učinio i njegov sin ali su priloge dali drugi ljudi tog vremena uključujući i kraljevski dom Karađorđevića. Zanimljivo je istaći da se za Kalmicko sveštenstvo i hram kod Ministra vera založio i sam Patrijarh Dimitrije u svom dopisu br. 234 od 3/21. januara 1925. a da im je pomagao i ambasador SAD u Kraljevini SHS i Jugslaviji John Prince koji ih je posećivao ali i govorio na sahrani njiovog sveštenika koji je umro u Beogradu.
Ipak lepo je podsetiti se Kalmika koji su u svojoj otadžbini zbog svoje vere propatili ništa manje od svojih pravoslavnih komšija koji nisu ništa bolje prošli.

Jedan od razloga zbog koga su Slovački evangelici (luterani) u Beogradu postavili ženu sveštenika tj. sveštenicu jeste i taj da im Beograd baš i nije primamljiva parohija zbog malog broja vernika a i zato što Ana Petrak solidno govori srpski dok jednom broju sveštenika to i nije baš lako - posebno kada se dođe do religiozne terminologije jer su svi školovani u Slovačkoj i u svojim crkvama služe na svom maternjem jeziku.
Inače ona nije prva sveštenica u Beogradu. U Beogradu je između sva svetska rata služila i Maria Lichenberger, rođena beograđanka i ćerka prvog stalnog predstavnika Britanskog i inostranog Biblijskog društva Wilhelma Lichtenbergera (u Beogradu živeo od 1868 pa do smrti 1922). Lichtenbergerova je služila u Vojsci spasa (Salvation Army) a posle rata je zbog vere robijala i jedva dobila dozvolu da napusti Jugoslaviju 1950. godine. Možda je zanimljivo podsetiti se da su dva Mari(j)ina brata bili srpski vojnici u Balkanskim ratovima a jedan brat poginuo na Drini kao srpski vojnik u borbi protiv Austrijanaca.
Takođe, znam i da je u (Mađarskoj) Reformatskoj crkvi u Beogradu tokom 1990-tih (povremeno) služila žena sveštenik. Uvek mi je bilo zanimljivo da je vidim u mantiji s decom u naručju.
Inače u Srbiji su žene sveštenici najzastupljenije u Metodističkoj ckrvi. Na čelu metodističke crkve u Srbiji je upravo sveštenica...

U pitanju je protestantska knjiga koju je prvi put na srpskom jeziku objavio Fransis Mekezni u drugoj polovini XVIII veka. Treba znati da je taj dobrotvor naseg naroda sagradio jedan deo Beograda (poznat kao Englezovac - po njemu) i da je oko polovine placa na kome se gradi Hram Svetog Save u Beogradu njegov poklon. Sama knjiga nije protivna pravoslavlju iako nije iz pera pravoslavnog autora i spada u klasiku protestantske literature namenjene vernicima (to dakle ipak nije visokoteoloska literatura) vec joj je cilj bio da 'probudi' usnule hriscane iz zimskog sna.

Ja ne znam šta znači, ali ja verujem da nema slučajnosti u životu. Tako da mi ni ovo ne potpada pod domen - slučajnog. Ja sam shvatanja da sve ima svoj neki smisao. E, sad, što je on nama nedokučiv, to je druga stvarčica.

Možemo se šaliti na svaku temu, izvrtati i takmičiti se u šegačenju, ali pitanje je ozbiljno: Da li nam Bog šalje neke znake ili upozorenja? Teologija nam za ovo konkretno pitanje neće pomoći, jer su za ovakve odgovore  nadležni proroci od Boga opremljeni darom proricanja i "čitanja " božijih znakova. Ja verujem kao što reče Srdašce "da nema slučajnosti u životu i da sve ima neki svoj smisao" i da i ovaj događaj ima neko svoje više ili dublje značenje, i da je to rezultat nekakve više duhovne matematike koju mi ne poznajemo, makar ne svi ili makar ne pouzdano.

Puki nemar prema telesnom zdravlju je jedno, a nadilazenje telesnosti u strogom podvigu je nesto sasvim deseto...

Prvome je uzrok lenjost i nerazumnost, a drugom nezasita ljubav prema Bogu...

Možemo se šaliti na svaku temu, izvrtati i takmičiti se u šegačenju, ali pitanje je ozbiljno: Da li nam Bog šalje neke znake ili upozorenja? Teologija nam za ovo konkretno pitanje neće pomoći, jer su za ovakve odgovore  nadležni proroci od Boga opremljeni darom proricanja i "čitanja " božijih znakova. Ja verujem kao što reče Srdašce "da nema slučajnosti u životu i da sve ima neki svoj smisao" i da i ovaj događaj ima neko svoje više ili dublje značenje, i da je to rezultat nekakve više duhovne matematike koju mi ne poznajemo, makar ne svi ili makar ne pouzdano.

Srdašce moraš da vodiš računa o svom zdravlju, ne žalosti Duha Svetoga, ne žalosti ni ljude koji te vole i brinu za tebe. Napisala si da ne piješ, ne pušiš, to je već odlično za početak. Potrebno ti je još fizičko vežbanje ili neki lagani fizički rad, čistog vazduha, dosta vode i da odmaraš, prevenstveno je važno da spavaš noću, jer se tada organizam najviše obnavlja. Ishrana: jedna ogromna tema, ono što sam na svojoj koži što se kaže osetio i potvrdio da ishrana utiče na naše emocije, da usled nedostatka nekog elementa ili elemenata mi počinjemo da budemo preosetljivi, da loše spavamo, da se lako iznerviramo, što bi rekli da smo tanki sa živcima. pravilna ishrana je u stvari lek pa tek na drugom mestu  energija. Čuvaj se Srdašce, nemoj da brineš svoje fanove!

03. 02. 2014. 19 : 03
 
http://www.youtube.com/watch?v=_zumQ61N-NM&feature=c4-overview-vl&list=PLC899AEDA12ABEA91
 
"Ispočetka", Dino Merlin.
 
"I ovog jutra si otvorila oči kao po kazni,
malo tumarala po hodnicima noći,
i vidjela da su prazni.

Nisi mogla, nisi mogla ni u snu,
tako nesto da zamisliš,
to nisi pisala ni pod razno.

Da bi jedno, da bi jedno mjesto,
s tvoje strane jastuka,
zauvijek moglo ostati prazno.

Trebat će vremena,
da zasvira tišina,
u tvojim grudima...

Trebat ce vremena,
da se otvori vitrina,
sa novim čudima...

Tražila si, tražila si nešto što
Bog nije stvorio,
ljubav, a da u njoj zrno sumnje nema.

Tražila si, tražila si čovjeka
koji bi te volio
samo zbog tebe, a takvoga nema.

Ti ideali sto
vremenom prijete da izblijede,
kad čovjek i žena u ljubavi,
zajedno osijede.... "
 
 
(Čiji sam ja negativ, Bože? Sutra malo, a malo i prekosutra. )
 
http://decorativedecal.com/media/catalog/product/cache/1/image/9df78eab33525d08d6e5fb8d27136e95/l/i/life_is_like_photography_we_develop_from_the_negatives.jpg
 
 

Opet se igraš s F11. Posle ti je đavo kriv, kada nestane ona tul bar linija .

Aha. Ok. Onda izvini. Evo, drugi put danas, da nešto loše razumevam. Izvinjavam se onda i tebi. I molim za oproštaj.
 
Ne, pa, zaista. Ja kada pročitah šta je draga Džesi postavila kao temu, ja stadoh, i kao u ogledalu sebe da vidim, onaj izraz, gde su ti iskolačene očice, kao kada ti lekar utvrđuje šta ti fali, pa štriklira simptome i kaže: "Aha, to i to, aha, to i to..." I tako sada i ja, juče. Aha, ja ne radim to. Aha, ja nisam to. Aha, i u ovome, grešim. I onda ono - što i napisah, šta napisah. Pa, kako mogu drigo da bubnem. Kada je tako. Razume se, nikako pohvalno, ali je odista istinito. Ja to ništa ne poštujem . Ne radim. Znači, da samim tim, ja ne volim dovoljno sebe. Ne cenim ono sta mi je Bog dao. A samim tim, znači da ja mogu da molim ili budem dobra prema drugiam i petima, ako svakodnevno se*uckam po sebi, ne ponasajuci se s istom pazlnjom i perfekcijom sa samom sobom, kao što volim druge. Da, ima neki kvar. Prosto neverovatno. Ja tako, imam u svojoj glavi. Kao da če to da se reši samo od sebe, kao da ću ja da trajem 150. godina, kao da se to dešava nekoj drugoj a ne meni, kao da nisam narušenog zdravljenca a jesam, ma kao da puca od istog. I dalje, ne marim, što bi rekle babe, "haram", znači istim tempom živim i nestajem, šta koji đavo, kako će to da se odrazi na mene. Ja i dalje imam devizu, dokle ide, ide. Kada ne bude, znači da je kraj. Čudo jedno, neko, koliko neki tako možda pametan um je ovako mozda glup za neke tako važne stvari - poput zdravlja.

Vidiš, Srdašce, da ne dužim priču, opraštam ti, ali kao što ti reče na jednoj temi: jedno je oprostiti, a drugo je nastaviti biti nečiji obožavatelj, ali uvek ima onih drugih, trećih, petih, desetih koji će zameniti upražnjeno mesto. hahah Šalim se naravno! Možda ti nije bio trenutak pa si pogrešno procenila. Neću se ljutiti za jednu malu kritiku.
Ali ovo mi smeta i to se dešava iz komentara u komentar, poređaš dva , tri različita komentara pa odgovaraš, osećam se nekako postrojeno kao na raportu. Voleo bih ako bude prilike da meni lično odgovaraš, jer i kad bih hteo da lajkujem jedan tvoj odgovor, a drugi mi se ne dopada to ne mogu da razdvojim. hvala unapred

Ti koji znaš najbolje šta je za koga dobro, ako je za Danijela ovo prava šansa i ono na šta je on čekao, Bože usmeri sve svoje snage, da u ova krizna vremena jedna duša nađe svoju sreću, na ovom poslu. Podari mu dobre kolege, mogućnost usavršavanja, radost da iskaže sebe u punom sjaju i svojoj porodici omogući izvor prihoda.
 
Amin.

Ponekad mi bude muka od onoga: Draga, baš si divna...Neeee, divna si ti...oOo kako pažljivo od tebe... Ma daj krasotice moja emotivna...Baš si mi slatka...Jok, ti si preslatka   
 
Alo breeee...šta vam je? :774236lrsdhmiw4r:
Plašim se da ću početi da radim isto 
(Ja tebi vojvodo, ti meni serdare)

I dalje ne pada. Sada još i sunčano. A da li duva vetrina, javiću naknadno. Izveštaj stiže popodne.

Koliko je morao Hristos da podnese veliku Žrtvu da bi uzeo sve grehe na sebe, kako bi palom čoveku pokazao da može oprostiti baš sve i to ne samo sada, no sada , uvek i u sve vekove.
 
Koliko puta Gospode možemo da pogrešimo pita apostol....7x77 kaže Hristos jer osim hule na Duha Svetoga neoprostivog greha nema više,jer je (greh) umro na Krstu kad je Spasilac pobedio i telesnu smrt.( vaskrsao u život večni )
 
Živimo život Stvoritelja, predajmo se. ne toliko onome što smo naučili, već onome istinskom što mi u stvari jesmo. Takvo biće svesno svoga Tvorca i svesno svog postojanja  u  Spasitelju ,može da živi svoj savršeni život sada i uvek i u sve vekove do kraja vremena.