Први будистички храм у Европи био је на Звездари

[Баба]

Један део заједнице Калмика из Русије стигао је у Београд, помогао у обнови града после Првог светског рата, а потом био одбачен јер је "несрпске националости"


У време док је Београд био, чини се, већа метропола него у 21. веку, на његовој територији саграђен је први будистички храм у Европи. Прича о овом храму уједно је и прича о невољама, помоћи, новом дому, прихватању и одбацивању.

Како је пре више од 10 година писао недељник “Време” позивајући се на књигу “Калмици у Србији 1920–1944″ историчара др Томе Миленковића, овај западномонголски народ у Београд је, након Првог светског рата, стигао из руских области. У то време престоница Краљевине опорављала се од страшних разарања које је током рата преживела.

У граду, на потезу од Вишњице до Цветкове пијаце, постојале су циглане и црепане, у којима се прозиводио материјал неопходан за изградњу. И у којима су, између осталих, посао добили и припадници заједнице Калмика.

Власник једне од циглана, индустријалац Милош Јаћимовић, у знак захвалности за помоћ коју су несебично пружили Београду, поклонио је својим радницима земљиште у близини својих циглана, али и цреп и циглу, тако да је у деловима града које данас знамо као Учитељско насеље и Мали Мокри Луг, никло читаво једно калмичко насеље.

Са “Кинезима”, како су их звали становници ових насеља, у Србију је стигло и неколико њихових свештеника. Најстарији по годинама и свештеничком чину био је бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов. Своју прву богомољу у Београду Калмици су успоставили у септембру 1923. године у две изнајмљене собе у улици Војислава Илића бр. 47 . У тим просторијама храм се налазио до краја 1925. године када је премештен у Метохијску улицу бр. 51, а априла 1928. године формирају Калмичку колонију. За председника је изабран бивши пуковних руске војске Абуша Алексејев, који ће заједно са будистичким старешином бакшом Манчуда Бориновим покренути акцију за изградњу будистичког храма у Београду.


На земљишту које има је дао Јаћимовић Калмици су изградили будистички храм, који је завршен 1929. године. Свечано освећење храма, првог и јединог такве врсте у Европи, обављено је 12. децембра 1929. године. Церемонију освећења новог храма су обавили бакша Намђал Нимбушев, духовни вођа Калмика у изгнанству, који је за ту свечану прилику допутовао из Париза и бакша београдски Умаљдинова, уз асистенцију двојице свештеника.

У Водичу кроз Београд објављеном 1930. године наилази се на одредницу о храму, а годину дана касније улица у којој се храм налазио добија ново име: Будистичка улица. Када је дом саграђен и почео да функционише, убрзо потом формиран је и Будистички духовни савет који је био спона међу свим месним Калмицима. Приликом прослава већих будистичких празника долазили су и Калмици из других делова Србије.

Калмичка принцеза Нирџидма Торгутска је посетила београдски храм 20. септембар 1933. Београдском храму су и даље недостајали многи богослужбени предмети које није било могуће набавити у Европи, па је преко посланика Јапана у Букурешту из Токија стигао велики бронзани кип Буде, чије је освећење извршено 25. марта 1934. године.


Пола године по освећењу Будине статуе, београдски будисти су одржали помен краљу Александру, убијеном у атентату приликом званичне посете Француској. Након неког времена, и градске власти су почеле новчано да помажу свештенство. Прослава десетогодишњице изградње храма одржана је 23.11. 1939. Новчана помоћ градске владе им је укинута 1942. године као лицима несрпске националности.

У борбама за ослобођење Београда, у оквиру “Београдске операције” 1944. године, делимично је порушен горњи део калмичког храма. Београдска колонија Калмика је престала да постоји исте године, када су њени чланови избегли у Немачку, а касније у САД.

Након рата, нове власти су сматрале да је београдски будистички храм изгубио разлог за постојање јер је остао без верника и без реликвија, па су 1950. срушили куполу храма а приземље претворили у Дом културе. Касније је у тој згради просторије имао Социјалистички савез радног народа. На крају је зграду преузела радна организација Будућност која је храм порушила, а на његовим темељима подигла двоспратну зграду у коју је уселила свој сервис за хлађење.

Данас у Београду више не постоји калмичка заједница нити будистички храм. Улица у којој је био храм зове се Будванска.

Извор: Телеграф

 

[Rev.]

Ovaj članak iznosi samo neke podatke.

Kalmici nisu bili odbaceni jer nisu bili Srbi. Tačno je da je iz tog razloga ratne 1942 Grad Beograd te godine prestao da finansijski potpomaže njihovo sveštenstvo (što je grad činio od 1934). Naime, Boljševička revolucija ih je poterala iz Rusije, a ista stvar im se desila i u Srbiji. Prvih 200 Kalmika je došlo 1920. u Beograd a do 1923. bilo ih je već oko 450-500 u našoj glavnoj varoši. Ogorčeni neprijatelji boljševika nisu hteli da sačekaju Crvenu armiju koja se primicala Beogradu, i krajem septembra 1944, ponevši sa sobom svoje svetinje iz hrama, skoro svi beogradski Kalmici raselili su se iz Srbije u pravcu Zapadne Evrope i Amerike. Dakle razlog njihovog napuštanja Beograda je bilo bežanje od komunista. U to ne bez razloga od 1918-1920 u nihovom rodnom kraju bili su spaljeni gotobo svi hramovi i poubijani svi sveštenici.

Hram nije bio na Zvezdari već u Malom Mokrom Lugu koji danas pripada opštini Zvezdara ali poznavaoci Beograda će se složiti da MMLug i Zvezdara nisu baš isto.

Iz članka proizilazi da je Hram maltene podigao Jaćimović što takođe nije tačno. On jeste dao plac i nešto cigala i crep, što je učinio i njegov sin ali su priloge dali drugi ljudi tog vremena uključujući i kraljevski dom Karađorđevića. Zanimljivo je istaći da se za Kalmicko sveštenstvo i hram kod Ministra vera založio i sam Patrijarh Dimitrije u svom dopisu br. 234 od 3/21. januara 1925. a da im je pomagao i ambasador SAD u Kraljevini SHS i Jugslaviji John Prince koji ih je posećivao ali i govorio na sahrani njiovog sveštenika koji je umro u Beogradu.

Ipak lepo je podsetiti se Kalmika koji su u svojoj otadžbini zbog svoje vere propatili ništa manje od svojih pravoslavnih komšija koji nisu ništa bolje prošli.

[Баба]

Видећемо шта ће Сергеј Шојгу рећи на ово...