Пошто се дешава да и младе особе, по нашим овоземаљским мјесрилима, рано изгубе свој овоземаљски живот, просто ми се намеће једно расуђивање из Пролога ( Охридског, наравно), гдје један монах молитвом покушава да спозна суштину Божијег суда. Да су наша људска мјерила далеко од Божијих их-ха и о-хо-хо, то је ваљда свима јасно. Некоме Господ даје кроз болест очишћење од грехова, у овом случају из Пролога анђео убија сина јединца да би његова душа била спашена, иначе би отишао у погибао, некога опет држи Господ дуго на земљи да би се угледали на тога човјека као праведника итд. Углавном, позвани смо и призвани да се Бога бојимо и заповијести Његове држимо, онда,углавном , нема панике.