Andjelka Milenkovic

Два човека уђоше у цркву,да се моле Богу,један фарисеј,а други цареник.Два човека,два грешника, са том разликом што фарисеј не признаваше себе грешником,а цареник признаваше.Фарисеј припадаше најуваженијој класи људи у тадашњем друштву,а цареник најпрезренијој. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ,, Боже, хвалим те што ја нисам ко остали људи-хајдуци,неправедници,прељубочиници.или као овај цариник.Постим двапут у недељи;дајем десетак од свега што имам.Фарисеј је стао у врх храма,до самог олтара,према обичају свих фарисеја,да се гурају на прва места.Да је фарисеј стао сасвим напред, види се из доцнијег описа,где се каже да цариник стајаше издалека.Толика је гордост фарисејаи самоувереност у своју праведност, тј. у своје духовно здравље,да он не тражи првенство само пред људима него и пред Богом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви.Само то једно довољно је,да покаже тешку оголелост фарисеја од неправде, и затупелост у неправди. Зашто се каже: мољаше се у себи?Зашто не на глас?Зато што Бог пажљиво слуша,шта му говори срце него језик.Оно што човек мисли и осећа,кад се моли Богу,оно је важније за Бога него оно што језиком исказује.Језик може и да обмане,али срце не обманјује,него показује човека онаква какав јесте-црна или бела. Боже,хвалим те што ја нисам као остали људи. Овако се усуђује говорити у цркви у лице Бога један грешан човек.Шта је црква него место састанка болесника са лекаром.Болесни од греха долазе да исповеде своју болест Богу Лекару,да потраже лека и здравља од Онога,који је истински Исцелитељ свију људских мука и немоћии Дародавац свију добара.Иду ли здрави у болницу,да се похвале лекару својим здрављем?Но овај фарисеј није дошао у цркву као здрав и цео душом,да се похвали својим здрављем,него као тешко оболели од неправде који у заносу болести не осећа више ни своју болест.Једанпут кад сам посетио једну душевну болницу,лекар ме доведе пред најтежим болесником од лудила. Како се осећаш?-упитах га ја.Он одмах одговори: Како се могу осећати међу овим лудацима око мене?Ето,тако и фарисејговори:хвалим те,Боже,што ја нисам ко остали људи.Он у ствари не хвали Бога зато што би хтео тиме да припише Богу у заслугу,што он није ко остали људи.Не;Речи:Боже,хвалим те-нису друго,до једна узречица један ласкав приступ Богу, да би Бог изволео саслушати његова хвалисања.Јер из свега што је казао,он не хвали Бога ничим;напротив,он хули на Бога хулећи на остала Божија створења.Он не захваљује Богу низашто,јер све што је рекао о себи,све је истакао као своју сопствену заслугу,коју је он стекао без помоћи Божје.Он неће да каже,да он није хајдук,неправедник,прељубочинац или цариник зато што га је Бог сачувао Својом силом и Својом милошћу,да то не буде.Нипошто;него само да то што је он,лично тобож,човек таквог изузетног соја и цене,да му нема равна у свему свету.А поред тога,што је он таквог изузетног соја,он чини напоре и жртве,да се одржи на тој високој висини изнад свих осталих људи.Наиме:он пости двапут у недељи и даје десетак од свега што има.Ах,како је лак пут спасења изабрао себи фарисеј,лакши од најлакшег пута пропасти.Од свих заповести,које је Бог дао народу преко Мојсеја,он је изабрао само две најлакше.Но и те две он стварно не испуњује......Све добродетељи јесу средство а не циљ,метод а не плод.Циљ је у срцу,и плод је у срцу. А ево како треба да се моли прави молитвеник: А цариник издалека стајаше,и не шћаше очију подигнути на небо,него бијаше прси своје говорећи: Боже милостив буди мени грешноме. И не шћаше ни очију подигнути на небо.Зашто да не подигне очи на небо?Очи су огледало душе.У очима се чита грех душе.Не видите ли сваки дан,да кад човек чини грех,обара очи пред људима?Како да не обори очи грешник пред Богом Свевишњим?Гле,сваки грех учињен према људима учињен је према Богу;и нема греха на земљи,који не погађа Бога.Прави молитвеник је свестан тога,па сем смирења испуњен је стидом пред Богом.Зато се и каже:и не шћаше ни очију подигнути на небо... ( Свети Владика Николај Велемировић)

Хвала Богу,мени се ништа слично није десило, али мом брату да. Приликом посете једне баке која је била тешко болесна ( рак ) ради прегледа,(пошто мој брат ради као доктор),и кад је завршио са тим, кренуо је ка вратима и бацио поглед према прагу на коме су биле папуче.Задржао је поглед и пребледео кад је видео да се једна папуча креће ка њему и стала на пола пута од њега.Није веровао у те ствари али тад се уверио.

Дирљиво :-)

Zanimaju me vasa misljena,posto verujem da ste i vi culi za izreku da su oci ogledalo duse,da li mislite da je to mozda istina?

Крштење Господа. Откровење Јованово.

Тропар Светом Василију Острошком: Од младости своје целог себе предао си Господу, пребивајући у молитвама,подвизима и постовима оче богоносни, образ си био врлине својему народу,тога ради,видећи Бог твоју добру намеру, постави те за пастира своје Цркве и ревносног архијереја, и по представљењу твоме, сачува свето тело твоје нетрулежно, светитељу Василије,зато као онај који има смелост моли се Христу Богу, да спасе душе наше.

Будимо људи. Патријарх српски Павле.

Признајем да сам била као онај зец у цртаном филму ( душко дугоушко) кад сам летела авионом.Променила све боје :-)

Признајем да сам била у манастир Ждребаоник.:-)

Такође.

Признајем да сам неодлучна.

Митрополит Амфилохије Радовић