Amour

Pravoslavna hriscanka koja ima jos dosta da nauci o Pravoslavlju i raduje se tome :-)

Pravoslavna hriscanka koja ima jos dosta da nauci o Pravoslavlju i raduje se tome :-)

И ову и многе друге трагедије у којима страдају невини, посебно деца, тешко је објаснити људском логиком. Ми верујемо у Бога који је Бог живих, а не мртвих и дубоко верујемо да Господ љуби пострадалу децу и све невине жртве, као уосталом и све људе и васцелу твар. Зато се молимо за упокојене и односимо се према њима као према онима који су и даље живи у Господу и који чекају васкрсење из мртвих. Проблем са овоземаљском људском логиком је у томе што све гледамо из перспективе нашег времена и, наравно, ту нема смисла нити га може бити. Веома је важно да се страдање не посматра моралистички као неопходна последица личних грехова. У животу видимо да ту често нема логике јер злочинци неретко доживе дубоку старост и избегавају казну у овом животу, а добри и честити људи често се пате и страдају и поред свих добрих дела која чине. Свет из такве перспективе изгледа крајње неправедан, несавршен. Како наћи смисао у тој свеопштој неправди и бесмислу?
 
Један начин јесте да се препустимо морализму и да пројектујемо овоземаљску правду на Бога објашњавајући и правдајући његове поступке нашом логиком. Али Бог не суди по правди, већ по љубави јер само Он познаје срце сваког човека. Зато ти хришћански моралистички системи пре или касније воде у разочарење или се у њима вера у живог Бога претвара у људску религију и сујеверје. 
 
Првородним грехом Адам је увео смрт у људску природу и са њом страдање и патње који обележавају историју људског рода. Будући да ми носимо ту људску природу, и сами смо подложни страдању и пропадљивости. Христос, Богочовек, победио је смрт својом смрћу на крсту јер смрт није могла држати у својој власти Животодавца. Зато смрти више суштински нема силу над нама. Физички феномен умирања и страдања и даље се наставља до свеопштег Васкрсења, али они који живе у Христу настављају да живе и живеће вечно. То нам је потврђено самим Христовим страдањем и васкрсењем и зато је ова тајна извор наше велике радости и наде. "Где ти је смрти жалац? Где ти је аде победа." (1Кор. 15,55). 
 
Хришћани су од историјског почетка Цркве Христове живели у овој сталној свести тријумфа живота над смрћу и за њих је физичка смрт била пре нови почетак него крај живота. Зато у прогонима и страдањима хришћани благосиљају своје прогонитеље, а мученици нису посматрани као трагичне жртве нечовечних прогонитеља, већ као хероји и победници који су овенчани славом Божијом. Читајући ране хришћанске списе о мученицима просто се некада зачудимо одсуству "природних емоција" - мајке са радошћу гледају страдање своје деце и благодаре Богу (сетимо се само римске мученице Св. Феликите и њених седам синова, слави се 1. фебруара). Ово није био фанатизам, већ жива вера да они који страдају у Христу и даље живе. Отуда са толиком радошћу Црква прославља празник Васкрсења Христовог. 
 
Кроз ову тајну можемо да разумемо да је овај свет савршен и савршено је створен од Бога. Сва несавршенства не долазе од Бога, већ од палог човека који је злоупотребио своју слободу и кроз кога је смрт ушла у свет. Као што је смрт ушла у постојање преко старог Адама, смрт је коначно побеђена Новим Адамом - Христом и људској природи је враћено достојанство - она је узнесена у ипостасној заједници са божанском природом Бога Логоса и обитава вечно "с десне стране Бога Оца". Хришћани зато не мењају свет споља, у хришћанству нема револуције, већ колико до њих стоји заквашују време и простор кроз које путују ка вечности живећи еванђелским животом и вршећи заповести Господње. Насупрот овој еванђелској филоСофији (љубомудрију) живота је демонска филоЗофија (мракољубље). Пали анђели покушавају да убеде човека да је Бог неправедан, да је све погрешно саздано и да човек уз њихову помоћ треба да ПРЕСТВОРИ овај свет на своју слику и прилику (тј. на слику и прилику палог и огреховљеног човека, а заправо на слику самих палих анђела). Читава историја људског рода непрестано нам показује настојања да се револуцијама исправе "Божије грешке" што доводи на крају до тога да се Бог потпуно поништи или релативизује. Ми живимо у тим последњим временима у којима је такав поглед на свет и Бога толико присутан око нас, да ће многи, како нас учи последња књига Откровења, на крају прихватити сина безакоња и погибли као Христа и Бога. Наравно, последња победа је Божија и како ће се то све издешавати остаје тајна. Наше је да чврсто верујемо Богу и да у нашем путешествију кроз време идемо ка вечности у постојаној вери, нади и љубави.
 
Зато, уместо да се мучимо да људском логиком овога света објашњавамо неправде и страдања која нас окружују, треба још више да молитвено и евхаристијски пониремо у тајну Христовог страдања и васкрсења и непосредније живимо у перспективи Царства небеског које долази и које ће се у својој пуноћи пројавити након Другог доласка Господњег и Свеопштег Васкрсења.
Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Нешто се не бих кладио да би те ико иза границе Србије прихватио у таквој ситуацији. Рецимо, дођеш на границу са Мађарском а они? "Изволите, само уђите!"?

Сем духовних решења, најбољи начин да сам себи помогнеш је дефинитвно физичка активност. трчи, копај, играј фудбал, баскет, било шта. Када играш нешто, шта год да ти се дешава ван тога, једноставно не можеш да стигнеш да мислиш о томе - мораш да пратиш где је лопта, где ти је играч итд. А сем тога, физичка активност - ако се не варам - доводи до лучења неких добрих хормона, па се осећаш боље, и плус на све то, толико те исцпри да немаш више снаге да се бринеш, слично као кад си поспан или кад узмеш неки седатив. Све у свему, непревазиђен начин борбе против свеколике туге.

Јој, како би их полиција у Западној Европи демократски згазила....

Pravoslavna hriscanka koja ima jos dosta da nauci o Pravoslavlju i raduje se tome :-)

Pravoslavna hriscanka koja ima jos dosta da nauci o Pravoslavlju i raduje se tome :-)

Веровали или не, баш по тој песми сам и добила име

Pomaze Bog svima! Ja sam ovde skroz na skroz nova pa evo da vam se predstavim. Zovem se Andrea, iz Beograda sam i drago mi je sto cu se druziti sa vama. Forum sam otkrila upravo danas, ali nikada nije kasno za druzenje sa onima koji imaju sta da kazu        Jos jednom, veliki pozdrav svima! :good2:

Не кажем да нема страха али ми је већи проблем рационалисање ситуацијама којима не могу да управљам...знам који је циљ и према њему правим избор...Не знам исход али то је већ на Божјој вољи...нада у добар резултат је средство за смирење...једном речју, оптимизам...
 
Када направиш избор начинила си важан корак јер елиминишеш проблем неодлучности..што је тежак терет, поготово у важним ситуацијама...а што си дуже неодлучна теже је..
Постављаш се у руке Господа и ти ако верујеш у Њега, немаш другу опцију него да се добром надаш...
У том случају, какав год исход одлуке био, време од избора до исхода ниси провела у агонији неизвесности, већ си га провела у награди успеха, а без обзира што је у том моменту имагинаран, огрејао ти је срце.
 
На крају, какв год исход био, он јесте и мора се прихватити...живот иде даље...битно је себе ослободити терета неизвесности...

Kao mlada, mogu da kazem da, bar sto se tice ljudi sa kojima sam ja isla u skolu, kasnije studirala i ostalo, jako malo njih je bilo okrenuto Crkvi, a bilo je i onih koji su se otvoreno podsmevali svemu sto je vezano za Pravoslavlje. Mene je, licno, to jako pogadjalo, ali mislim da ce se neki od njih itekako jednog dana okrenuti nekim stvarima koje su do juce otvoreno pljuvali. Tako to ide u zivotu a da ne bude da pricam napamet, znam par osoba kojima se upravo to i desilo :-) Problema ima vise, jedan od kojeg ja uvek polazim je strah od nepoznatog koji mladi mogu da imaju. Kako da se ponasam u crkvi, kako na liturgiji, kada da se prekrstim, kako da se obucem, da li cu ispasti smesan ako postavim neko pitanje i sl. Taj strah se jos i prevazidje lako. Ali postoje i oni drugi strahovi i nedoumice, koje bih nazvala iskonskim. Kako da se okrenem Bogu kad je oko mene toliko patnje, stradanja itd. Taj strah sam mozda i ja imala kao mladja, ali on se prevazilazi kada pocnete dublje da razmisljate o sebi, Bogu, stvarima koje vas okruzuju. Onda je problem i kada nemate sa kim da pricate o veri. Kada su ljudi oko vas nezainteresovani a vi biste zarko zeleli da sa nekim podelite svoja razmisljanja i strahove. I ima toga jos, ali ja zaista primecujem da mladi i pored svega idu u crkvu. I nema to veza sa tim ko iz kakve porodice potice, neki ljudi se prosto nadju u Pravoslavlju a da niko u porodici nije vernik (da, poznajem i takve) i to je za svaku pohvalu. Tako da razloga ima puno, ali nekako mislim da ipak dolaze vremena kada ce se mladi sve vise i vise okretati Crkvi.

Pomaze Bog svima!Ja sam slucajno pronasla sajt dok sam trazila odgovore na neka pitanja.Moje ime je Marijana,imam 24 godine i tri godine sam u divnom braku blagoslovenom u Pravoslavnoj Crkvi Sv.Prorok Ilija u Prijedoru(odakle smo rodom).Zivim u Svicarskoj sa muzem,a nadamo se da ce nam dragi Bog podariti porod!Svako dobro vam zelim i da Vas Bog dragi cuva!

Помоз бог, користио сам овај сајт раније али ме у задње вријеме нешто доста привукао тако да сам одлучио да га почнем чешће користити...
Иначе имам 16 година и долазим из Приједора, поздрав!

Zdravo svima! Ja sam Mirjana - očigledno...  imam 17 godina. Znam za sajt odavno, jer su moji veroučitelji moderatori, ili tako nešto. Uglavnom, registrovala sam se jer mi trebaju neki odgovori. Počela sam da postim i sa svih strana me zasipaju nekim informacijama, te ne smem ovo, te ne smem ono...tako da sam došla da vidim šta smem a šta ne, a i da saznam još neke stvari o našoj veri. 
Prijatan dan svima! 

Isti slučaj je i kod mene

Znas da ti je deda/cale negde iz unutrasnjosti al to krijes kao zmija noge.

Imam neki na preklop sto mi tasta kupila . Vrsi pos'o .

NOKIA E72.

Mogu i smartphonovi da traju pet sest dana, ako iskljucis wlan, 3g mrezu, sve softverske service, GPS i sve ostalo i koristis telefon samo za telefoniranje i primanje sms poruka. 
 
Ali onda to vise nije smartphone

Ovo je mozda tipican odgovor mlade osobe u Srbiji (i ne samo u Srbiji), ali ja kad nisam na forumu, ne radim nista posebno jer... nemam posao! Ali dobro, to nije razlog da se vreme provedeno van internenta ne iskoristi kvalitetno. Uglavnom citam, setam se (kada vetar ne preti da me oduva sa mojih 54kg kao sto je danas slucaj) i pokusavam da se druzim sa dobrim ljudima koji me smiruju 

Ovo je mozda tipican odgovor mlade osobe u Srbiji (i ne samo u Srbiji), ali ja kad nisam na forumu, ne radim nista posebno jer... nemam posao! Ali dobro, to nije razlog da se vreme provedeno van internenta ne iskoristi kvalitetno. Uglavnom citam, setam se (kada vetar ne preti da me oduva sa mojih 54kg kao sto je danas slucaj) i pokusavam da se druzim sa dobrim ljudima koji me smiruju 

Сви знамо да је брат Нишизава - фри тинкер... а знаш шта кажу за фритинкере

Kada sam u Novom Sadu kod mojih ,odem petkom i subotom na Najlon.Mozda sam bila par puta od pocetka godine.Ako mi se nesto svidi kupum. Kupovala sam na primer mladjoj cerki matelove barbike 7 komada za 500 dinara.Pre neki dan sam kupila Cat Alaska cizme za 2000 dinara / kao nove.Sve ima  svog  kupca. Kupovala sam i objektive za foto aparat na pijaci. Moj otac ide kad god moze da prodaje na Najlon i mogu vam reci da nije to ni tako lose.
Vodila sam ja  jednom moje klince da  prodaju svoje stvari , i za  petak i subotu smo zaradili  oko 10 000. Deca se uce  da rade a i resili smo se svih starih stvari po kuci.

Ja znam da tamo ima stvari extra kvaliteta, videla sam šta su moje drugarice našle tamo, ali stvarno treba imati strpljenja, ja tek od skoro idem tamo, još nisam našla za sebe nešto, ali znam da se mora traaaažiti... Doduše moraš i da znaš da prepoznaš kvalitetnu stvar, ali je činjenica da su mnoge kvalitetne stvari otišle iz garderobera recimo generacije moje mame, kada je kvalitet tekstila bio takav da je mogao trajati godinama. Sad - neko to izbaci iz kuće (nemamo svi magacin da čuvamo te stvari, ili što mu se ne sviđa, ili je demode u tom trenutku) - pa da naiđem na takvu stvar - ja bih je kupila pod obavezno, makar je i prepravljala - jer je dobar i kvalitetan materijal danas retkost.