Istopljeni kamen

Ovo je super...ljubav odgoni strah...

Naravno svi imamo ponekad strahove...samo su neki ljudi skloni više i lako im se uvuče neka crna misao i ako je ne preseku ona ih odvede daleko od realnosti. Šta bi bilo kad bi bilo..... Kad sam ja bila devojka i počela da sazrevam i uvidim kako život nije lak i sve brige koje nosi odrastanje, odgovornost, nepravda...razne muke, postbombardovanje u Srbiji, kriza finansijska, mene to tako uznemiri i doživim razočarenje i tad ključnu ulogu u mom shvatanju stvari, odigra moja baka. Te brige koje imaš i misli koje te more, ne možeš promeniti, nemoj svoja ledja da opterećuješ, svoje breme predaj Gospodu, sve u Božije ruke...i trebalo je meni...15 godina da apsolviram tu rečenicu...kasnije mi je i duhovnik isto to savetovao...samo smo mi ljudi slabi, zaboravimo, oslonimo se na svoje moći...i dan danas se desi često da suprotno uradim ili pomislim. Sve je to vežba....u blažim slučajevima, ja ne ulazim u ozbiljnija stanja i potrebu za lekovima... ..ali nekako se opustiš i ne misliš o lošem...jer dobro će pobediti loše.samo se opustiš... Jer sve je isto samo si ti taj u kom su bure ili mirne vode....smiravaš svoje talase.... Ja verujem u ljubav, u dobro, u radost...u Boga i u dobre ljude...i hvala Bogu takvi me i okružuju i Gospod me nikad nije ostavio....treba osluškivati svoje srce, prirodu....baviti se lepim stvarima...naravno odgovorno pristupati životu...

Ma ne. Ne uopšte. Nema veze sa grehom...da je sa grehom svi bi bili anksiozni jer nema bezgrešnih. Pomaže ti na ličnom planu molitva i mir koji dobiješ, blagodat koju dobiješ. To je samo jedan delić ka izlečenju...

Ima mnogo videa na yt. To se dešava godinama unazad 8.novembra na svenoćnom bdeniju kad se proslavlja sveti Nektarije u Grčkoj. Fotografiju sam dobila od prijatelja, nisam prisustvovala proslavi i čudu... Ali kod svetog Nektarija biti u bilo koje doba godine je poseban duhovni doživljaj. Tamo je čudo, dobar dan, svaki dan. Život na Egini i boravak blizu svetiteljevih moštiju je neopisiv i nemam dovoljno reči da Vam opišem... Sam izlazak iz broda i prvi korak na tlo ostrva i prvi zrak sunca na licu...sve je neobično i oblagodaćeno...sve upućuje na svetitelja i blagoslov koji Vam daje To je veliki, dobri otac koji svako dete prima u svoj zagrljaj i isceljuje...i telesno i duhovno... O čudima bih mogla puno....blagodat je tako gusta i vidljiva da biste je mogli nožem seći.. Slava Bogu i svetom Nektariju....ako niste bili obavezno idite...

Nažalost.

Pa zna se u ozbiljnim krugovima ko je čovek, lice, duhovnik od poverenja... Hvala Bogu ja sam imala sreće....Gospod me vodio do divnih duhovnika...i blagodatnih susreta...i ovde i u Grčkoj

Moja okolina zna da ja ne smem da tražim, jer ja sve što poželim to i dobijem....

Da, nažalost danas mnogi uzimaju novac na muci drugog...i otprilike bolest novog doba će biti depresija i nezadovoljstvo... Moje neko skromno mišljenje je da nam je nažalost sve to nametnuto, novim sistemom vrednosti i željom za posedovanjem...nečega, reklame i podrazumeva se.... I ako nešto ne možemo da imamo automatski smo nezadovoljni...i nesretni...i tražimo izlaz...ali sve to je jedna velika šarena laža, bez koje ako se naviknemo mnogo je lakši život. I istinski se bez svega može, osim bez Boga i ljubavi...i najradosniji život je život u skladu sa Bogom i prirodom...i blagosloveni su koji mogu tako da žive... Nažalost, brz način života i podrazumevanje šarenih laža, dovode čoveka do gubitka energije i poverenja....a šta je meni u stvari potrebno da budem radostan?

Ja sam tako shvatila i pristupila. Hvala Bogu da si dobro. Slažem se da svako ko ima ozbiljan problem treba da ide na redovne kontrole i da redovno uzima terapiju, najnormalnije, kao što se ide na sve ostale preglede, pretrage...i kontrole... Nisam pristalica duhovne terapije na uštrb lekova ako je neophodno lečenje. Imam iskustva sa prijateljicama koje su imale mali bag i još uvek ga možda imaju ali to se rešava uz gore napisane savete, sveto pričešće i ljubav..u hodu.. I sama kad sam imala teškoću..imala sam ljubav i podršku...i oluje su prošle...puno molitve, poverenja ali i zaštita duhovnika....nisam imala potrebu za psihijatrom...mada u nekim ključnim momentima odrastanja dece i bračnih odnosa mogla sam da se konsultujem sa velikim sada pokojnim Vladetom.... Hvala ti...to su samo godine iskustva iza mene...ali opet ponavljam običnih ženskih stanja...ne ozbiljnih i bez dijagnoza... Naš trud i Božija blagodat...sinhronizacija...mi ka Bogu ...On ka nama....Ljubav, Poverenje....

Ma jasno. Moj pristup je bio blag i prijateljski, nenametnut....ali ipak se mi ne poznajemo i nismo svi prijateljski nastrojeni....zato je ipak bolje držati se stvarnog i realnog...virtuelno ne postoji...ono je samo zamišljeno, a čovek može da se unese u isto....i da mu se sve čini drugačije ... Trudiću se zbog sebe da smanjim svoj angažman.. ta gorčina mi nije potrebna. Budite dobro svi!

Ja nemam ništa s tem... Neka pije svako šta mora da pije...ne mešam se...ja sam samo dobar drugar koji želi da pomogne i sasluša, uputi lepu reč...danas to ne treba izgleda više..ok..

I volja.

Pa oprosti kiseli krastavčiću....neću više....a ti si pravni zastupnik na forumu ili ?Vrhovni prvobranilac...

Predajem se...pred svima....

Bože dragi...ona ima problem nedelju dana...a nije navela da he ozbiljan i da dugo traje...krompiru jedan

Nisam se pronašla naravno.. .daleko si otišla... žena je napisala da se tako oseća nedelju dana.... Sigurno joj ne bih dala ovaj savet da pati od nekog ozbiljnog poremećaja duže vreme,koji je za lečenje i stručno posmatranje. Znamo se ti i ja....

Ok...u zatvor sa mnom....ajde Nale opusti se.....

U redu. Tema je anksioznost. Treba pokušati....smatram da je pravi prijatelj uvek potreban i lekovit, pa i kad je šizofrenija u pitanju, samo treba biti upoznat sa tim i ponašati se adekvatno i na kraju truditi se da razumeš....ima i toliko oblika....i sve utiče...meni moj prijatelj ako ne kaže šta mu je, ja mogu samo da nagadjam a nisam stručna da odredjujem dijagnoze....kod Aleksandre kako reče u pitanju je anksioznost...toliko...

Nataša upoznala sam te kao isfrustriranu ličnost...zaista mi je žao, ali se brzo i smiriš, bar iz mog ugla... Hvala ti na komplimentu ...ni. blizu..ali ajde...ja pišem iz iskustva...i mojim prijateljicama je pomoglo...o grehu ne pišem....i sama sam grešna... BTW..anksioznost nije strašan poremećaj...leči se toplim rečima i poverenjem u prijatelja i Boga...u dobar razgovor.... Svako dobro!

Baš se radujem zbog tebe. Slažem se da treba raditi na sebi i osluškivati svoje srce.... Hvala,....

Ja sam pokušala...a Aleksandre nema... Javiće se ona... Ronald..suviše si u teorijama...život je jedno a knjige drugo....oprosti....

Zaista te ne razumem. Pišem iz nekog iskustva... Pomoglo je mnogima.... Ja sam pokušala da pomognem i da dam svoj doprinos temi....a svako ima pravo na svoj stav i mišljenje.. Neka proba...neće da škodi, može samo da pomogne.