Medeski

Vrlo često naletim na savet(uživo ili na internetu) kako je dobro čitati psaltir. Čak mi je jedan monah savetovao 
da je za mirjane bolje forsirati psaltir no isusovu molitvu. Tih saveta se držim, čitam ga povremeno i vremenom sam počeo da 
osećam nasladu. No iskren da budem, još uvek imam problem(buni me) kada naletim na neke od onih "agresivnih" ili "osvetničkih" psalama.
 
Da li bi onda neko od iskusnijih mogao da prokomentariše kako i na koji način se gleda na to starozavetno gradivo zvano psaltir? 
Kako da se zažmuri pred svim tim osvetničkim idejama tamo? Pogotovu kada samo jednom prihvatili novozavetnu ideju i Hristovu misiju.
Ideju praštanja i milosti. Na kom to onda nivou bi psaltir trebao da nas celi i leči? Koliko sam do danas shvatio, on se uvek preporučujeo kao
neko magijsko dejstvo, tipa:"čitaj, ne razmišljaj puno i čekaj plodove". Sve nekako po pricnipu "dobro je-valja se".

Vrlo često naletim na savet(uživo ili na internetu) kako je dobro čitati psaltir. Čak mi je jedan monah savetovao 
da je za mirjane bolje forsirati psaltir no isusovu molitvu. Tih saveta se držim, čitam ga povremeno i vremenom sam počeo da 
osećam nasladu. No iskren da budem, još uvek imam problem(buni me) kada naletim na neke od onih "agresivnih" ili "osvetničkih" psalama.
 
Da li bi onda neko od iskusnijih mogao da prokomentariše kako i na koji način se gleda na to starozavetno gradivo zvano psaltir? 
Kako da se zažmuri pred svim tim osvetničkim idejama tamo? Pogotovu kada samo jednom prihvatili novozavetnu ideju i Hristovu misiju.
Ideju praštanja i milosti. Na kom to onda nivou bi psaltir trebao da nas celi i leči? Koliko sam do danas shvatio, on se uvek preporučujeo kao
neko magijsko dejstvo, tipa:"čitaj, ne razmišljaj puno i čekaj plodove". Sve nekako po pricnipu "dobro je-valja se".

Неопходно је да се прође кроз невоље, разне животне трзавице, то је животна школа, савлађивање сваке непријатности миром и тишином.
Ако смо физички здрави, али смо оптерећени са својим мислима, са својим бригама, немоћима, па нам се и ближњи жале на своје немоћи и онда ми учествујемо у томе, ако не умемо да се опустимо, значи да предамо своје немоћи, своје слабости и слабости ближњих, да предамо Господу, онда ми носимо то велико оптерећење и наш живчани систем временом постаје неиздржив, нервозни смо.
Не можемо да подносимо ни себе па ни ближње и онда наравно и у друштву и у породици мучан живот, и на радном месту, свуда.
 Мучан је живот зато што су живци много преоптерећени, а нисмо се извежбали да се опустимо, мислено треба да се опустимо, када се мислено опустимо и физичко тело се одмара. Дух помоћу живчаног система долази у додир са физичким светом. Обрати пажњу на мир у срцу, нека буде тамо тишина, мир и опусти се. Ако не можеш да се молиш, буди тих, немај никакве мисли, препусти то Господу, он ће да уреди то боље од нас.
Starac Tadej.

Verovatno si mislio da posle takvog iskustva čovek može pasti u gordost da je on sad nešto ne znam kako duhovno visok? Ne vidim kako bi mogle biti OD gordosti, ali shvatam da mogu biti i od neke svetske tuge i nekih naboja koji baš nisu blagosloveni. Sva sreća da se to tako retko dešava pa da ne propadnemo skroz

Misticna iskustva....uff. 
Da mi je da budem prirodan covek samo koliko i zivotinje su prema svojim vrstama dosledno prirodne i nikakva mistika da me se ne dotice de bi mi kraj bio...
Al ne vredi. I sama najobicnija molitva je misticno iskustvo kamo li sta drugo, a sa svime time ide i ta dimenzija odgovornosti...ne male odgovornosti na i onako raslabljenu prirodu i zlu volju... i tako...kome je malo/mnogo dano malo/mnogo ce i da se trazi...pa svako za sebe nek racuna....
 

Deset savjeta kako moliti - sv. Ivan od Križa

1. Uvijek imaj na umu da u svemu trebaš slijediti stope Isusa Krista. Izgradi svoj život na Njemu jedinom. On te ljubi. Uzljubi ga.

2. Koliko se više pouzdaješ u stvari koje te odvraćaju od molitve, toliko ćeš manje imati pouzdanja u Boga; ne možeš služiti dvojici gospodara!

3. Otac izgovara samo jednu riječ, to jest svoga Sina, i uvijek je izgovara u vječnoj šutnji, pa je samo u šutnji možeš i čuti.

4. Pronađi stoga tiho i samotno mjesto i tamo se pomoli. Utroši svu snagu i polet svoje volje da Ga zazivaš i blagoslivljaš.

5. Sjeti se da moliti ne znači puno misliti, puno osjećati, puno činiti. Samo jedno je potrebno: biti voljan uistinu zatajiti samoga sebe radi Njega; čuvati tajne Božje ljubavi.

6. Pripazi da imaš čistu savjest, volju sasvim utvrđenu u Bogu i misao okrenutu Njemu. Što bivaš jednostavniji, to si korisniji Crkvi i svijetu.

7. Vjera, nada i ljubav odvraćaju nas od svega i sjedinjuju nas sa Bogom samim. To su neizostavna i najbolja pomagala za molitvu.

8. Tko bježi od molitve, bježi od svakog dobra. Nikada nemoj napustiti mislenu molitvu jer je ovo snaga duše. Ne brzaj u molitvi. Ne prepuštaj se malodušnosti...nikada.

9. U molitvi ne trebamo puno govoriti niti izmišljati razne ceremonije ili tehnike. Dovoljno nam je ono što nas je naučio Isus Krist i to je ono što Otac uvijek sluša. Stoga budi jednostavan. Obzirom na molitve i druge pobožnosti, neka se duše svojom voljom ne mare podavati ceremonijama ni načinima molitve koji se razlikuju od načina što nas uči Isus Krist. Očito, kad su ga njegovi učenici pitali da ih nauči moliti, on ih je naučio sve ono što je potrebno da budemo uslišani od Vječnog Oca, kao onaj koji mu dobro pozna ukus: a naučio ih je samo onih sedam prošnja Očenaša, u kojima su uključene sve naše duhovne i vremenite potrebe, a nije im dao na dohvat mnoge druge riječi ili ceremonije.

10. Oni, dakle, koji su veoma aktivni i koji misle da će svojim propovijedima i vanjskim djelima obuhvatiti cijeli svijet, neka dobro razmisle da bi mnogo više koristili Crkvi i da bi Bogu postali mnogo miliji, a da i ne govorimo o dobrom primjeru koji bi time dali, kad bi upotrijebili barem polovicu svoga vremena da provedu s Bogom, sve da i nije njihova molitva toliko savršena.
 

Ne zvučite kao teoretičar zavere, zvučite kao one fine bakica koje pokucaju na vrata i hoće da pričaju o Bibliji. Znate one bakice iz Jehovinih svedoka

Милан је одличан политички аналитичар. По мени најбољи у Србији. Познаје добро и религију. Деда му је био свештеник. Колико сам могао да приметим, он воли личност Исуса Христа из Новог Завета, Цркву цени јер је сачувала обичаје нашег народа. Али он није верујући хришћанин. На Цркву гледа кроз поједине лоше поступке црквених великодостојника. За неке ствари јесте у праву, и то се мора признати. О Хришћанству се не може учити од њега и сличних. Не верују у Бога, и нису верски образовани довољно да би друге учили. 
Понављам, за политику је експерт. Слушам га редовно и одушевљен сам. За црквена и верска питања, има овде на форуму образованих људи. Као и обимна литература у довнлоад секцији.

...sad vidim da je čovek govorio i na TV Hram nedavno.
 

@Bokisd hvala ti na priloženom materijalu, sa pažnjom ću pročitati. Od Vladike Nikolaja povremeno čitam molitve na jezeru a prelistao sam i Ohridski prolog.
Da baš kao što se pominje u početku Katihizisa, i ja sam neko vreme bio zbunjen šarenom paletom tumačenja Svetog Pisma. @Novoredjena Hvala ti.Iako poprilično redovno posećujem bogosluženja već zadnjih 11 godina i slušam razne pravoslavne mislioce preko interneta a i uživo, vrlo rado čujem šta o božijoj reči misle i ljudi ne-pravoslavne orijentacije a za koje mi se čini da nisu ateistički nastrojeni i da nisu zlonamerni, odnosno da su svetom pismu pristupili sa pažnjom i voljom da ga razumeju. Slušao sam i nekoliko adventista recimo gospodina Radišu Antića koji mi je neke delove razjasnio ali me određene tačke itekako bune.
Koliko sam uspeo da shvatim, pravoslavni se ne igraju igre "božija reč ili ništa" poput adventista ili muslimana. Jedan sveštenik je čak i rekao da sama liturgija ima veći značaj i autoritet od svetog pisma, jer je kako tvrdi čak i starija od istog. Pravoslavni se, koliko sam uspeo shvatiti, nalazimo na relaciji sveto pismo-sveti oci-liturgija i kroz takvo trojstvo tumačimo sebe i svet oko sebe.
 
Bog vas blagoslovio
 
 
 
 

Meni zaista nikada nece biti jasno zasto neki ljudi sažalijevaju i ćutke osuđuju one koji se za odluce za monaski život,a posebno ne razumijem roditelje koji poznajuci svoje dijete koje je odmalena gajilo ljubav prema Gospodu i koje kasnije ode u manastir,a ti isti roditelji pate kao da im dijete ide na sluzenje dozivotne robije.Pa to je najljepsi poziv i funkcija koju neko moze da obavlja na ovoj zemlji,da bude sa Bogom od jutra do mraka,cijelim svojim duhom i tijelom,da se podvizava i moli.Svaki razgovor sa nekim monahom ili monahinjom okrepljuje i blagosilja.

Može i tako brate.
A šta, ispade da ste vi rimokatolici kao mnogo bolji? Ako ne mož milom onda malo ucenom, pa malo krstaškim mačom, pa malo potpalite nepodobne, pa ondak malo trgovine spasenjem oproštajnicama, pa ondak nepogrešiv papa in katedra, itd... .mislise.
Pito ja jednog mnogo velikog rimokatolika:
"Što se ti brate ne pobuniš, kad znaš koliko zgrešiste u prošlosti, pa da se ovi tvoji velikaši pokaju ,pa brate da se mi opet ujedinimo.
Bi ja brate, al ne smem a i šta bih postigao. Da izigravam novog Lutera? Ja sam ti brate rođen kao rimokatolik i veruj mi da se velika većina kaje i zna da bi trebalo neke stvari menjati, ali to nije na nama običnim vernicima. Mi se trudimo da budemo puni ljubavi i da volimo sve ljude, ionako će svako dati odgovor za sebe. A ako je neko loš čovek, loš će biti ma gde bio.
Zato brate ajmo mi zajedno ko braća da se volimo, a ako je Božija volja mi ćemo se jednog dana i ujedinit."
Inače je sam pravoslavac, žena bivši rimokatolik a sada pravoslavka, majka mi je rimokatolik, baka reformator... I kako ja sada da kažem da nekoga ne volim, kad ih sve volim i želim da se svi spasu? srcee
Budite vi dobri ljudi i Hristov duh čuvajte i u srcu nosite, ma gde bili i ma gde se rodili, pa ćemo se svi na kraju ako Bog da naći u istoj vaseljenskoj pravoslavnoj crkvi, . srcee

Odgledao 1 min. na preskog i nemam više živaca.
Život je isuviše kratak i lep da ga trošim na dotičnog gospodina.

@Bokisd hvala ti na priloženom materijalu, sa pažnjom ću pročitati. Od Vladike Nikolaja povremeno čitam molitve na jezeru a prelistao sam i Ohridski prolog.
Da baš kao što se pominje u početku Katihizisa, i ja sam neko vreme bio zbunjen šarenom paletom tumačenja Svetog Pisma. @Novoredjena Hvala ti.Iako poprilično redovno posećujem bogosluženja već zadnjih 11 godina i slušam razne pravoslavne mislioce preko interneta a i uživo, vrlo rado čujem šta o božijoj reči misle i ljudi ne-pravoslavne orijentacije a za koje mi se čini da nisu ateistički nastrojeni i da nisu zlonamerni, odnosno da su svetom pismu pristupili sa pažnjom i voljom da ga razumeju. Slušao sam i nekoliko adventista recimo gospodina Radišu Antića koji mi je neke delove razjasnio ali me određene tačke itekako bune.
Koliko sam uspeo da shvatim, pravoslavni se ne igraju igre "božija reč ili ništa" poput adventista ili muslimana. Jedan sveštenik je čak i rekao da sama liturgija ima veći značaj i autoritet od svetog pisma, jer je kako tvrdi čak i starija od istog. Pravoslavni se, koliko sam uspeo shvatiti, nalazimo na relaciji sveto pismo-sveti oci-liturgija i kroz takvo trojstvo tumačimo sebe i svet oko sebe.
 
Bog vas blagoslovio
 
 
 
 

Ova tema je koliko vidim sve prisutnija mađu pravoslavcima i to me i žalosti i zbunjuje. 
A koliko čujem veoma zbunjuje vernike koji tek prilaze crkvi i koji se isto tako kao i ja čude kako je to moguće da (osim zdravog razuma i elemntarnog poznavanja fizike)makar svi naši najveći, sv. Vladika Nikolaj, Njegoš, sv. Justin Popović, sv. Vasilije Ostroški, pa i mnogi ne manje veliki pravosavni savremenici nigde i na  kom mestu nisu spominjali niti spominju ama ništa od svega toga oko ravne zemlje? Čak suprotno, eto kao sa uvoda ove teme sv. Vasilije Veliki je pomenuo kako tema uopšte nije bitna za spasenje. 
Nedavno sam sa grupom ljudi sedeo u jednom od Fruškogorskih manastira posle bogosluženja, te je čak
eto igumanija započela pa i branila temu(teoriju) ravne zemlje. Pre toga sam je slušao na nekoliko tema preko youtube i moram
da priznam da me je oduševila, a ovo mi ovako došlo ko ladan tuš. 
Slobodnim razmišljanjem na temu zašto sve to (makar pravoslavcima) treba je da se radi o potrebi za nekim dodatnim razlozima
i motivima za istrajavanje u realno surovoj i teškoj borbi na tom i takvom uskom putu. Kao neko dodatno ohrabrenje, eto kao, kako je taj nečastivi jezivo moćan i uporan u svojim zamkama pa nas i sa tim zamajava, a nama valja još više upregnuti u post i molitvu. Hajde razumem, ako im je to na čast i na hrabrost onda neka im bude. Bog da ih sačuva na njihovom putu i privede na kraju k licu Svome. 

Jako lepo...
 
Uvek uvek kada o toem razmišljam ne mogu da se setim i upitam samoga sebe: Verujem da je Bog milsotiv, pa onda,....ako je meni zao ranih nekih gresnika i prestupnika koje cak ni ne poznajem toliko dobro, koliko tek Bog pati? I ako bi ih ja, da mogu, spasao, kako onga za ime svega, Bog neće.

Jako lepo...
 
Uvek uvek kada o toem razmišljam ne mogu da se setim i upitam samoga sebe: Verujem da je Bog milsotiv, pa onda,....ako je meni zao ranih nekih gresnika i prestupnika koje cak ni ne poznajem toliko dobro, koliko tek Bog pati? I ako bi ih ja, da mogu, spasao, kako onga za ime svega, Bog neće.

Jako lepo...
 
Uvek uvek kada o toem razmišljam ne mogu da se setim i upitam samoga sebe: Verujem da je Bog milsotiv, pa onda,....ako je meni zao ranih nekih gresnika i prestupnika koje cak ni ne poznajem toliko dobro, koliko tek Bog pati? I ako bi ih ja, da mogu, spasao, kako onga za ime svega, Bog neće.

Jako lepo...
 
Uvek uvek kada o toem razmišljam ne mogu da se setim i upitam samoga sebe: Verujem da je Bog milsotiv, pa onda,....ako je meni zao ranih nekih gresnika i prestupnika koje cak ni ne poznajem toliko dobro, koliko tek Bog pati? I ako bi ih ja, da mogu, spasao, kako onga za ime svega, Bog neće.

Jako lepo...
 
Uvek uvek kada o toem razmišljam ne mogu da se setim i upitam samoga sebe: Verujem da je Bog milsotiv, pa onda,....ako je meni zao ranih nekih gresnika i prestupnika koje cak ni ne poznajem toliko dobro, koliko tek Bog pati? I ako bi ih ja, da mogu, spasao, kako onga za ime svega, Bog neće.

Draga braco i sestre mene zanima da li pravoslavna teologija ima neki vecinski dogovor oko pitanja spasa tela i duse. Od nekoliko cenjenih vladika sam slusao price kako je Hristos dosao da spase i dusu i telo, a to znaci kompletnu licnost. Sinoc opet slusam recimo predavanje mati Makarije na youtubu gde vise puta izricito ubedljivo ponavlja kako telo propada a dusa ostaje, spasava se itd...?
 
Eto toliko za danas.

Pre svega da, neko je to rekao šta treba a šta ne treba, odnosno šta je na korist a šta nije. Tome se veruje, neveruje, umom i iskustvano preispituje.
Ima određena količina nas koji verujemo nekim autoritetima, koji su tokom "samo" 2000 godina putovali svim prostranstvima lične duše i uma
rukovali se i sa đavolom i anđelom.
 
Koliko maštarenja i kakvog maštarenja, dal se sme da li se ne sme?
Možda neko sme više pa ne upadne u veći greh a neko se totalno "navuče".
Otuda mogu da razumem stroga pravila ponašanja ako hoćeš da brineš o čistoti duše.
 
Dakako da čovek sa raznim strastima može u osnovi biti dobra osoba,
funkcionalna osoba, i to je društveno sasvim OK. No društvo ne mari mnogo
za dušu koja je često i osetljivija nego što misliš. A kako mnogi verujemo
ONA se nosi i na onaj svet S takvim pogledom se perspektiva malo menja.
 
Posto je tebi legitimno to što si usvojio XYZ količinu znanja i iskustva od
raznih ovozemaljskih autoriteta( što je super), budi siguran da postoji još toliko
njih koji su svoje živote dali da saznaju nešto mnogo dublje. E to su ti drugi autoriteti
po kojima svoje vidike kroji dobar deo ljudi na ovom forumu.

Postoje razne vrste dokaza, nisu samo dokazi tzv. egzaktne nauke dokazi. Postoje i te kako dokazi duhovne realnosti. Ali problem je što mi pojam vera posmatramo iz ugla grka ...vera kao poverenje u nešto što nije još. Vera se naša temelji na čvrstom spoznanju realnosti Boga oličeno u onom čuvenom, neprevodivom amen! Koje ne znači neka tako bude, već tako je!

Pogrešno pitanje. Na takvo pitanje možeš samo da odgovoriš - nikako, jer se ne radi o znanju, informaciji, već o SPOZNAJI, kojoj predhodi milost, pa objava (informacije - znanje) iz čega dolazi spoznaja. Bez te spoznaje nema ničega. To ne može da se dokaže Pismom, jer je Pismo niklo iz spoznaje a ne informacije. Ili kako samo Pismo kaže - verom Abraham...uradi ovo ili ono. Dakle, ne spada u kategoriju gde je moguće po principima racionalne nauke današnjice dokazivati stvari.To sa jedne strane, sa druge, za onoga koji je u veri (spoznaji) to je jasno iz Pisma i sv. Predaje iz koje je i Pismo niklo, jer oboje govore duhom one vere koju čovek koji ima spoznaju (veru) veċ živi...ima isti kljuĉ za dešifrovanje poruke kao i autor poruke.

Svi koji ispovedamo veru i ljubav u Hrista Boga imamo neke svoje razloge zašto verujemo,
i ti razlozi su dakako veoma slojeviti. Nastajali su i gradili se vremenom, smenjivanjem sumnje i vere.
Manje više verujem da je kod većine nas tako.
Čuda su svakako tu bila i ostaće, makar za mene, nešto što me uvek iznova inspiriše i krepi u mom uspinjanju
ka gore. Takođe znam stavove i nekih drugih verujućih pa čak i monaha koji neće puno da razmišljaju o čudima
i da im ona budu stub oslanjanja i kako mi je jedan brat rekao "dosta mi je da znam da postoje". Razumem i njihovu strategiju u kojoj bi se hteli što više uzdati u čistu veru.
No ipak, pitam ja vas, u kojoj meri su vama značila raznorazna hrišćanska čuda, iscelenja, mirotočenja, Sveti Oganj,...itd.