Gandalf Sivi

Ja mislim da Jorodivi sam sebe ne razumije. Tako da se mi možemo samo uzalud truditi da ga razumijemo...

Onda sam ja to negdje pogrešno pročitao. Mea culpa,

Praksa krštenja za oproštenje grehova je postojala prije Jovana.

Evo šta se kaže npr. u činu monašenja: ,, ... Стога сада на свако питање дај Богу са страхом и радошћу потребан одговор. Притом насигурно знај да је овде дошао сам Спаситељ иаш са свехвалном Мајком Својом, светим Анђелима и свима Светима својим, и пази на речи твоје, да би, када доће да суди живима и мртвима, узвратио теби, нe по ономе што ћеш Му обећати и изјавити, него по ономе шта си од обећаног и изјављеног одржао.".

Pravoslavna crkva priznaje i krštenje željom. I ne misli da u trenutku pokajanja tih samrtnika koje pominješ, da nije bio prisutan Hristos. Bio je nevidljivo prisutan, kao što je i danas nevidljivo prisutan u svakoj sveštenoj radnji.

Amin: ili Amen

I koji to Sveti Otac, i na kom mjestu kaže?

Odkuda ti ovo?

Jeste li ozbiljni ili se šalite?

greengrin

Potovno krštavanje nekog ko je pravilno kršten u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, je apsolutno neprihvatljivo. RKC ima valjano krštenje, ali i valjano apostolsko prejemstvo. A pošto imaju valjano prejemstvo, možemo reći da su i oni Crkva. Doduše odijeljena od jedinstva sa nama, ali Crkva.

Jeste Ćuzulan je prevodio, ali pošto knjižara Jasen iz NK više ne radi, do knjiga se vrlo, vrlo teško može doći.

Hvala

Jeste, ali ovdje gdje ja živim vrlo je teško doći do filosofskih djela. Npr. ja imam samo Levinasovo Vrijeme i Drugi, i Totalitet....

Levinasova filozofija se uobičajeno sagledava u paraleli sa filozofijom njegovog poznatijeg savremenika, Martina Hajdegera, u krajnjem slučaju iz razloga što obje niču na istom tlu- iz fenomenološkog pokreta Edmunda Huserla. Ipak, riječ je o dvije suštinski suprotne misaone tvorevine.. Jer čitava Levinasova filosofije stoji kao jedan opozicioni odgovor na Hajdegerovu filosofiju, ali kao i odgovor na cjelokupnu zapadnu metafiziku. On je smatrao da je zarad bića zaboravljen onaj Drugi. Tj. Drugi je asimilovan i zatvoren u Jedno i Isto.

Ma vrlo važno. Rugača je uvjek bilo, i biće ih do ponovnog Hristovog dolaska. Ivanović će biti akuelan još par godina, a onda će kao i svi rugači završiti na smetištu istorije, a njegovi ,,vjerni" fanovi će dobiti novog idola za obožavanje.

Ono što je presudno uticalo na njega jete stradnje njegove porodice u konc logoru, a i njegovo potucanje po ratnim logorima. Zbog toga nikada nije želeo da se vrati u Njemačku kada je otišao iz nje i sva svoja djela je napisao na francuskom jeziku.

Ne bih se složio sa Vama. Kada se i govori o Levinasu obično se govori o njegovoj kritici Hajdegera. Mada njegova filosofija i ako jeste kritika Hajdegera ona je i nešto mnoooogo više od toga.

Par dana ga čitam, i opet ništa ne razumijem

Levinas pitanje odgovornosti i Drugog postavlja u samo središte svoje filosofije. Ontologija ličnosti se temelji na Drugom. Ona se povlači iz igre svijesti koja odigrava i predstavlja bivstvo.Ličnost je prevashodno odnos koji ne razdvaja članove u odnosu. Ličnost, u sebi nosi položenu odgovornost, jer je u ličnosti prisutno ono beskonačno i transcendencija.

Рођен је 1906. године у Каунасу, Литванија. Након завршеног средњег образовања 1923. године одлази у Француску, у Стразбур, гдје започиње филозофске студије код Едмунда Хусерла и Мартина Хајдегера. Затим студира на Сорбони код Леона Бреншвика. Након студијског боравка у Фрајбургу 1930. године објављује први већи рад о феноменологији у Француској, под називом „Теорија интуиције у Хусерловој феноменологији“. Левинас се у овом дјелу приклања Хајдегеру, због неисторијског карактера Хусерлове феноменологије. Иначе, Левинас је упркос каснијем оштром противљењу Хајдегеровој филозофији увијек тврдио да „Бивстовање и вријеме“ спада међу најљепше филозофске књиге. У периоду од 1930. до 1939. године објављује само једно дјело „О бијегу“. У Морису Бланшоу у том периоду налази најближег духовног пријатеља упркос познанству са већином филозофа савременика међу којима је и Жан-Пол Сартр, о чему свједочи и књига из 1975. године насловљена „О Морису Бланшоу“. Раздобље 1939 — 1945. године проводи у њемачком логору као ратни заробљеник. У том раздобљу страда му цијела породица, која је остала у Литванији, као жртва нацистичких прогона. То је разлог за одлуку да више никад не ступи на тло Њемачке. Међународну наградуКарл Јасперс добија 1983. године али овлашћује сина да је прими у његово име. После рата постаје директор Високе израелске оријенталне школе у Паризу. Као резултат студије и проучавања Талмудовог дјела, објављује двије књиге: „Четири талмудска читања“ и „Пет нових талмудских читања“. Послије објављивања првог капиталног дјела, „Тоталитет и Бесконачно“ 1961. године, добија мјесто професора филозофије у Поатјеу.

Da li ste čitali nešto od velikog Levinasa?