миркан

Скоро сам прочитао књигу од свештеника Павла Гумерова - Он и она у потрази за брачном хармонијом. Савет за свког да је прочита а у наставку теме ћу поставио прва две главе књиге овде. Главу "Мушки и женски пол" сам поставио да би се боља разумео глава "Плодови женске еманципације". МУШКИ И ЖЕНСКИ ПОЛ Пре него што започнемо разговор о томе како пронаћи породичну срећу и избећи сукобе у породици, требало би барем кратко проговорити о томе у чему се и ми међусобно разликујемо. Koje су особености мушке и женске психе и која je сврха постојања мушкарца и жене? Мушкарац и жена. Два сасвим различита бића. Ни за кога није тајна да се људи упркос спољашњој сличности: руке, ноге, глава, необично разликују међусобно пo полу. И није само ствар у грађи тела, нити у физиологији, већ у томе да мушкарци и жене мисле и осећају на потпуно различит начин. О мушкој и женској психологији написан je огроман број радова. Постоји и мноштво теорија које покушавају да објасне карактеристике понашања и мишљења мушкараца и жена. Међу њима има подоста бесмислених које говоре о томе да су полне разлике биле неопходне као покретач еволуције или које пореде мушкарце и жене са мужјацима и женкама. Па се онда мушке прељубе и распуштеност тумаче као тежња мужјака да оплоди што je могуће више женки. A жени се у тим теоријама онда даје незавидна улога месно-млечне фарме за производњу потомства. Другим речима, свако износи оно што има у свом срцу. A главна грешка je у томе што истраживачи овог проблема сматрају човека само вишом животињом, истина, веома сложеном и паметном, али ипак животињом. A човек за разлику од животиње има разум, бесмртну душу и сасвим друкчије призвање. Koje je, дакле, право призвање мушког и женског пола, и шта мушкарци и жене желе једни од других? Нећемо залазити дубље у психологију и психоанализу. Утолико пре што je одговор на ово питање већ одавно понуђен, још пре него што су и никле све људске цивилизације. Отворићемо највећу књигу од свих које су икада написане - Библију. Познато je да je Бог створио првог човека Адама, a онда Еву. „И рече Господ Бог: није добро да je човјек сам; да му начиним друга према њему. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; нa му узе једно ребро, и мјесто попуни месом; И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе je к Адаму. A Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека joj буде име човјечица, јер je узета од човјека" (1 Moje. 2, 18-23). Постоји много тумачења овог места, a једно од њих каже да реч „ребро" у јеврејском језику има неколико значења и може да буде преведена као огранак, страна мушке природе; управо je од ње била створена жена. Али све ово и није толико важно, већ je битно то да жена није била створена као самостално биће, већ je узета од свог мужа. За жену je речено следеће: „воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега, и он ће ти бити господар" (1 Moje. 3, 16). Узећемо ово као аксиом, јер je све што je речено у Библији о узајамним односима мушкараца и жена - истина проверена вишехиљадугодишњом историјом човечанства. Какве везе ово има са тајном понашања мушкараца и жена? Па има најдиректнију могућу везу. Ове речи Светог Писма помажу нам да одговоримо на веома важно питање: „Шта жели жена од мушкарца, a шта мушкарац од жене?" Ha почетку овог поглавља већ je речено да мисли и понашања бића различитих полова имају веома мало заједничког. Мислим да je свима познат израз „женска логика". Израз су, наравно, измислили мушкарци, и то зато што нису могли да схвате чињеницу да мушкарци и жене у истој ситуацији мисле и понашају се сасвим различито. И то представља немали проблем. Мушкарац, трудећи се да схвати жену, покушава да стане на њено место, али му не полази за руком јер je мушкарац, a не жена. Ha крају он изјављује да je женско мишљење ирационално, нелогично и да жена у принципу и није способна за нормално размишљање. Исто се дешава кад жена покушава да схвати мушкарце. Свако гледа кроз своју призму. Све ово може подоста да смета, нарочито у браку. Дакле, покушаћемо да проникнемо у ту тајну. Одмах бих хтео да упозорим на то да нећемо говорити о конкретним представницима мушког и женског пола, јер je овај свет веома разнолик, већ о општим законима природе који су усађени у психу мушкарца и жене. Речи Бога упућене Еви: „...воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега" -изражавају суштину женског понашања према мушкарцу. Женској природи je од почетка генетски урођена љубав према мужу u тежња ка њему, као u зависност oд њега. Усудићу се још и више да кажем: да воли онако како воли жена, мушкарац није у стању. Друго: призив жене je да буде мајка. Жена „ће се спасти рађањем дјеце" - каже нам Свето Писмо (1 Тим. 2, 15). И ове две жеље: дa буде мајка u тежња ка мушкарцу као бићу снажному јаком, које може da joj пружи заштиту, подршку u ослонац урођене су свакој жени.А ова тежња и није толико свесна, колико je несвесна. Чак и у случају када жена уопште не жели да има децу, чак и ако je она сав живот посветила борби за идеале феминизма, једнакости и равноправности жена и мушкараца, против природе се не може борити. Покушаћу ово да објасним. ГОРКИ ПЛОДОВИ ЕМАНЦИПАЦИЈЕ Апсолутно je тачно следеће: када жена почне да се бори за једнакост с мушкарцима, то значи да нема среће у личном животу. Сва та борба je само нејаки протест против несрећне судбине и тајна жеља за једноставном женском срећом. Једном je протојереја Димитрија Смирнова познати друштвени активиста, Катарина Лахова, позвала да наступи пред женама у Државној Думи. У сали Думе се окупило хиљаду и пo жена-парламентараца, представница власти у читавој Русији. Ево шта je испричао отац Димитрије: „По фризурама, фигурама, спољашњем изгледу схватио сам да су све то јаке, моћне жене. И сама Катарина Филиповна je права жена-змај. Неко време док су оне наступале размишљао сам шта би могао да им кажем. И онда ме je озарила идеја и овако сам им се обратио: „Драге жене! Све ви сте се овде заложиле за равноправност с мушкарцима, говориле сте о политици, еманципацији. Али замислите на тренутак да за недељу дана сретнете мушкарца, правог витеза, који je физички, психички и пo свим особинама јачи и племенитији од вас. И он вам каже: „Волим те, остави све и крени за мном". Убеђен сам да би свака од вас пошла. По сали се разлегао уздах. A онда се зачуло: „Да!!!" Онда je отац Димитрије рекао: „Да, ето видите да je то нормално, то je разумљиво. Ви се бавите политиком у складу са вашим особинама. Али то се догодило и зато што ваш лични живот није успешан. Ви или нисте удате, или сте разведене, или ваш муж није за вас. Тако се све објашњава. У корену еманципације и феминистичког покрета није борба против мушкараца уопште, већ подсвесни протест против мушке неуспешности и слабости. Раније мушкарац једноставно није могао себи да дозволи да буде слаб (мада су, наравно, постојали изузеци). Такав je био живот. Лов, ратови, тешки услови живота. У зноју лица свог он je зарађивао хлеб, a онда га je штитио оружјем у рукама. Мушкарци и жене су имали на уму своје призвање. Али су због распада традиционалне организације друштва, опадања вере и морала људи почели да заборављају на то. У 18. веку се догодила крвава француска револуција. Управо je тада и настао покрет за женску еманципацију. Наравно, у томе су имали учешћа и жене и мушкарци. Мушкарци својом слабошћу и попуштањем. A жене својом гордошћу и глупошћу. Међутим, сам женски род je највише пропатио због тога. За шта су се бориле, од тога су и страдале. Општа еманципација je створила култ „јаке жене" својеврсне „амазонке" што je довело до тога да je правих јаких мушкараца веома мало остало. Мушки род je постао слаб. Уосталом, веома je тешко бити јак крај моћне, самосталне жене снажне воље, захтев je превисок. Еманципација je изродила још једно зло. Инфантилизам. Многим представницима мушког рода се допало да у свему зависе од жена, прво од мајке, онда од супруге. Њихов идеал „фаталне жене" je управо и постала еманципована, јака, доминантна жена. Овај тип жена код њих изазива поштовање. Али ако се такав „инфантилац" ожени оваквом еманципованом женом, среће у браку неће бити. Жену ће ускоро почети да љути слабокарактерност мужа, она од њега тражи потпуно другачије понашање, разочарана je, почиње да се жести, да „ратује" с мужем, a он све ово доживљава сасвим супротно. He као разочарање у његову мужевност, већ као манифестацију силе и одлучности њеног карактера. Наравно, овакво понашање није достојно мушкарца и није далеко од изопачености, али, нажалост, овакав модел понашања није реткост у наше време. Ето шта je учинила жена у својој жељи да постане „мужевна". Еманципација није уздизање, већ понижење жене, јер представља негирање њене суштине, њеног дивног и зна-чајног призвања да буде чуварка мира и љубави у по-родици и носилац зачетог новог живота. Сваки пол има своје функције које су само њему свој-ствене. Господ je тако и устројио да не само физичка при-рода, већ и психа, душа оба пола одговара, тј. служи својој сврси и призвању. Жена може да носи мушку одећу, да обавља мушки посао (можда и веома добро), али никад неће моћи да размишља као мушкарац, да осећа као муш-карац, женина душа не може да постане мушка. Да, жене су одувек зависиле од мушкараца. Тако je било у сва времена, код свих народа. Теорија о томе да je негде у неком дру-штву постојао матријархат je само историјска бајка. Нема озбиљних потврда за ово. Међутим, мушкарац никада не може да осети ону радост која je дата жени - материнство, као и способност да тако воли и осећа. Зато je он мушкарац.

Монах Арсеније (Јовановић ) - Да би успијели ми морамо да будемо утроје, Бог увјек мора да буде међу нама. Предавање монаха Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог на тему књиге "Он и она" аутора оца Павла Гумерова под насловом "У потрази за брачном хармонијом" које је 25. децембра 2013. године одржао у цркви Светог Јована Владимира у Београду. Ми никада нисмо удвоје. Да би успели, ми морамо бити утроје. Значи: Бог Творац, главни давалац љубави, мора увек да буде међу нама. Ми смо се данас разболели од сведозвољености. Цивлизација болује од недостатка комуникације, а комуникација није ништа друго до љубав. Ми, на првом месту, немамо комуникацију са собом, себе не разумемо, не знамо шта хоћемо а самим тим не можемо да комуницирамо ни са другима, и тако се све руши. Међуљудски односи су у великој кризи. Све је врло просто. Нама само љубав треба. Једна искрена, дубока, пожртвована љубав. Ми своју децу не треба да васпитавамо да постану генијални, ми своју децу треба да васпитавамо да постану Свети. Не морају да имају велика знања у себи али морају да имају Бога у срцу, јер дете је наш испит пред Богом"-само су неке од поука монаха Арсенија (Јовановића) у овом веома занимљивом предавању. http://www.svetigora.com/audio/download/13999/27.12.2013.%20KATEDRA_o.Arsenije_On%20i%20ona.mp3 http://www.svetigora.com/node/13999

Украјини је била намењена судбина СР Југославије НОВАЦ ЗА ИСПЛАТУ „ДНЕВНИЦА“ ДЕМОНСТРАНТИМА НА „ЕВРОМАЈДАНУ“ СТИЗАО ПРЕКО АМБАСАДЕ САД У КИЈЕВУ Олег Царјов Блиски Јануковичев сарадник Олег ЦАРЈОВ: Није без разлога Марко Ивковић, човек који је учествовао у револуцији у Југославији, допутовао у Украјину. Управо су тај сценарио његови „другови“- политички технолози из Србије - узели као основни за Украјину ЦАРЈОВ: Још је 27. октобра у Украјину је специјално долетео амерички експерт за обојене револуције Финк Брајн. Он и Ивковић су инсистирали на радикалном плану за освајање власти ЦАРЈОВ: Опозиција је 8. децембра на Мајдану окупила „Народно веће“. Било је у плану да веће предложи састав „техничке владе“ на челу са премијером Арсенијем Јацењуком, министром унутрашњих послова Олегом Тјагнибоком и министром образовања Ирином Фарион! ЦАРЈОВ: Састав владе би тада био општеприхваћен. Нова опозициона влада требало је да заузме градску управу Кијева. Паралелно је требало да уследе упади у владине и друге административне зграде ЦАРЈОВ: Након тога би се „техничка влада“ обратила за помоћ армији, милицији и народу у унутрашњости. Овакав сценарио био је усаглашен са страним амбасадама, укључујући и америчку. Они би одмах признали смену власти ЦАРЈОВ: Да бар један од наших опозиционих лидера има макар десетину онога што је имао Владимир Иљич Лењин, Украјина одавно више не би постојала као јединствена држава. Срећом, код нас у Украјини нема таквих талената „УКРАЈИНА је била на корак од грађанског рата. На нашу заједничку срећу лидери опозиције су изгубили самопоуздање и почели да се колебају, у првом реду - Арсениј Јацењук. Тјагнибок је био уздржан. Кличко се залагао за хитна и одлучна дејства“ - рекао је за московски лист ВЗГЉАД посланик Врховне Раде Олег Царјов који је близак шефу државе Виктору Јануковичу. Царјов је заменик председника посланичке групе владајуће Партије региона, а ево његових разјашњења. ВЗГЉАД: У поређењу са 9. децембром када сте упутили властима захтев да се 36-ци странаца забрани улазак у земљу, да ли имате нових доказа о учешћу страних политичких технолога у организаоцању протеста на „евромајдану“? ЦАРЈОВ: Након 9. цецембра све је ишло по сценарију који је унапред био одређен за Украјину. У недељу сам објавио на својој Фејсбук страници велики ауторски текст у којем сам детаљно изложио тај сценарио. Наредни догађаји су показали да је Украјина била на корак од грађанског рата, да је Украјини била намењена судбина Југославије. Није без разлога Марко Ивковић, човек који је учествовао у револуцији у Југославији, допутовао у Украјину. Управо су тај сценарио његови „другови“- политички технолози из Србије - узели као основни сценарио за Украјину. ВЗГЉАД: Зашто им није прошао тај сценарио? ЦАРЈОВ: Због неодлучности опозиције. Све сам до детаља написао. Тројица лидера су имала различите приступе. Још је 27. октобра у Украјину специјално долетео и укључио се у рад на организовању демонстрација амерички држављанин Финк Брајн. Он и Марко Ивковић инсистирали су на радикалном плану за освајање власти. Опозиција је 8. децембра на Мајдану окупила „Народно веће“. Било је у плану да веће предложи састав „техничке владе“ на челу са премијером Јацењуком, министром унутрашњих послова Тјагнибоком и министром образовања Ирином Фарион! Састав владе би тада био општеприхваћен. Нова опозициона влада требало је да заузме градску управу Кијева. Паралелно је требало да уследе упади у владине и друге административне зграде, док је сам Брајн инсистирао да се пролази морају максимално чврсто заузети, ако је могуће и уз жртве. Најбољи начин да се људи подстакну на радикална дејства била би нечија смрт. Због тога су грузијски „новинари“ покушавали да на протесте довуку старије људе. Након тога би се „техничка влада“ обратила за помоћ армији, милицији и народу у унутрашњости. Овакав сценарио био је усаглашен са страним амбасадама, укључујући и америчку. Они би одмах признали смену власти. Даље би све било једноставно - добили бисмо две владе у земљи! Након тога би се активирала три сценарија: или оставка актуелне владе и расписивање ванредних избора, или увођење ванредног стања и хапшење лидера опозиције. Сценарио грађанског рата био је прилично реалистичан. ВЗГЉАД: Дакле, амерички, српски и грузијски политички технолози су имали намеру да у Кијеву организују оружани устанак? ЦАРЈОВ: Они су на то подстицали... Уверен сам да би обласни савети на западу Украјине подржали нову владу, а источни - стару. Тада би се поделиле како милицијске, тако и армијске јединице. И све би то трајало до првог пуцња... Отприлике тако некако је било и у Југославији. Тада су, на нашу заједничку срећу, лидери опозиције ипак устукли у првом реду - Арсениј Јацењук. Тјагнибок је био уздржан. Кличко се залагао за хитна и одлучна дејства. Варијанта насилног гушења пуча при таквом сценарију била је прилично вероватна, зато је Јацењук предложио да се његова примена одложи за још недељу дана, те да се за то време организује међународни притисак на украјинског председника с циљем да се спречи примена силе против демонстраната. У Кијеву су 8. децембра подигнуте барикаде, читав центар града опозиција је блокирала. То је био најтежи период. Било је довољно да се само принесе „шибица“ и ситуација би експлодирала. Након тога, 10. и 11. децембра видели смо како долазе Кетрин Ештон и Викторија Нуланд и други страни политичари који су покушавали да врше притисак на Виктора Јануковича. Нисмо могли да се помиримо са оваквим сценаријем који су нашој земљи наметали Марко Ивковић, Финко Брајан, Алекс Рос и други странци који су овде били ангажовани и који су на основу података пограничних органа долазили у Украјину. Захтевао сам од Службе безбедности и Министарства иностраних послова Украјине да провере ове податке и да предузму потребне мере. Државне службе су одреаговале брзо и прецизно. Сви странци који су били на мом списку, укључујући и грузијске „новинаре“ који су корумпирали старце, проглашени су за непожељне у Украјини. Након тога су неки од њих без званичног захтева да напусте земљу, самостално напустили територију Украјине. ВЗГЉАД: Зашто сматрате да је Рос организатор? Нисте га 8. децембра апострофирали. Да ли имате нове податке о њему? ЦАРЈОВ: Алекс Рос је светски позната личност. Он по свету држи инструктажу како изводити обојене револуције. Чини то и на друштвеним мрежама. Уђите на интернет и сами се уверите. То је стручњак број један како се друштвене мреже користе за обојене револуције. Марко Ивковић је снимио цео филм о њему и показао како припрема и изводи обојене револуције. ВЗГЉАД: Који су били извори ваших информација о тим сценаријима? ЦАРЈОВ: Најразличитији извори. Желите ли да вам кажем имена или шта? О преласку границе податке сам добио од наших пограничних органа. Такође сам у свом тексту на Фејсбуку рекао да сам добио видео клип који показује допремање терета за америчку амбасаду у Украјини. „Посебно вредни“ џакови одвојено се товаре у специјални инкасаторски аутомобил са украјинским таблицама, док се све остало утовара у аутомобиле амбасаде. Ако је то новац за плате запосленима у амбасади, онда их вероватно исплаћују у апоенима од једног долара! Није тешко објаснити загонетку великих џакова ако се сетимо да је „евромајдану“ потребан не само хлеб, већ и плате, дневнице, путни трошкови, пољске кухиње, генератори и остало. ВЗГЉАД: Говорили сте о теоретичарима обојених револуција, а ако се вратимо на класике пролетерске револуције, онда су се, на основу критеријума Владимира Лењина, у Украјини стекли сви неопходни услови за револуционарну ситуацију. Ипак, нема Лењиновог „субјективног фактора“ који би ситуацију могао претворити у револуцију... Осећа се велика социјална напетост, у многим регионима одавно нема плата и пензија... ЦАРЈОВ: Да бар један од наших опозиционих лидера има макар десетину онога што је имао Владимир Иљич Лењин, Украјина одавно више не би постојала као јединствена држава. Срећом, код нас у Украјини нема таквих талената. http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/ukrajini-je-bila-namenjena-sudbina-sr-jugoslavije

Опрости, моја грешка, нисам добро прочитао.

Људи овде је бачен акценат на здравље деце, никаква теорија завера и слично. Памучне пелене су здравије из више разлога, а поготово за мушку децу прво због стерилитета, не говорим о никаквој уштеди енергије и слично. Кад се почне прича о екологији мени већ буде мука ко прича о екологији. На једној страни се као брине о екологији а на другој 100 пута је више загађујеш. Ако сте већ споменули екологију, погледајте колико "смеће" направе памучне пелене а колико једнократне, колики је време распадања памучних а колико је једнократних пелена ... можемо још набрајати. Само укључите здрав разум. Доказано је да су памучне здравије, лекари говоре на семинарима али медији то не објављују.

Ако је шупља причао о памучним пеленама, што ти сад деца носе памучне гаће? Што ти не носиш неке једнокранте гаће него носиш памучне? Кренуо сам од препоставке да носиш гаће Памперс је маркетинг-реклама!

Омекшивач у бели веш? Ја сам мушко па знам да то не иде, а поготово да се ставља омекшивач у бебине пелене. Јесте да буду грубље пелене, али ко има машину за сушење пелене буду баш меке, али ако буду и мало грубе на почетку кад се упореди колико су здравије мислим да је то занемарљиво.

Не знам колико су ти деца стара али последице могу доћи и после доста година, даће Бог да ће остати све ок. Пуно људи пуши цео живот па им ниште није, пуно људи пије цео живот па им ништа није, пуно деце једе чипсеве, севемдејс, барни, ... па им ништа није. Али кад је нешто лоше онда је лоше, а ко прође без икаквих последица због лоших ствари (мислим да је јако мали проценат таквих, пре или касније дођу последице лошег) нека се захвали Богу због тога. За ову причу знам из поуданих извора, моја жена је медицинар била је на предавањима у којима су се поредиле памучне пелене са памперс и сличним пеленама ... закључак је био да произвођаци једнократних пелена преко медија утичу на родитеље, а памучне пелене су неупоредиво здравије из пуно разлога ... али као и већина ствари које су јефтине и здраве никад нећемо видети рекламу на тв. Кад видиш да се нешто не рекламира знаш да је здраво

ПРИЧА О ПАМУЧНИМ ПЛАТНЕНИМ ПЕЛЕНАМА... Платнене памучне пелене користе се једноставно као и једнократне али су неупоредиво здравије за дете, јефтиније на дуге стазе и боље за природу. На Западу се користе бар последњих десет година, а неки тврде да су исте такве набављали из Шведске пре читавих двадесет година! У сваком случају, ово је прича о њима, као предлог благочестивим родитељима да сачувају дете од погубног утицаја отрова из једнократних пелена, уштеде новац и сачувају природу... ПAMУЧНЕ ПЛАТНЕНЕ ПЕЛЕНЕ СУ ЗДРАВИЈЕ...Да ли би сте радије носили памучни доњи веш или веш од најлона и целулозе? Памучне пелене направљене су од неколико слојева 100% памучног фланела тако да је гуза малишана увек окружена природним, меким материјалом. Чињеница је да једнократне пелене изазивају пеленски осип. Али не само пеленски осип већ и много озбиљније болести као што су: неплодност (код дечака- прегревањем тестиса и ТБТ-трибутил) астму утичу на имунитет и хормонални састав. Веома је важно знати и да садрже низ хемикалија, од оних којима се постижу високоупијајућа својства, до неких у траговима које су веома токсичне: натријум полиакрилат, диоксин (канцерогена материја) и ТБТ-трибутил (високотоксична материја). Бебе у памучним пеленама брже се и лакше навикавају на ношу са око 18 месеци а бебе у једнократним пеленама са две - три године. УШТЕДЕЋЕТЕ...Куповином памучних пелена уштедећете гомилу новца а притом ће Вам памучне пелене остати и за другу бебу. ЕКОЛОШКЕ СУ...јер се памучним пеленама НЕ загађује околина. За разградњу једне једнократне пелене потребно је 500 година а за три године за само једном бебом остане тона токсичног отпада. ЈЕДНОСТАВНЕ СЕ ЗА КОРИШЋЕЊЕ И ОДРЖАВАЊЕ...Модерне пелене су лепо дизајниране , пријањају уз бебину кожу па не постоји могућност да столица исцури и причвршћују се чичак траком или дрикерима. Одржавање је крајње једноставно - перу се са мало прашка, не пеглају се и није им потребан омекшивач. Израђене су од 100% природног памука, тако да су здраве и пријатне за ношење. Израђене су од памука, који добро упија течност а такође омогућава кожи ваше бебе да несметано дише и тиме се спречава прегревање коже. Употребом платнених, памучних пелена скоро у потпуности избегавате ризик од пеленског осипа. Оне су меке при додиру са осетљивом кожом, пропуштају ваздух и дозвољавају вентилацију коже што потпомаже испарењу иритантног амонијака који почиње да се формира чим се беба умокри. Једнократне пелене упијају велику количину течности, па су бебе дуже у истој пелени што је нездраво због бројних хемикалија које се налазе у пелени и урина који дужим стајањем иритира кожу. Овако може да изгледа пеленски осип. ''Суперупијајуће'', отровне хемикалије које се налазе у једнократној пелени су: Натријум полиакрилат (појављује се као мекани кристали на бебиној гузи) који се у додиру са водом претвара у гел врло често изазива алергијску реакцију, упија течност и тиме исушује бебину кожу, затим Диоксин - канцерогена материја, једна од најтоксичнијих супстанци које је произвео човек, настаје спаљивањем органских хемикалија или пластике која садржи хлор (ПВЦ) али се користи и као компонента у хербицидима јер одлично уништава коров, и ТБТ-Трибутил (високотоксична материја) која продире кроз кожу и штети имунолошком и хормонском систему. Природна, памучна тканина је прави избор за бебину кожу. Памук са својим природним упијајућим својствима је апсолутна супротност комбинацији пулпе папира, пластике и - ''суперупијајућих'' хемикалија у једнократним пеленама. Онима који би хтели више да сазнајо о њима, предлажемо да прочитају на: prirodneplatnenepelene.blogspot.com или да позову нашег брата који је покренуо породичну производњу, (цене су ниже него других на тржишту) на: 064 402 00 70. Осим памучних, постоје и пелене од 70% бамбусовог платна које има веће анти-бактеријско и анти-вирусно дејство. ИЗ МЕДИЈА О ПЕЛЕНАМА Захваљујући огромном новцу који се врти у промету токсичних пелена за једнократну употребу, информације о томе тешко допиру до родитеља, који им дају предност упркос последицама које остављају по здравље. Лекари и фармацеути упозоравају на штетност једнократних пелена ГЕЛ ИЗ ПЕЛЕНА МОЖЕ ДА УБИЈЕ БЕБУ! Субота - 21.03.2009 Једнократне дечје пелене садрже опасне хемикалије, попут канцерогеног диоксина, високо токсичног натријум-полакрилата и трибутила, који продире лако кроз кожу и има дејство слично хормонима, упозоравају фармацеути и педијатри. Симптоми су осип, алергијске реакције на гениталијама бебе, грозница, повраћање, а уколико беба прогута само пет грама полиакрилат гела из пелена, то може бити фатално за њу! Популарност комфорних једнократних пелена последњих година све више опада после упозорења бројних невладиних организација, у којима су фармацеути и лекари, на штетно дејство хемикалија које се додају у процесу производње, како би пелене биле брзоупијајуће и „беле као снег“. Да би се произвела једна суперупијајућа пелена, потребно је и до 50 хемикалија, које тешко да могу бити потпуно безбедне за бебу која их носи 24 часа, две године у просеку. - Натријум-полиакрилат је због изузетне моћи везивања воде основни састојак адсорбенса који је заслужан што пелена остаје сува. Међутим, адсорбенс се показао као узрочник синдрома токсичног шока, због чега је његова употреба у изради тампона за жене забрањена, али не и за бебе - прича за „Ало!“ фармацеут Вукосава Стевановић из Удружења „Фармацеутско језгро“. Особина натријум-полиакрилата је да може да упије сто пута већу количину течности од своје тежине, што може бити разлог повлачења воде из бебине коже. - Гел такође може бити узрок алергијских реакција на гениталијама бебе, што може узроковати кожне иритације, грозницу, повраћање и инфекције, а за бебу може бити фатално ако би прогутала пет грама гела - наводи Стевановићева. На листи хемикалија у пеленама за бебе је и диоксин, који је према листи организације ЕПА најопаснији од свих хемикалија које се повезују са изазивањем канцера. Ту је и трибутил, познат као високотоксичан загађивач животне средине, а утолико више опасан и по људе, јер и у најмањим концентрацијама на површини коже изазива оштећења имуног система, утиче на хормонални систем, а сумња се и да може изазвати стерилитет код дечака. - Постоје подаци и да пелене за једнократну употребу могу узроковати иритацију ока, носа, грла, укључујући и могућност бронхоспазма и напада астме. Повећање температуре скротума због пластичног слоја у овим пеленама може бити узрок каснијег стерилитета дечака - поручују фармацеути из „Фармацеутског језгра“, који су документована упозорења проследили и појединим удружењима која се баве заштитом беба у Србији, али она никада нису објављена. Можда је разлог у томе што су на листи њихових спонзора и компаније које производе управо једнократне пелене. У додиру са фекалијама још опасније Да суво не значи и чисто, слаже се и педијатар др Мирјана Мићовић из београдског ДЗ Стари град. „Натријум-полиакрилат повећава пропусност коже детета и олакшава продор токсина из херметички затворене пелене, где је температура увек минимум два степена виша од температуре тела“, каже др Мићовић и додаје да данас више од 54 одсто деце у првом месецу живота добија осип, а користи једнократне пелене. „Светска здравствена организација изнела је препоруке да се користе памучне пелене“, истиче др Мићовић. Према њеним речима, у контакту са урином и фекалијама , хемикалије додатно реагују, а бебина кожа све то упија. Како се постиже „савршеност“ пелена: - Непропустљивост - органохлорин, натријум-полиакрилат - Мекоћа и савитљивост - полиетилен и полипропилен, трибутил - Леп мирис - синтетички парфеми - Блистава белина - диоксин - Клизајући ефекат - уљани лосион синтетичког порекла УБИСТВЕНИ ТРИО Натријум-полиакрилат - Може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи - Изазива алергијску реакцију - Упија воду и из бебине коже, а наставља упијање воде и на депонијама - Успорава зарастање рана - Изазива умор - Беба га може прогутати, а количина од пет грама је смртоносна Диоксин - Високотоксичан (канцероген, мутаген) - Може се унети преко коже (купке, пелене) или преко хране или ваздуха - Изазива дефекте код беба, спонтане побачаје и генетске промене - Није разградљив - Његово деловање у организму човека траје 10 година Трибутил - Лако продире кроз кожу и понаша се слично хормонима - Штети имунолошком и хормоналном систему - Могућ узрочник касније стерилности дечака извор: Ало М. М. http://www.alo.rs/vesti/13344/Gel_iz_pelena_moze_da_ubije_bebu Тешко до јавности стижу озбиљна упозорења о штетности модерних пелена ПРОФИТ НА ШТЕТУ БЕБА Захваљујући огромном новцу који се врти у промету токсичних пелена за једнократну употребу, информације о томе тешко допиру до родитеља, који им дају предност упркос последицама које остављају по здравље БЕОГРАД - Земља није за једнократну употребу, упозоравају заштитници природе који се боре против коришћења пелена за једнократну употребу, једног од опасних и веома отпорних отпада. Међутим, токсичне хемикалије које улазе у састав тог широко коришћеног производа, по тврдњама истраживача широм света, остављају озбиљне последице и на најосетљивији део становништва планете, на бебе. Педијатри указују на бројне опасности којима су изложени мали корисници једнократних пелена, а које се крећу од исушивања коже, па све до могућег стерилитета у будућности. У пеленама има педесетак супстанци, од који су три посебно опасне. Натријум полиакрилат је јак апсорбенс, који се у контакту са водом претвара у гел, а може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи. Други, и вероватно најопаснији, је диоксин. Он је високотоксичан и означен као узрочник спонтаних побачаја и генетских промена. Трибултитин, који се поред пелена користи и у производњи текстила, доказано је отрован и има дејство слично хормонима. Модерно време намеће брзину и комфор као императив, па сада све маме, чак и у сиромашној Србији, користе тај несумњиво практичан производ. - Маме углавном знају да је када се говори о здрављу и комфору детета, предност на страни платнених пелена - каже за Глас Ангелина Радуловић из удружења „Родитељ“. Она додаје да савремени родитељи користе једнократне из практичних разлога, али и да се „захваљујући“ огромном новцу који се „врти“ у промету те врсте робе, информације о штетности тешко пробијају до шире јавности. - Платнене пелене, какве су користиле наше маме и баке, мало су непрактичне. Не могу лепо да се причврсте, брзо се натопе... и слично. Наше удружење је планирало да организује производњу шивених платнених пелена, које изгледају као гаћице. Имају чичак који служи да пелене буде лепо причвршћена, а могу да се перу на високој температури - објашњава Ангелина. - Међутим, тај пројекат преко којег смо планирале да ангажујемо наше незапослене маме, према актуелним прописима, није могуће реализовати. У сваком случају, важно је да родитељи буду што боље информисани, како би могли да одлуче шта сматрају добрим за своје дете. ОПАСНО БАЦАЊЕ И СПАЉИВАЊЕ Светска здравствена организација упозорава да су коришћене пелене извор разних бактерија и вируса, укључујући и хепатитис Б и полио, који се налази у измету неко време после вакцинисања бебе. При спаљивању једнократних пелена производе се отровни гласови, диоксини, а при њиховом распадању метан. ЗИД ЧУВАО ГУЗЕ Борци за враћање старог начина превијања и неге беба често се позивају на илустративно немачко искуство. Наиме, пре пада Берлинског зида једнократне пелене које су се широко користиле у Западној Немачкој мамама са друге стране зида су биле недостижне. Истовремено, гљивичне инфекције, познате као пеленски осип у богатијој земљи имале су размере епидемије, а са друге стране су биле непознате. Када су и сиромашнијим родитељима постале доступне, пеленски осипи и екцеми су се незаустављиво ширили и територијом некадашње Источне Немачке. извор: Глас јавности Аутор: Снежана Целић http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-16-05-2008/profit-na-stetu-beba Родитељи, опрез! ПЕЛЕНЕ ИЗАЗИВАЈУ АЛЕРГИЈЕ И СТЕРИЛИТЕТ Друштво, 06:00, 04.04.2012. Аутор: Радмила Бриза Састојак једнократних пелена за бебе диоксин доводи до генетских поремећаја. – Трибултитин продире кроз кожу и узрок је неплодности 50 хемикалија, 3 изузетно опасне, 500 година време распада, 78 одсто деце у САД има пеленски осип БЕОГРАД - Опасне пелене! Стерилитет код дечака, алергијске реакције код беба, поремећај у раду хормонског система дечјег организма, исушена кожа, све су то могуће последице ношења пелена. Сваки пут када беби промените пелену, на гузу јој стављате 50 хемијских једињења, од којих су три изузетно опасна - натријум-полиакрилат, диоксин и трибултитин, упозоравају светски стручњаци. Према речима фармацеуткиње Вукосаве Стевановић, која годинама истражује састав пелена, натријум-полиакрилат је забрањен у тампонима и хигијенским улошцима. - Јак је апсорбенс или упијач течности. У контакту с водом претвара се у гел. Може се наћи у облику меканих комадића на бебиној гузи. Изазива алергије. Материја од које су направљене пелене може да упије сто пута већу количину течности од своје тежине, али на исти начин упија течност и из бебине коже и исушује је. То успорава зарастање рана и изазива умор код детета - каже Стевановићева и додаје да је само пет грама натријум-полиакрилата, уколико се прогута, смртоносно. Како додаје, диоксин је отрован и може довести до спонтаних побачаја и генетских промена. - Трибултитин, који се користи и у производњи текстила, продире кроз кожу и има дејство слично хормонима. Штети имунолошком и хормонском систему и сматра се да, заједно с повишеном температуром у једнократним пеленама, касније може бити узрок стерилитета код дечака - наводи она и додаје да је једној пелени, која садржи 50 различитих хемикалија, потребно 500 година да се распадне, те се сматра великим загађивачем животне средине. - Родитељи имају право да знају све о пеленама и на основу тога донесу одлуку шта ће користити - наводи она. Српски произвођач: Ми то не користимо! У српској фирми која производи беби пелене кажу да не користе све те хемикалије у производњи. - Наше пелене пре пуштања у промет иду у Градски завод за јавно здравље на анализу, па тек онда на дечје гузе - кажу они. www.kurir-info.rs/pelene-izazivaju-alergije-i-sterilitet-clanak-160354 РОДИТЕЉИ О ПЛАТНЕНИМ ПЕЛЕНАМА Платнене пелене: природно, једноставно, ... боље! Коришћење једнократних пелена у хигијени наше деце, има негативан учинак на наш околину, а често и директно на здравље детета, стога је од изузетне важности упознати родитеље с негативним аспектима једнократних пелена те их освестити о постојању природне алтернативе која има мање негативан утицај на здравље наше планете и наше деце, а и на родитељски новчаник. Без обзира јесте ли о алтернативи једнократним пеленама почели размишљати како бисте барем деломично растеретили кућни буџет, јер сте забринути због могућих негативних последица које коришћење једнократних пелена може имати на здравље вашег детета или због забринутости све већим загађењем и уништавањем Земље, а можда и због свега наведеног, позивамо вас да се упознате с новим платненим пеленама – алтернативом која је боља за бебу, за вас и за нашу околину. ЗДРАВЉЕ Једнократне пелене • Иако на рекламама чујемо да је сува гуза = добра гуза, заправо је прљавштина оно што узрокује пеленски осип. Једнократне пелене упијају велику количину течности па су родитељи у искушењу да их мењају ређе. Но колико дуго желите да Вам дете буде у ПРЉАВОЈ пелени? Прљава пелена је једноставно прљава пелена. Чак и за једнократне пелене постоје упутства за мењање сваких 3 сата. Истраживања су показала следеће податке за САД: 1955. год – мање од 10% беба имало је пеленски осип 1991. год – 78% беба је имало пеленски осип Вероватни разлози за повећање пеленског осипа масовним коришћењем једнократних пелена су: алергијске реакције на хемикалије, недостатак ваздуха, виша температура, ретко мењање пелена јер родитељима изгледају суво. • Једнократне пелене које садрже парфеме, повезане су с тегобама при дисању код астматичара. • Прегревање за 1оЦ које се догађа у једнократним пеленама, у време кад се дечацима још развијају тестиси, може утицати на каснију неплодност. • Пошто дете у једнократним пеленама није свесно својих физиолошких функција, јер се течност одмах упије – деца која користе једнократне пелене пуно касније се одвикну од пелена. Некад је било незамисливо да дете троши XXЛ пелене до три и више година, сад је то уобичајена појава. • Бебини интимни делови су у контакту с пеленама 24 сата на дан, двеипо године (мајке, замислите да морате синтетичке хигијенске улошке носити толико дуго!). Једнократне пелене садрже низ хемикалија, од оних којима се постижу високоупијајућа својства, до неких у продавницама које су чак високотоксичне: НАТРИЈУМ ПОЛИАКРИЛАТ је суперупијајућа ствар која се у контакту с водом претвара у гел - можете га наћи у облику комадића попут меканих кристалића на бебиној гузи – код неких беба изазива алергијску реакцију - наставља упијати воду до 100 пута своје тежине и на отпаду - упија текућину и из бебине коже па је суши - избачен је из производње тампона, јер активиран одређеном бактеријом изазива Синдром токсичног шока - ако га беба прогута више од 5 грама, може бити смртоносан ДИОКСИН је нуспродукт избељивања целулозе хлором, а налази се у траговима и у пеленама - једна од најтоксичнијх ствари које је произвео човек - састојак је бојних отрова - повезан је с дефектима при рођењу, спонтаним побачајима, генетским променама - канцероген је ТБТ је хемикалија која се сматра загађивачем околине - високо је токсична - продире кроз кожу и има ефект сличан хормонима - штети имунолошком и хормоналном систему - повезују је са каснијом стерилности код дечака Платнене пелене Платнене пелене израђују се од природних материјала и уколико се правилно одржавају не садрже хемикалије које могу штетити дететовом здрављу. Користе се са заштитним гаћицама које пропуштају ваздух па бебина гуза довољно "дише" и не прегрејава се. ЈЕДНОСТАВНОСТ УПОТРЕБЕ Већина људи при спомену "пелене" помисли на четвртасте пелене какве су имале наше баке, прале рукама, искухавале, пеглале… Ту слику можете једноставно прекрижити. Модерне пелене су изгледом и једноставношћу употребе више налик на једнократне него на бакине пелене. • Сашивене с неколико слојева у облик којег уопште не треба слагати, само се чичак-траком или дрикерима причврсте око гузе. • Не треба их пеглати! Не треба их искухавати! • Неке чак имају сашивен и спољашњи непропустив слој, тзв. Алл-Ин-Оне пелене (спољни слој је од материјала који пропуштају ваздух, а течност не) • Оне које немају вањски непропусни слој лакше се перу, али захтијевају употребу меканих непропусних заштитних гаћица. • Бацање бебине столице у WЦ се може поједноставити употребом папирнатих листића. • Код платнених пелена – из искуства наших мама – рјеђе процури мокраћа крај ножице, и рјеђе процури столица новорођенчади према леђима. Разлика: платнене пелене су 3 - 4 пута јефтиније, не рачунајући да се могу користити и за друго, треће… дете. Прљаве пелене се држе у канти с поклопцем у води (или без ње) с мало доданог сирћета.Због доданог сирћета уопште не смрде(а јесте ли пробали какав мирис имају прљаве једнократне пелене,чак и ако су само мокре?). Како су платнене пелене једнако једноставне код прематања и одношења до канте, једино што додатно изискују је да се свака три дана требају преместити у машину и након прања обесити на сушење. То односи укупно 7 минута просечно на дан, или 20 минута сваки трећи дан. А тиме сте избегли одлазак у трговину због набавке једнократних пелена. Довољно их је прати на 60оЦ, јер је то температура на којој се униште све бактерије и гљивице. Можете их држати у кошари поред столића за пресвлачење, а миришу и изгледају - дивно. Код прања се не користи омекшивач јер смањује моћ упијања, уместо тога се за омекшавање може користити сирће. http://www.mamaibeba.rs/moja-beba-moj-bebac-sve-za-bebe/platnene-pelene-zdravije-pamucne-cotton-za-bebe-fuzzi-bunz-bum-genius.html Пелене, најбоље, најјефтиније и како их наћи Постед он Аугуст 24, 2011 Прошле године пре рођења мог детета имала сам исту бригу, желела сам мом детету да пружим оно најбоље и ево како сам размишљала: Због мог искуства са пластичним улошцима нисам била много одушевљена да моје дете користи пластичне пелене и зато сам припремила шведске пелене 20 комада и 40 тетра пелена. Али све је некако пало у воду рођењем детета, прво су тражили Памперс пелене у породилишту, па затим и кад смо стигли кући, патронажна нас је саветовала да користимо пластичне „бар док не отпадне пупак“. И тако смо испробали неколико врста пластичних пелена Памперс, Бабyлове, К плус пелене и сво то време било ми је чудно што ми дете има ужасно суву кожу, ни једном кремом за бебе нисмо успели да је опоравимо, Чак смо мислили да природно (урођено) има неке суве печате на кожи, а цинк крему смо морали врло често да користимо. А онда сам просто једног дана почела да повијам дете у платнене пелене и после пар дана ето изненађења, кожа бебе је коначно постала глатка, еластична и без сувих и испуцалих предела. Набавила сам и троје заштитних гаћица и то ми је било најтеже да нађем, купили смо прво у Акса продавници неке пластичне, грозно изгледају и немају праву функцију, а онда сам пронашла праву ствар он-лине и јесу мало скупље, али су стварно одличне (после сам приметила да их има у још неким он лине радњама, али цена је увек приближна). Ипак, пошто смо сваког викенда путовали, а мислили смо да нам платнене пелене нису практичне за путовање, викендима смо користили пластичне пелене и даље. И тако је дошла наша прва посета лекару, скинули смо се у пријемној соби где сестра мери децу и кад нас је угледала одушевљено је рекла „Браво мама, ово се тако ретко виђа“. Искрено да Вам кажем мислила сам да ме зеза. Одлуку да користим платнене пелене донела сам из више разлога иако сам знала да је свима чудно и да то мало ко прихвата. После 30мин дошли смо на ред и код докторице, кад је видела нас у пеленама, питала је у неверици: Јесу ли то ПАМУЧНЕ ПЕЛЕНЕ? Е , свака Вам част, Ви ни не зната какве ја упале виђам, алергије… Ту сам и званично добила ветар у леђа. Престали смо и у путу да користимо пластичне пелене, испало је да нам није никакав проблем да прљаве пелене ставимо у кесу у гепеку и оперемо их кад дођемо кући. После више од месец дана посетили смо развојно саветовалиште и поново се десило и сестра и докторица биле су одушевљене. Ми сад са поносом шетамо обичне памучне пелене, а ево и наших разлога: 1. КУЋНИ БУЏЕТ – улагање је било свега 7000дин , а рачун за струју и детерџент нам је већи за 400дин (уз сво додатно прање избљуцканих ствари и сл.). Колико видим за пластичне пелене је 4000дин на месечном нивоу односно, 1.200 еура минимум у току коришћења. 2. ПРАКТИЧНОСТ – Верујте, лакше ми је да оперем гузу и пелену у 2 минута него да стружем гузу пола сата јер је пластична пелена упила сву воду. Кућа ми ни мало не смрди на пелене, не осећа се ни кад се пресвлачимо. НИШТА, нема непријатних мириса. А тестирала сам госте. 3. СИГУРНОСТ – Сумња се у то колико су пластичне пелене безопасне, кажу имају канцерогених материја у себи, па све нека мени не разумљива чудеса могу да настану, у платнене сам сигурна, ја сам их носила и сви који знам и ево ништа нам није. 4. ЗДРАВЉЕ – Каже докторица, да деца у пластичним пеленама више имају проблема са алергијама, обољењима попут Цандиде, Есерихије. Људи се и даље чуде, кажу да правимо себи више посла. Муж и ја се потпуно сами бринемо о детету и све стижемо! Да ставимо пелене на прање, да их раширимо, скупимо, раније смо опуштено и пеглали сваку (сад нема потребе већ смо велики). Рекох већ, изгледа ми да је било више посла око пластичних пелена. То нам је додатно 30мин дневно, а сад већ само сваки други дан. А наше дете ужива док распростиремо веш, то нам је као нека заједничка игра. Уживамо заједно, креме готово више и да не користимо, за ону цинкову више ни не знам где је, месечних трошкова за пластику немамо, а доктори нам и даље честитају што им не павимо посла. http://pravapomoc.wordpress.com/2011/08/24/pelene-najbolje-najjeftinije-i-kako-ih-naci/ Платнене пелене? О, да свакако! Април 14, 2006 Савремено Да савременим платненим пеленама и критичко ? једнократним… Можете их и сами сашити Да ли сте се некада запитали како се производе пелене за једнократну употребу? Или, да ли сте погледали шта има унутра? Ако је остало у вама нешто од оне детиње радозналости, а вероватно јесте, онда сте сигурно завирили у једнократну пелену коју свакодневно свом детету стављате на гузу. Наравно да сви ми имамо потребу да свој живот водимо максимално квалитетно колико можемо, а посебно је то важно када су наша деца у питању. Коришћење једнократних пелена је тековина савременог друштва, резултат дугогодишњег труда индустрије производа за децу да, осим што се такмиче да произведу што мекше и више упијајуће пелене, убеде и родитеље како је то најбољи избор за њихово дете. А да ли је заиста тако? Да погледамо шта су аргументи и поруке које нам упућују: бебина гуза дуго сува, максимално упијање, максимална удобност и покретљивост и слицно. Користимо их, бацамо у контејнере и не размишљамо много о томе где завршавају… И онда се појављује алтернатива која звучи декадентно, али делује, заиста. То су савремене платнене пелене. И појављује се наравно питање зашто платнене пелене? Зар ћемо се вратити у време наших мајки и бака? Па, одговор је и да и не. Да, зато што ћемо користити пелене које се не бацају него перу, суше и враћају на бебину гузу. Не зато што овог пута то нису пелене због којих сањамо бело, него пелене савременог дизајна, које се не пеглају, имају максималну удобност, одлицан упијајћци ефекат и, што је највжзније: здраве су, њихова је употреба јефтинија, еколошке су. Платнене пелене су данас поново тренд у западном свету, измеду осталог и као реакција на агресиван маркетинг индустрије која производи дечју робу. Бројна наручена, комерцијална “истраживања” о благотворности и квалитету једнократних пелена делују врло убедљиво, међутим, постоје и против-подаци. То су резултати испитивања независних организација које се боре за унапређење квалитета живота и заштиту животне средине, али и других релевантних организација (на пример Греенпеаце и слицни). Ови подаци нам говоре о томе да се у једнократним пеленама налази огроман број по здравље штетних хемикалија (натријумов полиакрилат, диоксин, ТБТ…). Доказано је да присутност ових високо токсичних супстанци у пеленама штетно делује на имунитет, канцерогене су, могу изазвати неуролошка оштећења… Истраживања нам говоре да се проценат пеленског осипа заправо повећао од како су једнократне пелене у масовној употреби, а не смањио како то произвођачи једнократних пелена тврде. Пример Источне Немачке након рушења Берлинског зида: повећањем стандарда повећала се и потрошња једнократних пелена а за њом и број деце са пеленским осипом. Подаци из САД: 1955. год – мање од 10% беба имало је пеленски осип 1991. год – 78% беба је имало пеленски осип. Вероватни разлози за повецање пеленског осипа масовним користењем једнократних пелена су: алергијске реакције на хемикалије, недостатак ваздуха, виша температура, преретко мењање пелена јер родитељима изгледају суво. Истраживања у САД спроведена у последњих двадесетак година упозоравају и на то да висока температура унутар једнократне пелене односно у тестисима муске деце мозе да узрокује неплодност. Једнократне пелене данас се користе и до краја треће године живота детета! Замислите како на кожу детета делује 24х непрекидне синтетике. Сматра се и да коришћење једнократних пелена одлаже одвикавање од пелена јер дете које не осети влагу у пелени није свесно својих физиолошких функција. Савремене и лепе платнене пелене Савремене платнене пелене се производе од природних материјала, са улошцима који имају високу упијајућу моћ. Користе се памук, вуна; постоје стотине различитих варијанти а на бројним интернет страницама можете да видите и како то изгледа. Можете да нађете и савете како да их сами сашијете. Ове пелене нису захтевне кад је одрзавање у питању, што је најчешћи аргумент против њих. Вредни људи су израчунали да за њихово одржавање треба око 12 минута дневно. Ове пелене се перу на 60Ц и није их потребно пеглати. Добро је сушити их природним путем, а не у машинама за сушење јер се хабају и лошије упијају а у вези са тим треба реши да им није потребан ни омекшивач за рубље. Неке од ових пелена се производе у такозваној “Алл ин оне” варијанти, односно имају већ ушивен непропусни слој па је измеду осталог и зато неадекватно прање на 95Ц. За остале су довољне заштитне гаћице. За заштиту унутрашњости пелене од флека користе се једноставни папирићи којих има и на напем тржишту и који се заједно са садржајем само изруче у WЦ шкољку а употребљена пелена одлаже у посуду за чување до прања. Када су финансије у питању, у Хрватској, нама најближој држави која има податке о овој теми и у којој постоји производња платнених пелена, је израчунато да је употреба платнених пелена 3 до 4 пута јефтинија него употреба једнократних. На крају, еколошки разлози за коришћење платнених пелена говоре много сами за себе. За разградњу једне једнократне пелене потребно је 500 година. За производњу 5000 пелена колико их у просеку потроси једно дете, потребно је посеци неколико стабала и потросити 1.600 л сирове нате и 78. 000 л воде. Одлагање једнократних пелена је све већи проблем у свету. На пример у Хрватској су једнократне пелене на трећем месту по заступљености на сметлиштима, одмах иза новина и пластичних фласа. Родитељи у Србији које ми познајемо и који користе платнене пелене углавном их наручују из иностранства или их сами шију јер се у Србији, нажалост, не производе. Процедура поручивања је прилично једноставна за оне који имају приступ интернету али шта са онима који немају компјутер, немају приступ овим информацијама? Надамо се да ће овај текст покренути ланац и да ће се випе говорити о овоме али и о стварима које су у развијеним земљама саставни део свакодневног живота. Тања Лазор, удружење РОДИТЕЉ www.roditelj.org/2006/04/14/platnene-pelene-oda-svakako/ Памучне пелене - вапај беба и природе Већ дуго размишљам да покренем ову тему код нас. Често сам се питала има ли смисла покретати је кад се сви помодно држимо пропагандне машинерије и индустрије и жеље да на сваки могући начин олакшамо себи живот. Не размишљамо да олакшавајући себи угрожавамо здравље и живот наших беба и нас самих. Моје прво дете рођено је оне страшне, бомбама засуте 1999.године. Да не причам о кризи у земљи и сиромаштву које се после „оних“ деведесетих само продубило. Били смо срећни што наш град није видео ни једну бомбу и што су нас застрашивале „само“ узбуне за ваздушну опасност. Ја сам, као млада мајка, прочитала сву доступну литературу да се припремим за мајчинство и својој беби омогућим што боље услове. Моја беба је сисала и изузетно напредовала у својим ТЕТРА пеленама. Али каква је то била мука! Зими прати и сушити пелене, склапати, расклапати, подешавати, пеглати... Грозно ... Моје дете је врло брзо (са 9.мес) научило да каки на ношу а убрзо и да пишки. Чинило ми се да је једноставно напредан и да је то утицало да схвати чему служи ноша. Моје друго дете рођено је у доба породичног благостања. Рекла сам себи Никад више тетра пелене, не долази у обзир. Куповали смо оне које највише рекламирају (прича о сувој гузи) и дуго сам живела у убеђењу да су ове једнократне пелене откриће века. И трошили смо их, и трошили... Моје млађе дете упорно је одбијало ношу, а у току лета два пута је имао осип од пелена. Кристалне куглице које сам проналазила на његовој гузи сматрала сам безопасним а карактеристичан смрад ових пелена сам занемаривала (тако ми је било лакше). После другог рођендана почела сам са интензивним нуђењем ноше, деда му је чак купио и ону музичку али сем мало воде да би свирала, у њој не би завршавало ништа. Тек у лето пред трећи рођендан ја сам мом сину обукла гаћице. Много пута их је упишикио док није схватио да је мокар јер се упишкио. Тада ми је синуло: савршено откриће века има велику ману, тако добро упија да деца пишке у њих до миле воље(често те пелене одвисе до колена па их маме тек онда мењају). Ужас.... Сурфујући по интернету пронашла сам брдо података о штетности једнократних пелена. Од пеленског осипа, неплодности код дечака, неуролошких оштећења до канцерогених материја у њима. Сада ме гризе савест што сам била лења и што сам, да би себи олакшала, угрозила здравље мога детета. Данас се у свету и у Европи промовишу памучне пелене које се користе једноставно као и једнократне, здравије су јер су од природног матерјала па кожа несметано дише, перу се али се не пеглају, не заузимају пуно простора а при том су еколошке! Вредни људи су израчунали да за само једном бебом у једнократним пеленама остане скоро тона токсичног отпада а време за разлагање једне овакве пелене је 500 година. Купујући њих ћете и уштедети – уместо да дате 90000 динара до трећег рођендана детета потрошићете 30000 дин. за пелене, струју и прашак а пелене ће моћи да наследи и друга беба. Чула сам да у аустријска влада награђује купце памучних пелена тако да за сваки купљени сет (24 пелене) поклони 100 евра. Због чега се у нашој земљи не пише и не прича о овој теми, када је за добробит наше деце и нас самих? Размислите о свему овоме, размислите о здрављу Ваше деце, о префриганој индустрији и о природи. Мама и заљубљеник у природу http://православнајапородица.срб/

Постоји грешка у плејеру, мислим линку према аудио запису није добар. Линк према светигори је ок.

Nećemo pokušavati da govorimo o roditeljima i deci, jer verujemo našim bakama, koje su govorile da se ne gaje isto sinovi i kćeri i da je potrebna posebna pažnja da muško poraste kako treba. To je vekovima bilo jasno i nije bila potrebna neka posebna priča o tome. Najpre treba da se zna da je tada Srbija bila pravoslavna, porodica je bila svetinja, a muška snaga se projavljivala i proslavljala kroz viteštvo. U dugoj istoriji ratova, na ovoj našoj vetrometini, muškarci su vešto baratali oružjem i družili se sa njim, ali ne da se njime bahate, nego kao garant očuvanja slobode. Svaka je kuća imala dosta oružja, a sva čeljad je umela da ga upotrebi. Postojala je sigurnost da će ono biti uporebljeno samo u krajnjoj nuždi. Istinska pobožnost je obuhvatala sve, njom su živeli svi - i seljaci i plemići. U viteštvu oni su svi bili plemići, jer su se istim, visoko moralnim zakonima pokoravali. Vaspitavali su ih najčešće očevi i starci, a majke su se starale o telesnoj nezi i pružale im emotivnu podršku u savladavanju prepreka na koje bi nailazili. Muškarci su prolazili sve faze od deteta, dečaka, mladića do odraslog muškarca imajući stalno pred sobom jasan moralni uzor. Oni su sigurni, učeći od svojih uzora, mogli da preuzimaju odgovornost i da sami postaju oslonac svojim porodicama kada ih zasnuju. I nisu se bojali da ih zasnuju. Nisu bili bogatiji, a ipak su čvršće stajali na zemlji, i porodica se cela osećala kao mala domaća crkva, kao brod koji plovi kroz vreme u kome ima svoje obaveze prema svojim putnicima i prema Bogu i rodu. To su bili i njihovi ciljevi za koje su se neprestano borili, radi kojih su mnogo trpeli, i katkad se i radovali. Emotivno su bili zdravi i normalni. Kroz ceo život nosili su svoje divne uzore iz mladosti, a svojih su se predaka sećali kroz vreme, sa osećanjem da su nerazdvojni, da u dve Srbije vojuju za iste ciljeve. U najtežim vremenima narod je preživljavao strašne poraze i zverske odmazde, vapijući tada ka toj, drugoj, a ipak uvek prvoj i jedinoj Nebeskoj Srbiji i njenim svetima: Velike vojvode Srbije Nebesne O, bezbrojne srpske, vojske bestelesne, Vi ste srpskog stabla najplodnija grana, Vi ste naša snaga i naša odbrana: Pomoz’te nam živet po Božijoj volji. Da iz dana u dan svi bivamo bolji, Iz duhovnog sveta i duhovnim mačem. Pomozite, svetci, boljem, a ne jačem. Sveti Vladika Nikolaj Ta podrška je vaskrsavala kako pojedince tako i narod. Iz nezamislivih nevolja, iz potpunog uništenja, ponovo bi Srbi vaskrsavali, čak i kada su istorijski gotovo nestajali. Zato nije nimalo čudno da se ne možemo uspraviti, da se ne dozivamo razumu i da smo tako paralisani i ne činimo ništa da nam bude bolje. Ovde govorimo najpre o očevima i sinovima, jer od njihovog dobrog odnosa zavisi da li će naša nasukana narodna lađa krenuti ka luci spasenja. I da li ćemo uspeti da u zaglušujućoj halabuci, koju su naši neprijatelji podigli, čujemo tihi glas iz Nebeske Srbije, koji nam šapuće one iskonske savete dobroljublja, a taj smo glas mi učinili tihim u nama, prepuštajući se nepromišljenom površnom životu i zabavama. Kada iz našeg života ode pobožnost, kada nema molitve, kojom struji kroz nas glas Božiji, glas Nebeske Srbije, kada ostanemo sami da organizujemo na zemlji sebi društvo, onda ne znamo ni gde su ovce, ni gde zveri. I svi žive u strahu, a sami ga gomilaju u svoje jasle, i umesto obećane paše - sve nove i nove gomile mraka u jaslama, u glavama, u srcima. Pa umesto da previjamo jedni drugima rane, mi oremo po njima, mi sebe uništavamo i zlo činimo sebi i bližnjima. To je neracionalna uništavajuća sila. Sveti Jovan Zlatousti kada govori o važnosti sloge u porodici i kako se to prenosi na opšti plan, kaže da je uzrok svih ratova na zemlji - rat u porodici, a na pitanje kada će da se završe - kada se smirimo i prestanu da ratuju čovek i žena u braku, kada prestane sukob i rat u porodici. A mi mislimo da je to naše privatno pitanje. Evo nekih primera. Otac hoće da izrazi nepoverenje u sinovljevu umešnost u nečemu, u nekom sasvim običnom poslu u kući i umesto, ako već mora, da mu to mirno kaže, koristi ironiju i sarkazam, i obraća mu se sa gorde visine: – Ti ćeš da mi kažeš?! Šta ti znaš? Ovakvi dijalozi su svima poznati. Ima mnogo takvih rečenica, gotovo svakodnevno u svakoj kući. Taj otac koji ovako radi, on svakoga dana ubija po malo svoga sina, čini da on ne može da se uspravi, da postane siguran u životu, samim tim teško preuzima odgovornost i ne može da vodi porodicu. Takav sin nema sposobnost da samostalno odlučuje i kroz život sklon je da prima mnoge pogrešne uticaje. Žene uskaču da brane sina od oca, pa oni buntujući postaju drski i govore nezamislive reči ocu. Onda sledi lažna sigurnost i gordost sina, koja je bez pokrića, inadžijska sigurnost, odnosno gluvoća za dijalog. Tako onaj kroz koga treba da siđe blagodat na sina, oproklećuje sina, a sin koji treba da dobija radost od oca, sebe i svoje potomstvo odvaja od Božanske energije, koja bi mogla da ga preporodi i usreći. Majke vezuju sina za sebe (da bi vladale mužem, da bi na selu obezbedile svoj položaj u porodici koja je obezbožena), pa umesto da se uspostavi nebeska jerarhija, problem putuje kroz vreme. Tako odgajen sin gubi svoju čvrstinu, nema viteškog duha, u tako ćopavoj porodici, ako je uopšte i ima (danas se reklamira sebeljublje sa iživljavanjem svakojakih instikata, a ne potreba ljudskog bića); tako odgajan sin, ozlojeđen i isponižavan je ustvari pripremljen da sutra bude prema svome sinu još gori, čak i fizički nasilan, pa biva i obratno, a mi sa užasom čitamo crne hronike, šta su sve oni učinili. Tome treba stati na put. Ako smo zemlja sa, po popisu, tolikim brojem pravoslavnog naroda, zašto nisu moralne norme naše vere ugrađene u sve institucije i zakone zemlje? Iako je demokratija kriva za sve to (u stvari raspuštenost i satanska anarhija, jer prvi demokrata koji je ustao na Boga je bio Satana). Dakle, zar nisu crne hronike dovoljni dokazi da smo u slepoj ulici, da je ovo ćorsokak u kome smo. Dobro je da narod sve više oseća da mu jeste spas u Crkvi. Iako je demokratska tekovina sve ovo zlo što nas je snašlo, ona je samo bila lažna, mi se za nju ne zalažemo, ali kada bi čak i ona bila sprovedena, nemoguće da bi narod (preko 90% pravoslavnih) u svojoj zemlji mogao imati diktaturu ovako bolesnih ideja, sa ovako demonizovanim uzorima. To je pitanje trenutno malo u vlasti običnog malog čoveka. Već smo rekli da živi u diktaturi nakaznog, obezbožnog, odrođenog malog dela svoga naroda. Ali ono što može i treba, to je da se svi uzmemo u pamet i da počnemo da služimo Bogu, delima, mislima i rečima. Kada nešto želimo da drugima kažemo, da ih uverimo da greše, da koristimo jake dokaze, a da nam reči budu blage, kao što je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle. Tihi glas Nebeske Srbije sve je čujniji, što više prilazimo veri i što više čistimo svoju dušu i svoj duhovni vid. Tako smo i videli da ima, i da stasavaju očevi iz prvog dela ovog teksta. Ima u Srbiji vitezova, ima divnih očeva i sinova, i čestitih pobožnih majki i kćeri koje su radost svojim roditeljima, ima porodica koje dišu jednim duhom; svega toga ima, ali mi bi da ih bude više i da oni nejaki brže porastu, pa da nam Srbija bude, kako Sveti Vladika Nikolaj kaže, kakva treba da bude. Da Srbijom svete pesme bruje, jevanđelje Božje da se širi, srpska zemlja da tamjanom miri, da se svetli obraz u Srbina, pred ljudima i pred anđelima. Velikaši da pravedno sude, bogataši da milost dele; da sused suseda opravdava (a ne da se još kune i čini nepravdu), da nejakog jaki podržava, da poštuje mlađi starijega, da devojke drže devojaštvo (da se ne ponose grehom i raskošnim odevanjem), da popovi po svetinji žive, kaluđeri da za narod kleče, i da greju peštere suzama i za narod toplim molitvama. A narod da nedelju svetkuje, da praznikom crkve ispunjuje. A o razlozima zašto su crkve prazne, Sveti Vladika Nikolaj veli: “Prazne crkve ka pećine puste, Prazne duše, pa prazne i crkve.” Da, treba da slavimo svoje krsne slave i da se ne odričemo srpskoga imena. Da se Pravoslavlje svuda širi, a ne potiskuje. Da se uzdigne sa zemlje molitva. “Da sa zemlje grmi ka oluja Da Srbija kliče-Aliluja!” Monahinja Atanasija http://www.zdravasrbija.com/lat/Porodica/734-O-OCEVIMA-I-SINOVIMA.php

Свака част за ову тему стварно ми се десило неколико пута да не нађем неку тему коју сам читао, ни историја у мом прегледачу ми није помогла Треба ми тема у којој се говори како су људи изменили псе кроз време па има фотка једне врсте паса какви су били на почетку а како данас изгледају. Да ли ми може неко помоћи? Хвала

Пред крај предавања има сведочење о једном о његовим последњих чуда, које се десило у таксију. Цело ово предавање је предивно а ова прича пред крај ми је дошла као шлаг на торти

Свака част за фотке!

У емисији је акценат бачен на нешто друго а поготово за неке устаљене фразе и шта је значио рокенрол за људи из бендова који су били носиоца рокенрол сцене у почетку.

Да ли је однос између хришћанства и рокенрола обележен трајним сукобом? Постоји ли могућност креативног дијалога? - нека су од питања која је покренула трибина „Религија и рокенрол“, одржана у београдком Дому омладине. Учествовали су др Александар Раковић, и епископ липљански г. Јован Ћулибрк, а модератор трибине био је Сергеј Беук. У вечерашњем издању емисије АКАДЕМИЈА слушате тонски запис ове трибине. http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/13/12/12.12.2013_-_akademija_-_religija_i_rokenrol_-_1.10.59.mp3 http://www.slovoljubve.com/emisije/akademija-religija-i-rokenrol

Што сам год старији сви ови и слични тестови ми личе на непотребно одузимање времена. Јер се сви тестови своде на исто да ставе људе у калупе, да их каналишу и слично. А сваки човек је један једини и ту нема копије, нема калупа, ... човек је створен по лику божијем. И онда те ови и слични тестови терају да размишљаш по шаблонима што се коси са једним од основних ствари а то је да је човек слободан, и да више времена посвети слободним мислима а не шаблонским.

Ово је ноторна лаж, за 357 не могу скроз да гарантујем али за Партибрејкерсе гарантујем. Ако си већ ово написао ред би био и да то нечим аргументујеш. Цане из Партибрејкерса је православни верник, о томе имаш доказа на све стране, погледај његове интервјуе, песме, емисије са њим, . . .

Пријатељу немој се замарати са глупостима и да глупостима напуниш главу, па да још себе убедиш да си болестан Као што су ти многи рекли физички рад, ако имаш услова неки физички рад који ће те испунити, може и теретана, нужно зло, али боље је трчање. Време у које би сваки човек морао да спава је период између 22.00 и 0.00 јер се у том периоду највише се луче тих и тих хормона и ... нисам медицинар да сад не лупам. Сан има неколико фаза, а минимално време је 45 мин да тело прође кроз те фазе али поготово је битно да спаваш у периоду између 22 и 00ч. Студент си то је отежавајућа околности, јако мали број студената може у то време да спава. Ако можеш искомбиновати своје обавезе да у то време спаваш, нави сат да ти ујутро звони у 6ч и за пар дана ћеш се прешалтати и моћи ћеш заспати у периоду између 22 и 00ч. И преко дана обавезна физичка активност. Не може једноставније Ако после више месеци са оваквим начином живота не успеш да имаш свој ритам спавања потражи помоћ лекара, али ја би ти саветовао свештеника

Болести изазване музиком О дејству рок музике на психичко и морално стање човека, написана су брда литературе. Тај проблем не интересује само лекаре, психологе, социологе и педагоге, већ такође и физичаре – специјалисте у области акустике, који изучавају природу звучних вибрација и њихов утицај на свет који их окружује. Интересантне студије о деловању рок музике на људски организам, биле су објављене у новинама „Земля Русская”, Но 5–6, 1996 и „Клубный пиджак“, 9. децембра, 1995 године. Као што је познато, савремена рок музика својим коренима потиче из ритам култова неких афричких племена. Када је почела колонизација Африке, међу првим Европљанима, који су крочили на афрички континент, били су католички и протестантски мисионари, чији је задатак био да обрате у Хришћанство паганска племена. О томе, какве су методе они примењивали већ је много написано (нпр. Књига колумбијског католичког историчара: German Arciniegas „Biografia del Caribe“) и та тема излази из теме овог чланка. Неопходно је само приметити да су у великој већини случајева они свој задатак урадили лоше. Често су католици, у случају отказа од примања крштења, кажњавали свим мерама инквизиције и многи пагани су се крстили, посебно без испитивања нове вере, чувајући у дубини душе старе религиозне представе. Тако су изникли неки култови, карактеристични за земље у дубини Јужне Америке, куда су извозили црне афричке робове. Њихов духовни свет је изузетно описала чилеанска списатељица Изабела Аљенде: „Афричка божанства прелазила су океан на веслима робова, покривала су се перјем и узимала имена католичких светитеља. Хришћанство у католичкој верзији је имало утицај на културни идентитет паганских народа. Тако на пример, музички ритмови земаља хиспано говорних подручја (читај: католичких) Карипског басена, насељених већином својим потомцима, насељеним из Африке, су много „мекши“ и не трпе агресивност, карактеристичну за афричке ритмове. Потпуно другачије су деловали протестанти. Душе незнабожаца су их мало занимале, и они су примали црначко насељавање континента само као радну снагу (разуме се, како код католика, тако и код протестаната је било стварних, озбиљних мисионара, који су обратили многе пагане ка „хришћанству“). Обраћење је, схватљиво, изазвало одговарајућу, разумљиву реакцију: Африканци су у Европејцима видели искључиво непријатеље, са којима су за борбу потребна друга средства. Стари пагански култови су им помогли у томе, примајући често отворено антихришћанску усмереност – јер су у хришћанству гледали идеолошку суштину колонизације. Посебно је то приметно у афричким земљама са енглеским говорним подручјем, а такође и у Америци и у Карипским земљама, где је широко распрострањен култ вуду (Вуду или вудуизам – једна од видова црне магије, повезане са поклоњењем змији, а у појединим случајевима и са ритуалним канибализмом. Његова антихришћанска суштина се пројављује у многим обредима и веровањима, на пример, у поштовању ђавољег тројства), који се сматра једном од грана сатанизма. Постепено, са укидањем робова и опште либерализације друштва, пагански ритмови дојучерашњих робова су изашли из потпалубља и освојили позорницу. Са појавом електронских инструмената, створила се савремена рок музика, са много грана, али у основи леже исти, пагански афрички ритмови. То, да ритмови имају дејство на одређене делове коре великог мозга, познато је одавно. Већ у прошлом веку су европски путописци, који су посматрали афричке ритуалне плесове, приметили стање транса, у које је уводио ритам, околних посебно изабраних там-тамова. После тога су се неретко, код Европљана појављивале главобоље, нервно растројство и друге патологије, које у почетку нису везивали директно са локалном музиком, већ су их сматрали за тешкоће путовања, општи умор, итд. Када су кроз скоро стотину година сличне музичке импровизације запљуснуле Европу, научници такође нису одмах подигли узбуну. У последњим годинама појава дејства ритмова на области коре великог мозга се посебно приљежно проучавају. Пре три године неурохирурзи Универзитета Илиноис, открили су синдром, који су назвали „ритмична токсикоза“. При томе су присутни симптоми алкохолног или наркоманског тровања, иако су одговарајући делови у организму неоштећени, а пацијент јавно злоупотребљава слушање рок музике у разним облицима. Велики део оних који су оборени новим болестима – адолесценти, при том не-афричког порекла. На Африканце синдром практично не делује. Видимо, у питању је навика, која се преноси на генетском нивоу. Сагласно хипотези, постављеној од научника, звучни сигнали одређеног ритма и брзине, разорно делују на имуни систем човека, што може довести до неповратних последица. Свако, ко је био на концертима рок музике, могао је приметити стање транса, у коме се налазе музичари и велики део публике, при чему што више људи може да се „подигне“ то се музичари сматрају бољима. Ако публика током концерта, седи на столицама, то значи, да наступа слаб и незанимљив састав. Али ево, њу смењује друга, уз чију музику све више поклоника скаче са места, трчи у пролазе и почиње да скаче и плеше у ритму песме… Тако Европа послушно понавља култне ритуале афричких урођеника, код којих је уместо рок групе – шаман са добро изабраном групом бубњара, а уместо хале или стадиона – чистина у тропској шуми, а уместо публике, сви чланови племена. Сада, по оценама стручњака, рок музика заузима око 90% радио-етра Русије. Јуриј Баженов http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%97%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5&id=101

Можда помогне http://beseda.rs/?p=8879

Вреди погледати, поготово за родитеље који каче слике беба и своје на друштвене мреже.

Можда још неко има коментар?

Бог не може бити окрутан јер је Бог љубав. Као што посотји Бог постоји и његова контра а то је нечастиви-ђаво-негативна енергија-... како год да га назовемо на исто мислимо. Нечастиви је тај који је окрутан и тако препреден да често помислиш да је он Бог и да од њега иде све лоше. Само да знаш да ниси једини и да је нажалост на овој планети увек више оних који баш у овом тренутку тако мисле и осећају се него супротно од тога. Ово сам скоро чуо "Божија правда и људска правде обично су различите", мада ни мени није баш најјасније зашто је то тако,

На ово питање имаш одговор у једној јакој доброј књизи и све препоруке да је сви прочитају, о тој књизи се доста писало и на овом форуму. Мислим на књигу Аномалије родитељске љубави - Игуман Евменије. Укратко одговор на твоје питање је да наша деца нису наша него божија, мало је тешко то признати