Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    Свети Прохор Пчињски – чудотворац

    Прохор Пчињски (почетак 11. века – 14. септембар 1067) је српски православни пустињак и светац и пријатељ светог Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Рођен је у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља.[1] По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар.[2] То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини. Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.

    После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.[3]

    О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1. новембра (односно 19. октобра по старом календару).[2]

    https://sr.m.wikipedia.org/sr/Прохор_Пчињски

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Тропар глас 1.

    Пустињи житељ, и в тјелеси ангел, и чудотворец показалсја јеси, богоносне отче наш Прохоре, постом, бдјенијем, молитвоју, небеснаја дарованија примиј, исцјељајеши недужнија и души вјероју притекајушчих к тебе. Слава давшему ти крјепост, слава вјенчашему тја, слава дјејствујушчему тобоју всјемисцјељенија.
     
    Кондак глас 3.

    Велију побједу мужески показал јеси, отонудуже боженственоју љубовију разгорјевсја царја тљенаго и всја краснаја преобидјел јеси, на горје козјачестје вселивсја, от нејаже в небеснаја возшел јеси к Царју цареј, Прохоре: молимсја же непрестано о всјех нас.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Да је Преподобни Прохор Пчињски чудотворац постоје записи и сведочења. Сам назив овог светитеља Свети Прохор Пчињски Мироточиви Чудотоворац говори да он јесте чудотворни светац. У манастиру који му је посвећен постоји архива где су записи неких од чуда, нека сведочења што монаштва, што верника којима су се десила исцељења, чуда или су услишене молитве. Игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић навео је пример који се десио пре пар година. Реч је о породици која је кренула пут Грчке и успут дошла и у манастир.

    -Они су дошли, поклонили су се, целивали мошти. Ту је био свештеник, он је прочитао молитву, све их је благословио и помазао светим миром. У ауту са породицом била су и деца, била је једна девојчица која није могла да говори, њихова ћерка. Девојчица је била мало узнемирена, то су сви приметили. Онда су они кренули даље пут Грчке и 5 – 6 километара од манастира како су се удаљили девојчица која је имала пет или шест година, пет и по ваљда, није уопште говорила до тада, она је проговорила. Изговорила је реч мама. Били су зачуђени, отац је стао аутом и није могао да верује, док је дошао к себи да ли он то стварно чује да је њихова девојчица проговорила. Она је почела тако пар речи да говори. Они су се одмах вратили у манастир, рекли шта се десило и замолили за још једну молитву. Они су то испричали монахињи која је била дежурна, она је то записала и они су кренули даље у Грчку. Тамо у Грчкој је девојчица потпуно, најнормалније говорила, као да никада није имала тај проблем. И сваке године да ли за Светог Прохора, да ли 7. јула они увек долазе у манастир и увек буду пар дана, захваљују Светом Прохору на том исцељењу – каже игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског архимандрит Методије Марковић.

    Архимандрит Методије навео је још један пример исцељења у манастиру, који се догодио крајем осамдесетих, почетком деведесетих година у време игумана Пимена. Реч је о тадашњем функционеру који је био из краја код манастира, а радио је у Београду. Његова ћерка била је болесна.

    -Њихова ћерка се разболела тако да су је лекари већ били отписали и да је она већ била у полу коми, тако да кажем, није била у свесном стању и њему (оцу) се неколико дана јављао неки старац у црној одећи, вероватно, претпостављам да је то био Свети Прохор који му је говорио: „Доведи дете у моју светињу и дете ће оздравети.“ Наравно он то није послушао, размишљао је како ћу ја који сам државни службеник, тада је још на власти био комунизам да кажем тако, крајем осамдесетих почетком деведесетих је то било, тако да је он био уплашен шта да ради и то му се више пута понављало. Све док се није тај исти сан, тј. Свети Прохор јавио и његовој мајци. Када се она пробудила, она је кренула у Београд код свог сина и рекла: „Идемо да спашавамо дете.“ Онда је он гледао шта да ради, ако изгуби службу изгубиће, али дете је ипак прече и да покуша да види пошто је дете већ било на самрти, већ је било у коми – препричава овај драматичан случај архимандрит Методије.

    Тадашњи функционер јавио се свом надређеном који му је рекао да иде слободно, али није веровао да ће то помоћи детету. Ипак десило се неочекивано.

    -Када су они кренули у манастир Свети Прохор већ на брду, девојчица је отворила очи и када су све били ближе манастиру девојчица се вратила к себи у нормалу. На капији тада је био игуман Пимен који их је сачекао, девојчица се тада отргла из руку родитеља и дошла у загрљај оца игумана. Постоји цитат да је игуман тада рекао том човеку јер је он њега познавао: „Безбожниче, јел си се сада тек сетио своје светиње?“ Тако да је то записано и од тога тренутка, о том догађају био је обавештен и председник Милошевић тако да је он после и одобрио слободно одлажење у цркву да свако може слободно да слави своју крсну славу без икаквих проблема – каже архимандрит Методије Марковић, игуман манастира Преподобног Прохора Пчињског.

    У манастиру који је подигнут у част и славу Преподобног оца Прохора чувају се и његове свете мошти из којих тече миро.

    https://vranjskaplustv.rs/2020/09/21/prepodobni-prohor-pcinjski-cudotvorac/

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...