Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    Свети преподобни Рафаило Банатски

    Преподобни отац Рафаило живљаше у 16 и 17 веку. Подвизаваше се богоугодно и дуго у светој лаври Српској Хиландару на Атонској Гори. У то време манастир Хиландар имађаше по Српским земљама више својих манастирских метоха, међу којима и један метох у Банату, на простору данашњега града Зрењанина. Тај метох је по свој вероватноћи Хиландар добио у свој посед у време Српског деспота Стефана Високог (Лазаревића), који је добио место звано Бечкерек у лични посед од угарског краља Сигисмунда.

    У овај дакле манастирски метох би послан од Хиландарског братства преподобни отац Рафаило ради неког манастирског послушања. Дошавши у Банат, преподобни се настанио тамо за неко време на месту где се данас налази црква Ваведења Пресвете Богородице (а то је место од најстаријих времена познато у Зрењанину као манастир). Овде се свети Рафаило строго подвизаваше, не само у вршењу наложеног му манастирског послушања, него и у свим богоугодним подвизима монашког живота, особито у подвигу молитве и поста. Живео је у једној малој колиби направљеној од обичне трске, и ту се и преставио мирно у Господу.

    Због његових многих и само Богу познатих подвига и врлина, Господ га je посетио благодатним даром чудотворства, које се особито пројавило по престављењу преподобнога.

    Преставио се преподобни Рафаило и био погребен на оном месту где се данас налази мала црквица њему посвећена, то јест на југоисточној страни олтара велике Ваведењске цркве у Зрењанину. На том месту је ускоро по престављењу преподобног Рафаила била подигнута најпре мала капелица, па је касније услед рушења она поправљана и проширивана.

    Одмах по престављењу светог Рафаила побожни народ овога краја почео је долазити на гроб преподобнога, особито по досељењу бројнијег Српског живља у ове крајеве (после сеобе 1690 године). Верници и данас долазе у црквицу светог Рафаила и ту доводе своје болеснике, који онда преноће у капелици и ту им се чита Рафаилова молитва, од чега по вери њиховој бивају исцељења.

    У манастиру пак Хиландару, у олтару саборног храма, налази се једна старија икана преподобног оца Рафаила, на чијој се задњој страни налази овај натпис: „Овај Свети Рафаил, родом Србин, свештеноинок Хиландарски, послан на пут на манастирско послушање у Банат, и тамо се престави, и прослави га Бог чудотворењем од чесних његових моштију онима који му долазе са вером“.

    Молитвама преподобног оца нашег Рафаила Хиландарског, светитеља Банатског, нека Господ помилује и спасе све нас. Амин.

     

    Извор: crkvenikalendar.com

     

    Pravoslavie.cl




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    ПРЕПОДОБНИ РАФАИЛО БАНАТСКИ У ГРАДНОЈ УЛИЦИ

    Радуј се, Рафаило Преподобни, Банатски исцелитељу!

    Везе некадашњег Бечкерека и манастира Хиландара су током турске владавине на овим просторима у 16. и у 17 веку биле многоструке. Из једног извора сазнајемо да је последњи бечкеречки епископ Михаило боравио на Светој Гори и да је вероватно тада посетио поред манастира Светог Павла, задужбине српске племићке породице Бранковића и Хиландар, царску лавру Немањића. Други значајан податак, казује да је манастир Хиландар имао у непосредној близини Бечкерека (Зрењанина, Петровграда), свој метох. Он се звао Бакебош (Бакебуш) и налазио се код села Араче у тадашњем бечкеречком кадилуку код Новог Бечеја. Арача је била једно од најстаријих насеља овога дела Баната које је било насељено Србима и због којих се у то доба Банат звао Рацшаг или земља Срба. Назив Банат је тек касније у 17. веку ушао у употребу. Истраживачи претпостављају да је управо посета метоху била разлог што је монах Рафаило дошао чак из Хиландара у тада немирно поприште аустријско-турских окршаја.

    Боравак јеромонаха Рафаила у некадашњем селу Градној улици, данас делу Зрењанина Граднулици је обавијен велом тајне. Народ памти и преноси предање да је након велике погибије Срба у Првом устанку у Банату 1594. године када је дошло до паљења првобитне Цркве у Градној улици и до бекства првог монашког сестринства и баратства, дошао са Свете Горе један монах који се звао Рафаило. Он је живео на згаришту старог манастира у једној тршчаној колиби и лечио народ молитвама. Још за живота је сматран чудотворцем а када се упокојио над његовим гробом је посађен брест.

    Прича се да је тај брест испуштао водицу када се засече, која је била чудотворна. Брест је порастао годинама у огромно дрво које се од старости и осушило. Бог је преко водице која је истицала из бреста који је израстао из моштију Светитеља лечио људе од многих болести а посебно од очних. У знак захвалности људи су од метала изливали различите предмете у облику излечених делова тела и поклањали их манастиру. Њих и данас могу видети ходочасници који дођу да се помоле Светом Рафаилу.  

    Из Темишварског протокола писаног 1758. године сазнајемо како су изгледале грађевине при Цркви Ваведења Пресвете Богородице у тадашњем селу Градној улици код Бечкерека а данашњој Граднулици у Зрењанину. Источно од главне Цркве налазио се један скит изграђен од непечене цигле, грађевинског материјала којег је у околини било у изобиљу, са две келије под једноводним кровом, који су саградили хиландарски монаси. При цркви се као и данас налазила угаона капела јеромонаха Рафаила.

    Остала је сачувана икона изображена у манастиру Хиландару која својим записом на полеђини говори да је монах Рафаило био пореклом Србин и да је био свештено-инок, монах пустињак који је имао благослов да држи службе. Пише и да је путовао у Банат где се и упокојио. На крају се истиче чудотворна сила моштију овог Светитеља. На лицу Иконе је изображен сам Светитељ са натписом који говори да је он већ тад за Цркву био прослављен као Светитељ. Колико је Свети Рафаило био значајан за братство Хиландара види се по томе на ком месту је боравила та икона када ју је архимандрит Нићифор Дучић видео 1882. године приликом свог боравка у Хиландару. Она је била смештена на најсветијем месту главног храма у Хиландару у олтару. Знамо да је Хиландар одиграо кључну улогу у ширењу култова српских светитеља, оснивача Светог Симеона и Светога Саве, Цара Лазара, Милоша Обилића, па и нашег Светог Рафаила Банатског.

     

    Жељом да се у српском народу развије култ овог новопројављеног у то доба Светитеља, може се објаснити и боравак хиландарских монаха у Градној улици код Бечкерека. Они подижу келије како би се ходочасници могли сместити и тик до Цркве подижу капелицу Светитељу.

    Два документа из периода доласка Преподобног Рафаила у Банат из тог периода нам откривају неке везе Хиландара са Банатом. Корице једне рукописне хиландарске књиге дају спомен на неког грешног Рафаила који прориче своју смрт у Крајини Темишварској, како се у то време називао овај крај Баната према Тиси. Други документ говори о неком хиландарском монаху Рафаилу Зотовићу који је од аустријског цара Леополда тражио дозволу за прикупљање прилога по његовим земљама 1688. године.

    Данашњи изглед храма Ваведења Пресвете Богородице у Граднулици одудара од првобитног изгледа. Овај изглед је препун барокних, рококо и класицистичких детаља и изашао је из одређених намера Когрегације за пропаганду вере која је деловала у Римокатоличкој цркви са циљем да Православне постепено уведе у црквену Унију са Римом. Срби који су дошли из прекодунавских земаља донели су са собом архитектонски стил Византије и својих моравских и рашких узора. Првобитна Црква у Градној улици је морала бити у облику једнакокраког Грчког Крста. Ваведењска Црква је у новије време осликана у такозваном византијском стилу и очекивали би да тај еклектични спој неће изазвати симпатије код заговорника аутентичне рестаурације старина из Завода за заштиту споменика. Међутим, задивљујуће је како тај сада промењени ентеријер делује позитивно на данашње вернике и комуницира са овим временом. Верници који улазе у бракове у Зрењанину просто обожавају да искусе Свету Тајну и завет дају баш у тој богомољи јер им се између осталог естетски више свиђа од неосликане али аутентичне унутрашњоти Саборног храма у Зрењанину.

    Овај некад богохраними град Бечкерек, који је имао у 16. веку епископе, потоњи Петровград и данас коначно Зрењанин је имао и данас има свог Светитеља Преподобног Рафаила Банатског.

    https://pravoslavie.ru/78011.html

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Тропар, глас 1.

    Покајањем, смирењем, молитвом и постом, принео се јеси Христу Богу, одбацивши бриге света, сматрајући ништавном славу његову, за будућом славом чезнуо јеси. Зато стојећи сада с ангелима пред Господом, Преподобни Оче наш Рафаило, моли за све верне Спаса Христа, да исцели и просвети душе наше.

    Кондак, глас 6.

    Пред божанским позивом приклонивши срце своје, изнурио си тело своје постом, бдењем и молитвама, ради вере и љубави Божје, свагда си ходио путем заповести Господњих; зато те Он и по смрти показа извором исцељења. Њега са смелошћу моли, да спасе душе наше.

    Величаније

    Блаженим те зовемо, преподобни оче Рафаило, и поштујемо свети спомен твој, наставниче монаха и сабеседниче Ангела.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Рафаило свети, поносе Баната

    Рафаило свети, поносе Баната
    Хиландарског братства и свег православља!
    Преподобни Оче, попут доброг плода,
    Богом одабрани од рода српскога.
    Сујету остави, трулеж и пролазност,
    Христу последова и наследи вечност.
    Чисти црноризац ступи у Хиландар
    Да принесе себе своме Христу на дар.
    Би послан у Банат, а на послушање
    Да просветли народ од душевне таме
    Да утврди веру и право предање,
    Да пренесе радост и благослов Саве.
    Са Атонском Гором равницу спојио,
    У подвигу добром тихо поживио.
    Али као што нам и сам Христос збори:
    Не може се скрит’ град на гори кад стоји!
    За живота скромног-сведок јеванђеља,
    А по смрти гроб твој-светлог васкрсења
    На стази животној би стуб непокоран,
    Међу оним којих свет не би достојан.
    Смерни јеромонах, раван ангелима,
    У тешка времена засја исцељењима.
    Трестолетни твој брест многим вид враћаше,
    У чијем ти хладу мошти почиваше.
    Архангелско понесе име и оправда
    Дивни, смерни Оче, свима си нам нада!
    Све нас твоја чеда исцељуј и сада
    Рафаило Свети, поносе монаха!

    Сачинио г. Милутин Ерцег,
    ученик IV разреда Богословије Светог Петра Цетињског

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...