Житије Светог благоверног краља Милутина
Свети Николај Србски
Син Уроша I и краљице Јелене, и брат Драгутинов. Много ратовао бранећи веру своју и народ свој. Ратовао је против Михаила Палеолога зато што је овај био примио унију и присиљавао све народе балканске и монахе атонске да и они признаду папу. Ратовао против Шишмана цара бугарског и Ногаја цара татарског, да би земље своје одбранио. Сви ратови његови били су успешни, јер се непрестано Богу молио и у Бога уздао. Сазидао преко четрдесет цркава. Осим оних у својој земљи, као: Трескавац, Грачаница, Свети Ђорђе у Нагоричу, Света Богородица у Скопљу, Бањска итд, он је зидао цркве и ван своје земље, у Солуну, Софији, Цариграду, Јерусалиму, у Светој Гори. Упокојио се у Господу 29. октобра 1320. године. Тело његово показало се ускоро нетљеним и чудотворним. Као такво, оно и данас почива у Софији у цркви „Светога Краља“.
ТРОПАР (глас 3.)
Ти на земљи сведушно Христа узљубивши
и његове заповести држећи,
као река милосрђем
сухе од беде богато напојио јеси
и људе своје обдарио јеси
и гробница моштију Твојих
благоухана исцелење свима подаје
и зато, Свети, молимо Те
измоли душама нашим велику милост.
КОНДАК (глас 4.)
Јавио се јеси од корена доброг
изданак преславни Отачаству своме,
прародитеља својих нобообразни подобник биваш
и људима својим јављаш се накит прекрасни.
https://svetikraljmilutin.wordpress.com/sveti-kralj/
Recommended Comments
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах