"Рећи ћеш тада- ја сам најсрећнији човек на свету"

У нашу кућу, у Тиби, дошла је једна демонизована жена и моја неписмена мајка је изговорила: "Богородице Дјево, радуј се благодатна Марија".
"Не говори то", рекла јој је демонизована, "јер ћу почети да испуштам такве гласове и вику од које ће сви твоји суседи устати и доћи овамо".
Видиш, неписмена жена је знала и рекла: "Богородице Дјево"!
Ви можете да изговарате "Господе Исусе Христе, помилуј ме", или "Псалтир" или молитве које говори свети Василије Велики на јутрењу или вечерњу.
Све су то молитве.
Али најбоље од свега је када говоримо "Господе Исусе Христе, помилуј ме".
Ова молитва замењује лице старца ако га немаш. Замењује га.
Ако неко има старца у близини, питаће га (шта му треба). Ако неко нема духовника у близини, онда је ту молитва "Господе Исусе Христе, помилуј ме".
И велики и свети Златоусти говори о томе.
Било да те твоја професија, или служба не пушта, да тако кажем, да идеш недељом на Свету Литургију, можеш да своје срце учиниш црквом, јер каже се: "У Црквама благосиљајте Бога".
Црква значи и храм у који одлазимо, али и срце човеково. Можеш да учиниш своје срце олтаром. "Господе Исусе Христе, помилуј ме". Своје срце можеш учинити олтаром.
Ја не идем нити на вечерње нити на остале пратеће службе, јер не чујем. Како време пролази, слух слаби и слаби.
Све моја утеха и уздање почива на бројаници.
Прво сам открио молитву у својој келији, а потом на Литургији.
Литургија те подстиче да пронађеш више молитве.
А бројаница онда потиче твоју савест да уђеш унутра у "Светињу над Светињама".
Много пута сам улазио у цркву, у олтар. Тамо добијате сазнање да: Овде је Бог.
Много пута када је старац служио, ја нисам служио. Читава црква је бивала уроњена у сладост, у мед. Старац је служио, а ја сам осећао Божију благодат.
Молитвица те постепено води у благодат. И видећеш, то је као да си посадио једно дрвце и сутра- прекосутра оно ће доносити плодове.
Свети Златоусти и свети Василије су од тога почели. Из почетка мала дрвца- касније постадоше светила васељене. И свети Симеон Нови тако је почео и постао светило, иако је најпре био световњак. И свети Георгије је био мирјанин.
Колико само мирјана (световних људи) произноси умну молитву. Колико мирјана су на изглед световни људи, али су у дубини, у суштини, они калуђери.
Оно што је најпревасходније, јер има велику силу, велику важност, јесте да пре поноћи, барем пола часа, или око пола десет- десет увече, када свршиш све своје послове, седнеш и да изговараш Исусову молитву.
Ипак припази, у тај час или ће телефон да ти зазвони, или ће те притиснути поспаност, или ће те напасти неке богохулне помисли. У тај час не сме ништа од тога да те узнемирава. Искључи телефон. Сврши све своје послове и посвети се само Исусовој молитви.
Пола сата само, ништа више. Да седнеш и да изговараш ову молитвицу. Једну по једну реч. Са разумевањем:
"Господе, Исусе Христе, помилуј ме".
"Господе, Исусе Христе, помилуј ме".
Тако запросити, молећиво, плачљиво:
"Господе, Исусе Христе, помилуј ме".
А ово је попут "Езопове басне", по којој копате винову лозу да пронађете "благо".
И након неког кратког временског периода, у зависности од твоје чистоте и ревности, познаћеш и пронаћи ћеш: Прво што ћеш пронаћи је радост.
Радост ће ти на тај начин дати подстицај, вољу, помоћи да чешће изговараш молитву. А молитва ће донети више и веће радости.
Већа радост ће те мотивисати да чешће изговараш Исусову молитву. И тако, радост доноси Исусову молитву, а Исусова молитва радост. И достићи ћеш до те тачке када ћеш говорити:
"Ја сам најсрећнији човек на свету"!

Из књиге: Георгија Кристалакиса "Старац Јефрем Катунакијски- Богослов и педагог пустиње"

извор