Ништа и нико нас не може одвојити од љубави Божије. Бог нас воли вечно, непроменљиво и неопозиво. Ништа не мења његову љубав према нама. Ниједан грех, ниједна грешка, једино ако га се свесно одрекнемо. Он нас и даље воли али ми штетимо сами себи јер не примамо Његову слатку љубав. Али, ово је самоизгнанство а не Божја казна.
Питање је како се може доживети ова љубав. Сваку љубав, било да је божанска или људска, небеска или земаљска, да бисмо је доживели морамо да желимо и да будемо спремни да волимо и да будемо вољени. Неко би се запитао, има ли људи који не желе да их други воле? Не, али сигурно постоје душе које не могу да поднесу љубав, јер нису научиле да управљају њом. Плаше се давања и интимности, додира и прилажења, дељења и дружења.
Почињеш да волиш када дозволш љубави да те освоји. Кад престанеш да анализираш и почнеш да живиш. Не волимо умом, већ срцем. Ово је основа вере у Бога. Да бисте веровали, морате се заљубити, односно примити је.
Има душа које се боје љубави, јер у љубави не контролишеш ти, већ те контролише само дело љубави, уђеш у њен облак и она те однесе где хоће, и то те плаши. Бојиш се љубави јер она има крст и жртву, бол и празнину, нагост и давање. Многи од нас се ослањају на усамљеност и порицање љубави, свесно или несвесно.
Ако ово важи за људску љубав, исто важи и за наш однос са Богом. Не дозвољавамо да нас победи својом љубављу, да нас испуни даром Своје Благодати. О, Христе, како си сладак и пун светлости! Не, ми не желимо да останемо у маничној љубави према Богу. Уместо тога, желимо да задржимо контролу. Како? Бићете изненађени оним што ћу вам рећи, али то је истина, - кроз наше "врлине".
Својим вежбањем и индивидуалном борбом, својим постом и молитвама, ми несвесно покушавамо да контролишемо Божију љубав и своје спасење, тако да то буде наше достигнуће, а не дар од Бога. Не знамо за однос љубави и жртве, где ништа себично не посредује осим саме љубави. За нас је све у животу зарађено и плаћено, али никада није понуђено или донирано. Дакле, у нашем духовном животу желимо да добијемо битку са Богом, упадајући у Његово Царство на кочијама наших достигнућа, као освајачи раја. Али рај се не осваја већ дарује.
o. Хараламбос Пападопулос
Recommended Comments
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.