Jump to content
  • Дејан
    Дејан

    Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма

      Највећи проблем у бескрајној расправи између еволуциониста и креациониста јесте у томе што се и једни и други држе искључивих ставова. Упорни еволуционисти који су већином и атеисти виде у теорији еволуције како је они разумеју оправдање за одсуство Бога и еволуцију тумаче пре свега тако да рационално могу да објасне тајне живота и уопште постојања. С друге стране креационисти који иду у крајност већином то чине зато да би оправдали себи и другима своју веру у Бога и једно дословно (буквалистичко) тумачење Светог писма, што њихови противници еволуционисти исмевају. Тај непомирљиви сукоб не може никада да се оконча пре свега зато што све тајне живота и постојања не могу да се докажу научно, али исто тако што ни постојање Божије не може да се докаже методама емпиријске науке. 

    Мислим да је за нас православне хришћане веома важно да разумемо да повест о стварању Божијем које је описано у књизи Постања није научни трактат који треба стално поредити са научним теоријама ни у афирмативном ни у негативном смислу. Ми верујемо да је Бог створио све што постоји, све је привео у постојање својом вољом и све је створио да постоји вечно кроз Сина Његовог Јединородног. На известан начин процес стварања још није завршен иако је Бог све створио као добро. Потребно је било да човек као једино словесно биће изрази сагласност са Божијим планом и то је остварено у последња времена кроз Богочовека Исуса Христа у коме и кроз кога сва творевина бива сједињена и на крају времена биће у Христу предата самом Богу Оцу да буду сви једно у Христу (уп. Гал 3.28; 1Кор 15.28 итд). На крају времена, Бог ће (пре)саздати ново небо и земљу, све ће се променити. То је коначни циљ стварања света и пре свега човека кроз кога васцела твар улази у вечно постојање у Богу. 

    Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма који набрајају аргументе и цитате јесте у томе да се рационално докучи начин како је Бог створио свет. Да ли јеврејски ЈОМ значи дан од 24 часа или неодређено дуг временски период потпуно је ирелевантно питање јер Бог све што хоће може да уради без икаквих временских ограничења. Уосталом он је у самом почетку створио небо и земљу, дакле, васцели невидљиви и видљиви свет. Извештај о стварању само говори о даљем обликовању видљивог света без улажења у детаље како се процес одвијао. За онога који гледа из ширег контекста на Божије стварање света није зато толико важно да ли је једна врста настала из друге или их је Бог одједном створио онакве какве јесу. И једно и друго је могуће, јер је Бог свемогућ. Оно што је суштински важно јесте да смо сви повезани и да се у нашим телима одвијају слични биохемијски процеси који показују да човек није неко надземаљско биће које је спуштено у свет, већ да смо суштински повезани са свим оним што постоји, и штавише да је по својим душевним својствима човек сродан и анђелима. Наравно, за онога који хоће да рационално све објасни и да докаже себи и другима или ригидни еволуционизам или буквалистички креационизам, овакав одговор није довољан. У томе је суштински проблем, јер човек жели по сваку цену да Бога смести у ограничене оквире свог разума, што није ништа друго него да сам овлада Богом, односно да сам постане Бог без Бога, што је суштина човековог пада. Отуда су ове недоумице последица падног стања човековог, јер човек је створен да живи у најнепосреднијој заједници са Богом, а не да га објективизује као неког другог кога треба испитати и протумачити. 

    Зато процеси еволуције које је наука донекле испитала и доказала нису суштински супротни нашој вери и учењу о Божијем стварању света јер ипак је на почетку Бог морао да све уведе у постојање. Ми смо сви саздани од оног материјала који је створен у самом почетку када су се формирала сазвежђа и галаксије. Бог није наново стварао оно што је настајало после и видимо врло конзистентну употребу глагола у јеврејском језику који указују на стварање (односно, обликовање) од онога што је већ створено. У том контексту могућност да је све ишло по неком чудесном Божијем софтверу (логосности) не само да није супротна нашој вери, већ штавише, утврђује нас у вери да све бива по Божијем предвечном благовољењу. Размишљајући у овим координатама ни најмање не доводимо у питање да је Бог све створио или улазимо у безбожну идеју да нешто може настати само од себе или механички мимо Божије воље да постане нешто друго. Овакво тумачење еволуције је дубоко погрешно, као што је с друге стране један буквалистички креационизам који негира динамику Божијег стварања и међусобну повезаност свега створеног у крајњем смислу засновано на негирању Божије свемоћи и одсуству вере у Бога, на један или други начин.

    Човек је врхунац Божијег стварања јер је човек једино словесно биће у универзуму и зато је сам Син Божији постао човек да би кроз њега све ушло у ипостасну (личну) заједницу са Богом. Зато је човек микрокозмос и биће које повезује видљиви и невидљиви свет. Чињеница да човек рекапитулира  све што је створено и са њим је непосредно повезан суштински је важна за нашу веру и разумевање домостроја спасења (оцелотворења) свега у Христу Исусу. Зато ово веровање треба да буде полазана тачка за свако размишљање не ову тему. Стварање света можемо зато разумети само из перспективе коначног циља и смисла зашто је Бог све створио, а то нам је открио сам оваплоћени Син Божији, Христос Богочовек. 

     

    Архимандрит Сава Јањић

     

    Извор

    Измењено од Дејан




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 12 минута, Иван ♪♫ рече

    Zavisi iz kog referentnog sistema posmatraš. Ako posmatraš sa strane, onda zaista vidiš da se rotira, ali u tom slučaju rotira u odnosu na tebe, i kvari se prva pretpostavka da je objekat u praznom svemiru. Ali ako posmatraš iz referentnog sistema samog objekta, onda ne postoji rotacija.

     

    Ukoliko bio ona bila osa same kugle a kosmos potpuno prazan bez ijedne svetle tačke posmatrač sa te kugle ne bi imao percepciju rotiranja ili u drugom slučaju da je osa rotacije negde u kosmosu i da se ta kugla vrti oko te ose opet sa same kugle ne bi mogao da percipira da se rotira jer ne postoji ništa što bi posmatraču na kugli pružilo uvid da se okreće.Za to bi mu trebala barem jedna tačka u u tom prostoru kao referetna.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 33 минута, Kratos рече

    Ako rotira onda mora da postoji osa rotacije i to može biti bilo koja tačka u tom aposlutno praznom prostoru.

    Baš tako. A centrifugalnu silu usled rotacije, ili bilo kakvo stanje stvari nastalo rotacijom, stanovnici takve rotirajuće kugle bi prihvatili kao takvo, kao mi što prihvatamo gravitaciju.

    A neki tvrde da gravitacija uopšte i ne postoji, tj. da ne mora biti realna sila, već fiktivna. Na primer, ako posmatramo kuglicu unatar neke kutije, u kosmosu, znači bez gravitacije. I odjednom kuglica počinje da se približava zidu kutije. Za kuglicu je potpuno svejedno da li ona pada (tj. vuče je nekakva sila/gravitacija) ili kutija ubrzava. Potpuno je svejedno, efekat je isti. Ista stvar i sa rotacijom i centrifugalnom silom (npr. sevimarska stanica rotira da bi astronauti imali ,,gravitaciju", tj. težinu). A sve je to posledica inercije. Inercija je aksiom.

    Mislim, nek me neko ispravi ako grešim. Idem sad baš da pogledam jedan video na tu temu.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, Ivan Marković рече

    Ne, stići ćemo do petice, jer je ona prirodni broj. Samo krenemo od nule pa počnemo 1,2,3,4,i bingo! eto ga pet!!!

    Šta da kažem, moja krivica. Ko me terao da ulazim u priču Ovo što si napisao znači da je potpuno besmisleno razgovarati sa tobom i diskvalifikuje te za bilo kakvu priču.

    Lepo reče Yoda u jednom od "ratova zvezda".......

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 22 минута, Kratos рече

    Ukoliko bio ona bila osa same kugle a kosmos potpuno prazan bez ijedne svetle tačke posmatrač sa te kugle ne bi imao percepciju rotiranja

    Узећу само овај цитат да расветлим проблематику.

    Научници су у немогућности да заобићу ,,структуру'' материје, не могу да допру до сржи која би била тзв. центар ротације.

    Шта се збива на том ступњу нико не зна, а акцелератор честица који би то могао открити - као што је ЦЕРН, требало би да буде велики као Млечни пут - читава галаксија.

    То што ви претпостављате може да ,,види'' и да ,,разуме'' само Бог. Можда, у односу једино на Бога, можемо рећи да простор или време заправо ни не постоје, али видимо да ипак постоје јер Бог то жели. :)

    Дакле, чак и да замислимо посматрача као центар ротације, на пример једно око, Иваново или Кратосово :), то око ипак мора бити некаква структура, биолошка или било каква друга. То онда бива као са кофом с водом у празном космосу, исто ће се дешавати и кофа ће ротирати у односу на просторвреме и осетиће силу ротације, реакцију на самој кофи и у самој води.

    Зато научници истражују природу просторвремена у самој сржи материје, разбијају честице на што мање делове и траже одговоре. Тамо, у тој дубини материје, наилазимо на драматичне одговоре, драматичне особине материје када је реч о тако малим величинама.

    Наиме, појмови простора и времена престају да постоје јер се показало да су на квантном нивоу све тачке космоса повезане као једна тачка, једно место, јер све може бити спојено у ,,сваком тренутку''. Такво понашање кваната води ка потрази за основним ентитетом, централном ,,честицом'' на којој се формира појам времена и простора.

    Пазите, ми не можемо очекивати да себе упоредимо са некаквим фотоном и да доносимо коначне закључке. То, просто, није могуће осим, можда, ако пропаднемо у црну рупу и тамо нађемо одговор који ипак нећемо моћи да саопштимо некима изван црне рупе, а свакако нам следи сама смрт.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 6 часа, Иван ♪♫ рече

    I šta je zaključio?

    Njutn je zaključio da kofa s vodom u praznom kosmosu rotira u odnosu na apsolutni prostor, dok su Lajbnic i Mah zastupali mišljenje da je potrebna sva ostala materija u kosmosu da bi kofa imala u odnosu na šta da rotira. Kratos i ti mislite slično Lajbnicu i Mahu i mislite da prazan kosmos ne bi imao čime da doprinese stanju rotacije same kofe.

    Međutim, Ajnštajn je opovrgao sve tvrdnje, ali ih je i razjasnio. Prvo, kosmos nikada nije prazan jer postoji difuzna energija - nekada se to smatralo etrom, ali je ipak nešto drugačije -; a upravo to nazivamo apsolutnim prostorvremenom (sličnije Njutnovom stanovištu) u odnosu na šta kofa rotira, kako je Ajnštajn formulisao.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Milan Nikolic рече

    mislite da prazan kosmos ne bi imao čime da doprinese stanju rotacije same kofe.

    Ne,mi smo pričali o perpsektivi posmatrača na kugli u tom totalnom praznom prostoru.U apsolutno praznom,kako si ti na početku postavio ne bi bilo nikakvog doprinosa prostora u smislu pružanja uvida posmatraču da se on rotira na tog kugli ili kofi šta god.

    пре 16 часа, Milan Nikolic рече

    осетиће силу ротације

    Da li?El osećaš ti silu rotacije planete Zemlje oko svoje ose ili je pak u pitanju drugi način percpecije rotacije o kome smo ja  Ivan pričali?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 часа, Иван ♪♫ рече

    Da li je to isto kao ona tzv. kvantna polja?

     

    Nije isto. Postoji nešto što fizičari nazivaju kosmološkom konstantom. Zatim imamo Higsovo polje, pa kvantne fluktuacije. Više pojmova o čemu treba razmišljati.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...