Преподобни Јустин Ћелијски: Хоће и Лазара да убију!

пре 31 минута, ризница богословља рече

Ради чега? Да докаже заиста, по сили и моћи Господа Христа, да је смрт сан за Господа. И он је дошао да муку смрти, ужас смрти уклони од нас људи, и спасе нас од смрти. То, ту победу нико није могао дати нама људима. Нико не би могао дати нама људима. Нико не би могао дати ни данас. О, колико је данас спасилаца света, широм свих пет континената; ко све не предлаже себе за спасиоца света? Ко све не обећава рај на земљи, а створили су пакао!

Разумем да је овде реч о Лазаревом васкрсењу, али кад се каже да је Христос победио смрт, или да је Христос нас спасао од смрти, о чему се заправо ту ради? Да ли то значи да човек наставља да живи и после телесне смрти, или значи да ћемо сви да васкрснемо једнога дана и телом и духом?

Питање баш као увод у Васкршњи празник..

Покушај, колико можеш умом да разумијеш какав је могао бити Адамов пад и колико га је тај чин преступа заповјести одвојио од Господа са којим је до тада говорио у побожној присности. Да би овај чин дубље разумјели протребно је да смо у могућности и срцем да схватимо овакав догађај. Што је више човјечије срце очишћено од страсти, те углачано постом и молитвом, то је више човјек у могућности да разумије такво нешто.

Када је Господ поново дошао као Спаситељ, како је и обећао Адаму, када је овај згријешио, тада је Господ примио нашу природу на себе, оваплотио се и био у свему сличан нама људима осим у гријеху - јер не имаше гријеха. То је била стање у коме нас Господ избавља од гријеха, смрти и пада, јер је он сада живио безгрешно, као нови Адам, а круна свега је на крају био претрпљен Крст. Тим је васпоставио поново нашу палу природу, подигао је и оживио да тако кажемо. Поново смо дошли у истинску везу са Богом, наше тијело је тиме постало нетрулежно и Васкрс Господа Христа је то потрвдио као нека врста претече нашег Васкрса.

Успостављена је поново цјеловитост душе и тијела. Тајна спасења и Искупитеља нашег Исуса Христа, најважнија је ствар у животу нас хришћана.

Ако погледамо колику моћ има смрт и данас над многим људима, упитајмо се колику би тек моћ имала да није дошао Спаситељ и одрезао два главна пипка ђаволу а то су каже св. Јустин Ћелијски смрт и гријех. Јер ова два пипка су главна оруђа ђавола. И управо то му је Господ скресао, самим Васкрсењем.Ђаво се у својој дрскости усудио и самог Господа да куша али га је Господ побједио и Његова побједа је и наша побједа.

Зато на Васкршњој Литургији појемо: „Христос воскресе из мертвих, смретију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.“ (Христос Васкресе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима који су у гробовима живот дарова.)

Ипак, многи вјерници, напрочито протестанти, вјерују да је тим чином све учињено и да смо ми по неком инстант рецепту ослобођени свега, сваког хришћанског труда; они чврсто вјерују, да без обзира на то шта ми чинили у нашем животу, да ли живимо врлински или не, трудимо се или не, Господ ће нас све по својој милости, спасити и увести у рај.

Људи који се залажу за то да нас је Господ већ од свега и у потпуности спасио, без обзира шта ми чинимо, и сматрају се у посједу улазница за рај, заправо се залажу за анархију. Залажу се да ја могу да чиним шта год хоћу у овом свијету, јер сам слободна, а Господ је ту, попут некога родитеља дјетету да ме избави од свега, колико год да сам злочеста. 

Ми тад вјерујемо у ствари лицемјерно.

Вјерујемо у то да нас је Господ спасио од вјечне смрти, вјерујемо у тог Спаситеља, али нисмо спремни да држимо све Његове заповијести које ће нас одвести у рај. Ево како о томе говори св. Јустин: „Бог постао човек, Бог постао тело[21]. Од тада, Бог је ближи телу самом од њега самог. И тело које носи Бога у себи и гледа Га, зна да је Бог ближи неголи оно само. То је јаче од смрти. Кад је Господ васкрсао, победио смрт са телом и у телу, ради нас, да нам покаже да и ми хришћани јесмо богоносци, на дан Страшнога Суда бићемо позвани из гробова наших као што је Лазар, речју: „Лазаре! изађи напоље“[22]. Свако ће чути име своје и устати телом из мртвих. Такав је Господ, Једини Победитељ смрти и греха. То Он даје свима својим следбеницима. То Он даје роду људском. Позива сваког човека, свако људско биће од првог до последњег. А људи? Слободна бића, толико слободна да могу и Бога да се одрекну. И одричу се! Но ви верни Богу, стојте уз Њега.“ (1)

    (1) Св. Јутсин Ћелијски, Беседа 3. На Цвети, 1967, Беседе – том I