Прије 800 година Свети Сава је за првог зетског епископа поставио свог ученика Илариона, из племена Грађани у Ријечкој нахији. У етнографском зборнику „Ријечка нахија у Црној Гори“ Андрије Јовићевића, који је издат 1911. године, можемо наћи вриједне записе о поријеклу породице Епископа Илариона и народном предању како је постао ученик Светог Саве.
Јовићевић пише да је Иларионов дјед био Србин из Призрена, а да се његов син Љеш доселио у Зету, у мјесто Шишовиће (племе Грађани, Ријечка нахија). Љеш је имао четири сина: „Најмлађи Илија пошао је са Светим Савом и доцније постао епископ Зете; а остали му се синови поженише“. Од једног Илијиног брата потичу Шишовићи, који су се преселили у данашњу Зету, а од другог брата, чији се син кнез Илија назвао по дједу Љешевић, потичу из Грађана братства: Поповићи, Кнежевићи, Петровићи, Вуковићи и Милановићи (које заједно називају Липовци). По народном предању предак Кнежевића и Поповића у Грађанима живио је у Шишојевићима и имао је четири сина. Илија, најмлађи његов син, чувао је стоку по Сјенокосу. У то доба Св. Сава дође из Приморја и нађе чобане гдје ручају, а Илија не руча. Сава га упита: „Зашто не ручаш? – На то Илија одговори: Још нијесу звонила звона небеска. Сава легне да спава, а рече Илији да га пробуди кад зазвоне звона небеска. Илија га пробуди кад чу звона небеска и ручао је заједно са Савом. Ту Сава удари три пут штапом у земљу и истече вода, која и данас постоји и зове се Савина Вода, и нареди чобанима, да ту саграде цркву Шишојевићи, Дупиљани, Брчељани и Подгорани. Ови послије сазидају цркву, посвете је Св. Јовану (23. септембар) и назову је Иван-црква (23. септембар зову Ивањ-дан, и тај дан многи славе тамо). Племена, боље рећи, села, која цркву саградише, сваке су године с крстима свраћали код ове цркве, докле је год постојала ту. Не зна се, ко је цркву срушио. Данас се око ње ископавају многи гробови“.
Епископ Иларион је једно вријеме столовао у Манастиру Св. Архангела на Превлаци у Боки которској, а потом у Манастиру Св. Николе на Врањини на Скадарском језеру. У каталозима се Епископ Иларион помиње: 1219, 1220, 1233, 1241. и 1242. године. Повеља Светог Саве Манастиру Св. Николе на Врањини из 1233. године представља свједочанство о томе да је Иларион био први зетски епископ. Постоји мишљење да је Епископ Иларион на почетку столовао у Манастиру Дрпе (Св. Марка) у Подгорици, односно у Манастиру Златици, древнохришћанском епископском сједишту, и да је нешто касније сједиште епископије пренијето у Манастир Св. Архангела на Превлаку. Епископ Иларион се упокојио на Врањини гдје је и сахрањен. Ово потврђује натпис на једној гробници у Манастиру Св. Николе на којој се налазио натпис „Овдје се представи раб Божији Иларион, епископ зетски, градитељ овога светог мјеста“.
Јован Маркуш
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах