Поуке светог Гаврила грузијског о спасењу душе

Господ допушта падање у грех. Тако се открива милосрђе Божије. Сви могу да се покају током времена које им предстоји до краја живота. Време је велика милост Божија. Док је времена човек може да се спасе, али може и да погине. Човек треба без престанка да стреми да буде што ближи Богу. Тада ће га Господ помиловати и подарити му све што му је потребно. Човек једанпут долази на свет и једанпут му се пружа прилика да се спасе. Не постоји никаква реинкарнација. Ваше је да тежите да постанете деца Божија. Свако ко је крштен може себе назвати чедом Божијим. Спровођењем Јеванђеља у живот и животом у подвигу који ће га одвести у Царство Небеско, човек постаје чедо Божије. Каинови потомци сматрају се Каиновом децом. Али Ситови потомци су Божија деца. Значи, Божија деца нису плотна деца, него деца Завета. По томе се разликују Божија деца од деце Лукавога. Онај ко не чини добро није од Бога, као ни онај ко не љуби брата својега. Ми, међутим, браћо моја, чекамо од Господа усиновљење и своје искупљење.

+ + +

Отац Гаврило никада никог није издвајао. Све их је волео и био је спреман за сваког и живот да да. Није ни јео ни пио воде све док је разговарао са неким ко је дошао да тражи помоћ од њега.

- Све док и једног јединог човека мрзиш, далеко си од Царства Небеског. Волите све људе да бисте задобили Царство Небеско. Љубав је мати свих врлина – често нам је говорио.

Тешко је описати неисцрпну доброту и благодатност оца Гаврила:

 Buy хот сале Бреитлинг реплица watches хере online.

Хере, you цан финд ук swiss цартиер цопиес фор сале.

- Кад би се бар сви удостојили спасења и да им не буде суђено као да завређују казну – молио је Створитеља са сузама.

- Оче, хоће ли се сви спасити?

- Неће, чедо моје. Ни Бог те неће спасити ни ја ако ти не желиш да се спасеш. Ономе ко се стара за своје спасење може се помоћи речима и делима других.

Када би га мати Параскева стављала у постељу, показао би јој један ћошак и рекао:

- Ено, тамо стоји мој Харон (персонификација смрти, прим. прев.) и чека ме. Где је зло кад човек умире? Смрт је у рукама Божијим.

+ + +

- Ко ће да се спасе? – упита неки ђакон.

- И сви ће вас мрзити због имена мога; али који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт 10,22). То је Бог! Моћан и велик, Коме не знамо ни почетак ни крај. Његова мудрост је неистражива и доброта Његова скривена. Историја се понавља. Каин увек убија Авеља и пут овог последњег води у благословену вечност.

+ + +

Један мирјанин му са дивљењем рече:

- Како сте ви срећни, оче Гаврило! У ваше време је било другачије, много јасније. Али сада су се времена променила.

- Ма шта то говориш, брате? Сети се шта каже Јеванђеље: Господ је примио и оне који су од јутра радили у Његовом винограду, али и оне који су дошли једанаестог часа, то јест у последњем тренутку, па им је, штавише, дао и исту награду. И ти можеш, ако хоћеш, све да постигнеш. Господ ће те наградити према твојим делима.

+ + +

Отац Гаврило је често цитирао ово: Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови (Мт 10,16) и објашњавао:

- Ако се данас мудро не опходите и нисте чисти и безазлени, нећете се спасити.

- У чему се састоји мудрост?

- У наше време, данас, састоји се у ћутању и трпљењу.

+ + +

- Кад би се јавио Господ спреман да ти испуни једну жељу, шта би ти од Њега тражила?

- Да сви буду достојни Царства Небеског – одговорих.

Светитељ се тада налазио пред Распетим. Саже главу, показујући тим покретом да нема веће жеље од те.

+ + +

- Зашто једемо и пијемо?

- Да бисмо живели – одговорих.

- А каква је онда разлика између нас и краве? И она једе и пије да би живела. Треба да једемо и пијемо за Царство Небеско.

+ + +

Оца Гаврила је посетила нека жена која је изгубила дете.

- Зашто неки одлазе из живота млади? – упита га.

- У неком селу једна верујућа жена која је изгубила свог сина јединца жалила се Богу: „Ја сам за Твоју љубав тако много издржала: увреде, сиромаштво, тешкоће. Овде нико не верује осим мене. А Ти си узео моје дете. Зашто?“ И те ноћи та жена је сањала овај сан: Анђели су је однели код Господа и пренели Му њене жалбе. Тада је зачула глас Господњи:

„Питајте жену шта жели.“

„Врати ми моје дете“, одговорила је жена.

„Хоћеш ли да видиш своје дете?“ – упита Господ.

„Па мајка сам, наравно да хоћу“, рече она плачући.

„Покажите јој њено дете!“ – заповеди Господ.

Довели су дете и она се обрадова.

„Шта сада тражиш од мене?“ – упита Господ.

„Зашто си га узео?“ – пожали се жена.

Тада Господ заповеди анђелима:

„Покажите јој шта би учинио њен син да га Ја нисам узео“.

И од‌једном, као на филму, жена је могла да види страшне грехове које би починио њен син и потом је видела страшни огањ паклени.

„Вратите га опет у рај!“ – поче мајка да плаче и моли Господа.

Господ заповеди и дечака опет вратише у рај. А онда јој рече Господ:

„Зарад твоје доброте и љубави узео сам к Себи твога сина. Немој да мислиш да не знам кога и када треба да узмем“.

+ + +

- Треба да се плашимо греха, смрти, осуде, ада и да мислимо на васкрсење мртвих, живот вечни и покајање, да бисмо задобили Царство Небеско. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима (Јев 12,6).

- Срце је спремно, али тело је слабо. Не старајте се за тело, него за душу, да бисте се спасли – рече на крају.

+ + +

Доћи ће време када ће хришћанину бити тешко да се спасе. Шта ће тада рећи безверник?

А онда је причао о последњим данима, о тешкоћама с којима ћемо ми хришћани морати да се суочимо. Говорио је и о духовним оцима који ће, уместо да спасавају, слати душе у пропаст.

- Према ком критеријуму, онда, треба да изаберемо духовног оца?

- Према његовим делима.

Преузето из књиге „Јуродиви човек Божији – живот и подвизи светог Гаврила Грузијског“

извор: манастир Лепавина