Свака људска мисао, свака људска реч је – енергија, сила. Ако је ова тврдња тачна у погледу људске мисли и речи, утолико је тачнија када се односи на реч Божију, на Христову реч. Зато, када слушамо миомирисну, тиху, сладосну Христову јеванђелску реч: Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети…, или: Ово вам заповедам: да љубите једни друге… или: научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем, не треба да заборавимо да ова кротка Христова реч јесте она иста недокучива и безгранична сила која је из таме небића на светлост живота извела све постојеће, све бескрајне светове, сву у својој разноврсности непрегледну творевину, словесну и бесловесну. Реч Христова, заоденута у смирену, чулима доступну форму људске тварне речи, која се може чак и графички фиксирати, у својој дубини и основи јесте енергија Великог Свемогућег Светворца Бога. За њу треба рећи исто оно што је у Светом Писму речено за самог Бога, тј. да је она „огањ који спаљује“, и да се земнородни ка њој мора приближити с највећим поштовањем и страхом (Јев.12,28-29). Реч је Твоја веома чиста (Пс. 118,140) говори псалмопојац. Христова реч је најтајанственија реч. Она је недоступна и недокучива и највећим умовима, а у исто време је тако једноставна и јасна да је приступачна и разумљива чак и деци. Христова реч нам је тако схватљива, природна, тако дубоко сродна нашем људском срцу, па ипак несумњиво бескрајно надмашује моћи створених бића. Она је Божанствена, недокучива, натприродна, и како каже апостол Павле, није од човека и по човеку (Гал.1,11-12). Упућена слободном човеку, реч Христова је кротка и ненасилна, а опет поседује безграничан, апсолутни ауторитет, сасвим различит од оног људског, будући да је реч једног и јединственог Владике свег бића. Небо и земља ће проћи, говори Христос, али моје речи неће проћи. Ако се прими са дубоком вером, реч Христова води човека у вечни живот. На том путу следбеник Христов срешће много тога што је необично и непознато ономе који не следи Христа. Све што човек може доживети и сазнати у свом бићу – откриће му се на овом узвишеном путу. Светлост Христове речи сеже до крајњих граница тамног бездана, откривајући праву природу многих привида истине који у тмини привлаче човека ка себи. Реч Христова је огањ који испитује све што је у човеку и уопште у бићу света, јер, како сведочи апостол Павле: нема твари скривене пред Њим(Јев.4,13). Реч Христова је дух и живот вечни, пунота љубави и радост небеса. Реч Христова је нестворена Божанствена светлост… Она се не обраћа плитком, логичком разуму, него дубоком срцу човековом, и онај ко заузврат, да би достојно примио ову Божанствену светлост и постао једно са њом, отвори срце своје до самога дна – постаје богоподобан. Христова реч преточена у живот чини човека богом.
Свети Софроније (Сахаров)
(из књиге Старац Силуан)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах