Опростити не значи заборавити

Данас је дан праштања. Ушли смо у Велики пост.

Али добро је да једном заувек разјаснимо шта одређене ствари значе.

Јасно је да Христос тражи од нас да опростимо.

Праштање је начин живота, па чак и есхатолошки.

Шта ово значи; Да ћемо на крају приче, у Царству Божијем сви бити сједињени са Њим, сви једно са ЈЕДНИМ. А ово је, у суштини, заједничко придруживање. Када сви нађемо простор у наручју Божијем.

Али до тада, будимо реални, ствари неће бити тако небеске.

У овом животу бићемо повређивани и повређиваћемо...

Издаћемо и бићемо издани.

Грешићемо и упадати у грехе. Имаћемо успоне и падове. И ово неће престати до последњег даха у нашим дрхтавим грудима.

Па, у чему се састоји наша борба?

Покушати сваки дан једноставно и понизно водити мале свакодневне битке, таму претварати у светлост.

Да, милошћу Божијом, опраштамо да бисмо ишли даље.

Да дајемо прилике другима као што Бог даје нама, али са једном разликом - да опростити не значи заборавити.

Праштање за човека не може бити заборав зла. Јер, тада никада не бисмо научили шта је добро, коју праву ствар треба изабрати у односу на нешто друго што треба избегавати.

Ако се праштање поистовећује са заборавом, тј. ако треба да заборавим шта се десило у мом животу, како ћу онда примити поруку и поуку коју Бог жели да ми пошаље, лекцију, апсолутно важну за еволуцију и развој моје душе.

Зато ти праштам, остављам те у Љубави и Светлости Божијој, истоварам вреће мржње које терете леђа моје душе.

Искористи моје срце. Згази моје вредности.

Долазиш и одлазиш како хоћеш у мој живот, пљачкајући моје најневиније снове, уништавајући моје најчистије наде, сахрањујући невиност у мом телу.

Нећеш ме усисати и бацити као опушак на путу. Нећу више да учествујем у твојој болесној игри.

Ја сам дете Божије, створен сам за Светлост, Вечност, не припадам теби, не припадам себи, ја сам Његов и не могу дозволити да силују, злостављају, да омаловажавају, исмевају и осиромашују Образ Божији у мени.

Могу, хоћу и заслужујем оно што ми је Христос дао на Голготи својим Крстом и Васкрсењем.

Опраштам ти, али нећу више дозволити да ми сакатиш душу.

Опраштам ти, али се враћам свом животу, опет се смејем.

Ја сањам и живим Божји дар који се зове живот.

Опраштам ти - значи да идем даље.

Гледам напред, никад назад.

Затварам врата и прозоре, мењам улицу и број.

о. Хараламбос Пападопулос

https://www.facebook.com/p.libyos/?ref=page_internal