На трагу смисла живљења

Сваком здравом човеку живот је заиста мио, у случају да није можемо говорити о патологији. Милину живљења не треба посебно објашњавати, то је аксиом. Но, ако се запитамо како треба живети долазимо до момента много ширег, а понекад и проблематичног. То је питање о смислу живота.

Одговор на питање о смислу вишедимензионалан је, при том није општепримењив јер је индивидуалан. Што значи да би свако требао наћи свој аутентични смисао. Ипак, срећа се чини опште важним местом које свако прижељкује, па иако она није сав смисао живљења, онда је макар један његов део.

Ако човека видимо као духовно и телесно биће, онда говоримо о егу и о телу. У контексту смисла и среће као његовог саставног дела, можемо рећи да его и тело не виде срећу у истим стварима. Телу је важно да га не боли, да му није претопло или сувише хладно, да не трпи глад, да су му сва осетила задовољена. Его смисао прецепира кроз вредносни систем, а он се разликује код људи. Тако је некоме смисао љубав, некоме опште задовољство или срећа, а некоме каријера. Срећа ега зависи од много чинилаца и заправо значи испуњење његовог смисла. Чини се да је его много компликованији у односу на тело, понекад и пркоси захтевима тела.

Мислим да је важно да цело човеково биће пронађе свој смисао, да главну реч не води само его или само тело. Ни један део не би смео бити занемарен, јер ће онда један део тражити задовољење свог, док ће други део тражити задовољење свог смисла. Ако ће сваки део вући на своју страну онда ни један неће успети, јер ће бити саботиран од оног другог.

Можда је смисао, или један од смислова, или макар један део смисла у томе да се треба посветити трагању за смислом поштујући истине тела једнако као и истине ега. Јер је тело без душе леш, а душа без тела само утвара.

аутор: Филип Стојковић

https://putkaautenticnosti.wordpress.com/2017/06/26/na-tragu-smisla-zivljenja/