Мени је Христос живот

Мени је Христос живот. Он је начин на који сам изабрао да посматрам живот, људе, ствари, животиње, сву творевину. Кроз Христа посматрам све и сва.

Моја борба је управо та, да корак по корак задобијем поглед Христов. Да посматрам чистоту у блудници, искреност у разбојнику, у свакој људској страсти и погрешци да видим једну дубинску рану. Да не осуђујем него да у позадини страсти видим ону дубоку људску потребу.

Христос је мени начин на који кажем добар дан и лаку ноћ. Начин на који се будим и увече лежем да спавам. Како учим да ћутим, да се препуштам, да не контролишем, да не владам, да не одређујем и не условљавам.

Христос је за мене начин да волим себе како бих научио да волим и своје ближње. Мој пут да се усправим после пада и сакупим све своје крхотине, а да их не проклињем нити вређам, него да их заволим. Јер једино тако могу пригрлити и распарчану икону свог ближњег.

Христос је начин на који миришем, чујем, кушам, додирујем, корачам и осетим. Он је начин на који размишљам, осећам. Он је сам Живот. Не могу више да слушам високопарне речи и узвишене анализе, макар оне биле и теолошке. Јео сам их у обиљу, али остадох гладан. Какве везе има Христос са свим тиме? Он је живео, осећао, додиривао, причао, плакао, осећао страх и веровао. Био је истовремено толико очовечен колико и божанство. Апсолутно човек, апсолутно Бог.

Није те испуњавао кривицом, страхом, претњама. Није имао везе са свим овим религијским мраком страха и осећањем кривице. Са страхом који плаши људе да би их контролисао. Који Бога ограничава у обрисе кутијица, закона, уставе и идололатрију спољашње форме. Који се прави важан како зна све одговоре, а да притом никад није поставио себи суштинска питања.

Христос је ћутао, ови само причају, сејући страх у најједноставнијим и најприроднијим људским одликама. Више говоре о ђаволу и антихристу него ли о Богу. Више о паклу него о рају. Више о греху него о благодати и сили Божијој и слободи. Баве се људском сексуалношћу јер се боје љубави.

Ипак су истините речи блаженог Августина: "У Бога има много оних које нема Црква, и у Цркви има много оних који нису у Бога...".

Окончајмо ове мисли речима великог Светог Порфирија да бисмо осетили сладост:

"Христос је пријатељ, и виче ка нама:

Бре, ви сте моји пријатељи, ја вас све волим! Не претим вам паклом. Не плашим вас...Желим да се и ви са мном радујете животу...".

Oтац Пападопулос

(превела са новогрчког монахиња Герасима alias Tanya Davidovic)

https://www.facebook.com/serafim.petkovic.1