Како се ослободити духовног слепила?

Многи од нас су се вероватно више пута нашли у ситуацији када је наш или живот неког блиског запао у ћорсокак и нисмо знали шта да радимо. То се посебно осећа сада, у ратним временима. Људи одустају, а неки почињу да злоупотребљавају алкохол, пуше, дрогирају се, односно без жаљења се препуштају разним страстима.
Стање када не видимо никакав излаз из тешке ситуације, свети оци називају духовним слепилом. Међутим, чак и у таквом стању слепила, неко, вођен својим страстима (било да је то љутња, или гордост, или жудња за влашћу, или пожуда, или досада, или љубав према новцу), развија буран живот – почиње да се активно бави политиком, смишља нове пројекте за побољшање живота. Међутим, као резултат тога, према речима Христовим, када слепац води слепца, обојица ће пасти у јаму (видети Матеј 15,14). Добро је ако је ова рупа мала. А дешава се и да он постане гроб за све слепе.
А Црква нам кроз недавно прочитано Јеванђеље нуди поузданији пут ка спасењу.
Када је Христос улазио у древни град Јерихон, чуо је то слепац који је на путу молио за милостињу. Почео је гласно да виче: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме!“ Очигледно је овај вапај у помоћ био прилично снажан, јер су они који су ишли испред Спаситеља чак почели да му говоре да ућути. Међутим, слепац је почео још јаче да виче: „Исусе, сине Давидов, помилуј ме!“ Чувши овај очајнички вапај, Исус је стао и замолио људе да доведу слепца к њему. Христос је питао шта човек жели од Њега. Рекао је да жели да види. И одмах му је Христос одговорио: „Види, вера твоја спасла те је!“ Слепац одмах прогледа и у радости пође за Христом славећи Бога. Исто тако, сви људи који су то видели славили су Бога (видети Лука 18:35–43).
Данас, када некоме кажемо да је слеп јер не види или не разуме очигледне и врло једноставне ствари, он се обично увреди и одговори да је то случај са нама. И заиста, он је на свој начин у праву, јер свако суди са свог гледишта, у зависности из којег угла гледа. Један види црно, а други бело, и споровима нема краја. Због тога људи постају велики непријатељи.
Међутим, да би се видела Истина, потребно је, као и Јерихонски слепац, да приђете Христу и искрено затражите помоћ, упркос томе што вам други људи који себе сматрају блискима Господу могу то забранити.
У данашње време се често дешава да када неко од нас почне више да се моли, чешће да се каје и причешћује Светим Христовим Тајнама, на таквог се обично гледа са подозрењем, он се упозорава на излагање искушењу, духовној болести. А када неко чак и пажљиво почне да чита Јеванђеље, дела светих отаца и житија светих и покуша да живи свето, поштено, истинито, по савести, онда се уопште на таквог човека гледа као на будалу.
Нажалост, у данашње време не само обични људи, већ и монаси понекад покушавају да буду не толико прави хришћани колико ефективни менаџери, концентришући сву своју пажњу на стицање не духовних, већ материјалних користи. Стога у многим случајевима наша заједничка црквена молитва, коју настојимо да што више скратимо и што пре завршимо, не даје никакав резултат.
Ближе се спасоносне припремне недеље за Велики пост, а касније ће почети и сам пост. Они који не знају да се моле и посте и не знају зашто им је то потребно, веома се плаше овог периода. А за некога ко воли молитву, у ствари се ништа не мења у периоду поста. Напротив, у овом периоду се осећа боље јер у ово време, концентришући се више на молитву, почиње да боље духовно види, мање греши у животу.
Зато, драга браћо и сестре, када нам је тешко у животу, када наши најмилији страдају, никада не одустајмо, него по примеру јерихонског слепца ојачајмо молитву, а Господ ће нам сигурно помоћи. Амин.

архимандрит Маркел (Павук)

https://pravlife.org/uk