Иако сваког часа поричемо Бога, Он нас не пориче лако...

Божја љубав и доброта према људима је бескрајна. Он нас дубоко воли, јер смо Његово потомство. Иако сваког часа поричемо Бога, Он нас не пориче лако. Али ипак, Он више воли када се људи обраћају конкретно Њему. Човек треба да се одвоји од света и да иде да тражи Господа. Само у тишини самоће Бог ступа у дијалог са човеком. У правом, пријатељском и поверљивом разговору – лицем у лице, очи у очи, срце у срце!
Монаси су чудни људи. Али, они нису обични земаљски људи, већ натприродни, који смирено крију светлост своје душе под тамном мантијом. Бог их је наоружао снагом да издрже векове и миленијуме. За оне, који су изашли из времена и ушли у вечност, 2000 година је као један дан (2. Петрова 3:8), а колико се човек може променити за један дан?
Чак и кад би дан и ноћ били три пута дужи од 24 сата, монах не би могао да нађе времена за светску забаву. Он жртвује све за молитву, али молитву не жртвује ни за шта.
 Бог се открива онима који Га траже у мери у којој се Он тражи од њих, свима, без обзира на начин на који Га траже. И то се открива у облику који им највише одговара. Разбојник је, у последњем тренутку, у часу своје смрти, тражио Господа са крста и нашао Га. Други лопов га није тражио и није га нашао.
Грешимо ако време проведено за Бога сматрамо изгубљеним, или недовољно искоришћеним, како често мислимо. Понекад ће, можда, наићи неверник да нас прекори, питајући нас какву корист имамо од тога што свакодневно понављамо готово исте молитве, које смо одавно научили напамет. Таква ствар, било да је чујемо споља или је замишљамо у свом уму, долази од злог, који омета наш успех, јер добро зна да је то света ствар и представља чисто благо чувано на небу. И сатана га не може отети одатле.
Путеви који воде до Бога и нашег Спаситеља су у основи једноставни и директни. Они су компликовани, отежани или немогући због наше похоте и неумерених животних жеља, које ненамерно и подсвесно долазе у контакт са непријатељем нашег спасења. Стога, молитва Богу не представља само хлеб душе, већ нешто више од тога - њен живот. И Бог, који зна и види наше потребе и жеље, учиниће оно што би сваки отац учинио за своје добро и послушно дете, јер је Бог Отац очева. Отац свих.

епископ Гаврило Велички Светогорац

извор