Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству:
Сину у Оцу са Светим Духом.
Јер Отац ван времена роди Сина,
вечна са њим и са њим на престолу.
И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином.
Једна је сила, једно биће, једно божанство.
Клањамо се пред њим и велимо сви:
свети Боже који све сагради
кроз Сина делањем Светог Духа;
свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет;
Свети бесмртни, Душе Утешитељу,
који исходиш од Оца и у Сину почиваш.
Тројице, слава теби!
Педесетница, вечерње, глас 8.
Стихира Лава Господара
УМУДРЕНИ АПОСТОЛИ УЛОВИШЕ НАРОДЕ У ВЕРУ
Апостоли сеђаху, Господе, а ти посла Духа својега.
То гледаху тада јеврејски синови и задивише се чудом.
Јер их слушаху где кличу другим, туђим језицима,
као што им Дух даваше.
Они, простаци, бише умудрени, те уловише народе у веру,
и бесеђаху ствари божанствене.
Зато и ми вичемо к теби:
Господе, који се показа на земљи
и спасе нас од заблуда, слава теби!
Педесетница, вечерње, литијска стихира, глас 2.
НЕ ЗНАЂАХУ НАРОДИ СИЛУ СВЕТОГА ДУХА
Не знађаху народи силу Светога Духа
који би у апостолима, Господе.
Зато када променише језике, држаху их да су пијани.
А ми које они утврдише непрестано овако говоримо:
Духа Светога својега не одузми од нас,
молимо те, човекољупче.
Господе, када наиђе Свети Дух, испуни твоје апостоле
и спреми их да говоре другим језицима.
Зато у тој чудној ствари неверници гледаху пијанство,
а који верују – средство за спасење.
Удостој и нас да нас просветли,
молимо те, човекољупче.
Педесетница, вечерње, самогласне стихире на стихове, глас 6.
ЈЕЗИЦИ МУДРО ЗАБЕСЕДИШЕ РАДИ ПОЗНАЊА БОГА
Некада језици бише помешани због дрскога грађења куле;
а данас језици мудро забеседише славе ради познања Бога.
Тамо Бог осуди злочесте због греха њихова;
овде Христос просветли рибаре Духом.
Тамо се створи несагласност за казну;
сада се обнавља сагласност на спасење душа наших.
Педесетница, вечерње, стихира, глас 8.
ДУХ СВЕТИ БЕШЕ УВЕК, И ЈЕСТЕ И БИЋЕ
Чудне ствари видеше данас сви народи у граду Давидову,
када Дух Свети сиђе у огњеним језицима,
као што прозбори богобеседник Лука, јер вели:
када беху скупљени ученици Христови,
постаде хука као да се диже духање бурно,
и напуни дом у којем сеђаху.
И сви стадоше зборити необичним речима,
необичним учењем, необичном науком, о Светој Тројици.
Дух Свети, заиста, беше увек, и јесте и биће.
Нити поче нити ће престати,
него је увек с Оцем и Сином сврстан и убројен.
Живот је и оживљује, светлост је и светлост даје.
Од себе је добар и извор је доброте.
Њиме се Отац познаје и Син се прославља,
и од свију се упознаје.
Једна је сила, једно сврставање,
једно је поклоњење у Свете Тројице.
Дух је Свети светлост и живот и живи извор мисаони,
Дух мудрoсти, Дух разума, добар, прави, мисаони;
он влада, чисти од погрешака.
Бог је и обожава, огањ је што од огња исходи.
Збори, ради, дели дарове.
Све пророке он овенча, божанствене апостоле и мученике.
Необично чувење, необично виђење:
огањ се раздељује за раздавање дарова.
Педесетница, јутрење, стихире, глас 4.
Сада језици јасно посташе знак свима.
Јер Јудеји, од којих Христос има порекло по телу,
заболеше од неверовања и отпадоше од божанске благодати;
а ми који смо пореклом од незнабожаца
бисмо удостојени божанствене светлости,
учвршћени речима ученика,
који казују славу Бога, свима добротворима.
Преклонимо с њима срца и колена,
и с вером поклонимо се Светом Духу,
утврђени Спаситељем душа наших.
Сада се је Дух Утешитељ излио на свако тело.
Јер поче од кола апостолскога
и рашири благодат вернима ради деоништва,
и тако уверава о својој моћној посети у огњеном виду,
када ученицима раздаје језике да поју и славе Бога.
Зато су нам срца мисаоно осветљена,
и Светим Духом утврђени у вери,
молимо да се спасу душе наше.
Сада се облаче у силу с висине Христови апостоли,
јер их обнавља Утешитељ обнављајући се у њима
тајанственом новином знања;
и то нам разглашују необичним и узвишеним гласовима
и уче нас да поштујемо вечну и просту,
троипостасну природу Бога, добротвора свима.
Зато просветљени њиховим учењем,
поклонимо се Оцу и Сину и Духу,
молећи да се спасу душе наше.
Вечерње у Недељу свете Педесетнице, после Литургије
самогласне стихире на стихове, глас 3.
С ГРЧКОГ ПРЕВЕО ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ),
ЕПИСКОП БАЧКИ (1942)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.