Претражи Живе Речи Утехе

ДУХ СВЕТИ БЕШЕ У ОЦУ, СЛАВЉЕН СА СИНОМ Ходите, народи, поклонимо се троипостасному божанству: Сину у Оцу са Светим Духом. Јер Отац ван времена роди Сина, вечна са њим и са њим на престолу. И Дух Свети беше у Оцу, слављен са Сином. Једна је сила, једно биће, једно божанство. Клањамо се пред њим и велимо сви: свети Боже који све сагради кроз Сина делањем Светог Духа; свети Силни, којим познајемо Оца и Дух Свети дође у свет; Свети бесмртни, Душе Утешитељу, који исходиш од Оца и у Сину почиваш. Тројице, слава теби! Педесетница, вечерње, глас 8. Стихира Лава Господара УМУДРЕНИ АПОСТОЛИ УЛОВИШЕ НАРОДЕ У ВЕРУ Апостоли сеђаху, Господе, а ти посла Духа својега. То гледаху тада јеврејски синови и задивише се чудом. Јер их слушаху где кличу другим, туђим језицима, као што им Дух даваше. Они, простаци, бише умудрени, те уловише народе у веру, и бесеђаху ствари божанствене. Зато и ми вичемо к теби: Господе, који се показа на земљи и спасе нас од заблуда, слава теби! Педесетница, вечерње, литијска стихира, глас 2. НЕ ЗНАЂАХУ НАРОДИ СИЛУ СВЕТОГА ДУХА Не знађаху народи силу Светога Духа који би у апостолима, Господе. Зато када променише језике, држаху их да су пијани. А ми које они утврдише непрестано овако говоримо: Духа Светога својега не одузми од нас, молимо те, човекољупче. Господе, када наиђе Свети Дух, испуни твоје апостоле и спреми их да говоре другим језицима. Зато у тој чудној ствари неверници гледаху пијанство, а који верују – средство за спасење. Удостој и нас да нас просветли, молимо те, човекољупче. Педесетница, вечерње, самогласне стихире на стихове, глас 6. ЈЕЗИЦИ МУДРО ЗАБЕСЕДИШЕ РАДИ ПОЗНАЊА БОГА Некада језици бише помешани због дрскога грађења куле; а данас језици мудро забеседише славе ради познања Бога. Тамо Бог осуди злочесте због греха њихова; овде Христос просветли рибаре Духом. Тамо се створи несагласност за казну; сада се обнавља сагласност на спасење душа наших. Педесетница, вечерње, стихира, глас 8. ДУХ СВЕТИ БЕШЕ УВЕК, И ЈЕСТЕ И БИЋЕ Чудне ствари видеше данас сви народи у граду Давидову, када Дух Свети сиђе у огњеним језицима, као што прозбори богобеседник Лука, јер вели: када беху скупљени ученици Христови, постаде хука као да се диже духање бурно, и напуни дом у којем сеђаху. И сви стадоше зборити необичним речима, необичним учењем, необичном науком, о Светој Тројици. Дух Свети, заиста, беше увек, и јесте и биће. Нити поче нити ће престати, него је увек с Оцем и Сином сврстан и убројен. Живот је и оживљује, светлост је и светлост даје. Од себе је добар и извор је доброте. Њиме се Отац познаје и Син се прославља, и од свију се упознаје. Једна је сила, једно сврставање, једно је поклоњење у Свете Тројице. Дух је Свети светлост и живот и живи извор мисаони, Дух мудрoсти, Дух разума, добар, прави, мисаони; он влада, чисти од погрешака. Бог је и обожава, огањ је што од огња исходи. Збори, ради, дели дарове. Све пророке он овенча, божанствене апостоле и мученике. Необично чувење, необично виђење: огањ се раздељује за раздавање дарова. Педесетница, јутрење, стихире, глас 4. Сада језици јасно посташе знак свима. Јер Јудеји, од којих Христос има порекло по телу, заболеше од неверовања и отпадоше од божанске благодати; а ми који смо пореклом од незнабожаца бисмо удостојени божанствене светлости, учвршћени речима ученика, који казују славу Бога, свима добротворима. Преклонимо с њима срца и колена, и с вером поклонимо се Светом Духу, утврђени Спаситељем душа наших. Сада се је Дух Утешитељ излио на свако тело. Јер поче од кола апостолскога и рашири благодат вернима ради деоништва, и тако уверава о својој моћној посети у огњеном виду, када ученицима раздаје језике да поју и славе Бога. Зато су нам срца мисаоно осветљена, и Светим Духом утврђени у вери, молимо да се спасу душе наше. Сада се облаче у силу с висине Христови апостоли, јер их обнавља Утешитељ обнављајући се у њима тајанственом новином знања; и то нам разглашују необичним и узвишеним гласовима и уче нас да поштујемо вечну и просту, троипостасну природу Бога, добротвора свима. Зато просветљени њиховим учењем, поклонимо се Оцу и Сину и Духу, молећи да се спасу душе наше. Вечерње у Недељу свете Педесетнице, после Литургије самогласне стихире на стихове, глас 3. С ГРЧКОГ ПРЕВЕО ИРИНЕЈ (ЋИРИЋ), ЕПИСКОП БАЧКИ (1942) View full Странице