Божије НЕ значи ДА вечности и спасењу...

Много пута се молимо и призивамо Бога тражећи од њега одређен ствари у нашим животима и очекујемо да  Он испуни наше жеље.
Међутим, молбе могу бити испуњене када Он то одлучи. Ово је једна страна медаље.
Понекад га уцењујемо, испитујемо, чак и кривимо. „Зашто ја? Зашто да трпим ово, зашто ствари не испадну онако како сам ја желео? Зашто и ја то не бих могао да добијем? Зашто не бих имао живот тог и тог? Желим то, зашто ми то не даш?“, итд.
Бог шапуће: „За твоје спасење све је учињено“. Оно што Бог дозвољава, допушта за наше спасење. Не игра се са нама и не мучи нас као тиранин.
Колико смо спремни да се поклонимо Божјем Не након нашег захтева?
Једном је једна госпођа отишла код тешко болесног старца. Кад ју је угледао, рекао јој је: „Знам коју болест имаш, могу да те излечим, али ти то не иде на руку”. Старац је кроз духовно стање у коме се налазио нешто знао што је за спас ове душе.
Један младић је отишао у женски манастир да се помоли. Имао је агресивни карцином и лекари су му рекли да су му "дани одбројани". Монахиња је пришла младићу и рекла му да дође да се поклони моштима које имају овде у манастиру и да замоли Бога да га исцели. А младић је одговорио:
„Моја добра старице... Нисам дошао овде да оздравим. Дошао сам да се припремим за предстојећи пут, дошао сам да се поклоним светима и да их замолим да ме узму код себе,  дошао сам да те замолим за молитву да ми Бог опрости, да ме помилује. Дошао сам данас, јер можда више нећу моћи да дођем...”
Пољубио јој је руку и она је пољубила његову. Кренули су ка храму. Обоје су ишли ћутећи. После извесног времена, младић је са смиреним изразом лица напустио манастир. Напустио је овај живот после неколико дана. Човек који, како каже његова породица, никада није тражио од Бога да га исцели, већ да га одведе к' Њему.
Он је рак видео као благослов, губитак као добитак, бол као лек, смрт као живот. Није се залагао ни за шта друго, само за спасење кроз припрему своје душе. Да се молио за исцељење, примио би Божије ћутање као одговор, а ово ћутање би било највећи благослов.

У овако тешким животним ситуацијама, не тражимо одговоре. Много пута је најбољи одговор Божије ћутање на нашу молбу и све то из љубави и доброчинства.
Молитва, ако није прожета жеђу за спасењем, онда постаје хула на Бога, рекао је старац.
Бог није врховно биће које задовољава светске и себичне жеље. Бог као отац очекује да му принесемо своје грехе и да идемо путем покајања како бисмо постали оно што је Он по природи, Његовом благодаћу.
Приступимо Господу, не са светским захтевима, већ као бића гладна спасења и вечности.
„Господе Исусе Христе, помилуј ме“ како Ти знаш Господе, једноставно ћу се поклонити Твојој вољи кроз тешкоћу своје слабости. Али чак и у болу рећи ћу „Хвала Ти, Боже, за све“ јер знам да си Ти мој Отац и да све чиниш из Твоје љубави према мени.
Хвала ти Господе! Прими моју слабост, не као недостатак вере, већ као бол од рана страсти којима је потребан лекар а Ти једини знаш лек за мене. Све ово се налази у твом великом загрљају. Дођи, Господе, требаш ми…
Божије НЕ значи ДА вечности и спасењу...
Суза која пада из нашег срца, као знак туге због одбијања Божијег да нам испуни молбу,  засигурно ће се завршити осмехом Васкрсења. То је наше велико очекивање и чежња…

о. Спиридон Скоутис

приредила: Ј.Г. (Поуке.орг)

извор