Jump to content
  • JESSY
    JESSY

    Упознајмо манастир Будисавци...

     

    Манастир Будисавци налази се у селу истог имена, 17 км источно од Пећке патријаршије. Манастирска црква Светог Преображења саграђена је у првој половини XIV века. Према неким становиштима, цркву је подигао краљ Милутин, док је према народном предању она задужбина његове ћерке, сестре Стефана Дечанског. Од свог оснивања, манастир у Будисавцима је био метох Пећке патријаршије, те је стога био предмет пажње бројних поглавара српске цркве. Порушену цркву у потпуности је обновио први патријарх обновљене патријаршије, Макарије Соколовић 1568. године, када је црква и живописана о чему сведочи натпис изнад западних врата, као и онај који прати његов ктиторски портрет.
    Црква манастира Будисавци представља складну грађевину основе у виду равнокраког уписног крста, са осмостраним кубетом, споља тространом, изнутра полукружном апсидом.
    Припрата је накнадно призидана 1872. и виша је од првобитне, будући да прекрива западну бифору. Црква је зидана алтернацијом камена и опеке која је на појединим местима декоративно ређана.
    Док од првобитног живописа из XIV века нема сачуваних трагова, у унутрашњости се сачувало фреско-сликарство из времена патријарха Макарија, чији је ктиторски портрет насликан на јужном зиду поткуполног простора. Насликани су и портрети Светог Саве и Симеона Немање, као и три српска архиепископа, док су се у вишим зонама делимично сачувале сцене из циклуса Великих празника и Христових страдања. У припрати, у лунети изнад улазних врата је насликано Преображење са натписом о обнови цркве и конака од стране архиепископа Мелентија 1872 године. 1874. Године, браћа Ђиноски из Галичника код Дабра, израдили су иконостас за цркву манастира у Будисавцима.

     

    BUDISAVCI_1_080A2094.JPG.84229b8f52e4f52a1dc073ae950970ec.JPGBUDISAVCI_1_080A2657.JPG.e2b96ea8fa65d70c11f8126a6077fbd8.JPGBUDISAVCI_1_080A2719-3.JPG.1864af846d4ddb9d777bc40e8c3620cf.JPGBUDISAVCI_2_IMG_20230531_103007.JPG.813a4569fb5802b833855d816eae1a88.JPG

     

    https://www.blagofund.org/Archives/Budisavci/sr/Pictures/

     




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments


    Манастир Будисавци се налази близу Пећи, на Косову и Метохији, где у окружењу готово и да нема Срба. У њему живе  две предивне монахиње којима су наше посете од неизмерне важности.

    Ипак, манастир нема простор у коме би оне могле да дочекају веће групе верника. Изградња гостопримнице би олакшала дуже задржавање и посете током целе године.

    Када верници долазе, оне их дочекују напољу, с радошћу и љубављу, али у њиховим очима се види жеља да вернике угосте у топлом и затвореном простору.

    Изградња гостопримнице је започета, међутим потребно је још много средстава да би се довршила. Да бисмо могли да заједно проведемо време у молитви, разговору и духовном миру.

    Овај манастир је велика светиња и метох је Пећке патријаршије. По предању ктитор манастира је Јелена Дечанска, сестра Стефана Дечанског.

    992537350_Snimakekrana2025-03-29175133.png.d659d96116a5c0b208e6691032dba76a.png

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Манастир Будисавци
    Котрљам се Метохијом кроз прелепе сеоске пределе. У сумрак, мало пре 18 часова стижем и до манастира Будисавци у истоименом селу. Овај манастир посвећен Преображењу Господњем окружен бодљикавом жицом је уз манастир Девич најугроженији манастир на Косову и Метохији. У овом селу Срба више нема. Протерани су до последњег.
    Испред капије се налази полицијска лимена кућица. Једва сам приметио полицајца који је лежећи гледао телевизију. Објашњавам му да бициклом обилазим манастире по Косову и да бих желео да преноћим овде у овом манастиру.
    „Мора да питам монахиње“, узврати ми полицајац.
    Бицикл наслањам уз ограду, па са полицајцем улазим у манастирско двориште. Приближавајући се цркви примећујем да су управо из ње изашле три старе монахиње. Полицајац им објашњава ко сам и одакле идем,а ја сам додао како бих волео да преспавам у манастиру. Једна монахиња ми рече: „Немамо кревет.“
    „Нема везе, преноћићу у шатору негде, па ћу ујутро навратити.“
    „Можеш у нашем дворишту испод храста.“
    „Онда још боље.“
    Две монахиње су отишле, а мати Матрона настави тихим и љубазним гласом: „Биће ти хладно.“
    „Ма неће, навикао сам ја...“
    „Дотерај ти бицикл овде испред овог летњиковца, па сачекај док се ми договоримо где да те сместимо. Жао ми да се смрзаваш напољу.“
    И тако сам дотерао ту бицикл и засео у летњиковац чекајући монахиње.
    После неких пола сата мати Матрона се вратила и каже ми: „Ипак ћеш преноћити код нас.“
    Бицикл сам оставио поред манастирског конака, а торбе унео унутра. Мати Матрона је била упорна да ми помогне око преношења ствари иако се отежано кретала уз помоћ једне штаке. Са њом и мати Драгицом сам вечерао. Мати Драгици је била слава тако да је на столу био славски колач, жито, пасуљ, пуњена паприка, салата...
    Причали смо о свему и свачему. Матрона је из Драгачева и замонашила се када је имала 16 година и ево већ 60 година како је монахиња. А Драгица је родом из Босне. Питао сам је за године пошто сам видео да је баш стара.
    „Шта ме питаш за године“, узврати ми.
    Матрона јој добацује: „Шта се сад правиш ту, кажи колико имаш.“
    „Па заборавила сам кад сам рођена.“ Једва прозбори Драгица. После неколико тренутака рече: „Мислим 1939 да сам рођена.“
    Каже ми Матрона да манастир још увек обнављају и да се нада да ће га уз Божију помоћ обновити. Овај манастир је саграђен у 14.веку. Ктитор је краљица Јелена, сестра Стефана Дечанског, која је дала новац да се сагради манастир налик Дечанима. Али извођачи радова су саградили мању црквицу. Када је краљица дошла да погледа завршену цркву, видевши да није испуњена њена жеља, изрекла је клетву: „Дабогда жабе шетале по цркви.“ И заиста дуги низ година око цркве су се настањивале жабе. Срећом последњих година су нестале.
    Када смо завршили вечеру хтео сам да почистим сто и оперем посуђе, али Матрона ми никако није давала. Ја ћу, па ја ћу... Понашала се према мени као да сам јој син.
    После ме је одвела до собе где сам преноћио.
    22.октобар
    Пробудио сам се рано али кад сам зачуо црквено звоно у 6 сати, на брзину сам се обукао и отишао до манастирске цркве на јутарњу службу која је трајала два ипо сата. Доживео сам нешто нестварно. По мраку уз светлост свећа мати Матрона и Јулита су читале молитве и тако смо дочекали прве зраке светлости који су продирали кроз уске прозорчиће.
    После јутарње службе сам запалио свеће, а мати Матрона ми је поклонила икону. Затим ме је одвела до кухиње и спремила ми кајгану, а на сто је поставила и домаћи сир, кисело млеко, рибље пљескавице, ћевапе.
    После тога ми је дала две новчанице од по 5 евра, да оставим као прилог манастирима Гориоч и Девич, и 20 евра за мене као благослов.
    „Не треба, стварно...“
    „Треба, треба, ћути... Још има да путујеш.“
    Па ми је још неке иконице поклонила и две бројанице: „Једна за тебе, једна за брата, а иконицу ову за сестру Порофирију.“
    Дође и мати Јулита и пита Матрону: „Јеси му спремила нешто да понесе?“
    „Не треба ми ништа, имам довољно хране.“
    „Ја сам ти оставила код торби кесу са храном, а ево ти и један хлеб да понесеш.“
    Ни са њом се није могло убеђивати. „Где ћу ту силну храну попаковати“.
    „Наћи ћеш већ места“, узвраћа ми.
    Док сам паковао ствари испред конака видео сам једног човека који је ту дошао. Комшија Албанац. Помаже око свих тешких и мушких послова.
    А мати Јулита није могла да мирује. Донела ми је и флашу сока, па кесицу са поклончићима....а ја сам се хватао за главу где ћу са свим тим.
    Она би само причала: „Пут је то. Ко зна шта све може да те снађе. Мора да имаш хране.“ Поседео сам још мало са њима ту и попио чај.
    Испред сам се сликао са Матроном. Пожелеле су ми срећу и Божију помоћ у даљем току путовања. Растанак је стварно био потресан. Матрона ме је корак по корак, наслањајући се на штаку испратила до капије манастира.
    Ове монахиње које су симболи храбрости и пркоса, последњи су чувари православља у селу Будисавци. Толико гостопримства и доброте нигде нисам доживео као у овом манастиру.
    На излазу сам махнуо полицајцу, узјахао бицикл, и наставио своје котрљање.
    (са фејсбука)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    WWW.FACEBOOK.COM

    Помозимо Манастиру Будисавци. ❤️ПОДЕЛИТЕ! Манастир Будисавци се налази у Пећком округу, општина Клина, где у окружењу готово и да нема Срба. У њему живе...

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



    Придружите се разговору

    Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

    Guest
    Додај коментар...

    ×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

      Only 75 emoji are allowed.

    ×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

    ×   Your previous content has been restored.   Clear editor

    ×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Вести са званичног сајта Српске Православне Цркве

×
×
  • Креирај ново...