О томе како чинити добра дела када немамо приступ затвореницима, а не може свако да уведе бескућника у свој дом...
Мислим да данас, када желимо да чинимо добра дела, не треба да тражимо сиромашне да бисмо им помогли. Знамо да и богати плачу, па нема смисла посебно тражити сиромаха, бескућника или опљачкану особу. Човеку је потребна разноврсна помоћ. Једном - материјална, другом - лепа реч, трећем - подршка, четвртом - савет, утеха, разговор, да се некоме отвори.
Људи су данас интровертни. Свако је окренут себи. Велики егоисти, потпуно себични. Они мисле само на себе. Чак их и разговор са особом преоптерећује, постаје им тешко: "Зашто избацујеш све своје проблеме преда мном?"
Саслушајте човека. Будите стрпљиви и не прекидајте га. Ми често само након пар секунди прекидамо особу: "Да, и ја..., имам..." А човек тек што је почео да прича о себи. Саслушајте га до краја - биће то добро дело.
Да, добрих дела има колико хоћете. Уступите своје место у аутобусу, помозите слепој жени да пређе улицу, понесите њену тешку торбу, уступите своје место у реду.
На улици, док возите, дајте предност једном, другом, трећем, четвртом... Проћи ћете свеједно после пет аутомобила, после 10 секунди. Али не, нама је и то тешко! Па, дати некоме предност, зар то није добра ствар? А ето – човек вам аблендује, већ је боље расположен.
Добра дела могу бити мала, не морају бити велика.
Аутор: протојереј Андреј Јуревич
приредила: Ј. Г. (Поуке.орг)
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.