Воштаница у стиховима бесмртном пријатељу и српском витезу проф. Предрагу Вукићу
Отишо си пријатељу ...
Отишо си пријатељу, са Цетиња ка Острогу,
да се с гњезда духовнога, душом винеш Милом Богу.
Отишо си мили друже, с пером бритким ко истина,
тим двосеклим мачем твојим, да се дружиш са светима.
Отишо си с ходом благим, и молитвом с стиховима,
да се Мајци Божјој јавиш, и свим српским дивовима.
Отишо си чистог срца, и са душом пуном Бога,
да се свецу српског рода, кажеш њему са Острога.
Отишо си кано монах, с светлом ризом међ Анђеле,
а тамо те чека љепша, бели српски калуђере.
Отишо си да се молиш, са Давидом псалме појеш,
да стиховма душе своје, везеш Христу славопоје.
Отишо си дико наша, што кроз облак Небу хиташ,
да загрлиш светог Саву, и с Немањом благо питаш.
Отишо си од Цетиња, ко некада Лот праведни,
твој одлазак знамење је, завичаја врх огледни.
Отишо си да се сретнеш, с породицом Божјом - верно,
Петра светог са Цетиња, да пољубиш руку смерно.
Отишо си драги брате, отишо си, ех да ниси,
ал сећања жива слика, на зидовма срца виси.
Отишо си професоре, историје зналче сјајни,
опрости ми што не дођох, да на гробу теб се јавим.
Отишо си бесмртниче, под острошку свету стену,
прими свећу воштаницу, од стихова исплетену.
Отишо си пријатељу, ал ћеш увек с нама бити,
смрт је тела само пара, васкрсење коњец кити.
Написано теби у спомен, драги пријатељу Пеђа, у рано јутро Славе Манастира Пиносава, св. Архангела Гаврила. У твојој милој мајци Србији и Карађорђевој Шумадији.
Твој пријатељ и брат у Васкрслом Господу Христу,
игуман Петар.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.