"Имаш ли ишта пркосни старче???
Поцепана ти одора стара,
Тврдоглаво гураш главу у песак...
Видиш ли ишта, сем Хиландара?
Имаш ли љубав- жену крај себе?
Имаш ли кућу- неко имање?
Шта је мерило твога живота?
Идеш у Цркву, к’о овца на клање.“
Жалећи бесциљни живот монаха,
Живахни младић питања ниже...
Тек искра једна огњеног срца
Погоди старца... поглед му диже.
Очима благим, судији посла
Љубављу саткан комадић неба...
Шапатом меким прозбори тихо:
„Христос је Љубав... све што нам треба!
У телу Бога, мога и твога,
Молитву данас посвећујем теби-
Да лутањем помућену душу,
Путем смирења ти вратиш себи.“
Снажна је сила старчеве вере;
Тад сунце грану, ветар се смири;
Огласише се Црквена звона,
Тамјана мирис поче да се шири.
Задрхта цело тело младића,
Обамрло на колена паде;
Кроз јецај сузе пусти низ лице,
Монаху скуте да љуби стаде:
“Гордећи се пред тебе сам стао,
Мудрошћу сам ја лудости звао...
Сада знам за Пут, Истину и Зивот!
Хвала ти за веру, коју си ми дао.”
„Захвали Богу... не мени грешном!
И Њега љуби од себе више!
Изгарај срцем за Љубав вечну!
Док душа вољом Његовом дише!”
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах